Henri MilerRakova obratnica*Jedna od najskandaloznijih i najuticajnijih knjiga XX veka.Bez novca, bez imovine, bez nade. Najsrećniji čovek na svetu.Prkoseći konvencijama, pa i samom jeziku, Rakova obratnica predstavlja kamen temeljac moderne literature XX veka. Ezra Paund je Milerov prvi roman okarakterisao sledećim rečima: „Evo jedne besramne knjige koju treba pročitati.“Glavni junak je Amerikanac u Parizu tridesetih godina XX veka, bez prebijene pare u džepu, koji živi boemskim životom, okružen prostitutkama, makroima, siromašnim umetnicima, pijancima, lupežima. To je priča o tučama, pijankama, seksualnim avanturama, prosjačenju, prevarama i privremenim poslovima, priča o sobama prepunim gamadi u radničkim svratištima, o bordelima i jeftinim bistroima.Knjiga je prvi put objavljena u Francuskoj 1934. i krijumčarena u druge zemlje jer je narednih trideset godina bila zabranjena kao pornografska. Kada je 1961. prvi put bila štampana u SAD, usledilo je više od šezdeset suđenja zbog opscenosti, sve dok nije donesena istorijska presuda Vrhovnog suda koja je Rakovu obratnicu definisala kao vredno književno delo. „Jedan od deset ili dvadeset najvećih romana XX veka, revolucija u stilu i savesti.“ Norman Majler „Milerov stil opija kao najbolje vino. Njegovi tekstovi se ne čitaju, oni se piju naiskap!“ Frederik Begbede

Rakova obratnica

Henri Miler
Rakova obratnica
*
Jedna od najskandaloznijih i najuticajnijih knjiga XX veka.
Bez novca, bez imovine, bez nade. Najsrećniji čovek na svetu.
Prkoseći konvencijama, pa i samom jeziku, Rakova obratnica predstavlja kamen temeljac moderne literature XX veka. Ezra Paund je Milerov prvi roman okarakterisao sledećim rečima: „Evo jedne besramne knjige koju treba pročitati.“
Glavni junak je Amerikanac u Parizu tridesetih godina XX veka, bez prebijene pare u džepu, koji živi boemskim životom, okružen prostitutkama, makroima, siromašnim umetnicima, pijancima, lupežima. To je priča o tučama, pijankama, seksualnim avanturama, prosjačenju, prevarama i privremenim poslovima, priča o sobama prepunim gamadi u radničkim svratištima, o bordelima i jeftinim bistroima.
Knjiga je prvi put objavljena u Francuskoj 1934. i krijumčarena u druge zemlje jer je narednih trideset godina bila zabranjena kao pornografska. Kada je 1961. prvi put bila štampana u SAD, usledilo je više od šezdeset suđenja zbog opscenosti, sve dok nije donesena istorijska presuda Vrhovnog suda koja je Rakovu obratnicu definisala kao vredno književno delo.

„Jedan od deset ili dvadeset najvećih romana XX veka, revolucija u stilu i savesti.“ Norman Majler

„Milerov stil opija kao najbolje vino. Njegovi tekstovi se ne čitaju, oni se piju naiskap!“ Frederik Begbede


ILIRIN iliti pogibelji kojima neiskustvo vodiSizan Žiru de MoransiErotikon*Biblioteka Erotikon izdavačke kuće Prosveta izlazila je tokom sedamdesetih i osamdesetih godina 20. veka u Jugoslaviji. Prva knjiga koja se pojavila u ediciji bila je Fukoova Istorija seksualnosti na čijim stranicama piše da je objavljena 1978. Tu godinu uzećemo za početak ove prepoznatljive biblioteke.Spisak izdanja koji sledi nije konačan. Svi naslovi bili su redovno rasprodavani, štampani u pet, osam ili deset hiljada primeraka. Pojedinačni naslovi imali su dva, tri ili četiri izdanja. Urednik biblioteke Erotikon bio je Milan Komnenić. Za dizajn je bio zadužen Dobrilo M. Nikolić.*Sledi spisak knjiga koje su izašle u okviru edicije Erotikon: Mišel Fuko – Istorija seksulanostiMišel Fuko – Istorija seksualnosti (Staranje o sebi)Mišel Fuko – Istorija seksualnosti (Korišćenje ljubavnih uživanja)Hjubert Selbi – Poslednje skretanje za BruklinŽorž Bataj – Plavetnilo nebaKarlos Fuentes – AuraSandro Zanoto – Venerina deltaFilip Rot – Profesor žudnjeAnais Nin – PrstenVuk Stefanović Karadžić – Crven banLi Ju – Prostirka za telesnu molitvuMarkiz de Sad – Filozofija u budoaruNepoznati autor – Moj tajni životGijom Apoliner – 11000 buzdovanaMarkiz de Sad – 120 dana SodomeE. T. A. Hofman – Sestra MonikaGoropadni eros (Zbornik teorijskih radova)Andre Pjer de Mandijarg – Englez u zatvorenom dvorcuČarls Bukovski – Priče o običnom ludiluA. N. Afanasjev – Zaveštani tetrebAlfred Žari – MužjačinaHose Donoso – Tajanstveni nestanak markize LorijaPjer Luis – Bludne kćeriFurže de Monbron – Margo krparkaPijetro Aretino – MudrovanjaMrsne pričeAndrea de Nersija – FelicijaKalijana Mala – Ananga-RangaRoko &amp; Antonija – Svinje sa krilimaSizan de Moransi – Ilirin iliti pogibelji kojima neiskustvo vodiVilhelmina Šreder-Devrijent – Sećanja nemačke pevačiceLu Andreas-Salome – Šta je erosVilijem S. Barouz – Goli ručakRestif de la Breton – Anti-Žistina

ILIRIN iliti pogibelji kojima neiskustvo vodi

ILIRIN iliti pogibelji kojima neiskustvo vodi
Sizan Žiru de Moransi
Erotikon
*
Biblioteka Erotikon izdavačke kuće Prosveta izlazila je tokom sedamdesetih i osamdesetih godina 20. veka u Jugoslaviji. Prva knjiga koja se pojavila u ediciji bila je Fukoova Istorija seksualnosti na čijim stranicama piše da je objavljena 1978. Tu godinu uzećemo za početak ove prepoznatljive biblioteke.
Spisak izdanja koji sledi nije konačan. Svi naslovi bili su redovno rasprodavani, štampani u pet, osam ili deset hiljada primeraka. Pojedinačni naslovi imali su dva, tri ili četiri izdanja. Urednik biblioteke Erotikon bio je Milan Komnenić. Za dizajn je bio zadužen Dobrilo M. Nikolić.
*
Sledi spisak knjiga koje su izašle u okviru edicije Erotikon:

Mišel Fuko – Istorija seksulanosti
Mišel Fuko – Istorija seksualnosti (Staranje o sebi)
Mišel Fuko – Istorija seksualnosti (Korišćenje ljubavnih uživanja)
Hjubert Selbi – Poslednje skretanje za Bruklin
Žorž Bataj – Plavetnilo neba
Karlos Fuentes – Aura
Sandro Zanoto – Venerina delta
Filip Rot – Profesor žudnje
Anais Nin – Prsten
Vuk Stefanović Karadžić – Crven ban
Li Ju – Prostirka za telesnu molitvu
Markiz de Sad – Filozofija u budoaru
Nepoznati autor – Moj tajni život
Gijom Apoliner – 11000 buzdovana
Markiz de Sad – 120 dana Sodome
E. T. A. Hofman – Sestra Monika
Goropadni eros (Zbornik teorijskih radova)
Andre Pjer de Mandijarg – Englez u zatvorenom dvorcu
Čarls Bukovski – Priče o običnom ludilu
A. N. Afanasjev – Zaveštani tetreb
Alfred Žari – Mužjačina
Hose Donoso – Tajanstveni nestanak markize Lorija
Pjer Luis – Bludne kćeri
Furže de Monbron – Margo krparka
Pijetro Aretino – Mudrovanja
Mrsne priče
Andrea de Nersija – Felicija
Kalijana Mala – Ananga-Ranga
Roko & Antonija – Svinje sa krilima
Sizan de Moransi – Ilirin iliti pogibelji kojima neiskustvo vodi
Vilhelmina Šreder-Devrijent – Sećanja nemačke pevačice
Lu Andreas-Salome – Šta je eros
Vilijem S. Barouz – Goli ručak
Restif de la Breton – Anti-Žistina


ILIRIN iliti pogibelji kojima neiskustvo vodi
Sizan Žiru de Moransi
Erotikon

Igor Đurić (Istok, 26. januar 1968) srpski je pisac.Igor Đurić - PESMEzbirka poezijeANTOLOGIJSKI STIH PESNIKA LOŠEG (i mrtvog)! TRIDESET GODINA PEVANjA(1994 – 2024)Bibliografija:„Nedovršene pesme“, zbirka pesama, Istok, Omladinski savet (1997)„Neki drugi Nemci“, Hvosno broj 43 (2005)„Gde su leševi?“, Hvosno broj 44 (2005)„Kad riče bradavičasto prase“„“, Hvosno broj 46 (2005)„Kolona“, roman, Dom kulture Sveti Sava, Istok (2005)Koscenarista za dokumentarni film „Ostala je reč“;„Pravi film je bajka“, Hvosno broj 51 (2006)„Plače li ona loza“, Hvosno broj 52 (2007)„Raseljenik“, roman, internet izdanje (2004)[1]„Srpska usplahirenost“, Hvosno broj 53, (2007)„Istočke priče“, zbirka priča, UG Izvor-Istok (2009)„Jedna godina u Njujorku“, putopis, internet izdanje„Četiri priče“, priče„Moj Istok ispod Mokre Gore“, Hvosno broj 61 (2009)„Metohija i Kosovo“, zbirka eseja, JRJ, Zemun 2010;„Istočki esesovac“, Hvosno broj 64, 2010;„Ras“, zbornik za preporod raške oblasti (2010)„Sunčan dan“, Zbornik Svetlost kresiva, Žitište (2010)„Zamalo prvi put“, Zbirka kratkih priča, Alma, Beograd (2011)Prikaz knjige Ćele kula, Antonio Evanđelista, Lestve broj 2 (2012)„Klinički život“, roman, Stara knjiga (2012)„Odricanje od Srbije“, Lestve broj 3 (2012)„Strah“, Lestve broj 4 (2012)„Istočke priče“, Sentimentalna istorija jedne varoši, Sveti Sava, Kosovska Mitrovica (2013)„Ljudi moji“, zbirka pesama o palanačkim karakterima, Stara knjiga (2013)"Stvarno se (samo) prvi put", Najbolje kratke priče, ALMA, Beograd, (2014)"Iz Istočkih priča", Lestve broj 9 (2015)"Svi su mučeni pa ubijeni", Časopis Nezaborav, broj 5, avgust (2015)Roman „Vreme zlih pastrmki - porodična istorija potomaka kuće od kamena - porodična basna”, Lestve, Kosovska Mitrovica, (2016)Roman „Deveti krug Svetog kralja – Izopačeno vreme velike devetke”, roman, Kapija, Lazarevac, (2017)"Logor Dečani 1947-1952", Lestve, broj 15, 2020;„Dnevnik knjigovođe: završni račun”, roman, Lestve, Kosovska Mitrovica, (2021);„Doktor Vladimir Sergejevič Čistov u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca/Jugoslaviji”, (Igor Đurić i Momir Ninković), Zbornik naučnih radova „Ruska emigracija na Balkanu”, Institut nacionalne istorije Moskovskog univerziteta Lomonosov, (2022);"Beli Rusi u Metohiji – Porodica Čistov u Istoku (1928–1940)", (Igor Đurić i Momir Ninković), "Mi i drugi kroz vizuru Kosova i Metohije: tematski zbornik naučnih radova", Knj. 3, Leposavić : Institut za srpsku kulturu, 2024, ISBN --978-86-82736-05-9;Republici Srpskoj, časopis Srpski ratnik, broj 29, ISSN 2683-6181, decembar 2024;Knjiga poezije „Antologijski stih pesnika lošeg (i mrtvog)“, Lestve, Kosovska Mitrovica, 2025;

Antologijski stih pesnika loseg 

Igor Đurić (Istok, 26. januar 1968) srpski je pisac.
Igor Đurić - PESME
zbirka poezije
ANTOLOGIJSKI STIH PESNIKA LOŠEG   (i mrtvog)! 
TRIDESET GODINA PEVANjA
(1994 – 2024)
Bibliografija:
„Nedovršene pesme“, zbirka pesama, Istok, Omladinski savet (1997)
„Neki drugi Nemci“, Hvosno broj 43 (2005)
„Gde su leševi?“, Hvosno broj 44 (2005)
„Kad riče bradavičasto prase“„“, Hvosno broj 46 (2005)
„Kolona“, roman, Dom kulture Sveti Sava, Istok (2005)
Koscenarista za dokumentarni film „Ostala je reč“;
„Pravi film je bajka“, Hvosno broj 51 (2006)
„Plače li ona loza“, Hvosno broj 52 (2007)
„Raseljenik“, roman, internet izdanje (2004)[1]
„Srpska usplahirenost“, Hvosno broj 53, (2007)
„Istočke priče“, zbirka priča, UG Izvor-Istok (2009)
„Jedna godina u Njujorku“, putopis, internet izdanje
„Četiri priče“, priče
„Moj Istok ispod Mokre Gore“, Hvosno broj 61 (2009)
„Metohija i Kosovo“, zbirka eseja, JRJ, Zemun 2010;
„Istočki esesovac“, Hvosno broj 64, 2010;
„Ras“, zbornik za preporod raške oblasti (2010)
„Sunčan dan“, Zbornik Svetlost kresiva, Žitište (2010)
„Zamalo prvi put“, Zbirka kratkih priča, Alma, Beograd (2011)
Prikaz knjige Ćele kula, Antonio Evanđelista, Lestve broj 2 (2012)
„Klinički život“, roman, Stara knjiga (2012)
„Odricanje od Srbije“, Lestve broj 3 (2012)
„Strah“, Lestve broj 4 (2012)
„Istočke priče“, Sentimentalna istorija jedne varoši, Sveti Sava, Kosovska Mitrovica (2013)
„Ljudi moji“, zbirka pesama o palanačkim karakterima, Stara knjiga (2013)
"Stvarno se (samo) prvi put", Najbolje kratke priče, ALMA, Beograd, (2014)
"Iz Istočkih priča", Lestve broj 9 (2015)
"Svi su mučeni pa ubijeni", Časopis Nezaborav, broj 5, avgust (2015)
Roman „Vreme zlih pastrmki - porodična istorija potomaka kuće od kamena - porodična basna”, Lestve, Kosovska Mitrovica, (2016)
Roman „Deveti krug Svetog kralja – Izopačeno vreme velike devetke”, roman, Kapija, Lazarevac, (2017)
"Logor Dečani 1947-1952", Lestve, broj 15, 2020;
„Dnevnik knjigovođe: završni račun”, roman, Lestve, Kosovska Mitrovica, (2021);
„Doktor Vladimir Sergejevič Čistov u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca/Jugoslaviji”, (Igor Đurić i Momir Ninković), Zbornik naučnih radova „Ruska emigracija na Balkanu”, Institut nacionalne istorije Moskovskog univerziteta Lomonosov, (2022);
"Beli Rusi u Metohiji – Porodica Čistov u Istoku (1928–1940)", (Igor Đurić i Momir Ninković), "Mi i drugi kroz vizuru Kosova i Metohije: tematski zbornik naučnih radova", Knj. 3, Leposavić : Institut za srpsku kulturu, 2024, ISBN --978-86-82736-05-9;
Republici Srpskoj, časopis Srpski ratnik, broj 29, ISSN 2683-6181, decembar 2024;
Knjiga poezije „Antologijski stih pesnika lošeg (i mrtvog)“, Lestve, Kosovska Mitrovica, 2025;


Igor Đurić (Istok, 26. januar 1968) srpski je pisac.
ANTOLOGIJSKI STIH PESNIKA LOŠEG   (i mrtvog)!
TRIDESET GODINA PEVANjA - PESME
(1994 – 2024)

Antologijski stih pesnika lošeg 

Ivo AndrićProkleta avlija*Roman Prokleta avlija, velikog pisca Ive Andrića, vraća nas u minula vremena gde je pravda bila utopija, ali i san mnogih potlačenih. Likove u delu uglavnom upoznajemo preko priča neke druge osobe, a ne njih samih, ali oni skrivaju probleme s kojima se svakodnevno susrećemo i u našim životima, što govori o njihovoj bezvremenosti. Takvi problemi ne ispoljavaju se javno, nego se drže duboko potisnuti u individuama koje same moraju da se bore s nizom nepravilnosti postojećeg društva. Tako i lik fra Petra upoznajemo preko druge osobe, emotivno vezane za fratra, pa kratko nakon njegove smrti već oseća prazninu i nedostatak bliskosti.

Prokleta avlija

Ivo Andrić
Prokleta avlija
*
Roman Prokleta avlija, velikog pisca Ive Andrića, vraća nas u minula vremena gde je pravda bila utopija, ali i san mnogih potlačenih. Likove u delu uglavnom upoznajemo preko priča neke druge osobe, a ne njih samih, ali oni skrivaju probleme s kojima se svakodnevno susrećemo i u našim životima, što govori o njihovoj bezvremenosti. Takvi problemi ne ispoljavaju se javno, nego se drže duboko potisnuti u individuama koje same moraju da se bore s nizom nepravilnosti postojećeg društva. Tako i lik fra Petra upoznajemo preko druge osobe, emotivno vezane za fratra, pa kratko nakon njegove smrti već oseća prazninu i nedostatak bliskosti.


Atanasije StojkovićAristid i NatalijaAristid i Natalija je didaktičko-sentimentalni roman, koji prati životni put glavnog junaka Aristida, njegovu i Natalijinu ljubav i bračni život. To je reprezentativno delo sentimentalizma, opšteevropskog književnog pravca, i u sebi sabira ne samo njegove tipične teme: prijateljstvo i ljubav, idiličan porodi­čni život, suprotstavljanje seoskog života gradskom već i naglašenu osećajnost u opisima, lirska raspoloženja i patetičan ton „slatkog stila”. U skladu sa prosvetiteljskim idejama, ovaj roman predstavlja i praktičan priručnik za ispunjen, zadovoljan i srećan život.*Atanasije Stojković (Ruma, 20. septembar 1773 — Harkov, 2. jun 1832) bio je srpski pisac i naučnik, ruski akademik, profesor i rektor univerziteta u Harkovu, pisac prve knjige iz fizike na srpskom jeziku, pisac prvog romana u novijoj srpskoj istoriji, kao i prevodilac Novog zaveta na slavenoserbski.

Aristid i Natalija

Atanasije Stojković
Aristid i Natalija
Aristid i Natalija je didaktičko-sentimentalni roman, koji prati životni put glavnog junaka Aristida, njegovu i Natalijinu ljubav i bračni život. To je reprezentativno delo sentimentalizma, opšteevropskog književnog pravca, i u sebi sabira ne samo njegove tipične teme: prijateljstvo i ljubav, idiličan porodi­čni život, suprotstavljanje seoskog života gradskom već i naglašenu osećajnost u opisima, lirska raspoloženja i patetičan ton „slatkog stila”. U skladu sa prosvetiteljskim idejama, ovaj roman predstavlja i praktičan priručnik za ispunjen, zadovoljan i srećan život.
*
Atanasije Stojković (Ruma, 20. septembar 1773 — Harkov, 2. jun 1832) bio je srpski pisac i naučnik, ruski akademik, profesor i rektor univerziteta u Harkovu, pisac prve knjige iz fizike na srpskom jeziku, pisac prvog romana u novijoj srpskoj istoriji, kao i prevodilac Novog zaveta na slavenoserbski.


Antologija ruske poezije XVII-XX vekIzbor, predgovor i tekstovi o pesnicima Aleksandar PetrovKNJIGA DRUGA!*Antologija Ruske poezije XVII - XX vekaKnjiga IIIzbor Aleksandar PetrovTvrdi povez sa zaštitnim omotomIzdavač ProsvetaEdicija Svetski klasici Antologija ruske poezije: XVII–XXI vek dr Aleksandra Petrova predstavlja kapitalno delo i originalno ostvarenje. Izbor stihova iz ruske poezije čiji rukopis imamo pred sobom predstavlja drugo, znatno dopunjeno i izmenjeno izdanje sada već legendarne Antologije iz 1977. godine. Petrov se potrudio da što prilježnije predstavi još 33 godine ruske poezije i njene recepcije, odnosno književni period koji razdvaja prva i drugo izdanje.*Pasternak , Zenkevič , Mendeljštam , Cvetaeva, Majakovski , Jesenjin , Harms , Brodski , Okudžava , Zabolocki , Vedenski , Tarkovski , itd. itd.

Antologija ruske poezije XVII-XX vek

Antologija ruske poezije XVII-XX vek
Izbor, predgovor i tekstovi o pesnicima Aleksandar Petrov
KNJIGA DRUGA!
*
Antologija Ruske poezije XVII - XX veka
Knjiga II
Izbor Aleksandar Petrov
Tvrdi povez sa zaštitnim omotom
Izdavač Prosveta
Edicija Svetski klasici

Antologija ruske poezije: XVII–XXI vek dr Aleksandra Petrova predstavlja kapitalno delo i originalno ostvarenje. Izbor stihova iz ruske poezije čiji rukopis imamo pred sobom predstavlja drugo, znatno dopunjeno i izmenjeno izdanje sada već legendarne Antologije iz 1977. godine. Petrov se potrudio da što prilježnije predstavi još 33 godine ruske poezije i njene recepcije, odnosno književni period koji razdvaja prva i drugo izdanje.
*
Pasternak , Zenkevič , Mendeljštam , Cvetaeva, Majakovski , Jesenjin , Harms , Brodski , Okudžava , Zabolocki , Vedenski , Tarkovski , itd. itd.


Antologija ruske poezije XVII-XX vek
Izbor, predgovor i tekstovi o pesnicima Aleksandar Petrov
KNJIGA DRUGA!

Hauard VajthausZlotvor bez lica Priča o kriminalnom geniju, njegovim maskiranim poslušnicima i princezi sa nožem za mazanje putera, a sve sa eksplozivima i nešto guranja i laktanja. Jesen je 1894. u kući ekscentrične tetke Lusi u Jorkširu, u Engleskoj. Četrnaestogodišnja avijatičarka Emelin Kejli, "neuništivi" je kopilot. Robert "Gumeni" Berns i princeza Purna, tek odbegla učenica iz škole za mlade dame Sv. Grimelda, veselo skaču s krova na zahtev svog novog tutora, blesavog američkog pronalazača profesora Zvonkla. Ali za ovu šašavu družinu nevolje se tek spremaju: nastavnice iz Sv. Grimelde žele Purnu nazad, vlada želi da se Purna vrati u školu i, što je najgore, veliki kriminalni genije poznat kao Zlotvor bez lica želi da je otme. Sledeći Nastrožu školu na svetu priča Zlotvor bez lica skače od šuma oko Donjeg Strašilova do najmračnijih kaljuga Londona, dok naši prijatelji pokušavaju da smrse konce zlom geniju i njegovim maskiranim poslušnicima. Zločinački plan da se otme princeza Purna uvući će naše likove u lude jurnjave i nemilosrdne borbe escajzima i servisima za služenje čaja. Priča će nas voditi od smešnih kostima, letova u balonima iznad Londona, druženja s poznatim izmišljenim detektivima, preko lova na pacove i hrabrih pasa do opteg pustošenja koje će kulminirati u uzbudljivom raspletu na tek otvorenom mostu Tauer

Zlotvor bez lica

Hauard Vajthaus
Zlotvor bez lica

Priča o kriminalnom geniju, njegovim maskiranim poslušnicima i princezi sa nožem za mazanje putera, a sve sa eksplozivima i nešto guranja i laktanja.

Jesen je 1894. u kući ekscentrične tetke Lusi u Jorkširu, u Engleskoj. Četrnaestogodišnja avijatičarka Emelin Kejli, "neuništivi" je kopilot. Robert "Gumeni" Berns i princeza Purna, tek odbegla učenica iz škole za mlade dame Sv. Grimelda, veselo skaču s krova na zahtev svog novog tutora, blesavog američkog pronalazača profesora Zvonkla.

Ali za ovu šašavu družinu nevolje se tek spremaju: nastavnice iz Sv. Grimelde žele Purnu nazad, vlada želi da se Purna vrati u školu i, što je najgore, veliki kriminalni genije poznat kao Zlotvor bez lica želi da je otme.

Sledeći Nastrožu školu na svetu priča Zlotvor bez lica skače od šuma oko Donjeg Strašilova do najmračnijih kaljuga Londona, dok naši prijatelji pokušavaju da smrse konce zlom geniju i njegovim maskiranim poslušnicima. Zločinački plan da se otme princeza Purna uvući će naše likove u lude jurnjave i nemilosrdne borbe escajzima i servisima za služenje čaja. Priča će nas voditi od smešnih kostima, letova u balonima iznad Londona, druženja s poznatim izmišljenim detektivima, preko lova na pacove i hrabrih pasa do opteg pustošenja koje će kulminirati u uzbudljivom raspletu na tek otvorenom mostu Tauer


Hauard Vajthaus
Zlotvor bez lica
Ilustracije Bil Slavin

Živojin PavlovićZadah tela Kultni roman dvostrukog dobitnika Ninove nagrade. Zadah tela je najčitaniji roman doajena srpske kinematografije, nosioca crnotalasne poetike i pisca nagrađivanog najznačajnijim književnim nagradama. Stvaralac koji „piše filmskom kamerom i snima pisaćom mašinom“ ispisao je žestoku priču o potrazi za uporištem, o čoveku razapetom između okova porodice i iluzije o slobodi, između tamnice predgrađa i sna o velikom svetu, između stvarnosti i želje da bude neko drugi. Priča ispunjena stradanjem i očajem, ali i sladostrašćem i sirovom životnom snagom koja se suprotstavlja iskušenjima egzistencije, postala je crni klasik s kraja XX veka, a njen opori dah neublaženom žestinom nastavlja da prodire i do čitalaca savremenog doba. „Instinktom pisca savremenosti, Pavlović je osetio bitnu promenu sastava srpskog naroda. Od zemlje seljaka, oprobanih ratnika i školovanih oficira, retke ali delotvorne inteligencije, pretvorili smo se naglim skokom u narod prigradskog stanovništva. Žika Pavlović je markantno iskazao taj teški tektonski potres od čijeg ishoda, možda čak i presudno, zavisi naša sudbina.“ Borislav Mihajlović Mihiz „Dopunjavajući se i preplićući, šest ispovesti ovog romana tvore jedno i jedinstveno osećanje života, kompletnu sliku jedne razgranate porodice, uzbudljiv splet životnih tumaranja, parabolu o nemogućnosti da se ostvari trajniji sklad.“ Čedomir Mirković „Razotkrivanje prljavog rublja jedne velike i zanimljive familije, bizarno raslojene shodno savremenim kaotičnim društvenim kretanjima, poslužilo je Pavloviću kao prilika za kirurški zahvat u sam trbuh stvarnosti.“ Igor Mandić

Zadah tela

Živojin Pavlović
Zadah tela

Kultni roman dvostrukog dobitnika Ninove nagrade.

Zadah tela je najčitaniji roman doajena srpske kinematografije, nosioca crnotalasne poetike i pisca nagrađivanog najznačajnijim književnim nagradama. Stvaralac koji „piše filmskom kamerom i snima pisaćom mašinom“ ispisao je žestoku priču o potrazi za uporištem, o čoveku razapetom između okova porodice i iluzije o slobodi, između tamnice predgrađa i sna o velikom svetu, između stvarnosti i želje da bude neko drugi. Priča ispunjena stradanjem i očajem, ali i sladostrašćem i sirovom životnom snagom koja se suprotstavlja iskušenjima egzistencije, postala je crni klasik s kraja XX veka, a njen opori dah neublaženom žestinom nastavlja da prodire i do čitalaca savremenog doba.

„Instinktom pisca savremenosti, Pavlović je osetio bitnu promenu sastava srpskog naroda. Od zemlje seljaka, oprobanih ratnika i školovanih oficira, retke ali delotvorne inteligencije, pretvorili smo se naglim skokom u narod prigradskog stanovništva. Žika Pavlović je markantno iskazao taj teški tektonski potres od čijeg ishoda, možda čak i presudno, zavisi naša sudbina.“ Borislav Mihajlović Mihiz

„Dopunjavajući se i preplićući, šest ispovesti ovog romana tvore jedno i jedinstveno osećanje života, kompletnu sliku jedne razgranate porodice, uzbudljiv splet životnih tumaranja, parabolu o nemogućnosti da se ostvari trajniji sklad.“ Čedomir Mirković

„Razotkrivanje prljavog rublja jedne velike i zanimljive familije, bizarno raslojene shodno savremenim kaotičnim društvenim kretanjima, poslužilo je Pavloviću kao prilika za kirurški zahvat u sam trbuh stvarnosti.“ Igor Mandić


Živojin Pavlović
Zadah tela
Kultni roman dvostrukog dobitnika Ninove nagrade.


Srpski pesniciMatica srpska 1-10 kompletTvrdi povez sa zaštitnim omotom Izdavač Matica Srpska, 19891. Milan Rakic – Pesme2. Laza Kostic – Pesme3. Djura Jaksic – Pesme4. Branko Radicevic – Pesme5. Vojislav Ilic – Pesme6. Jovan Jovanovic Zmaj – Pesme7. Vladislav Petkovic Dis – Pesme8. Mileta Jaksic – Pesme9. Jovan Ducic – Pesme10. Aleksa Santic – Pesme

SRPSKI PESNICI 

Srpski pesnici
Matica srpska 1-10 komplet
Tvrdi povez sa zaštitnim omotom

Izdavač Matica Srpska, 1989
1. Milan Rakic – Pesme
2. Laza Kostic – Pesme
3. Djura Jaksic – Pesme
4. Branko Radicevic – Pesme
5. Vojislav Ilic – Pesme
6. Jovan Jovanovic Zmaj – Pesme
7. Vladislav Petkovic Dis – Pesme
8. Mileta Jaksic – Pesme
9. Jovan Ducic – Pesme
10. Aleksa Santic – Pesme


Srpski pesnici
Matica srpska 1-10 komplet
Tvrdi povez sa zaštitnim omotom
Izdavač Matica Srpska, 1989



Erica JongErika DžongKako spasiti vlastiti životErika Džong je američka spisateljica, satiričarka i pesnikinja, poznata posebno po svom romanu Strah od letenja iz 1973. Knjiga je postala čuvena kontroverzna zbog svojih stavova prema ženskoj seksualnosti i bila je istaknuta u razvoju feminizma drugog talasa.

Kako spasiti vlastiti zivot

Erica Jong
Erika Džong
Kako spasiti vlastiti život
Erika Džong je američka spisateljica, satiričarka i pesnikinja, poznata posebno po svom romanu Strah od letenja iz 1973. Knjiga je postala čuvena kontroverzna zbog svojih stavova prema ženskoj seksualnosti i bila je istaknuta u razvoju feminizma drugog talasa.


Erica Jong
Erika Džong
Kako spasiti vlastiti život

Kako spasiti vlastiti život

Miodrag BulatovićCrveni petao leti prema nebu Miodrag Bulatović (Okladi, kod Bijelog Polja, 20. februar 1930 — Igalo, 15. mart 1991) bio je srpski pisac i novinar. Važi za jednog od naših najboljih romansijera i najprevođenijih pisaca, iako je status njegove književnosti marginalizovan. Crveni petao leti prema nebu je roman srpskog književnika Miodraga Bulatovića. Prvi put je objavljen u izdanju zagrebačke izdavačke kuće Naprijed 1959. U romanu je stilskim postupcima groteske, folklorizacije i simbolizacije oblikovan zaplet o učesnicima jedne svadbe i sahrane u zabačenom crnogorskom selu. Osnovna imaginativna i značenjska linija romana račva se u dva pravca, po sistemu teze i antiteze koje ne nalaze razrešenje: tezi o ljudskom zlu, niskim strastima i prizemnosti, koje su oličene u figuri đavola, suprostavlja se antiteza o ljudskom idealitetu, dobroti i duševnosti, oličena u simbolu crvenog petla koji uzleće prema nebu. Bulatovićev roman je poznat i po tome što mu je izmakla NIN-ova nagrada kritike za najbolji roman 1959, u godini kada je odlučeno da se ova prestižna nagrada ne dodeli. Naime, dvojica članova žirija, Eli Finci i Zoran Mišić, glasali su da se nagrada dodeli Bulatoviću, dok su Milan Bogdanović, Velibor Gligorić i Borislav Mihajlović odlučili da se nagrada te godine uopšte ne dodeli. Većinski deo žirija je takvu odluku obrazložio tvrdnjom da nijedan roman iz tekuće produkcije nije zadovoljio kriterijume za dodelu. Ovakva tvrdnja je izazvala polemiku među jugoslovenskim intelektualcima. Pojedinci su odluku interepretirali kao političku, jer se Bulatovićev roman sa crnom slikom stvarnosti nije mogao uklopiti u ideološke norme tadašnje države. Danas se „Crveni petao leti prema nebu” smatra značajnim romanom srpske književnosti dvadestog veka, kao i najboljim Bulatovićevim ostvarenjem. Preveden je na dvadesetak jezika, između ostalog i na engleski, francuski, nemački, poljski, japanski, mađarski, češki, slovački, burski, slovenački, švedski, italijanski, hebrejski, turski, holandski, portugalski i dr.

Crveni petao leti prema nebu

Miodrag Bulatović
Crveni petao leti prema nebu

Miodrag Bulatović (Okladi, kod Bijelog Polja, 20. februar 1930 — Igalo, 15. mart 1991) bio je srpski pisac i novinar. Važi za jednog od naših najboljih romansijera i najprevođenijih pisaca, iako je status njegove književnosti marginalizovan.

Crveni petao leti prema nebu je roman srpskog književnika Miodraga Bulatovića. Prvi put je objavljen u izdanju zagrebačke izdavačke kuće Naprijed 1959. U romanu je stilskim postupcima groteske, folklorizacije i simbolizacije oblikovan zaplet o učesnicima jedne svadbe i sahrane u zabačenom crnogorskom selu. Osnovna imaginativna i značenjska linija romana račva se u dva pravca, po sistemu teze i antiteze koje ne nalaze razrešenje: tezi o ljudskom zlu, niskim strastima i prizemnosti, koje su oličene u figuri đavola, suprostavlja se antiteza o ljudskom idealitetu, dobroti i duševnosti, oličena u simbolu crvenog petla koji uzleće prema nebu.

Bulatovićev roman je poznat i po tome što mu je izmakla NIN-ova nagrada kritike za najbolji roman 1959, u godini kada je odlučeno da se ova prestižna nagrada ne dodeli. Naime, dvojica članova žirija, Eli Finci i Zoran Mišić, glasali su da se nagrada dodeli Bulatoviću, dok su Milan Bogdanović, Velibor Gligorić i Borislav Mihajlović odlučili da se nagrada te godine uopšte ne dodeli. Većinski deo žirija je takvu odluku obrazložio tvrdnjom da nijedan roman iz tekuće produkcije nije zadovoljio kriterijume za dodelu. Ovakva tvrdnja je izazvala polemiku među jugoslovenskim intelektualcima. Pojedinci su odluku interepretirali kao političku, jer se Bulatovićev roman sa crnom slikom stvarnosti nije mogao uklopiti u ideološke norme tadašnje države. Danas se „Crveni petao leti prema nebu” smatra značajnim romanom srpske književnosti dvadestog veka, kao i najboljim Bulatovićevim ostvarenjem. Preveden je na dvadesetak jezika, između ostalog i na engleski, francuski, nemački, poljski, japanski, mađarski, češki, slovački, burski, slovenački, švedski, italijanski, hebrejski, turski, holandski, portugalski i dr.


Miodrag Bulatović
Crveni petao leti prema nebu

Kazimjež BrandisVaršavske beležnice (1978 - 1984)Povez: tvrdi sa omotomIzdavač: BeogradGodina izdanja: 1988Obim: 334Format: 20 x 13*U ovoj knjizi Brandis istupa kao svedok i posmatrač poljskih kriznih godina, pokazujući da je kriza pogodila poljsku stvaralačku inteligenciju. Redom su postajali `nepodobni` najveći poljski pisci i mislioci, njihove se kjnige nisu mogle štampati u zemlji, njihovo se ime nije moglo pojaviti u štampi, mesta je bilo samo za mediokritete – i slikovito bi se moglo reći da su poljski pisci i stvaraoci protiv svoje volje bili zapali u stanje nestvarnosti, na koju dobrovoljno nisu hteli pristati*Kazimjež Brandis rođen je 1916. u Lodu. Završio je prava na Varšavskom univerzitetu. Za vreme studija bio je član Saveza nezavisne socijalističke omladine. Rat je proveo u Varšavi. Od 1946. do 1950. bio je u redakciji čuvenog nedeljnika "Kovačnica", a pedesetih godina sarađivao je sa "Novom Kulturom". U periodu od 1977. do 1981. Brandis je bio član nelegalnog književnog časopisa "Zapis", zbog čega mu je bilo zabranjeno da bilo šta objavljuje u Poljskoj. U to vreme svoja dela je objavljivao u samizdatu "Nova" i u književnom institutu u Parizu. 1981. godine otputovao je u SAD. Predavao je Poljsku književnost na Kolumbija univerzitetu u Njujorku. Posle dve godine vratio se u Evropu i nastanio u Parizu, gde i sada živi. Brandis je autor romana, pripovedaka, eseja, drama i filmskih novela. Laureat je značajnijih poljskih i stranih nagrada. Njegove knjige prevedene su na sve svetske jezike. Najznačajnija Brandisova dela su: Majka Kruljevih (1957), Pisma Gospođi Z. (1958), Romantičnost (priče, 1960), Odbrana Granade i druge priče (1966), Džoker (1966), Trg (1968), Kako biti voljena (1970), Mala knjiga (1970), Poštanske varijacije (1972), Nestvarnost (1980), Varšavske beleške (1981), Rondo (1982), Meseci (1988) - za ovo delo dobio je nagradu "Ignacio Silone", Umetnost konverzacije (1990) i Zapamćeno (1995), Karakteri i spisi. Prema romanu Samson Andzej Vajda snimio je film 1961; a a roman Majka Kruljevih ekranizovao je Janus Zaorski 1987. godine.

Varsavske beleznice (1978 - 1984)

Kazimjež Brandis
Varšavske beležnice (1978 - 1984)
Povez: tvrdi sa omotom
Izdavač: Beograd
Godina izdanja: 1988
Obim: 334
Format: 20 x 13
*
U ovoj knjizi Brandis istupa kao svedok i posmatrač poljskih kriznih godina, pokazujući da je kriza pogodila poljsku stvaralačku inteligenciju. Redom su postajali `nepodobni` najveći poljski pisci i mislioci, njihove se kjnige nisu mogle štampati u zemlji, njihovo se ime nije moglo pojaviti u štampi, mesta je bilo samo za mediokritete – i slikovito bi se moglo reći da su poljski pisci i stvaraoci protiv svoje volje bili zapali u stanje nestvarnosti, na koju dobrovoljno nisu hteli pristati
*
Kazimjež Brandis rođen je 1916. u Lodu. Završio je prava na Varšavskom univerzitetu. Za vreme studija bio je član Saveza nezavisne socijalističke omladine. Rat je proveo u Varšavi. Od 1946. do 1950. bio je u redakciji čuvenog nedeljnika "Kovačnica", a pedesetih godina sarađivao je sa "Novom Kulturom". U periodu od 1977. do 1981. Brandis je bio član nelegalnog književnog časopisa "Zapis", zbog čega mu je bilo zabranjeno da bilo šta objavljuje u Poljskoj. U to vreme svoja dela je objavljivao u samizdatu "Nova" i u književnom institutu u Parizu. 1981. godine otputovao je u SAD. Predavao je Poljsku književnost na Kolumbija univerzitetu u Njujorku. Posle dve godine vratio se u Evropu i nastanio u Parizu, gde i sada živi. Brandis je autor romana, pripovedaka, eseja, drama i filmskih novela. Laureat je značajnijih poljskih i stranih nagrada. Njegove knjige prevedene su na sve svetske jezike. Najznačajnija Brandisova dela su: Majka Kruljevih (1957), Pisma Gospođi Z. (1958), Romantičnost (priče, 1960), Odbrana Granade i druge priče (1966), Džoker (1966), Trg (1968), Kako biti voljena (1970), Mala knjiga (1970), Poštanske varijacije (1972), Nestvarnost (1980), Varšavske beleške (1981), Rondo (1982), Meseci (1988) - za ovo delo dobio je nagradu "Ignacio Silone", Umetnost konverzacije (1990) i Zapamćeno (1995), Karakteri i spisi. Prema romanu Samson Andzej Vajda snimio je film 1961; a a roman Majka Kruljevih ekranizovao je Janus Zaorski 1987. godine.


Kazimjež Brandis
Varšavske beležnice (1978 - 1984)

Varšavske beležnice (1978 - 1984)

PuškinPisma - Ogledi i zapisi o književnostiPuškin, Aleksandar SergejevičPisma ; Ogledi i zapisi o književnosti / A. S. Puškin ; [izbor Radovan Lalić ; preveo Milorad Živančević ; ilustrovano crtežima Aleksandra Puškina]Jezik srpskiGodina 1979 Aleksandar Sergejevič Puškin (rus. Aleksándr Sergéevič Púškin; Moskva, 6. jun 1799 — Sankt Peterburg, 10. februar 1837) bio je ruski književnik. Mnogi ga smatraju za najboljeg ruskog pesnika i oca moderne ruske književnosti. Puškin je među prvima u Rusiji počeo da piše narodnim jezikom i distancirao se od romantičarske književnosti, popularne u zapadnoj Evropi.Napravio je stil koji je mešao satiru, romantiku i dramu.

Pisma - Ogledi i zapisi o knjizevnosti

Puškin
Pisma - Ogledi i zapisi o književnosti
Puškin, Aleksandar Sergejevič
Pisma ; Ogledi i zapisi o književnosti / A. S. Puškin ; [izbor Radovan Lalić ; preveo Milorad Živančević ; ilustrovano crtežima Aleksandra Puškina]
Jezik srpski
Godina 1979

Aleksandar Sergejevič Puškin (rus. Aleksándr Sergéevič Púškin; Moskva, 6. jun 1799 — Sankt Peterburg, 10. februar 1837) bio je ruski književnik. Mnogi ga smatraju za najboljeg ruskog pesnika i oca moderne ruske književnosti. Puškin je među prvima u Rusiji počeo da piše narodnim jezikom i distancirao se od romantičarske književnosti, popularne u zapadnoj Evropi.Napravio je stil koji je mešao satiru, romantiku i dramu.


Aleksandar Sergejevič Puškin
Pisma - Ogledi i zapisi o književnosti

Pisma - Ogledi i zapisi o književnosti

Alberto MoravijaLepi život*MORAVIJA Alberto (Alberto Moravia) – italijanski književnik (Rim, 28. XI 1907 – Rim, 26. IX 1990). Pravo mu je prezime Pinkerle (Pincherle). Romanom Ravnodušni ljudi, u kojem je dao smelu analizu moralnog raspada višeg građanskog društva, vrlo mlad je stekao ugled jednog od najboljih i najčitanijih predstavnika savremene italijanske proze. Do rata je napisao novele Lepi život i Spletka i romane Promašene ambicije i Maskarada, u kojem je izvrgao ruglu groteskni lik fašističkog diktatora i visoko društvo, pa je roman bio zabranjen. Posle rata još plodnije nastavlja da obrađuje savremene društvene i moralne probleme: Rimljanka (prevedena na mnoge jezike), Rimske priče (nagrađene najvišom italijanskom književnom nagradom Marcoto), Konformist, Ćoćara (po kojoj je snimljen čuveni film sa Sofijom Loren), Dosada i druga dela. Prevođen je i kod nas. Kraćim romanom Agostino (1944), u kojem toplo prikazuje psihologiju puberteta i krize sazrevanja jednog dečaka, zastupljen je u repertoaru SNP kao pisac originalnog teksta: 1969. je izveden istoimeni balet sa libretom i muzikom Rafaela de Banfilda.*SADRŽAJ:Umorna milosnica, Zločin u tenis klubu, Prikazanje, Bračna ponuda, Bolesnikova zima, Okrutna poseta, Snob, Lepi život, Dosada, Iznenadna smrt, Kraj jednog odnosa

Lepi zivot

Alberto Moravija
Lepi život
*
MORAVIJA Alberto (Alberto Moravia) – italijanski književnik (Rim, 28. XI 1907 – Rim, 26. IX 1990). Pravo mu je prezime Pinkerle (Pincherle). Romanom Ravnodušni ljudi, u kojem je dao smelu analizu moralnog raspada višeg građanskog društva, vrlo mlad je stekao ugled jednog od najboljih i najčitanijih predstavnika savremene italijanske proze. Do rata je napisao novele Lepi život i Spletka i romane Promašene ambicije i Maskarada, u kojem je izvrgao ruglu groteskni lik fašističkog diktatora i visoko društvo, pa je roman bio zabranjen. Posle rata još plodnije nastavlja da obrađuje savremene društvene i moralne probleme: Rimljanka (prevedena na mnoge jezike), Rimske priče (nagrađene najvišom italijanskom književnom nagradom Marcoto), Konformist, Ćoćara (po kojoj je snimljen čuveni film sa Sofijom Loren), Dosada i druga dela. Prevođen je i kod nas. Kraćim romanom Agostino (1944), u kojem toplo prikazuje psihologiju puberteta i krize sazrevanja jednog dečaka, zastupljen je u repertoaru SNP kao pisac originalnog teksta: 1969. je izveden istoimeni balet sa libretom i muzikom Rafaela de Banfilda.
*
SADRŽAJ:
Umorna milosnica, Zločin u tenis klubu, Prikazanje, Bračna ponuda, Bolesnikova zima, Okrutna poseta, Snob, Lepi život, Dosada, Iznenadna smrt, Kraj jednog odnosa


Lepi život

Knut HamsunPan* Pan„Moja nova knjiga će biti veoma lepa; dešava se na severu, jedna strasna ljubavna priča, bez ikakvih polemika, samo ljudi pod drugim nebom. . . “Iz Hamsunovog pisma, oktobra 1893. „Pan“ je najpoznatije Hamsunovo delo i jedan od najvećih ljubavnih romana u svetskoj literaturi. Pored toga, „Pan“ je i himna prirodi severa i severnog leta. Hamsun je rođen u Norveškoj, u malom mestu Lom, i veći deo svog detinjstva i rane mladosti proveo je na krajnjem severu, u oblasti polarnog kruga, gde se i odvija radnja romana „Pan“. Uprkos velikom uspehu romana „Glad“, Hamsun je, ipak, tek sa „Panom“ stekao svetsku slavu, kao najuticajniji pisac koji se ikada pojavio u zemljama severne Evrope.Novi prevod „Pana“ Flavija Rigonata bio je neophodan da još bolje osvetli ovaj najsjajniji biser norveške književnosti. „Nije važno da li pada kiša ili duva vetar; često neka mala radost može da te obuzme u kišni dan i navede te da se negde skloniš i uživaš u svojoj sreći. Stojiš tako i gledaš pravo ispred sebe, tu i tamo se tiho smeješ i osvrćeš se. Na šta li tada misliš? Na čisto okno nekog prozora, sunčev zrak na staklu, prizor nekog potoka, i možda na plavu pukotinu na nebu. Više od toga nije potrebno.“

Knut Hamsun
Pan
*

Pan
„Moja nova knjiga će biti veoma lepa; dešava se na severu, jedna strasna ljubavna priča, bez ikakvih polemika, samo ljudi pod drugim nebom. . . “
Iz Hamsunovog pisma, oktobra 1893.

„Pan“ je najpoznatije Hamsunovo delo i jedan od najvećih ljubavnih romana u svetskoj literaturi. Pored toga, „Pan“ je i himna prirodi severa i severnog leta. Hamsun je rođen u Norveškoj, u malom mestu Lom, i veći deo svog detinjstva i rane mladosti proveo je na krajnjem severu, u oblasti polarnog kruga, gde se i odvija radnja romana „Pan“.

Uprkos velikom uspehu romana „Glad“, Hamsun je, ipak, tek sa „Panom“ stekao svetsku slavu, kao najuticajniji pisac koji se ikada pojavio u zemljama severne Evrope.
Novi prevod „Pana“ Flavija Rigonata bio je neophodan da još bolje osvetli ovaj najsjajniji biser norveške književnosti.

„Nije važno da li pada kiša ili duva vetar; često neka mala radost može da te obuzme u kišni dan i navede te da se negde skloniš i uživaš u svojoj sreći. Stojiš tako i gledaš pravo ispred sebe, tu i tamo se tiho smeješ i osvrćeš se. Na šta li tada misliš? Na čisto okno nekog prozora, sunčev zrak na staklu, prizor nekog potoka, i možda na plavu pukotinu na nebu. Više od toga nije potrebno.“


Knut Hamsun
Pan
„Pan“ je najpoznatije Hamsunovo delo i jedan od najvećih ljubavnih romana u svetskoj literaturi.

Vidosav StevanovićCarski rezPripovetkeVidosav Stevanović (Cvetojevac, Kragujevac, 27. jun 1942) srpski je pripovedač, pesnik, romansijer, scenarista i dramski pisac. Autor je tridesetak književnih dela, političke biografije Slobodana Miloševića, brojnih eseja i mnoštva tekstova. Njegove knjige prevedene su na dvadesetak jezika širom sveta. Stevanović je povremeno pisao za mnoge jugoslovenske, srpske kao i za evropske novine kao što su Le Mond, Liberasion, El Pais i Ekspresen.SadržajCarski rez, Popodne sa zemljakom, Uspomene iz Rakovice, Praznici , Crni talas, Mračno je i hladno kćeri moja,

Carski rez

Vidosav Stevanović
Carski rez
Pripovetke
Vidosav Stevanović (Cvetojevac, Kragujevac, 27. jun 1942) srpski je pripovedač, pesnik, romansijer, scenarista i dramski pisac. Autor je tridesetak književnih dela, političke biografije Slobodana Miloševića, brojnih eseja i mnoštva tekstova. Njegove knjige prevedene su na dvadesetak jezika širom sveta. Stevanović je povremeno pisao za mnoge jugoslovenske, srpske kao i za evropske novine kao što su Le Mond, Liberasion, El Pais i Ekspresen.
Sadržaj
Carski rez, Popodne sa zemljakom, Uspomene iz Rakovice, Praznici , Crni talas, Mračno je i hladno kćeri moja, 


Vidosav Stevanović
Carski rez
Pripovetke


Beatris KolinČudesni život Lili Afrodite(Outlet izdanje)Vodeći nas kroz zlatnu eru kabarea i magični uspon bioskopa, život pun straha u Prvom svetskom ratu i kroz kratki povratak nade pre početka Drugog, Beatris Kolin svojim briljantnim pripovedačkim darom plete priču o čudesnoj sudbini jednog malog siročeta koje će se izvući iz bede i postati najveća zvezda nemih filmova.Od deteta bez igde ikoga do mlade neveste vojnika koji prve bračne noći odlazi na ratište, preko devojke iz vodvilja, modela, daktilografkinje, Lili Afrodita na kraju postaje slavna glumica crno-belih filmova i pronalazi ljubav koja će, kako bi opstala, preći decenije i kontinente.Zavodljiv, očaravajuć, slikovit, inteligentan i ambiciozan, tužan, divan i pre svega nezaboravan, roman Čudesni život Lili Afrodite donosi povest o nadi usred sivila, prijateljstvu, snazi u vremenu nemoći, bleštavilu i bedi, drami i ljubavi, i neprekidnoj, univerzalnoj ljudskoj potrazi za identitetom.

Cudesni zivot Lili Afrodite

Beatris Kolin
Čudesni život Lili Afrodite
(Outlet izdanje)
Vodeći nas kroz zlatnu eru kabarea i magični uspon bioskopa, život pun straha u Prvom svetskom ratu i kroz kratki povratak nade pre početka Drugog, Beatris Kolin svojim briljantnim pripovedačkim darom plete priču o čudesnoj sudbini jednog malog siročeta koje će se izvući iz bede i postati najveća zvezda nemih filmova.
Od deteta bez igde ikoga do mlade neveste vojnika koji prve bračne noći odlazi na ratište, preko devojke iz vodvilja, modela, daktilografkinje, Lili Afrodita na kraju postaje slavna glumica crno-belih filmova i pronalazi ljubav koja će, kako bi opstala, preći decenije i kontinente.
Zavodljiv, očaravajuć, slikovit, inteligentan i ambiciozan, tužan, divan i pre svega nezaboravan, roman Čudesni život Lili Afrodite donosi povest o nadi usred sivila, prijateljstvu, snazi u vremenu nemoći, bleštavilu i bedi, drami i ljubavi, i neprekidnoj, univerzalnoj ljudskoj potrazi za identitetom.


Beatris Kolin
Čudesni život Lili Afrodite
(Outlet izdanje)


Čudesni život Lili Afrodite

Toni ParsonsNeše nezaboravne priče*Toni Parsons (engl. Toni Parsons, rođen 6. novembra 1953 u Ramfordu - London) je britanski pisac i novinar.*Datum je 16. avgust 1977. Toga dana, kada je umro Elvis Prisli, Teri se vratio iz Berlina kupajući se u svetlosti prijateljstva s legendarnom rok zvezdom Dagom Vudom. Ali Dag baca oko na Terijevu devojku, tajanstvenu mladu fotografkinju Misti. Hoće li Terijeva ljubav preživeti ovu vrelu letnju noć?Rej je jedini novinar popularnog muzičkog časopisa Novine koji odbija da se podšiša i prestane da nosi zvoncare. A preti mu i otkaz, pa on utehu pronalazi u naručju starije žene. Ali u gradu je, samo te noći, Džon Lenon i Rej veruje da će sačuvati posao ako uspe da dobije intervju od povučenog Bitlsa. Mogu li Džon Lenon i gospođa Braun da spasu mladićevu dušu?Leon beži od bande zvane Dagenamski psi, kojoj se nije dopao jedan njegov članak. Krijući se u disko klubu „Zlatni rudnik“, Leon upoznaje Rubi – kraljicu plesa iz svojih snova. Ko će ove noći prvi pronaći Leona – Dagenamski psi ili prava ljubav?Naše nezaboravljene priče je roman o veri u večitu mladost, o seksu, ljubavi i rokenrolu, o snovima mladosti u čeonom sudaru sa svetom odraslih. Toni Parsons vraća se svojim korenima u ovoj duboko ličnoj knjizi – u priči koju je dugo čekao da ispriča.*„Knjiga za pamćenje, osećajna knjiga... Niko ne ume da iz prizora iscedi više istinskih osećanja od Tonija Parsonsa.“Spectator*„Zabavan, ozbiljan, nežan i iskren... Toni Parsons piše o istinskim dilemama u savremenom životu.“Sunday Express*„Parsons je specijalista za savremena emocionalna pitanja koja gotovo svi ostali muški pisci zanemaruju.“Guardian

Nese nezaboravne price

Toni Parsons
Neše nezaboravne priče
*
Toni Parsons (engl. Toni Parsons, rođen 6. novembra 1953 u Ramfordu - London) je britanski pisac i novinar.
*
Datum je 16. avgust 1977. Toga dana, kada je umro Elvis Prisli, Teri se vratio iz Berlina kupajući se u svetlosti prijateljstva s legendarnom rok zvezdom Dagom Vudom. Ali Dag baca oko na Terijevu devojku, tajanstvenu mladu fotografkinju Misti. Hoće li Terijeva ljubav preživeti ovu vrelu letnju noć?
Rej je jedini novinar popularnog muzičkog časopisa Novine koji odbija da se podšiša i prestane da nosi zvoncare. A preti mu i otkaz, pa on utehu pronalazi u naručju starije žene. Ali u gradu je, samo te noći, Džon Lenon i Rej veruje da će sačuvati posao ako uspe da dobije intervju od povučenog Bitlsa. Mogu li Džon Lenon i gospođa Braun da spasu mladićevu dušu?
Leon beži od bande zvane Dagenamski psi, kojoj se nije dopao jedan njegov članak. Krijući se u disko klubu „Zlatni rudnik“, Leon upoznaje Rubi – kraljicu plesa iz svojih snova. Ko će ove noći prvi pronaći Leona – Dagenamski psi ili prava ljubav?
Naše nezaboravljene priče je roman o veri u večitu mladost, o seksu, ljubavi i rokenrolu, o snovima mladosti u čeonom sudaru sa svetom odraslih. Toni Parsons vraća se svojim korenima u ovoj duboko ličnoj knjizi – u priči koju je dugo čekao da ispriča.
*
„Knjiga za pamćenje, osećajna knjiga... Niko ne ume da iz prizora iscedi više istinskih osećanja od Tonija Parsonsa.“
Spectator
*
„Zabavan, ozbiljan, nežan i iskren... Toni Parsons piše o istinskim dilemama u savremenom životu.“
Sunday Express
*
„Parsons je specijalista za savremena emocionalna pitanja koja gotovo svi ostali muški pisci zanemaruju.“
Guardian


Toni Parsons
Neše nezaboravne priče
Datum je 16. avgust 1977. Toga dana, kada je umro Elvis Prisli, Teri se vratio iz Berlina s legendarnom rok zvezd


Istraži kategoriju: Književnost

Antikvarne knjige, retka izdanja i polovne knjige po najpovoljnijim cenama u Srbiji. Istražite našu bogatu kolekciju starih knjiga - od srpskih klasika, istorijskih dela i književnih remek-dela do retkih primeraka za kolekcionare. Staraknjiga - vaša online antikvarna knjižara od 2008.