NjegošOgledalo srpskoOgledalo srpsko (org. Ogledalo srbsko) jeste zbirka pesama Petra II Petrovića Njegoša, objavljena prvi put 1835. godine. Prvo izdanje u Srbiji je iz 1845. godine.*Zbirka se sastoji od pesama za koje se smatra da ih je napisao sam Njegoš, kao i pesama za koje se smatra da su delo drugih autora, ili narodnih kazivača i guslara koje je Njegoš sakupio.Njegoševe pesme:Sjeni Aleksandra PuškinaBoj na MartinovićeOsveta uskočkaPohara ŽabljakaPogibija Bećir- bega BušatlijeUdar na SalkovinuOsveta Jakše kapetanaOstale pesme:Sinovi IvanbegoviOsveta Batrića PerovićaSrpski Badnji večeMiloradović poslanik Petra VelikogaCarev LazIbraim-Paša i VelestovciUdar na Vuka MandušićaĆuprilić VezirUdar Turakah na selo TrnjinePetar BoškovićUdar na selo TrnjineNe daju vuci ovacahCarev sestrić i PiperiVuk TomanovićBoj s KučimaNikac od RovinahOvce Nikca od RovinahSinovi ObilićaStan polako, Rogoje, mnogo ti je obojeUdar na ovce kneza VujadinaSmrt Nikca od RovinahKrvavi ručakDva BaletićaŠćepan MaliJunačka smrtSpužani i PiperiBrza osveta, gotova štetaUdar na ĆurilacUdar Mahmut-Paše na PipereKlorinda SrpskaBoj s vezirom Mahmut-PašomPogibija vezira Mahmut-Paše na selo KruseOsveta bratskaBoj za PasišteOsman Kapetan i PješivciRazur VranićahOsveta BajovaPočetak bune protiv dahijaBoj na ČokešiniBoj na SalašuKnez Ivan KneževićBoj na MišaruMiloš Stojićević i Meho OrugdžićBoj na LozniciLuko Lazarević i PejzoHvala ČupićevaUdar na selo RogameOvce BajoveKula KaradžićaOsveta za nevjeru turskuGorsko kareBoj na Morači GornjojOsveta za nevjeru turskuPlač tri tavničaraOš, grivo, tuđe je mlivoPrimječanijePredislovije*PredislovijeNaše narodne pjesne ne trebaju nikakva predgovora za svoju preporuku, jer sad hvaliti ih pred svijetom, to bi bilo povtoravati ono što su već davno o njima kazali mnogi, i naši slavjanski i drugih narodah, naučeni ljudi, koji su ih pravedno pohvalili i u zvijezde podigli, a neki i usporedili ih s Omirovima i Osijanovima pjesnama. Za crnogorske pjesne može se reći da se u njima sadržava istorija ovoga naroda, koji nikakve žertve nije poštedio, samo da sačuva svoju svobodu. Istina da poezija na nekim mjestima ponešto uveličava podvige Crnogoracah; no na mnogima i važnijima drži se strogo točnosti. Od crnogorskijeh pjesanah što sad na svijet izlaze, ovo nije ni deseti dio; no glavni bojevi od 1702. svi su gotovo. Unaprijed nastojaće se da se objelodane i ona junaštva o kojima sad ovdje nije spomenuto.A što nema pečatana imena tko je ove pjesme skupio, uzrok je tome što ih nije jedan samo čovjek kupio i pisao, nego su skupljene ovako:kad bi kakav pjevač ovdje na Cetinju ispijevao pjesnu dobro, odmah bi se poveo u kog pisara da je napiše; daklen, ne može se jedan nazvati njihovim skupiteljem.Pjesme pak o besmrtnim podvizima knjaza i izbavitelja Srbije Karađorđa i njegovijeh hrabrijeh vojvodah prepisane su iz pjesmarice već pečatane.Cetinje, u Crnoj Gori, na Blagovijest 1845. god

Ogledalo srpsko

Njegoš
Ogledalo srpsko
Ogledalo srpsko (org. Ogledalo srbsko) jeste zbirka pesama Petra II Petrovića Njegoša, objavljena prvi put 1835. godine. Prvo izdanje u Srbiji je iz 1845. godine.
*
Zbirka se sastoji od pesama za koje se smatra da ih je napisao sam Njegoš, kao i pesama za koje se smatra da su delo drugih autora, ili narodnih kazivača i guslara koje je Njegoš sakupio.
Njegoševe pesme:
Sjeni Aleksandra Puškina
Boj na Martinoviće
Osveta uskočka
Pohara Žabljaka
Pogibija Bećir- bega Bušatlije
Udar na Salkovinu
Osveta Jakše kapetana
Ostale pesme:
Sinovi Ivanbegovi
Osveta Batrića Perovića
Srpski Badnji veče
Miloradović poslanik Petra Velikoga
Carev Laz
Ibraim-Paša i Velestovci
Udar na Vuka Mandušića
Ćuprilić Vezir
Udar Turakah na selo Trnjine
Petar Bošković
Udar na selo Trnjine
Ne daju vuci ovacah
Carev sestrić i Piperi
Vuk Tomanović
Boj s Kučima
Nikac od Rovinah
Ovce Nikca od Rovinah
Sinovi Obilića
Stan polako, Rogoje, mnogo ti je oboje
Udar na ovce kneza Vujadina
Smrt Nikca od Rovinah
Krvavi ručak
Dva Baletića
Šćepan Mali
Junačka smrt
Spužani i Piperi
Brza osveta, gotova šteta
Udar na Ćurilac
Udar Mahmut-Paše na Pipere
Klorinda Srpska
Boj s vezirom Mahmut-Pašom
Pogibija vezira Mahmut-Paše na selo Kruse
Osveta bratska
Boj za Pasište
Osman Kapetan i Pješivci
Razur Vranićah
Osveta Bajova
Početak bune protiv dahija
Boj na Čokešini
Boj na Salašu
Knez Ivan Knežević
Boj na Mišaru
Miloš Stojićević i Meho Orugdžić
Boj na Loznici
Luko Lazarević i Pejzo
Hvala Čupićeva
Udar na selo Rogame
Ovce Bajove
Kula Karadžića
Osveta za nevjeru tursku
Gorsko kare
Boj na Morači Gornjoj
Osveta za nevjeru tursku
Plač tri tavničara
Oš, grivo, tuđe je mlivo
Primječanije
Predislovije
*
Predislovije
Naše narodne pjesne ne trebaju nikakva predgovora za svoju preporuku, jer sad hvaliti ih pred svijetom, to bi bilo povtoravati ono što su već davno o njima kazali mnogi, i naši slavjanski i drugih narodah, naučeni ljudi, koji su ih pravedno pohvalili i u zvijezde podigli, a neki i usporedili ih s Omirovima i Osijanovima pjesnama. Za crnogorske pjesne može se reći da se u njima sadržava istorija ovoga naroda, koji nikakve žertve nije poštedio, samo da sačuva svoju svobodu. Istina da poezija na nekim mjestima ponešto uveličava podvige Crnogoracah; no na mnogima i važnijima drži se strogo točnosti. Od crnogorskijeh pjesanah što sad na svijet izlaze, ovo nije ni deseti dio; no glavni bojevi od 1702. svi su gotovo. Unaprijed nastojaće se da se objelodane i ona junaštva o kojima sad ovdje nije spomenuto.
A što nema pečatana imena tko je ove pjesme skupio, uzrok je tome što ih nije jedan samo čovjek kupio i pisao, nego su skupljene ovako:kad bi kakav pjevač ovdje na Cetinju ispijevao pjesnu dobro, odmah bi se poveo u kog pisara da je napiše; daklen, ne može se jedan nazvati njihovim skupiteljem.
Pjesme pak o besmrtnim podvizima knjaza i izbavitelja Srbije Karađorđa i njegovijeh hrabrijeh vojvodah prepisane su iz pjesmarice već pečatane.
Cetinje, u Crnoj Gori, na Blagovijest 1845. god


Njegoš
Ogledalo srpsko
Ogledalo srpsko (org. Ogledalo srbsko) jeste zbirka pesama Petra II Petrovića Njegoša, objavljena prvi put 1835. godine. 


Milo LomparMoralistički fragmentiDrugo prošireno izdanjeMilo Lompar (Beograd, 19. april 1962) srpski je istoričar književnosti, esejista i univerzitetski profesor. Lompar je redovni profesor Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, predsednik Zadužbine Miloša Crnjanskog, nekadašnji generalni direktor Politike i predsednik Srpske književne zadruge. Lomparova studija Duh samoporicanja postala je jedna od najčitanijih knjiga na srpskom jeziku.Moralistički fragmenti su knjiga kojom je Milo Lompar, još 2007. godine, iskoračio iz užih okvira struke i oglasio se povodom širih društveno-kulturnih pitanja. Fragmenti su odmah naišli na negativan odjek u redovima drugosrbijanaca. Među prvima, negativno ju je vrednovao Ivan Čolović na sajtu „Peščanik“, a potom i mnogi drugi. Međutim, vrednost knjige zapravo je samo rasla. Već posle dve godine, 2009. objavljeno je drugo izdanje, koje je takođe vrlo brzo rasprodato.Jedan deo ideja i zapažanja, kojima se rukovodio u ovoj knjizi, Lompar je presudno razvio u čuvenom Duhu samoporicanja, čije prvo izdanje se pojavilo 2011. godine. Zbog izvanrednog odjeka koji je knjiga imala tada, a ima ga i skoro deset godina kasnije, Moralistički fragmenti su ostali nekako u senci. Neopravdano, u svakom slučaju.Jer, tematski opseg ove knjige širi je od Duha samoporicanja. Za razliku od njega, ovde su obuhvaćene i teme koje nisu vezane samo za lokalnu, srpsku situaciju. Autor obuhvata i neke figure iz svetske istorije i književnosti, kreće se i kroz pozorište, likovne umetnosti, filozofiju, a pojedini fragmaneti su i čisto književni – napisani i komponovani kao pripovedni eseji.

Moralisticki fragmenti

Milo Lompar
Moralistički fragmenti
Drugo prošireno izdanje
Milo Lompar (Beograd, 19. april 1962) srpski je istoričar književnosti, esejista i univerzitetski profesor. Lompar je redovni profesor Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, predsednik Zadužbine Miloša Crnjanskog, nekadašnji generalni direktor Politike i predsednik Srpske književne zadruge. Lomparova studija Duh samoporicanja postala je jedna od najčitanijih knjiga na srpskom jeziku.
Moralistički fragmenti su knjiga kojom je Milo Lompar, još 2007. godine, iskoračio iz užih okvira struke i oglasio se povodom širih društveno-kulturnih pitanja. Fragmenti su odmah naišli na negativan odjek u redovima drugosrbijanaca. Među prvima, negativno ju je vrednovao Ivan Čolović na sajtu „Peščanik“, a potom i mnogi drugi. Međutim, vrednost knjige zapravo je samo rasla. Već posle dve godine, 2009. objavljeno je drugo izdanje, koje je takođe vrlo brzo rasprodato.
Jedan deo ideja i zapažanja, kojima se rukovodio u ovoj knjizi, Lompar je presudno razvio u čuvenom Duhu samoporicanja, čije prvo izdanje se pojavilo 2011. godine. Zbog izvanrednog odjeka koji je knjiga imala tada, a ima ga i skoro deset godina kasnije, Moralistički fragmenti su ostali nekako u senci. Neopravdano, u svakom slučaju.
Jer, tematski opseg ove knjige širi je od Duha samoporicanja. Za razliku od njega, ovde su obuhvaćene i teme koje nisu vezane samo za lokalnu, srpsku situaciju. Autor obuhvata i neke figure iz svetske istorije i književnosti, kreće se i kroz pozorište, likovne umetnosti, filozofiju, a pojedini fragmaneti su i čisto književni – napisani i komponovani kao pripovedni eseji.


Milo Lompar
Moralistički fragmenti
Drugo prošireno izdanje
Milo Lompar (Beograd, 19. april 1962) srpski je istoričar književnosti, esejista...

Moralistički fragmenti

Milo LomparNjegoš i modernaMilo Lompar (Beograd, 19. april 1962) srpski je istoričar književnosti, esejista i univerzitetski profesor. Lompar je redovni profesor Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, predsednik Zadužbine Miloša Crnjanskog, nekadašnji generalni direktor Politike i predsednik Srpske književne zadruge. Lomparova studija Duh samoporicanja postala je jedna od najčitanijih knjiga na srpskom jeziku.„Njegoš i moderna“ prva knjiga Mila Lompara posvećena tumačenju Njegoševih dela objavljena je 1998. godine. Drugo izmenjeno izdanje knjige objavljeno je 2008. godine, a ovo je treće izmenjeno izdanje. Analizirajući Njegoševe lirske pesme i spevove, Milo Lompar je srpskoj nauci o književnosti dao važan prilog i pokazao da i danas, usred identitetske i vrednosne pometnje, ima onih koji su spremni da služe temeljnom nalogu svake kulture – uspostavljanju dijaloga sa delima koja su i sama temelj...

Njegos i moderna

Milo Lompar
Njegoš i moderna
Milo Lompar (Beograd, 19. april 1962) srpski je istoričar književnosti, esejista i univerzitetski profesor. Lompar je redovni profesor Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, predsednik Zadužbine Miloša Crnjanskog, nekadašnji generalni direktor Politike i predsednik Srpske književne zadruge. Lomparova studija Duh samoporicanja postala je jedna od najčitanijih knjiga na srpskom jeziku.
„Njegoš i moderna“ prva knjiga Mila Lompara posvećena tumačenju Njegoševih dela objavljena je 1998. godine. Drugo izmenjeno izdanje knjige objavljeno je 2008. godine, a ovo je treće izmenjeno izdanje. 
Analizirajući Njegoševe lirske pesme i spevove, Milo Lompar je srpskoj nauci o književnosti dao važan prilog i pokazao da i danas, usred identitetske i vrednosne pometnje, ima onih koji su spremni da služe temeljnom nalogu svake kulture – uspostavljanju dijaloga sa delima koja su i sama temelj...



Milo Lompar
Njegoš i moderna
„Njegoš i moderna“  prva knjiga Mila Lompara posvećena tumačenju Njegoševih dela objavljena je 1998. godine. 

Njegoš i moderna

ŠekspirJulije CezarJulije Cezar (engl. Julius Caesar) je tragedijaVilijama Šekspira koja je napisana oko 1599. godine. Spada u grupu dramskih komada napisanih prema stvarnim događajima iz istorije Rimskog carstva. Druge dve drame s ovom tematikom su Koriolan i Antonije i Kleopatra.Iako je komad dobio ime prema rimskom imperatoru, on je sporedni lik koji se pojavljuje u svega tri scene. Marko Brut je centralni lik zapleta, jer se se čitav komad vrti oko njegovih unutrašnjih trvenja po pitanju časti, ljubavi prema domovini i prijateljstva.Osnovni izvor korišćen pri izradi komada je prevod Plutarhovih Života koji je sačinio Tomas Nort (Thomas North). Šekspir je izmenio neke istorijske činjenice kako bi se komad lakše mogao izvesti na sceni i radi jačeg dramskog efekta. Komad sadrži anahrone elemente iz elizabetanske ere. Recimo, za Cezara se kaže da nosi elizabetansku tuniku (doublet) umesto rimske toge. U jednom trenu čuje se sat i Brut to primećuje i pominje.

Julije Cezar

Šekspir
Julije Cezar
Julije Cezar (engl. Julius Caesar) je tragedijaVilijama Šekspira  koja je napisana oko 1599. godine. Spada u grupu dramskih komada napisanih prema stvarnim događajima iz istorije Rimskog carstva. Druge dve drame s ovom tematikom su Koriolan i Antonije i Kleopatra.
Iako je komad dobio ime prema rimskom imperatoru, on je sporedni lik koji se pojavljuje u svega tri scene. Marko Brut je centralni lik zapleta, jer se se čitav komad vrti oko njegovih unutrašnjih trvenja po pitanju časti, ljubavi prema domovini i prijateljstva.
Osnovni izvor korišćen pri izradi komada je prevod Plutarhovih Života koji je sačinio Tomas Nort (Thomas North). Šekspir je izmenio neke istorijske činjenice kako bi se komad lakše mogao izvesti na sceni i radi jačeg dramskog efekta. Komad sadrži anahrone elemente iz elizabetanske ere. Recimo, za Cezara se kaže da nosi elizabetansku tuniku (doublet) umesto rimske toge. U jednom trenu čuje se sat i Brut to primećuje i pominje.


Vilijam Šekspir
Julije Cezar
tragedija
Brut
Plutarh

Danilo KišRani jadiDanilo Kiš bio je srpski i jugoslovenski književnik i akademik. Kiš je bio romanopisac, esejista, kritičar, prevodilac i dopisni član Srpske akademije nauka i umetnosti.Rani jadi je zbirka priča srpskog pisca Danila Kiša i prvi deo trilogije Porodični cirkus. Objavljena je 1970. godine, s tim što je priča pod nazivom 'Eolska harfa' dodata 1983. godine. Ova knjiga, zajedno sa romanima Bašta, pepeo i Peščanik, pripada takozvanom porodičnom ciklusu romana Danila Kiša. Namenjena je, kako stoji u podnaslovu, „za decu i osetljive“. U zbirci Rani jadi se kroz nekoliko priča oslikava lični razvoj dečaka Andreasa Sama. Ova zbirka žanrovski spada u autobiografsku zbirku za decu i mlade s obzirom da govori o ranom detinjstu i odrastanju samog pisca. Pisac je dobio Andrićevu nagradu za ovo delo.

Rani jadi

Danilo Kiš
Rani jadi
Danilo Kiš bio je srpski i jugoslovenski književnik i akademik. Kiš je bio romanopisac, esejista, kritičar, prevodilac i dopisni član Srpske akademije nauka i umetnosti.
Rani jadi je zbirka priča srpskog pisca Danila Kiša i prvi deo trilogije Porodični cirkus. Objavljena je 1970. godine, s tim što je priča pod nazivom 'Eolska harfa' dodata 1983. godine. Ova knjiga, zajedno sa romanima Bašta, pepeo i Peščanik, pripada takozvanom porodičnom ciklusu romana Danila Kiša. Namenjena je, kako stoji u podnaslovu, „za decu i osetljive“. U zbirci Rani jadi se kroz nekoliko priča oslikava lični razvoj dečaka Andreasa Sama. Ova zbirka žanrovski spada u autobiografsku zbirku za decu i mlade s obzirom da govori o ranom detinjstu i odrastanju samog pisca. Pisac je dobio Andrićevu nagradu za ovo delo.


Danilo Kiš
Rani jadi
Danilo Kiš bio je srpski i jugoslovenski književnik i akademik. Kiš je bio romanopisac, esejista, kritičar, prevodilac.

Pravopis srpskohrvatskog jezikaStevanović i JonkeMatica srpska i Matica hrvatska1986

Pravopis srpskohrvatskog jezika

Pravopis srpskohrvatskog jezika
Stevanović i Jonke
Matica srpska i Matica hrvatska
1986


Meri ŠeliFrankenštajnPripovest o modernom PrometejuPlava ptica knjiga 43Frankenštajn ili moderni Prometej (engl. Frankenstein, or The Modern Prometeus) roman je engleske književnice Meri Šeli (1797–1851) koji je nastao 1818 i koji govori o Viktoru Frankenštajnu, mladom naučniku koji stvara grusno, pametno stvorenje putem jednog neobičnog naučnog eksperimenta. Šeli je počela da piše ovu priču u svojoj osamnaestoj godini u epistolarnoj formi, a prvo izdanje romana je anonimno objavljeno u Londonu 1. januara 1818, kad je ona imala dvadeset godina. Predgovor za knjigu joj je napisao Persi Biš Šeli i sa posvetom filozofu Vilijamu Godvinu, njenom ocu. Delo je objavljeno u tri toma, standardnom formatu za prva izdanja iz 19. veka u tiražu od samo 500 primeraka. Iako je delo prožeto gotikom i romantizmom Frankenštajn se smatra prvim romanom naučne fantastike. Smatra se da je inspiracija za lik Frankenštajna bio hemičar Hamfri Dejvi.

Frankenstajn

Meri Šeli
Frankenštajn
Pripovest o modernom Prometeju
Plava ptica knjiga 43
Frankenštajn ili moderni Prometej (engl. Frankenstein, or The Modern Prometeus) roman je engleske književnice Meri Šeli (1797–1851) koji je nastao 1818 i koji govori o Viktoru Frankenštajnu, mladom naučniku koji stvara grusno, pametno stvorenje putem jednog neobičnog naučnog eksperimenta. Šeli je počela da piše ovu priču u svojoj osamnaestoj godini u epistolarnoj formi, a prvo izdanje romana je anonimno objavljeno u Londonu 1. januara 1818, kad je ona imala dvadeset godina. Predgovor za knjigu joj je napisao Persi Biš Šeli i sa posvetom filozofu Vilijamu Godvinu, njenom ocu. Delo je objavljeno u tri toma, standardnom formatu za prva izdanja iz 19. veka u tiražu od samo 500 primeraka. Iako je delo prožeto gotikom i romantizmom Frankenštajn se smatra prvim romanom naučne fantastike. Smatra se da je inspiracija za lik Frankenštajna bio hemičar Hamfri Dejvi.


Meri Šeli
Frankenštajn
Pripovest o modernom Prometeju
Frankenštajn ili moderni Prometej
Plava ptica knjiga 43

Frankenštajn

Onore de BalzakRođak Ponss francuskog Olga KosanovićHonoré de Balzac (francuski izgovor: [ɔnɔʁe d(ə) balzak]; Tours, 20.5. 1799 - Pariz, 17.8. 1850) bio je francuski romanopisac. Pisao je drame, poneku manje poznatu pjesmu, brojne članke, eseje i veći broj pisama, ali je najpoznatiji po svojim romanima. Za književnu vrstu romana smatra se jedan od najnadareniji autora 19. stoljeća te suvremena teorija romana je prepoznala u njemu majstora, uzora i jednog od najboljih stvaralaca ikad. Učenjaci mu pripisuju nešto između 91 i 95 romanā (romanā i novelā), napisanih između 1829. i 1850. Odrastao je za vrijeme Napoleonske imperije, dok se njegova karijera razvija za vrijeme Burbonske restacije i Metternichove Europe, tj. za vrijeme poznog romantizma. Pak književna teorija ga smatra prvim začetnikom realizma.

Rodjak Pons

Onore de Balzak
Rođak Pons
s francuskog Olga Kosanović
Honoré de Balzac (francuski izgovor: [ɔnɔʁe d(ə) balzak]; Tours, 20.5. 1799 - Pariz, 17.8. 1850) bio je francuski romanopisac. Pisao je drame, poneku manje poznatu pjesmu, brojne članke, eseje i veći broj pisama, ali je najpoznatiji po svojim romanima. Za književnu vrstu romana smatra se jedan od najnadareniji autora 19. stoljeća te suvremena teorija romana je prepoznala u njemu majstora, uzora i jednog od najboljih stvaralaca ikad. Učenjaci mu pripisuju nešto između 91 i 95 romanā (romanā i novelā), napisanih između 1829. i 1850. Odrastao je za vrijeme Napoleonske imperije, dok se njegova karijera razvija za vrijeme Burbonske restacije i Metternichove Europe, tj. za vrijeme poznog romantizma. Pak književna teorija ga smatra prvim začetnikom realizma.


Onore de Balzak francuski romanopisac
Rođak Pons
s francuskog Olga Kosanović
Honoré de Balzac

Rođak Pons

Dobrica ĆosićOtpadnikDobrica Ćosić (1921-2014), pisac, esejista, političar, jedna od najznačajnijih figura srpske istorije i književnosti druge polovine 20. veka. U književnost ulazi 1951. godine sa svojim prvim romanom Daleko je sunce, prvim modernim romanom o jugoslovenskoj revoluciji koji je predstavljao kritiku revolucionarnog terora. Roman je preveden na tridesetak jezika, a samo u SSSR-u štampan u 1.600.000 primeraka. Zatim objavljuje romane: Koreni (1954), Deobe (1961), Bajka (1965), Vreme smrti (tetralogija, 1972–79), Vreme zla – trilogija Grešnik (1985), Otpadnik (1986) i Vernik (1990), Vreme vlasti I (1996) i Vreme vlasti II (2007). Dobitnik je Ninove nagrade dva puta, za romane Koreni i Deobe.Otpadnik je, hronološki, drugi roman u trilogiji Vreme zla, srpskog književnika Dobrice Ćosića, štampan 1986. godine. Roman, kao i njegov prethodnik, Grešnik, prati živote Ivana Katića, Petra Bajevića, ali prevashodno Bogdana Dragovića, Ivanovog šuraka, od njegovog odlaska u SSSR početkom tridesetih godina 20. veka, do povratka u Jugoslaviju, osuđenog od strane SKPB-a za trockizam.U romanu je predstavljen veliki broj istorijskih ličnosti, poput Angaretisa, Dimitrova, Bele Kuna, Kolarova i Vujkovića.

Otpadnik

Dobrica Ćosić
Otpadnik
Dobrica Ćosić (1921-2014), pisac, esejista, političar, jedna od najznačajnijih figura srpske istorije i književnosti druge polovine 20. veka. U književnost ulazi 1951. godine sa svojim prvim romanom Daleko je sunce, prvim modernim romanom o jugoslovenskoj revoluciji koji je predstavljao kritiku revolucionarnog terora. Roman je preveden na tridesetak jezika, a samo u SSSR-u štampan u 1.600.000 primeraka. Zatim objavljuje romane: Koreni (1954), Deobe (1961), Bajka (1965), Vreme smrti (tetralogija, 1972–79), Vreme zla – trilogija Grešnik (1985), Otpadnik (1986) i Vernik (1990), Vreme vlasti I (1996) i Vreme vlasti II (2007). Dobitnik je Ninove nagrade dva puta, za romane Koreni i Deobe.
Otpadnik je, hronološki, drugi roman u trilogiji Vreme zla, srpskog književnika Dobrice Ćosića, štampan 1986. godine. Roman, kao i njegov prethodnik, Grešnik, prati živote Ivana Katića, Petra Bajevića, ali prevashodno Bogdana Dragovića, Ivanovog šuraka, od njegovog odlaska u SSSR početkom tridesetih godina 20. veka, do povratka u Jugoslaviju, osuđenog od strane SKPB-a za trockizam.
U romanu je predstavljen veliki broj istorijskih ličnosti, poput Angaretisa, Dimitrova, Bele Kuna, Kolarova i Vujkovića.


Dobica Ćosić , Otpadnik , Vernik , Grešnik , Vreme smrti , Deobe , Koreni , Vreme zla

Danilo KišGrobnica za Borisa DavidovičaGrobnica za Borisa Davidoviča (podnaslovljena: Sedam poglavlja jedne zajedničke povesti) je zbirka sedam pripovedaka objavljena 1976. godine, autora Danila Kiša. U nekim tumačenjima, ova knjiga zapravo predstavlja roman.Pripovetke su zasnovane na istorijskim događajima i bave se temama političke obmane, izdaje i ubistva u Istočnoj Evropi u prvoj polovini 20. veka (osim novele Psi i knjige u kojoj se radnja odvija u 14. veku). Neke od priča su napisane kao fiktivne biografije u kojima glavni likovi interaguju sa stvarnim ličnostima.Kiš je ovu knjigu napisao dok je radio na univerzitetu u Bordou, motivisan uglavnom svojom frustracijom prouzročenom neznanjem i neverovanjem svojih studenata koji su, mahom levičarski orijentisani, odbijali da poveruju čak i u postojanje gulaga.Knjiga je objavljena u desetinama izdanja na srpskohrvatskom jeziku, a prevedena je na više od dvadeset jezika.Nedugo po objavljivanju, povela se o autentičnosti knjige jedna od najvećih rasprava u Evropi u 20. veku.„Sedam poglavlja jedne zajedničke povesti“ tematski objedinjuju jednu moguću istoriju zla, gde se u tropima istorijskog vremena raspliću dramatične i tragične sudbine junaka i žrtava večnog vraćanja istog - ritualnog i faktičkog sravnjivanja računa između metafizike moći, logike uslovnosti, zakona i nasilja, s jedne strane, i talaca te večne „božije“ i „đavolske“ igre. Ove priče satkane na odblescima dokumenata i ozračene vrhunskim i sugestivnim pripovedanjem, gestovima naizgled spoljašnje i objektivne naracije, kroz pesničku oštrovidnost i osobenu analitiku kišovske ironije, uvode nas u vrtoglava porinuća krvi i duše, strasti i uverenja, straha i ushićenja, u istoriju ljudskog drhtanja pred večnim zlom, koje povezuje sudbine pravednika, otpadnika, jeretika, razbojnika, idealista i, konačno, ljudi, s nečim, što se kao neumitnost obnavlja i cinično nadvija nad sudbinama ljudskog sveta. Kiš raskriva velike priče istorije i njihov kanibalski trijumfalizam, cepajući zastore i kulise opštih prosvetljenja u ime jedinstvenih i neponovljivih patnji mirijada žrtava.

Grobnica za Borisa Davidovica

Danilo Kiš
Grobnica za Borisa Davidoviča
Grobnica za Borisa Davidoviča (podnaslovljena: Sedam poglavlja jedne zajedničke povesti) je zbirka sedam pripovedaka objavljena 1976. godine, autora Danila Kiša. U nekim tumačenjima, ova knjiga zapravo predstavlja roman.
Pripovetke su zasnovane na istorijskim događajima i bave se temama političke obmane, izdaje i ubistva u Istočnoj Evropi u prvoj polovini 20. veka (osim novele Psi i knjige u kojoj se radnja odvija u 14. veku). Neke od priča su napisane kao fiktivne biografije u kojima glavni likovi interaguju sa stvarnim ličnostima.
Kiš je ovu knjigu napisao dok je radio na univerzitetu u Bordou, motivisan uglavnom svojom frustracijom prouzročenom neznanjem i neverovanjem svojih studenata koji su, mahom levičarski orijentisani, odbijali da poveruju čak i u postojanje gulaga.
Knjiga je objavljena u desetinama izdanja na srpskohrvatskom jeziku, a prevedena je na više od dvadeset jezika.
Nedugo po objavljivanju, povela se o autentičnosti knjige jedna od najvećih rasprava u Evropi u 20. veku.
„Sedam poglavlja jedne zajedničke povesti“ tematski objedinjuju jednu moguću istoriju zla, gde se u tropima istorijskog vremena raspliću dramatične i tragične sudbine junaka i žrtava večnog vraćanja istog - ritualnog i faktičkog sravnjivanja računa između metafizike moći, logike uslovnosti, zakona i nasilja, s jedne strane, i talaca te večne „božije“ i „đavolske“ igre. Ove priče satkane na odblescima dokumenata i ozračene vrhunskim i sugestivnim pripovedanjem, gestovima naizgled spoljašnje i objektivne naracije, kroz pesničku oštrovidnost i osobenu analitiku kišovske ironije, uvode nas u vrtoglava porinuća krvi i duše, strasti i uverenja, straha i ushićenja, u istoriju ljudskog drhtanja pred večnim zlom, koje povezuje sudbine pravednika, otpadnika, jeretika, razbojnika, idealista i, konačno, ljudi, s nečim, što se kao neumitnost obnavlja i cinično nadvija nad sudbinama ljudskog sveta. Kiš raskriva velike priče istorije i njihov kanibalski trijumfalizam, cepajući zastore i kulise opštih prosvetljenja u ime jedinstvenih i neponovljivih patnji mirijada žrtava.


Danilo Kiš
Grobnica za Borisa Davidoviča
Sedam poglavlja jedne zajedničke povesti
Danilo Kiš (Subotica, 22. februara 1935. – Pariz, 15. oktobra 1989)


Grobnica za Borisa Davidoviča

Šagrinska kožaOnore de BalzakŠagrinska koža, jedan od najvoljenijih Balzakovih romana, pravi je vrtlog pitanja i strasti mladog čoveka na rubu života i smrti, i sa istom snagom osvaja čitaoce i danas, bezmalo dvesta godina pošto je napisan.Radnja romana smeštena je na početak 19. veka i prati mladog aristokratu Rafaela de Valentina, koji ogorčen na teške životne nedaće odlučuje da sebi oduzme život. Dok čeka da se spusti noć pod čijim okriljem želi da izvrši svoju kobnu odluku, mladić besciljno šeta ulicama Pariza. Put ga navodi na jednu antikvarnicu. Dok razgleda raznovrsne starine, poverava se tajanstvenom antikvaru. Ovaj mu pokazuje čudotvorni komadić braonkaste boje, Šagrinsku kožu, koja ispunjava svaku želju, ali po cenu da postaje vlasnik života onoga ko je poseduje i da sa svakom novom željom postaje sve manja. Rafael je uzima kako bi se rešio muka koje ga pritiskaju, a koža mu ispunjava želje, upravo onako kako je rečeno… Roman Šagrinska koža često se tumači kao kritika ekscesa i materijalizma, a takođe istražuje teme želje, smrtnosti i ljudskog stanja. Smatra se jednim od Balzakovih najznačajnijih dela i remek delom francuske književnosti.

Sagrinska koza

Šagrinska koža
Onore de Balzak
Šagrinska koža, jedan od najvoljenijih Balzakovih romana, pravi je vrtlog pitanja i strasti mladog čoveka na rubu života i smrti, i sa istom snagom osvaja čitaoce i danas, bezmalo dvesta godina pošto je napisan.
Radnja romana smeštena je na početak 19. veka i prati mladog aristokratu Rafaela de Valentina, koji ogorčen na teške životne nedaće odlučuje da sebi oduzme život. Dok čeka da se spusti noć pod čijim okriljem želi da izvrši svoju kobnu odluku, mladić besciljno šeta ulicama Pariza. Put ga navodi na jednu antikvarnicu. Dok razgleda raznovrsne starine, poverava se tajanstvenom antikvaru. Ovaj mu pokazuje čudotvorni komadić braonkaste boje, Šagrinsku kožu, koja ispunjava svaku želju, ali po cenu da postaje vlasnik života onoga ko je poseduje i da sa svakom novom željom postaje sve manja. Rafael je uzima kako bi se rešio muka koje ga pritiskaju, a koža mu ispunjava želje, upravo onako kako je rečeno… 
Roman Šagrinska koža često se tumači kao kritika ekscesa i materijalizma, a takođe istražuje teme želje, smrtnosti i ljudskog stanja. Smatra se jednim od Balzakovih najznačajnijih dela i remek delom francuske književnosti.


Šagrinska koža

Svemirski brod GalaktikaEpopeja o borbi ljudske rase sa opstanakGlen Larsen i Robert TerstonZbirka Plava ptica : knjiga za mlade i stare ; knj.61Glen Larson i Robert TerstonSVEMIRSKI BROD „GALAKTIKA“U beskrajnim svemirskim prostranstvima, sa maglovitim, mitskim sećanjima na svoju prapostojbinu. Zemlju, ljudska rasa već hiljadama godina živi rasprostrta na desetak udruženih planeta, vodeći hiljadugodišnji rat sa tuđom, okrutnom kosmičkom civilizacijom. I u trenutku slavlja, kada se već čini da je žuđeni, sveopšti mir na domaku ruku, dolazi do izdajničkog udarca neprijatelja: sav život na ljudskim planetama zatrt je, vojna moć čovekove rase gotovo je uništena, i samo jedan mali odred predvođen bojnim brodom Galaktika, nastoji da nađe novo pribežište negde u svemiru.Ali, gde da potraži to pribežište? Jedina mogućnost, čini se, ostaje Zemlja; niko nije siguran da planeta s tim imenom uopšte postoji... Da nije ona samo alem-kamen u središtu sačuvanih, ali dosta neodređenih legendi koje su preživele milenijume.Izbora, međutim, nema, i hrabra posada Galaktike upušta se u svoj najveći poduhvat. Moćni neprijatelj, stekavši preimućstvo prvog udarca, i u želji da dokrajči ljudski soj i zavlada čitavom galaksijom, neprestano im je na tragu, nagoneći poslednje izdanke sjajne civilizacije da pokažu junaštvo i dovitljivost ravne najvećim primerima davne, mitske prošlosti.Po romanu „Svemirski brod Galaktika` snimljen je i film, koji je, znatno nadmašio i slavno „Zvezdane ratove`

Svemirski brod Galaktika

Svemirski brod Galaktika
Epopeja o borbi ljudske rase sa opstanak
Glen Larsen i Robert Terston
Zbirka Plava ptica : knjiga za mlade i stare ; knj.61
Glen Larson i Robert Terston
SVEMIRSKI BROD „GALAKTIKA“
U beskrajnim svemirskim prostranstvima, sa maglovitim, mitskim sećanjima na svoju prapostojbinu. Zemlju, ljudska rasa već hiljadama godina živi rasprostrta na desetak udruženih planeta, vodeći hiljadugodišnji rat sa tuđom, okrutnom kosmičkom civilizacijom. I u trenutku slavlja, kada se već čini da je žuđeni, sveopšti mir na domaku ruku, dolazi do izdajničkog udarca neprijatelja: sav život na ljudskim planetama zatrt je, vojna moć čovekove rase gotovo je uništena, i samo jedan mali odred predvođen bojnim brodom Galaktika, nastoji da nađe novo pribežište negde u svemiru.
Ali, gde da potraži to pribežište? Jedina mogućnost, čini se, ostaje Zemlja; niko nije siguran da planeta s tim imenom uopšte postoji... Da nije ona samo alem-kamen u središtu sačuvanih, ali dosta neodređenih legendi koje su preživele milenijume.
Izbora, međutim, nema, i hrabra posada Galaktike upušta se u svoj najveći poduhvat. Moćni neprijatelj, stekavši preimućstvo prvog udarca, i u želji da dokrajči ljudski soj i zavlada čitavom galaksijom, neprestano im je na tragu, nagoneći poslednje izdanke sjajne civilizacije da pokažu junaštvo i dovitljivost ravne najvećim primerima davne, mitske prošlosti.
Po romanu „Svemirski brod Galaktika` snimljen je i film, koji je, znatno nadmašio i slavno „Zvezdane ratove`


Svemirski brod Galaktika
Epopeja o borbi ljudske rase sa opstanak
Glen Larsen i Robert Terston
Zbirka Plava ptica : knjiga za mlade i stare ; knj.61

Džuli GarvudGorštaci, Dve knjigeMuzika u senci Tajna*Džuli Elizabet Garvud (rođena Marfi; 26. decembar 1944 – 8. jun 2023) bila je američka spisateljica više od dvadeset sedam ljubavnih romana u istorijskom i napetom podžanru. Više od trideset pet miliona primeraka njenih knjiga je u štampi, a imala je najmanje 24 bestselera Njujork tajmsa.Napisala je i roman za mlade pod nazivom Devojka po imenu Leto.*Muzika u senci:Princeza Gabrijela od Sent Bila je ćerka jednog od najuticajnijih engleskih barona, čuvena po svojoj lepoti, ali i velikom mirazu – onom o kome se znalo i onom o kome su se samo ispredale legende. Lepa i bogata, bila je savršena za pregovore koje je engleski kralj vodio kako bi održavao mir u škotskim brdima, te je zato i obećao njenu ruku vođi jednog klana. Međutim, u noći uoči venčanja, mladoženja je brutalno ubijen. Za Gabrijelu se sve promenilo na putu ka opatiji u kojoj je trebalo da se uda; ona i njeni čuvari naišli su na scenu nezamislive okrutnosti, pa je Gabrijela jednim hicem iz svog luka i strele, jedan život oduzela, a drugi spasla. Čovek koga je spasla bio je brat Kolma Makhjua, najstrašnijeg vlastelina u Škotskoj. Pred njegovim pogledom, ni telo ni srce joj nisu bili bezbedni. Upletena u gorštačke intrige, nežna Gabrijela će pokušati da odledi okrutno Kolmovo srce i na kraju obavi ono zbog čega je i došla u Škotsku.*Tajna:Prva knjiga serijala Gorštaci.Džudit Hampton bila je jednako lepa koliko ponosna i odana. U vreme kada je njena draga prijateljica iz detinjstva trebala roditi svoje prvo dete, Džudit se iz svog turobnog doma u Engleskoj uputila u Škotsku visoravan, u nameri da bude uz nju, kao što je davno obećala. No za putovanje u taj daleki kraj postojao je još jedan, posve ličan razlog. Džudit je želela upoznati svog pravog oca, Meklina, poglavara škotskog klana.Ipak, ništa je nije moglo pripremiti na iznenađenje susreta s neodoljivo privlačnim gorštakom Ijanon Mejtlandom koji će je odvesti njenoj prijateljici. U tom sudbonosnom susretu punom sukoba, Džudit ispod Ijanove naizgled osorne osobnosti otkriva strast, žudnju i privrženost za kakvu nije vjerovala da postoji.Zatečen njezinom prkosnom, a ujedno blagom i plemenitom naravi, Ijan se takođe nalazi na putu otkrića ljubavi i topline koja mu je celog života nedostajala. Dolazak u Škotsku za Džudit je bio povezan s brojnim iznenađenjima. Ipak, ništa je neće spriječiti da osvoji srce voljenog muškarca i naklonost pripadnika njegova klana… pa ni otkriće strašne tajne o njenom ocu, koja bi joj ljubav mogla pretvoriti u prah i pepeo.

Muzika u senci - Tajna

Džuli Garvud
Gorštaci, Dve knjige
Muzika u senci 
Tajna
*
Džuli Elizabet Garvud (rođena Marfi; 26. decembar 1944 – 8. jun 2023) bila je američka spisateljica više od dvadeset sedam ljubavnih romana u istorijskom i napetom podžanru. Više od trideset pet miliona primeraka njenih knjiga je u štampi, a imala je najmanje 24 bestselera Njujork tajmsa.Napisala je i roman za mlade pod nazivom Devojka po imenu Leto.
*
Muzika u senci:
Princeza Gabrijela od Sent Bila je ćerka jednog od najuticajnijih engleskih barona, čuvena po svojoj lepoti, ali i velikom mirazu – onom o kome se znalo i onom o kome su se samo ispredale legende. Lepa i bogata, bila je savršena za pregovore koje je engleski kralj vodio kako bi održavao mir u škotskim brdima, te je zato i obećao njenu ruku vođi jednog klana. Međutim, u noći uoči venčanja, mladoženja je brutalno ubijen. Za Gabrijelu se sve promenilo na putu ka opatiji u kojoj je trebalo da se uda; ona i njeni čuvari naišli su na scenu nezamislive okrutnosti, pa je Gabrijela jednim hicem iz svog luka i strele, jedan život oduzela, a drugi spasla. Čovek koga je spasla bio je brat Kolma Makhjua, najstrašnijeg vlastelina u Škotskoj. Pred njegovim pogledom, ni telo ni srce joj nisu bili bezbedni. Upletena u gorštačke intrige, nežna Gabrijela će pokušati da odledi okrutno Kolmovo srce i na kraju obavi ono zbog čega je i došla u Škotsku.
*
Tajna:
Prva knjiga serijala Gorštaci.
Džudit Hampton bila je jednako lepa koliko ponosna i odana. U vreme kada je njena draga prijateljica iz detinjstva trebala roditi svoje prvo dete, Džudit se iz svog turobnog doma u Engleskoj uputila u Škotsku visoravan, u nameri da bude uz nju, kao što je davno obećala. No za putovanje u taj daleki kraj postojao je još jedan, posve ličan razlog. Džudit je želela upoznati svog pravog oca, Meklina, poglavara škotskog klana.
Ipak, ništa je nije moglo pripremiti na iznenađenje susreta s neodoljivo privlačnim gorštakom Ijanon Mejtlandom koji će je odvesti njenoj prijateljici. U tom sudbonosnom susretu punom sukoba, Džudit ispod Ijanove naizgled osorne osobnosti otkriva strast, žudnju i privrženost za kakvu nije vjerovala da postoji.
Zatečen njezinom prkosnom, a ujedno blagom i plemenitom naravi, Ijan se takođe nalazi na putu otkrića ljubavi i topline koja mu je celog života nedostajala. Dolazak u Škotsku za Džudit je bio povezan s brojnim iznenađenjima. Ipak, ništa je neće spriječiti da osvoji srce voljenog muškarca i naklonost pripadnika njegova klana… pa ni otkriće strašne tajne o njenom ocu, koja bi joj ljubav mogla pretvoriti u prah i pepeo.


Džuli Garvud
Gorštaci
Muzika u senci 
Tajna
Džuli Elizabet Garvud bila je američka spisateljica više od dvadeset sedam ljubavnih romana.

Književni arhiv SKZ 1892-1970Svetlana StipčevičSVETLANA STIPČEVIĆ – KNJIŽEVNI ARHIV SRPSKE KNJIŽEVNE ZADRUGE 1892-1970KOLO LXXV KNJIGA 501, Prepiska sa piscima, Prepiska sa ustanovama, Zapisnici Upravnog odbora i Književnog odseka SKZ, Proslave, Godišnjice, Skupština SKZ, Index nominum, Ćirilica, 564 str mg

Knjizevni arhiv SKZ 1892-1970

Književni arhiv SKZ 1892-1970
Svetlana Stipčevič
SVETLANA STIPČEVIĆ – KNJIŽEVNI ARHIV SRPSKE KNJIŽEVNE ZADRUGE 1892-1970
KOLO LXXV KNJIGA 501, Prepiska sa piscima, Prepiska sa ustanovama, Zapisnici Upravnog odbora i Književnog odseka SKZ, Proslave, Godišnjice, Skupština SKZ, Index nominum, Ćirilica, 564 str mg


Književni arhiv SKZ 1892-1970
Svetlana Stipčevič
KOLO LXXV KNJIGA 501
Prepiska sa piscima, Prepiska sa ustanovama, Zapisnici Upravnog odbora 

Književni arhiv SKZ 1892-1970

Aleksandar SolženjicinSveća na vetru - Jelen i logorska lepoticaSVEĆA NA VETRUJELEN I LOGORSKA LEPOTICAALEKSANDAR SOLŽENJICINOBELISKBEOGRAD1971D R A M EPrevod sa ruskog i pogovor: MILIVOJE JOVANOVIĆDve drame velikog ruskog književnika Aleksandra Solženjicina u izdanju beogradskog Obeliska iz 1971. godine.Aleksandar Solženjicin (rus. Aleksandr Isaevič Solženicыn, Kislovodsk, 11. decembar 1918 — Moskva, 3. avgust 2008) bio je ruski pisac, dramaturg, istoričar i akademik. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1970. godine. Bio je član Ruske akademije nauka (od 1997. godine) i Srpske akademije nauka i umetnosti (od 1994. godine).

Sveca na vetru - Jelen i logorska lepotica

Aleksandar Solženjicin
Sveća na vetru - Jelen i logorska lepotica
SVEĆA NA VETRU
JELEN I LOGORSKA LEPOTICA
ALEKSANDAR SOLŽENJICIN
OBELISK
BEOGRAD
1971
D R A M E
Prevod sa ruskog i pogovor: MILIVOJE JOVANOVIĆ
Dve drame velikog ruskog književnika Aleksandra Solženjicina u izdanju beogradskog Obeliska iz 1971. godine.
Aleksandar Solženjicin (rus. Aleksandr Isaevič Solženicыn, Kislovodsk, 11. decembar 1918 — Moskva, 3. avgust 2008) bio je ruski pisac, dramaturg, istoričar i akademik. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1970. godine. Bio je član Ruske akademije nauka (od 1997. godine) i Srpske akademije nauka i umetnosti (od 1994. godine).


Aleksandar Solženjicin
Sveća na vetru - Jelen i logorska lepotica
Dve drame velikog ruskog književnika Aleksandra SolženjicinA.

Sveća na vetru - Jelen i logorska lepotica

Milorad PavićKutija za pisanjeMilorad Pavić (Beograd, 15. oktobar 1929 — Beograd, 30. novembar 2009) bio je srpski književnik, prevodilac, istoričar književnosti, univerzitetski profesor i akademik. Pavić je bio prozni pisac, pesnik, dramski pisac, istoričar srpske književnosti 17−19. veka, stručnjak za barok i simbolizam, prevodilac Puškina i Bajrona, nekadašnji dekan Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, profesor univerziteta i akademik SANU. Njegova dela prevedena su na većinu svetskih jezika. Kao i ranije, autor poseze za globalnom metaforom, koristeci jednu raniju pricu, koja se razlistava u dva rukavca i koja govori o odnosima Balkana i Evrope. Metafora pred nama uslovnjava i go dine iza nas, jer Evropa ne moze da ih odgonetne. Jedan od junaka zeli da bude prihvacen u Evropi po svaku cenu, da zaboravi svoj jezik i da dezertira iz vojske, da bi napustio Balkan, ali to mu ne polazi za rukom. U trenutku kada misli da moze biti primljen uz dobrodoslicu, on shvata da ga kao Balkanca nece prihvatiti nikada, jer njegova deca odlaze sa zenom koju voli. Drugi tragicni lik zivi u Bosni za vreme poslednjeg rata i ostaje bez svoje porodice i dece ...Možda je preterano reći da je Pavić otac hiperteksta, ali jasno je da on oseća situaciju na tom planu i da je uskladen sa digitalnom idejom. Pavić je pisac za pisce

Kutija za pisanje

Milorad Pavić
Kutija za pisanje
Milorad Pavić (Beograd, 15. oktobar 1929 — Beograd, 30. novembar 2009) bio je srpski književnik, prevodilac, istoričar književnosti, univerzitetski profesor i akademik. Pavić je bio prozni pisac, pesnik, dramski pisac, istoričar srpske književnosti 17−19. veka, stručnjak za barok i simbolizam, prevodilac Puškina i Bajrona, nekadašnji dekan Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, profesor univerziteta i akademik SANU. Njegova dela prevedena su na većinu svetskih jezika.

Kao i ranije, autor poseze za globalnom metaforom, koristeci jednu raniju pricu, koja se razlistava u dva rukavca i koja govori o odnosima Balkana i Evrope. Metafora pred nama uslovnjava i go dine iza nas, jer Evropa ne moze da ih odgonetne. Jedan od junaka zeli da bude prihvacen u Evropi po svaku cenu, da zaboravi svoj jezik i da dezertira iz vojske, da bi napustio Balkan, ali to mu ne polazi za rukom. U trenutku kada misli da moze biti primljen uz dobrodoslicu, on shvata da ga kao Balkanca nece prihvatiti nikada, jer njegova deca odlaze sa zenom koju voli. Drugi tragicni lik zivi u Bosni za vreme poslednjeg rata i ostaje bez svoje porodice i dece ...
Možda je preterano reći da je Pavić otac hiperteksta, ali jasno je da on oseća situaciju na tom planu i da je uskladen sa digitalnom idejom. Pavić je pisac za pisce


Živojin PavlovićOni više ne postojeIstorijski roman o potresnom udaru moćnog austrougarskog i nemačkog carstva na srpski narod i Srbiju. Središte romana je odbrana granica srpskog kraljevstva i lik čuvenog majora Dragutina Obradovića, oko koga se pletu burni događaji.

Oni vise ne postoje

Živojin Pavlović
Oni više ne postoje
Istorijski roman o potresnom udaru moćnog austrougarskog i nemačkog carstva na srpski narod i Srbiju. Središte romana je odbrana granica srpskog kraljevstva i lik čuvenog majora Dragutina Obradovića, oko koga se pletu burni događaji.


Živojin Pavlović
Oni više ne postoje
Središte romana je odbrana granica srpskog kraljevstva i lik čuvenog majora Dragutina Obradovića

Oni više ne postoje

Pablo NerudaPriznajem da sam živeo - MemoariPablo Neruda, pravo ime Neftali Rikardo Rejes (šp. Pablo Neruda; 12. jul 1904 — 23. septembar 1973), bio je čileanski književnik i dobitnik Nobelove nagrade za književnost. Svoj literarni pseudonim Neruda koji je kasnije prihvatio kao lično ime, izveo je od imena češkog pesnika i pisca Jana Nerude.Priznajem da sam živeo knjiga je memoara čuvenog čileanskog pesnika Pabla Nerude, dobitnika Nobelove nagrade za književnost. U njoj Neruda pripoveda ne samo o glavnim događajima iz svog života već i o okolnostima i svetu u kojima je stvarao svoje najpoznatije pesme.Pesnik je maestralno izložio svoje viđenje umetnosti i poezije, razloge zbog kojih je do kraja života branio svoje političke stavove, a istovremeno se vrlo živopisno prisećao izvesnih ličnosti s političke i umetničke scene svog doba, od kojih su mnoge bili njegovi dobri prijatelji poput Garsije Lorke, Albertija, Migela Ernandesa, Elijara, Aragona...

Priznajem da sam ziveo

Pablo Neruda
Priznajem da sam živeo - Memoari
Pablo Neruda, pravo ime Neftali Rikardo Rejes (šp. Pablo Neruda; 12. jul 1904 — 23. septembar 1973), bio je čileanski književnik i dobitnik Nobelove nagrade za književnost. Svoj literarni pseudonim Neruda koji je kasnije prihvatio kao lično ime, izveo je od imena češkog pesnika i pisca Jana Nerude.
Priznajem da sam živeo knjiga je memoara čuvenog čileanskog pesnika Pabla Nerude, dobitnika Nobelove nagrade za književnost. U njoj Neruda pripoveda ne samo o glavnim događajima iz svog života već i o okolnostima i svetu u kojima je stvarao svoje najpoznatije pesme.
Pesnik je maestralno izložio svoje viđenje umetnosti i poezije, razloge zbog kojih je do kraja života branio svoje političke stavove, a istovremeno se vrlo živopisno prisećao izvesnih ličnosti s političke i umetničke scene svog doba, od kojih su mnoge bili njegovi dobri prijatelji poput Garsije Lorke, Albertija, Migela Ernandesa, Elijara, Aragona...


Pablo Neruda
Priznajem da sam živeo - Memoari
 čileanski književnik i dobitnik Nobelove nagrade za književnost.

Istraži sve knjige

Prošetajte se našim pretraživačem bajkovitim predelima stare knjige, prođite kroz šumarke i livade polovne knjige, idite potokom retke knjige do izvora antikvarne knjige.