Dr. Saša BožovićRatne ljubaviSaša Božović (rođ. Magazinović; Beograd, 4. avgust 1912 — Beograd, 10. decembar 1995) bila je lekarka, književnica i učesnica Narodnooslobodilačke borbe Jugoslavije. Autorka je književnog djela „Tebi moja Dolores“ koje je doživjelo sedam izdanja i proglašeno za najčitaniju knjigu u SFRJ 1980. godine.Tebi moja Dolores, Beograd (1978)Sve naše Dolores, Beograd (1983)Ratne ljubavi, Beograd (1985)Kosovka devojka, Beograd (1989)*Dete koje nosim velika je radost i za Božoviće i za Magazinoviće. Bora sa braćom već pravi planove za veselje koje nas čeka. Majka svake zore peče palačinke da bi mi ih vruće donela za doručak. Iščekuje se prvo dete, prvo unuče, prvo sinovče između osam stričeva. Mada su vremena tmurna, ne mislimo na najgore, ne mislimo da će nas rat u svemu preteći.Uoči šestog aprila dežuram sa Borom na klinici. Dobrovoljno uz njega dežuram. Da se ne rastajemo, da budemo što više zajedno. Jutro. Već je šest časova. Bora ostaje i dalje na klinici. Dežurstvo predaje tek u podne. Pozdravljamo se i ja odlazim kući, da pripremim što topliji doček voljenom čoveku. Uz put, u maloj piljarnici preko puta Karađorđevog parka, kupujem rumene jabuke. Biram najbolje. Želim danas da bude svečano, toplo i puno ljubavi. Nedelja je. Bićemo slobodni i ceo dan provešćemo zajedno. Idem preko Autokomande, pa u Ulicu Maksima Gorkog. Tamo nam je stan. Jutro prijatno. Toplo. Sunčano. Idem puna sreće svojoj kući, svom domu, koji mi je tako drag. Pa to je dom Borin i moj. Naš dom. Uskoro biće nas troje.

Ratne ljubavi

Dr. Saša Božović
Ratne ljubavi
Saša Božović (rođ. Magazinović; Beograd, 4. avgust 1912 — Beograd, 10. decembar 1995) bila je lekarka, književnica i učesnica Narodnooslobodilačke borbe Jugoslavije. Autorka je književnog djela „Tebi moja Dolores“ koje je doživjelo sedam izdanja i proglašeno za najčitaniju knjigu u SFRJ 1980. godine.
Tebi moja Dolores, Beograd (1978)
Sve naše Dolores, Beograd (1983)
Ratne ljubavi, Beograd (1985)
Kosovka devojka, Beograd (1989)
*
Dete koje nosim velika je radost i za Božoviće i za Magazinoviće. Bora sa braćom već pravi planove za veselje koje nas čeka. Majka svake zore peče palačinke da bi mi ih vruće donela za doručak. Iščekuje se prvo dete, prvo unuče, prvo sinovče između osam stričeva. Mada su vremena tmurna, ne mislimo na najgore, ne mislimo da će nas rat u svemu preteći.
Uoči šestog aprila dežuram sa Borom na klinici. Dobrovoljno uz njega dežuram. Da se ne rastajemo, da budemo što više zajedno. Jutro. Već je šest časova. Bora ostaje i dalje na klinici. Dežurstvo predaje tek u podne. Pozdravljamo se i ja odlazim kući, da pripremim što topliji doček voljenom čoveku. Uz put, u maloj piljarnici preko puta Karađorđevog parka, kupujem rumene jabuke. Biram najbolje. Želim danas da bude svečano, toplo i puno ljubavi. Nedelja je. Bićemo slobodni i ceo dan provešćemo zajedno. Idem preko Autokomande, pa u Ulicu Maksima Gorkog. Tamo nam je stan. Jutro prijatno. Toplo. Sunčano. Idem puna sreće svojoj kući, svom domu, koji mi je tako drag. Pa to je dom Borin i moj. Naš dom. Uskoro biće nas troje.


Dr. Saša Božović
Ratne ljubavi
Saša Božović (rođ. Magazinović; Beograd, 4. avgust 1912 — Beograd, 10. decembar 1995) 

Dnevnik Ane FrankDnevnik Ane Frank (hol. Het Achterhuis) je delo Ane Frank, jedne od žrtava Holokausta, koje je objavljeno od strane njenog oca Ota 1947. Kao progonjeni Jevreji, porodica Frank se pred nacistima sakriva u tajnim prostorijama firme njenog oca gde je on bio partner i direktor u Amsterdamu.Za vreme dvogodišnjeg skrivanja, pa sve do izdaje njihovog skloništa, Ahterhausa, Ana u dnevniku beleži događaje, strepnje i probleme koji se razvijaju pri životu u takvim uslovima. U dnevniku su zadržane i emocionalne erupcije svih stanovnika Ahterhausa. Tako je vidljiva ljubomora pri podeli namirnica, ljubomora stanara jednih prema drugima, kao i strahovi od izdaje i dolaska Gestapoa. Takođe je vidljivo kako neke sitne stvari u ovakvim uslovima dobijaju na vrednosti. Na primer, jedan od najvažnijih poseda Ane je obični češalj koji je i izvor nekoliko konfrontacija Ane sa njenom sestrom Margo. Ana u zapisima prikazuje i želje tinejdžerke tog vremena, ali i nemogućnosti privatnosti u tim uslovima.Tajno sklonište ima i svoj pravilnik. Vreme počinka je u 10 sati uveče do 7.30 ujutru, osim nedelje kada se na spavanje išlo u 10.15 sati. Doručak je u 9 sati ujutru, a nedeljom i praznikom u 11.30 sati. Ručak je od 1.15 do 1.45 sati, a večera zavisno od emisija i vesti i nije bila vremenski određena. Kupanje je nedeljom počevši od 9 sati ujutru pa nadalje kako je kome dostupno.Ovaj dnevnik je jedan od retkih zapisa koji pokazuju zavisnost od drugih i strah od režima tog vremena. Dnevnik Ane Frank u originalu se nalazi u Rijksinstituut voor Oorlogsdocumentatie, holandskom institutu za ratnu dokumentaciju.Anin otac Oto je nakon završetka rata bio jedini preživeli u porodici, a i jedini preživeli od stanara skloništa.

Dnevnik Ane Frank

Dnevnik Ane Frank
Dnevnik Ane Frank (hol. Het Achterhuis) je delo Ane Frank, jedne od žrtava Holokausta, koje je objavljeno od strane njenog oca Ota 1947. Kao progonjeni Jevreji, porodica Frank se pred nacistima sakriva u tajnim prostorijama firme njenog oca gde je on bio partner i direktor u Amsterdamu.
Za vreme dvogodišnjeg skrivanja, pa sve do izdaje njihovog skloništa, Ahterhausa, Ana u dnevniku beleži događaje, strepnje i probleme koji se razvijaju pri životu u takvim uslovima. U dnevniku su zadržane i emocionalne erupcije svih stanovnika Ahterhausa. Tako je vidljiva ljubomora pri podeli namirnica, ljubomora stanara jednih prema drugima, kao i strahovi od izdaje i dolaska Gestapoa. Takođe je vidljivo kako neke sitne stvari u ovakvim uslovima dobijaju na vrednosti. Na primer, jedan od najvažnijih poseda Ane je obični češalj koji je i izvor nekoliko konfrontacija Ane sa njenom sestrom Margo. Ana u zapisima prikazuje i želje tinejdžerke tog vremena, ali i nemogućnosti privatnosti u tim uslovima.
Tajno sklonište ima i svoj pravilnik. Vreme počinka je u 10 sati uveče do 7.30 ujutru, osim nedelje kada se na spavanje išlo u 10.15 sati. Doručak je u 9 sati ujutru, a nedeljom i praznikom u 11.30 sati. Ručak je od 1.15 do 1.45 sati, a večera zavisno od emisija i vesti i nije bila vremenski određena. Kupanje je nedeljom počevši od 9 sati ujutru pa nadalje kako je kome dostupno.
Ovaj dnevnik je jedan od retkih zapisa koji pokazuju zavisnost od drugih i strah od režima tog vremena. Dnevnik Ane Frank u originalu se nalazi u Rijksinstituut voor Oorlogsdocumentatie, holandskom institutu za ratnu dokumentaciju.
Anin otac Oto je nakon završetka rata bio jedini preživeli u porodici, a i jedini preživeli od stanara skloništa.


Danilo NikolićCrta za sabiranjeOvom knjigom Danilo Nikolić je još jednom proširio onaj niz podataka koji se obično daju u beleškama o autoru uz njegova dela. Dve prethodne knjige, po mnogo čemu biografskog karaktera i memoarskog prosedea, `Velika prazna reka` i `Prah za pozlatu`, govore o vremenu i događajima kada je Nikolić već bio formiran kao pisac. Ovde je, međutim, reč o vremenu kad je bio dečak, izbeglica iz Metohije, 1941. god. Ali, kao što se u svojim romanima nije držao pravolinijskog i hronološki potpunog redosleda, tako se i ovde ukrštaju ili paralelno daju zbivanja, različita po stanju i sadržaju, razmaknuta po vremenu, ali vezana za isto mesto, isti kraj. Pa, u nekim slučajevima, i za istu zgradu. I za neke njegove knjige.*Danilo Nikolić je rođen u Splitu (1926) u tadašnjem centru nekadašnje Banovine, u kojoj je njegov otac bio službenik. Porodica se preselila u Metohiju, u grad Peć, i tamo je ovaj pisac proveo dečaštvio i mladost. Osnovno i srednje obrazovanje stekao je u gradu svoje mladosti, a Pravni fakultet je završio u Beogradu 1950. godine. Bio je urednik i saradnik u Radio Beogradu do penzionisanja.Knjige pripovedaka Male poruke, Povtratak u Metohiju, Spisak grešaka, Spisak zasluga, Provetravanje vladara i Ulazak u svet.Priče za decu: Put za prijatelje, Oni su voleli srne, Neko sat, a neko budulnik, Divqak u mračnoj šumi i Najboqi deda na svetu.Romani: Vlasnici bivše sreće, Kraljica zabave, Fajront u Grgetegu, Fotokeramika gospodina Cebalovića, Jesenja svila i Melihat iz Glog.Memoarska proza: Velika prazna reka, Prah za pozlatu i Crta za sabiranjeZa ove knjige Danilo Nikolić je dobio sve naše najznačajnije književne nagrade koje se dodeljuju za prozu.

Crta za sabiranje

Danilo Nikolić
Crta za sabiranje
Ovom knjigom Danilo Nikolić je još jednom proširio onaj niz podataka koji se obično daju u beleškama o autoru uz njegova dela. Dve prethodne knjige, po mnogo čemu biografskog karaktera i memoarskog prosedea, `Velika prazna reka` i `Prah za pozlatu`, govore o vremenu i događajima kada je Nikolić već bio formiran kao pisac. Ovde je, međutim, reč o vremenu kad je bio dečak, izbeglica iz Metohije, 1941. god. Ali, kao što se u svojim romanima nije držao pravolinijskog i hronološki potpunog redosleda, tako se i ovde ukrštaju ili paralelno daju zbivanja, različita po stanju i sadržaju, razmaknuta po vremenu, ali vezana za isto mesto, isti kraj. Pa, u nekim slučajevima, i za istu zgradu. I za neke njegove knjige.
*
Danilo Nikolić je rođen u Splitu (1926) u tadašnjem centru nekadašnje Banovine, u kojoj je njegov otac bio službenik. Porodica se preselila u Metohiju, u grad Peć, i tamo je ovaj pisac proveo dečaštvio i mladost. Osnovno i srednje obrazovanje stekao je u gradu svoje mladosti, a Pravni fakultet je završio u Beogradu 1950. godine. Bio je urednik i saradnik u Radio Beogradu do penzionisanja.
Knjige pripovedaka Male poruke, Povtratak u Metohiju, Spisak grešaka, Spisak zasluga, Provetravanje vladara i Ulazak u svet.
Priče za decu: Put za prijatelje, Oni su voleli srne, Neko sat, a neko budulnik, Divqak u mračnoj šumi i Najboqi deda na svetu.Romani: Vlasnici bivše sreće, Kraljica zabave, Fajront u Grgetegu, Fotokeramika gospodina Cebalovića, Jesenja svila i Melihat iz Glog.
Memoarska proza: Velika prazna reka, Prah za pozlatu i Crta za sabiranje
Za ove knjige Danilo Nikolić je dobio sve naše najznačajnije književne nagrade koje se dodeljuju za prozu.


Danilo Nikolić
Crta za sabiranje
 Povtratak u Metohiju, Spisak grešaka, Spisak zasluga, Provetravanje vladara i Ulazak u svet.


Pablo NerudaPriznajem da sam živeo - MemoariPablo Neruda, pravo ime Neftali Rikardo Rejes (šp. Pablo Neruda; 12. jul 1904 — 23. septembar 1973), bio je čileanski književnik i dobitnik Nobelove nagrade za književnost. Svoj literarni pseudonim Neruda koji je kasnije prihvatio kao lično ime, izveo je od imena češkog pesnika i pisca Jana Nerude.Priznajem da sam živeo knjiga je memoara čuvenog čileanskog pesnika Pabla Nerude, dobitnika Nobelove nagrade za književnost. U njoj Neruda pripoveda ne samo o glavnim događajima iz svog života već i o okolnostima i svetu u kojima je stvarao svoje najpoznatije pesme.Pesnik je maestralno izložio svoje viđenje umetnosti i poezije, razloge zbog kojih je do kraja života branio svoje političke stavove, a istovremeno se vrlo živopisno prisećao izvesnih ličnosti s političke i umetničke scene svog doba, od kojih su mnoge bili njegovi dobri prijatelji poput Garsije Lorke, Albertija, Migela Ernandesa, Elijara, Aragona...

Priznajem da sam ziveo

Pablo Neruda
Priznajem da sam živeo - Memoari
Pablo Neruda, pravo ime Neftali Rikardo Rejes (šp. Pablo Neruda; 12. jul 1904 — 23. septembar 1973), bio je čileanski književnik i dobitnik Nobelove nagrade za književnost. Svoj literarni pseudonim Neruda koji je kasnije prihvatio kao lično ime, izveo je od imena češkog pesnika i pisca Jana Nerude.
Priznajem da sam živeo knjiga je memoara čuvenog čileanskog pesnika Pabla Nerude, dobitnika Nobelove nagrade za književnost. U njoj Neruda pripoveda ne samo o glavnim događajima iz svog života već i o okolnostima i svetu u kojima je stvarao svoje najpoznatije pesme.
Pesnik je maestralno izložio svoje viđenje umetnosti i poezije, razloge zbog kojih je do kraja života branio svoje političke stavove, a istovremeno se vrlo živopisno prisećao izvesnih ličnosti s političke i umetničke scene svog doba, od kojih su mnoge bili njegovi dobri prijatelji poput Garsije Lorke, Albertija, Migela Ernandesa, Elijara, Aragona...


Pablo Neruda
Priznajem da sam živeo - Memoari
 čileanski književnik i dobitnik Nobelove nagrade za književnost.

Priznajem da sam živeo

Borislav PekićGodine koje su pojeli skakavciPekić je jedan od najznačajnijih srpskih književnika 20. veka.PRVA KNJIGALetopis zatvorskih godina Borislava Pekića iznosi svu tragiku piščevog ličnog iskustva i obelodanjuje surovo naličje komunističkog režima u Jugoslaviji neposredno posle Drugog svetskog rata. Čitajući ovo potresno i poučno svedočanstvo otkrićemo zajedno sa piscem kako tamnica menja jezik, percepciju, život, pretvarajući se u neku vrstu paralelne stvarnosti gde se zakonitosti ljudske zajednice najbolje vide.Kultno delo posvećeno uspomenama na one „koji nisu bili nevini”. Te zatvorske uspomene (1948-1954) mogao je da napiše, i sve te silne torture da opiše samo veliki pisac.

Godine koje su pojeli skakavci

Borislav Pekić
Godine koje su pojeli skakavci
Pekić je jedan od najznačajnijih srpskih književnika 20. veka.
PRVA KNJIGA
Letopis zatvorskih godina Borislava Pekića iznosi svu tragiku piščevog ličnog iskustva i obelodanjuje surovo naličje komunističkog režima u Jugoslaviji neposredno posle Drugog svetskog rata. Čitajući ovo potresno i poučno svedočanstvo otkrićemo zajedno sa piscem kako tamnica menja jezik, percepciju, život, pretvarajući se u neku vrstu paralelne stvarnosti gde se zakonitosti ljudske zajednice najbolje vide.
Kultno delo posvećeno uspomenama na one „koji nisu bili nevini”. Te zatvorske uspomene (1948-1954) mogao je da napiše, i sve te silne torture da opiše samo veliki pisac.


Borislav Pekić
Godine koje su pojeli skakavci
Pekić je jedan od najznačajnijih srpskih književnika 20. veka.


Mirko KovačVrijeme koje se udaljavaKnjiga sećanja Mirka KovačaMirko Kovač (Petrovići, kod Nikšića, a 26. decembar 1938 — Rovinj, 19. avgust 2013) bio je jugoslovenski, srpski, crnogorski i hrvatski književnik i scenarista. Autor je više romana, zbirki pripovjedaka, eseja, TV-drama i filmskih scenarija.*„Ova knjiga je i dragoceno i pouzdano svedočanstvo o kulturnoj politici i političkoj kulturi u periodu posle Drugog svetskog rata, pre svega o 60-im i 70-im godinama prošlog veka u Beogradu, kada Kovač intenzivno sarađuje i druguje sa najznačajnim književnicima, slikarima, filmskim i pozorišnim umetnicima tadašnje Jugoslavije, prkoseći svojim intelektualnim angažmanom stegama cenzure tada veoma rigidnog sistema. Ovo su priče o susretima intelektualaca između kojih je postojalo uzajamno poštovanje, ako ne veće ili manje prijateljstvo, o njihovoj borbi sa represivnim aparatom i cenzurom, o njihovim zajedničkim nastupima u javnosti, ali i sukobima i razmimoilaženjima.“ Zdravko Petrović

Vrijeme koje se udaljava

Mirko Kovač
Vrijeme koje se udaljava
Knjiga sećanja Mirka Kovača
Mirko Kovač (Petrovići, kod Nikšića, a 26. decembar 1938 — Rovinj, 19. avgust 2013) bio je jugoslovenski, srpski, crnogorski i hrvatski književnik i scenarista. Autor je više romana, zbirki pripovjedaka, eseja, TV-drama i filmskih scenarija.
*
„Ova knjiga je i dragoceno i pouzdano svedočanstvo o kulturnoj politici i političkoj kulturi u periodu posle Drugog svetskog rata, pre svega o 60-im i 70-im godinama prošlog veka u Beogradu, kada Kovač intenzivno sarađuje i druguje sa najznačajnim književnicima, slikarima, filmskim i pozorišnim umetnicima tadašnje Jugoslavije, prkoseći svojim intelektualnim angažmanom stegama cenzure tada veoma rigidnog sistema. Ovo su priče o susretima intelektualaca između kojih je postojalo uzajamno poštovanje, ako ne veće ili manje prijateljstvo, o njihovoj borbi sa represivnim aparatom i cenzurom, o njihovim zajedničkim nastupima u javnosti, ali i sukobima i razmimoilaženjima.“ Zdravko Petrović


Mirko Kovač
Vrijeme koje se udaljava
Knjiga sećanja Mirka Kovača

Igor Mandić U zadnji čas - Autobiografski reality showIgor Mandić (Šibenik, 20. novembar 1939 — Zagreb, 13. mart 2022) bio je hrvatski književnik, esejista, feljtonista, polemičar, kao i književni i muzički kritičar.NAJOŠTRIJI HRVATSKI PUBLICISTA U BRITKOJ AUTOBIOGRAFSKOJ KNJIZI NIJE ŠTEDEO NI SEBEU zadnji čas je svojevrsni nastavak hvaljene i nagrađivane knjige Sebi pod kožu. Mandić ponovo spretno prepliće aktuelne događaje sa sećanjem na davna vremena: odrastanje u Šibeniku i Splitu, razdoblje studiranja u Zagrebu, novinarske i književne početke, velike polemike sa uglednim protivnicima iz kulturne i političke sfere. Nema milosti prema protivnicima, ali ni prema sebi samome; ironičan je i na račun svoje mladalačke pregrejanosti, bahatosti, preterivanja; neretko se ruga samom sebi, a donosi i tuđe tekstove koji ga ironiziraju, ne koristeći se pozicijom „naknadne pameti“ kako bi sebe predstavio pametnijim i lepšim. Svojim kritičkim skalpelom Mandić prodire „do srži“ otkrivajući i najintimnije sfere svoje osobnosti.Ovo je dramatično i lično svođenje računa koje se odvija pred očima publike kojoj je posvetio ne samo svoje autorsko delovanje već je pred njom hrabro rastvorio i ceo svoj život. Nastavak hvaljenog i nagrađivanog hita "Sebi po kožu". Igor Mandić ponovo spretno prepliće aktuelna zbivanja s prisećanjima na davna vremena: odrastanje u Dalmaciji, studiranje u Zagrebu, novinarske početke, velike polemike s uglednim protivnicima iz sveta kulture i politike. Neretko je sklon samoironiji, a donosi i tekstove u kojima ga neistomišljenici gledaju s neodobravanjem. Jednom rečju, ne koristi se "naknadnom pameću" kako bi sebe predstavio pametnijim i lepšim. Svojim kritičkim skalpelom Mandić prodire do same srži, otkrivajući i najintimnije detalje vlastitog života. Reč je o dramatičnom svođenju ličnih računa koje se odvija pred očima publike. A upravo je publici Mandić posvetio ceo stvaralački opus, da bi sada pred njom hrabro sklopio i rasklopio svoju biografiju.

U zadnji cas

Igor Mandić 
U zadnji čas - Autobiografski reality show
Igor Mandić (Šibenik, 20. novembar 1939 — Zagreb, 13. mart 2022) bio je hrvatski književnik, esejista, feljtonista, polemičar, kao i književni i muzički kritičar.
NAJOŠTRIJI HRVATSKI PUBLICISTA U BRITKOJ AUTOBIOGRAFSKOJ KNJIZI NIJE ŠTEDEO NI SEBE
U zadnji čas je svojevrsni nastavak hvaljene i nagrađivane knjige Sebi pod kožu. Mandić ponovo spretno prepliće aktuelne događaje sa sećanjem na davna vremena: odrastanje u Šibeniku i Splitu, razdoblje studiranja u Zagrebu, novinarske i književne početke, velike polemike sa uglednim protivnicima iz kulturne i političke sfere. Nema milosti prema protivnicima, ali ni prema sebi samome; ironičan je i na račun svoje mladalačke pregrejanosti, bahatosti, preterivanja; neretko se ruga samom sebi, a donosi i tuđe tekstove koji ga ironiziraju, ne koristeći se pozicijom „naknadne pameti“ kako bi sebe predstavio pametnijim i lepšim. Svojim kritičkim skalpelom Mandić prodire „do srži“ otkrivajući i najintimnije sfere svoje osobnosti.Ovo je dramatično i lično svođenje računa koje se odvija pred očima publike kojoj je posvetio ne samo svoje autorsko delovanje već je pred njom hrabro rastvorio i ceo svoj život. 
Nastavak hvaljenog i nagrađivanog hita "Sebi po kožu". Igor Mandić ponovo spretno prepliće aktuelna zbivanja s prisećanjima na davna vremena: odrastanje u Dalmaciji, studiranje u Zagrebu, novinarske početke, velike polemike s uglednim protivnicima iz sveta kulture i politike. Neretko je sklon samoironiji, a donosi i tekstove u kojima ga neistomišljenici gledaju s neodobravanjem. Jednom rečju, ne koristi se "naknadnom pameću" kako bi sebe predstavio pametnijim i lepšim. Svojim kritičkim skalpelom Mandić prodire do same srži, otkrivajući i najintimnije detalje vlastitog života. Reč je o dramatičnom svođenju ličnih računa koje se odvija pred očima publike. A upravo je publici Mandić posvetio ceo stvaralački opus, da bi sada pred njom hrabro sklopio i rasklopio svoju biografiju.


Igor Mandić U zadnji čas - Autobiografski reality show

U zadnji čas

Borislav Pekić Skinuto sa trakePriredio Predrag Palavestra.Borislav V. Pekić (Podgorica, 4. februar 1930 — London, 2. jul 1992) bio je srpski književnik, scenarista i akademik. Jedan je od trinaest intelektualaca koji su obnovili rad Demokratske stranke.Dnevničke zabeleške Skinuto sa trake (izabrao i priredio Predrag Palavestra, 1996), bile su na bestseler listi "Narodne knjige" 1997. godine.Iz dnevničkih belešaka Borislava Pekića u periodu od 1948. do 1982. godine.Sačinjen je ovaj izbor pod nazivom Skinuto sa trake. Da li će se ovapriča shvatiti kao tragedija ili farsa, zavisi od dnevnika koji tek treba da budu napisani.

Skinuto sa trake

Borislav Pekić 
Skinuto sa trake
Priredio Predrag Palavestra.
Borislav V. Pekić (Podgorica, 4. februar 1930 — London, 2. jul 1992) bio je srpski književnik, scenarista i akademik. Jedan je od trinaest intelektualaca koji su obnovili rad Demokratske stranke.
Dnevničke zabeleške Skinuto sa trake (izabrao i priredio Predrag Palavestra, 1996), bile su na bestseler listi "Narodne knjige" 1997. godine.
Iz dnevničkih belešaka Borislava Pekića u periodu od 1948. do 1982. godine.
Sačinjen je ovaj izbor pod nazivom Skinuto sa trake. Da li će se ova
priča shvatiti kao tragedija ili farsa, zavisi od dnevnika koji tek treba da budu napisani.


Borislav Pekić Skinuto sa trake Pekić Besnilo Vreme čuda Zlatno runo polovne knjige

Julijan Semjonov Treća karta Španjolska varijanta POLITIČKE KRONIKE (1938-1941)ŠtirlicJulijan Semjonovič Semjonov, rođen kao Julijan Semjonovič Liandres (rus. Юлиан Семёнович Ля́ндрес) (1931 - 1993), bio je sovjetski književnik i novinar, poznat kao jedan od pionira istraživačkog novinarstva u SSSR-u, ali još više po nizu popularnih špijunskih romana od kojih su mnogi dobili filmske i TV ekranizacije. Među njima se najviše ističe ciklus o sovjetskom obavještajcu Maskimu Isajevu koji je zahvaljujući popularnoj miniseriji Sedamnaest trenutaka proljeća pod imenom `Stierlitz` postao jedna od najvećih ikona sovjetske popualrne kulture.﻿Otto Max von Stierlitz (fonetski: Oto Maks fon Štirlic; rus. Maks Otto fon Štirlic) je najpoznatiji pseudonim koji koristi fiktivni lik sovjetskog obavještajca koga je stvorio Julijan Semjonov, a koji se danas smatra jednim od najpopularnijih ikona sovjetske popularne kulture, odnosno svojevrsnim sovjetskim ili ruskim ekvivalentom Jamesa Bonda. Prvi put se pojavio 1966. godine kao protagonist romana Lozinka nije potrebna, u kojoj je koristio ime Maksim Maksimovič Isajev (rus. Maksim Maksimovič Isaev), da bi se u romanu Dragulji za diktaturu proletarijata iz 1974. godine otkrilo kako mu je pravo ime Vsevolod Vladimirovič Vladimirov (rus. Vsevolod Vladimirovič Vladimirov). Semjonov je od 1966. do 1988. napisao ukupno 14 romana u kojima je opisao njegovu karijeru koja počinje u Čeki pred kraj građanskog rata (Dragulji za diktaturu proletarijata), i nastavlja se sve do Hladnog rata u Zapadnom Berlinu krajem 1960-ih, gdje je smještena radnja romana Bomba za predsjednika. Isajev je, međutim, najpoznatijim po svojim pustolovinama u doba Drugog svjetskog rata kada se pod pseudonimom Stierlitz uspio infiltrirati u sam vrh njemačke obavještajne službe SD, a što je opisano u romanu Sedamnaest trenutaka proljeća, a potom u istoimenoj TV-seriji koja je stekla izuzetnu popularnost, i u kojoj je njegovu ulogu tumačio Vjačeslav Tihonov. Osim u toj seriji, Stierlitz se pojavljuje kao protagonist još nekoliko filmova i TV-serija. Stierlitz, koji je često navođen kao svojevrsna antiteza Bonda, s obzirom na hladnokrvnost, asketski način života i preferiranje korištenja razuma umjesto fizičke sile, u SSSR-u je zbog svojih sposobnosti također postao predmetom niza subverzivnih i ironičnih viceva nalik na one koji će se kasnije pričati o Chucku Norrisu.

Treca karta

Julijan Semjonov  
Treća karta 
Španjolska varijanta 
POLITIČKE KRONIKE (1938-1941)
Štirlic
Julijan Semjonovič Semjonov, rođen kao Julijan Semjonovič Liandres (rus. Юлиан Семёнович Ля́ндрес) (1931 - 1993), bio je sovjetski književnik i novinar, poznat kao jedan od pionira istraživačkog novinarstva u SSSR-u, ali još više po nizu popularnih špijunskih romana od kojih su mnogi dobili filmske i TV ekranizacije. Među njima se najviše ističe ciklus o sovjetskom obavještajcu Maskimu Isajevu koji je zahvaljujući popularnoj miniseriji Sedamnaest trenutaka proljeća pod imenom `Stierlitz` postao jedna od najvećih ikona sovjetske popualrne kulture.
Otto Max von Stierlitz (fonetski: Oto Maks fon Štirlic; rus. Maks Otto fon Štirlic) je najpoznatiji pseudonim koji koristi fiktivni lik sovjetskog obavještajca koga je stvorio Julijan Semjonov, a koji se danas smatra jednim od najpopularnijih ikona sovjetske popularne kulture, odnosno svojevrsnim sovjetskim ili ruskim ekvivalentom Jamesa Bonda.

Prvi put se pojavio 1966. godine kao protagonist romana Lozinka nije potrebna, u kojoj je koristio ime Maksim Maksimovič Isajev (rus. Maksim Maksimovič Isaev), da bi se u romanu Dragulji za diktaturu proletarijata iz 1974. godine otkrilo kako mu je pravo ime Vsevolod Vladimirovič Vladimirov (rus. Vsevolod Vladimirovič Vladimirov). Semjonov je od 1966. do 1988. napisao ukupno 14 romana u kojima je opisao njegovu karijeru koja počinje u Čeki pred kraj građanskog rata (Dragulji za diktaturu proletarijata), i nastavlja se sve do Hladnog rata u Zapadnom Berlinu krajem 1960-ih, gdje je smještena radnja romana Bomba za predsjednika. Isajev je, međutim, najpoznatijim po svojim pustolovinama u doba Drugog svjetskog rata kada se pod pseudonimom Stierlitz uspio infiltrirati u sam vrh njemačke obavještajne službe SD, a što je opisano u romanu Sedamnaest trenutaka proljeća, a potom u istoimenoj TV-seriji koja je stekla izuzetnu popularnost, i u kojoj je njegovu ulogu tumačio Vjačeslav Tihonov. Osim u toj seriji, Stierlitz se pojavljuje kao protagonist još nekoliko filmova i TV-serija.

Stierlitz, koji je često navođen kao svojevrsna antiteza Bonda, s obzirom na hladnokrvnost, asketski način života i preferiranje korištenja razuma umjesto fizičke sile, u SSSR-u je zbog svojih sposobnosti također postao predmetom niza subverzivnih i ironičnih viceva nalik na one koji će se kasnije pričati o Chucku Norrisu.



Julijan Semjonov  Treća karta Španjolska varijanta Štirlic POLITIČKE KRONIKE (1938-1941)

Treća karta

Salman Ruždi Džozef Anton2013; Broširani povez; latinica; 21 cm; 600 str.; 978-86-10-00668-1;Dana 14. februara 1989, na Dan zaljubljenih, Salman Ruždi je dobio telefonski poziv od novinara BBC-ja koji mu je saopštio da ga je iranski verski vođa Homeini "osudio na smrt". Ruždi je tada prvi put čuo reč fatva. Šta je zgrešio? Napisao je roman Satanski stihovi, koji je okarakterisan kao delo koje govori "protiv islama, Muhameda i Kurana".Tako počinje neverovatna i jedinstvena priča o tome kako je ovaj pisac bio prinuđen da se krije, da se neprestano seli, da živi uz stalnu pratnju naoružanih policajaca. Tražili su od njega da izabere pseudonim, a on se prisetio pisaca koje voli, Konrada i Čehova, i izabrao kombinaciju njihovih imena. Tako je Salman Ruždi za svet postao Džozef Anton.Ubedljiva, provokativna, dirljiva i prepuna humora, knjiga Džozef Anton priča je o izuzetnoj iskrenosti, poštenju i važnim stvarima u životu. To što se dogodilo Ruždiju, samo je prvi čin drame koja se i dalje odvija negde u svetu, svakoga dana.

Dzozef Anton

Salman Ruždi Džozef Anton
2013; Broširani povez; latinica; 21 cm; 600 str.; 978-86-10-00668-1;
Dana 14. februara 1989, na Dan zaljubljenih, Salman Ruždi je dobio telefonski poziv od novinara BBC-ja koji mu je saopštio da ga je iranski verski vođa Homeini "osudio na smrt". Ruždi je tada prvi put čuo reč fatva. Šta je zgrešio? Napisao je roman Satanski stihovi, koji je okarakterisan kao delo koje govori "protiv islama, Muhameda i Kurana".
Tako počinje neverovatna i jedinstvena priča o tome kako je ovaj pisac bio prinuđen da se krije, da se neprestano seli, da živi uz stalnu pratnju naoružanih policajaca. Tražili su od njega da izabere pseudonim, a on se prisetio pisaca koje voli, Konrada i Čehova, i izabrao kombinaciju njihovih imena. Tako je Salman Ruždi za svet postao Džozef Anton.
Ubedljiva, provokativna, dirljiva i prepuna humora, knjiga Džozef Anton priča je o izuzetnoj iskrenosti, poštenju i važnim stvarima u životu. To što se dogodilo Ruždiju, samo je prvi čin drame koja se i dalje odvija negde u svetu, svakoga dana.


Salman Ruždi Džozef Anton Satanski stihovi Mavrov poslednji uzdah Deca ponoći

Džozef Anton

Ova knjiga, pričajući o sudbini i životnoj priči jednog čoveka koji je vodio svoj dnevnik decenijama, pokušava da na specifičan ali književni način kaže, između ostalog, šta se zapravo događalo Srbima sa Kosova i Metohije posle Drugog svetskog rata pa sve do egzodusa na kraju dvadesetog veka i da u tim događajima proba da pronađe makar deo uzroka za potonju kolektivnu tragediju. Kroz lične uspone i padove glavnoga junaka, kroz njegove zablude ili dobre izbore, kroz priču o jednom vremenu, pratiće se opšti usponi i padovi, dobri ili loši kolektivni izbori, sudbina tamošnjeg naroda i sve ono što je prethodilo fatalnom ishodu, ali: implicitno. Na svakome je da pojedinačno dođe do zaključaka.Pre svega, cilj ovoga spisa je pokušaj da se opiše atmosfera (ili: atmosfere?!) jednog vremena, njegov duh i kretanje jednog čoveka u toj epohi. Atmosfera između dva svetska rata. Atmosfera posle oslobođenja i u periodu obnove. Atmosfera jednog gradića u Metohiji. Atmosfera praznovanja, dočeka novih godina, vremena kada životni standard raste. Atmosfera opuštenosti. Atmosfera kafane šezdesetih godina. Atmosfera licemerja i laži. Atmosfera dvoličnosti. Atmosfera pada standarda: životnog i sistema vrednosti. Atmosfera nesigurnosti, ugroženosti, beznadežnosti. Atmosfera poniženja i duhovnog posrnuća. Atmosfera početka kraja. Atmosfera rata i pogroma. Atmosfera nerazumevanja. Porodična atmosfera.U žiži interesovanja ove knjige jeste pokušaj da se opiše štetnost komunističke ideologije (i vladavine komunista) za srpske interese na Kosovu i Metohiji čak i onda kada je izgledalo da stvari kreću ka boljemu, lažnost parole bratstva i jedinstva, ali i nesnalaženje glavnog junaka, pa samim tim i nekih drugih Srba, njihovo nečinjenje i krivica onih Srba koji su podlegli toj ideologiji, iskreno ili lažno verujući da stvaraju bolje i humanije društvo. Sveobuhvatno i ako ćemo pravo: to je generalno bio problem srpskog naroda. Jedino su Srbi u SFRJ iskreno verovali u tu ideologiju i poslednji su se (ako su uopšte?!) otresli te iluzije koja ih je koštala mnogo, čak i kada se činilo da daje dosta. Još u vremenu ustavnih promena šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka bilo je predvidljivo kuda je pošla federacija. Osamdesetih godina kada manje-više svi govore da ne žele više da žive u zajedničkoj državi jedino Srbi i dalje insistiraju na tome ali ne zbog očuvanja jedinstvenog srpskog prostora već zbog zablude da možemo živeti zajedno i ravnopravno.U centru dešavanja je glavni junak, knjigovođa i intelektualac, komunista i aktivista, ljubitelj kapljice, knjige i filma, „zvezdaš“, čovek koji je vodio svoj dnevnik od 1953. godine pa sve do svoje smrti 2012. godine. On je bio osoba čiji su život obeležile i ličnost uobličile reči koje počinju na slovo „K“: Kosovo, komunizam, knjigovodstvo, kafana, knjige i kino.

Dnevnik knjigovodje - Zavrsni racun

Ova knjiga, pričajući o sudbini i životnoj priči jednog čoveka koji je vodio svoj dnevnik decenijama, pokušava da na specifičan ali književni način kaže, između ostalog, šta se zapravo događalo Srbima sa Kosova i Metohije posle Drugog svetskog rata pa sve do egzodusa na kraju dvadesetog veka i da u tim događajima proba da pronađe makar deo uzroka za potonju kolektivnu tragediju. Kroz lične uspone i padove glavnoga junaka, kroz njegove zablude ili dobre izbore, kroz priču o jednom vremenu, pratiće se opšti usponi i padovi, dobri ili loši kolektivni izbori, sudbina tamošnjeg naroda i sve ono što je prethodilo fatalnom ishodu, ali: implicitno. Na svakome je da pojedinačno dođe do zaključaka.
Pre svega, cilj ovoga spisa je pokušaj da se opiše atmosfera (ili: atmosfere?!) jednog vremena, njegov duh i kretanje jednog čoveka u toj epohi. Atmosfera između dva svetska rata. Atmosfera posle oslobođenja i u periodu obnove. Atmosfera jednog gradića u Metohiji. Atmosfera praznovanja, dočeka novih godina, vremena kada životni standard raste. Atmosfera opuštenosti. Atmosfera kafane šezdesetih godina. Atmosfera licemerja i laži. Atmosfera dvoličnosti. Atmosfera pada standarda: životnog i sistema vrednosti. Atmosfera nesigurnosti, ugroženosti, beznadežnosti. Atmosfera poniženja i duhovnog posrnuća. Atmosfera početka kraja. Atmosfera rata i pogroma. Atmosfera nerazumevanja. Porodična atmosfera.
U žiži interesovanja ove knjige jeste pokušaj da se opiše štetnost komunističke ideologije (i vladavine komunista) za srpske interese na Kosovu i Metohiji čak i onda kada je izgledalo da stvari kreću ka boljemu, lažnost parole bratstva i jedinstva, ali i nesnalaženje glavnog junaka, pa samim tim i nekih drugih Srba, njihovo nečinjenje i krivica onih Srba koji su podlegli toj ideologiji, iskreno ili lažno verujući da stvaraju bolje i humanije društvo. 
Sveobuhvatno i ako ćemo pravo: to je generalno bio problem srpskog naroda. Jedino su Srbi u SFRJ iskreno verovali u tu ideologiju i poslednji su se (ako su uopšte?!) otresli te iluzije koja ih je koštala mnogo, čak i kada se činilo da daje dosta. Još u vremenu ustavnih promena šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka bilo je predvidljivo kuda je pošla federacija. Osamdesetih godina kada manje-više svi govore da ne žele više da žive u zajedničkoj državi jedino Srbi i dalje insistiraju na tome ali ne zbog očuvanja jedinstvenog srpskog prostora već zbog zablude da možemo živeti zajedno i ravnopravno.
U centru dešavanja je glavni junak, knjigovođa i intelektualac, komunista i aktivista, ljubitelj kapljice, knjige i filma, „zvezdaš“, čovek koji je vodio svoj dnevnik od 1953. godine pa sve do svoje smrti 2012. godine. On je bio osoba čiji su život obeležile i ličnost uobličile reči koje počinju na slovo „K“: Kosovo, komunizam, knjigovodstvo, kafana, knjige i kino. 



Kosovo i Metohija Milisav Đurić dnevnik Istok knjigovođa Igor Đurić

Istraži sve knjige

Prošetajte se našim pretraživačem bajkovitim predelima stare knjige, prođite kroz šumarke i livade polovne knjige, idite potokom retke knjige do izvora antikvarne knjige.