Dragoslav Mihailović Petrijin venacPetrijin venac je roman srpskog književnika Dragoslava Mihailovića, objavljen 1975. godine u izdanju beogradske izdavačke kuće Srpska književna zadruga. Smatra se jednim od najvažnijih romana takozvane stvarnosne proze ili proze novog stila.Roman je ispripovedan u prvom licu i to u formi skaza, to jest, u vidu stilizacije usmenog govora kojim se dočarava narodni govor neobrazovane seljanke Petrije Đorđević, glavne junakinje i pripovjedačice u romanu. Mihailović stvara iluziju odsustva pisca, koji se transformiše u slušaoca i tako biva uvučen u priču glavne junakinje. Petrija traži od slušaoca da uđe u njenu priču i postane njen saučesnik, neko s kim će se ona sjećati prošlosti i gledati stare fotografije. Petrijini motivi kazivanja nisu jasni od samog početka romana. Njeno pripovedanje nosi sva stilska obeležja kosovsko-resavskog dijalekta. Pored intimne ispovesti o teškom životu glavne junakinje, čitalac se upoznaje i sa seoskim običajima, folklornim vjerovanjima, kao i sa odjecima istorijskih događaja predratne, ratne i posleratne Jugoslavije, koji su predočeni iz perspektive marginalnog, rudarskog sela iz okoline Ćuprije.„Petrijin venac” je adaptiran u istoimeni film 1980. u režiji Srđana Karanovića.

Petrijin venac

Dragoslav Mihailović 
Petrijin venac
Petrijin venac je roman srpskog književnika Dragoslava Mihailovića, objavljen 1975. godine u izdanju beogradske izdavačke kuće Srpska književna zadruga. Smatra se jednim od najvažnijih romana takozvane stvarnosne proze ili proze novog stila.
Roman je ispripovedan u prvom licu i to u formi skaza, to jest, u vidu stilizacije usmenog govora kojim se dočarava narodni govor neobrazovane seljanke Petrije Đorđević, glavne junakinje i pripovjedačice u romanu. Mihailović stvara iluziju odsustva pisca, koji se transformiše u slušaoca i tako biva uvučen u priču glavne junakinje. Petrija traži od slušaoca da uđe u njenu priču i postane njen saučesnik, neko s kim će se ona sjećati prošlosti i gledati stare fotografije. Petrijini motivi kazivanja nisu jasni od samog početka romana. Njeno pripovedanje nosi sva stilska obeležja kosovsko-resavskog dijalekta. Pored intimne ispovesti o teškom životu glavne junakinje, čitalac se upoznaje i sa seoskim običajima, folklornim vjerovanjima, kao i sa odjecima istorijskih događaja predratne, ratne i posleratne Jugoslavije, koji su predočeni iz perspektive marginalnog, rudarskog sela iz okoline Ćuprije.
„Petrijin venac” je adaptiran u istoimeni film 1980. u režiji Srđana Karanovića.


Dragoslav Mihailović Petrijin venac roman srpskog književnika Dragoslava Mihailovića, objavljen 1975. godine.

Mihailo LalićLELEJSKA GORASVADBAHAJKAZLO PROLJEĆEAutor Lalić, Mihailo, 1914-1992 Naslov Zbirka Dela Mihaila Lalića Godina 1965 Izdanje 4. izd. Izdavanje i proizvodnja Beograd : Nolit, 1965 Mihailo Lalić (Trepča, 7. oktobar 1914 — Beograd, 30. decembar 1992) bio je crnogorski i srpski književnik, akademik SANU i CANU i junak socijalističkog rada.„Svadba” je roman srpskog književnika Mihaila Lalića objavljen 1950. u izdanju beogradske izdavačke kuće Prosveta. „Svadba” je Lalićev prvi roman i sa njim je započeo niz romana o narodnooslobodilačkoj borbi partizana na prostoru Crne Gore. Oblikovan je u vidu zaokružene epizode iz života partizana Tadije Čemerkića, koja započinje njegovim hapšenjem i dovođenjem u kolašinski zatvor proleća 1943. Iako je tematski vezan za Drugi svetski rat, Lalićev pripovedni fokus manje leži na prikazu sukoba partizana i okupatora, a više na pripovedanju o bratoubilačkom sukobu između partizana i četnika.Sam naslov Svadba je simboličan i u prenesenom smislu označava komunističku revoluciju, to jest, venčanje komuniste sa slobodom.„Lelejska gora“ je roman srpskog književnika Mihaila Lalića objavljen 1957. u izdanju beogradske izdavačke kuće Nolit. Dopunjeno i prepravljeno izdanje romana štampano je 1962. Smatra se Lalićevim najboljim književnim ostvarenjem i jednim od važnijih romana posleratnog modernizma u srpskoj književnosti.

Sabrana dela I-IV

Mihailo Lalić
LELEJSKA GORA
SVADBA
HAJKA
ZLO PROLJEĆE
Autor Lalić, Mihailo, 1914-1992 Naslov Zbirka Dela Mihaila Lalića Godina 1965 Izdanje 4. izd. Izdavanje i proizvodnja Beograd : Nolit, 1965 
Mihailo Lalić (Trepča, 7. oktobar 1914 — Beograd, 30. decembar 1992) bio je crnogorski i srpski književnik, akademik SANU i CANU i junak socijalističkog rada.
„Svadba” je roman srpskog književnika Mihaila Lalića objavljen 1950. u izdanju beogradske izdavačke kuće Prosveta. „Svadba” je Lalićev prvi roman i sa njim je započeo niz romana o narodnooslobodilačkoj borbi partizana na prostoru Crne Gore. Oblikovan je u vidu zaokružene epizode iz života partizana Tadije Čemerkića, koja započinje njegovim hapšenjem i dovođenjem u kolašinski zatvor proleća 1943. Iako je tematski vezan za Drugi svetski rat, Lalićev pripovedni fokus manje leži na prikazu sukoba partizana i okupatora, a više na pripovedanju o bratoubilačkom sukobu između partizana i četnika.Sam naslov Svadba je simboličan i u prenesenom smislu označava komunističku revoluciju, to jest, venčanje komuniste sa slobodom.
„Lelejska gora“ je roman srpskog književnika Mihaila Lalića objavljen 1957. u izdanju beogradske izdavačke kuće Nolit. Dopunjeno i prepravljeno izdanje romana štampano je 1962. Smatra se Lalićevim najboljim književnim ostvarenjem i jednim od važnijih romana posleratnog modernizma u srpskoj književnosti.


Mihailo Lalić LELEJSKA GORA SVADBA HAJKA ZLO PROLJEĆE domaća književnost stara knjiga polovna knjiga antikvarna knjiga

Milica JakovljevićSamac u braku To je bilo jedne noći na Jadranu Otmica muškarcaMilica Jakovljević (Jagodina, 22. april 1887 — Beograd, 22. decembar 1952), poznata pod pseudonimom Mir-Jam, bila je srpska novinarka i književnica. Novinarsku karijeru je započela u beogradskim „Novostima”, a nastavila u „Nedeljnim ilustracijama”. Pod pseudonimom Mir Jam objavila je više ljubavnih priča i romana. Jedna je od samo tri žene, među sto najznačajnijih srpskih novinara, uvrštene u monografiji o dva veka srpskog novinarstva (1791–1991).Široj javnosti Milica Jakovljević ostala je poznata po svojoj pitkoj prozi koja je obeležila domaću književnost između dva svetska rata. Pod pseudonimom Mir-Jam objavila je više ljubavnih priča i romana. Laki, ljubavni sadržaji, kao i jednostavan, često sladunjav i iznad svega slikovit stil, obezbedili su njenim romanima stalnu popularnost, mada ju je književna kritika otpisivala ("književni plićaci... bez imalo duha"). Stvarnu vrednost njenih romana predstavlja detaljno i autentično dočaravanje života i vrednosti građanske klase u međuratnoj Jugoslaviji, koje joj je donelo nadimak Džejn Ostin srpske književnosti.

Tri knjige Mir-Jam

Milica Jakovljević
Samac u braku 
To je bilo jedne noći na Jadranu 
Otmica muškarca
Milica Jakovljević (Jagodina, 22. april 1887 — Beograd, 22. decembar 1952), poznata pod pseudonimom Mir-Jam, bila je srpska novinarka i književnica. Novinarsku karijeru je započela u beogradskim „Novostima”, a nastavila u „Nedeljnim ilustracijama”. Pod pseudonimom Mir Jam objavila je više ljubavnih priča i romana. Jedna je od samo tri žene, među sto najznačajnijih srpskih novinara, uvrštene u monografiji o dva veka srpskog novinarstva (1791–1991).
Široj javnosti Milica Jakovljević ostala je poznata po svojoj pitkoj prozi koja je obeležila domaću književnost između dva svetska rata. Pod pseudonimom Mir-Jam objavila je više ljubavnih priča i romana. Laki, ljubavni sadržaji, kao i jednostavan, često sladunjav i iznad svega slikovit stil, obezbedili su njenim romanima stalnu popularnost, mada ju je književna kritika otpisivala ("književni plićaci... bez imalo duha"). Stvarnu vrednost njenih romana predstavlja detaljno i autentično dočaravanje života i vrednosti građanske klase u međuratnoj Jugoslaviji, koje joj je donelo nadimak Džejn Ostin srpske književnosti.


Milica Jakovljević Samac u braku To je bilo jedne noći na Jadranu Otmica muškarca polovne knjige

Milica Jakovljević Mir-Jam Otmica muškarcaRoman Otmica muškarca odlikuje mnoštvo likova i paralelnih ljubavnih priča.Svaka je na svoj način bolna i poučna. Isprepletani su bol i razočaranja, ženska lukavstva i veštine, želje i nadanja sve zarad jednog cilja: pridobiti pravog muškarca i njegovu ljubav do kraja života.Roman se bavi temama poput ljubavi, izdaje, osvete i pitanjima identiteta. Autorica istražuje kompleksne odnose među likovima, prikazujući kako su prošlost i obiteljske veze važne za njihova djelovanja i odluke. Kroz priču, autorica također istražuje i teme poput emancipacije žena, moći ljubavi i teških životnih izazova.Knjiga je napisana na ekavici, što je specifičnost srpskog jezika i čini da čitanje teksta bude još bliže srpskom čitaocu. “Otmica muškarca” je roman koji će privući ljubitelje ljubavnih romana i drama, kao i one koji su zainteresirani za složene ljudske odnose i tajne koje ih povezuju.

Otmica muskarca

Milica Jakovljević 
Mir-Jam 
Otmica muškarca
Roman Otmica muškarca odlikuje mnoštvo likova i paralelnih ljubavnih priča.
Svaka je na svoj način bolna i poučna. Isprepletani su bol i razočaranja, ženska lukavstva i veštine, želje i nadanja sve zarad jednog cilja: pridobiti pravog muškarca i njegovu ljubav do kraja života.
Roman se bavi temama poput ljubavi, izdaje, osvete i pitanjima identiteta. Autorica istražuje kompleksne odnose među likovima, prikazujući kako su prošlost i obiteljske veze važne za njihova djelovanja i odluke. Kroz priču, autorica također istražuje i teme poput emancipacije žena, moći ljubavi i teških životnih izazova.Knjiga je napisana na ekavici, što je specifičnost srpskog jezika i čini da čitanje teksta bude još bliže srpskom čitaocu. “Otmica muškarca” je roman koji će privući ljubitelje ljubavnih romana i drama, kao i one koji su zainteresirani za složene ljudske odnose i tajne koje ih povezuju.


Milica Jakovljević Mir-Jam Otmica muškarca stare knjige

Otmica muškarca

Cigansko groblje Živojin Pavlović Reč i misao ŽIVOJIN PAVLOVIĆ - CIGANSKO GROBLJE, knjiga.Mek povez.Odlično očuvana, 222 strane, format 18cm, edicija Reč i misao, Rad 1990. godina.Cigansko groblje i druge pripovetke.﻿Zivojin Pavlovic, knjizevnik i filmski reditelj, rodjen je 1933. godine u Sapcu. Diplomirao je slikarstvo na Akademiji primenjenih umetnosti u Beogradu. Preminuo je u Beogradu 1998. godine.Objavio je knjige pripovedaka: Krivudava reka (1963, 1994), Dve veceri u jesen (1967, Nagrada Isidora Sekulic), Cigansko groblje (1972), Ubijao sam bikove (1985, 1988), Kriske vremena (1993, Andri?eva nagrada za pripovetku), Blato (1999), knjige novela: Dnevnik nepoznatog (1965), Vetar u suvoj travi (1976) i Krugovi (1993); knjige proze Belina sutra (1984), Flogiston (1989) i Azbuka (1990); romane Lutke; Lutke na bunjistu (1965, 1991), Kain i Avelj (1969, 1986), Zadah tela (1982, 1985, 1987, 1988, 1990), Oni vise ne postoje (1985, 1987), Zid smrti (1985, 1986, 1987, NIN-ova nagrada za roman godine), Lov na tigrove (1988), Raslo mi je badem drvo (1988), Vasar na Svetog Arandjela (1990), Trag divljaci (1991), Lapot (1992, NIN-ova nagrada za roman godine), Biljna krv (1995), Simetrija (1996) i Dolap (1997); knjige eseja Film u skolskim klupama (1964), Djavolji film (1969, 1996), O odvratnom (1972, 1982), Balkanski dzez (1989) i Davne godine (1997); knjige razgovora Jezgro napetosti (1990) i Ludilo u ogledalu (1992); dnevnike Ispljuvak pun krvi (1984. zabranjen, 1990), Otkucaji (1998) i Dnevnici I-VI (2000); cetiri filmska scenarija Revolucija, tavni talas (1991) i knjigu epistolarne proze Voltin luk (sa Goranom Milasinovicem, 1996)Rezirao je sledece filmove: Zive vode (omibus Kapi, vode, ratnici, 1962), Obruc (omnibus Grad, 1963, zabranjen), Neprijatelj (1965, Zlatna maska na I festivalu mediteranskog filma), Povratak (1966), Budjenje pacova (1967, Zlatna arena za reziju u Puli, Srebrni medved za reziju na festivalu u Berlinu), Kad budem mrtav i beo (1968, Velika zlatna arena u Puli, I nagrada za najbolji film na festivalu u Karlovim Varima), Zaseda (1969, Zlatni lav na festivalu u Veneciji), Crveno klasje (1971, Velika zlatna arena u Puli, Zlatna arena za reziju, Zlatna plaketa za scenario prema literarnom delu na festivalu u Berlinu), Let mrtve ptice (1973), Pesma (tv film u 6 epizoda, 1974), Hajka (1976, Zlatna arena za reziju), Dovidjenja u sledecem ratu (1980), Zadah tela (1983, Velika zlatna arena u Puli, Zlatna arena za reziju, Zlatna arena za scenario), Na putu za Katangu (1987, Zlatni gladijator), Dezerter (1992, Srebrna mimoza, Zlatna maslina za najbolji film na festivalu mediteranskog filma u Bastiji), Drzava mrtvih (1997).Dobitnik je mnogih medjunarodnih i domacih nagrada za literaturu i film. Godine 1996. dobio je nagradu “Felix romuliana” za zivotno delo.

Cigansko groblje

Cigansko groblje 
Živojin Pavlović 
Reč i misao

ŽIVOJIN PAVLOVIĆ - CIGANSKO GROBLJE, knjiga.
Mek povez.
Odlično očuvana, 222 strane, format 18cm, edicija Reč i misao, Rad 1990. godina.
Cigansko groblje i druge pripovetke.
Zivojin Pavlovic, knjizevnik i filmski reditelj, rodjen je 1933. godine u Sapcu. Diplomirao je slikarstvo na Akademiji primenjenih umetnosti u Beogradu. Preminuo je u Beogradu 1998. godine.Objavio je knjige pripovedaka: Krivudava reka (1963, 1994), Dve veceri u jesen (1967, Nagrada Isidora Sekulic), Cigansko groblje (1972), Ubijao sam bikove (1985, 1988), Kriske vremena (1993, Andri?eva nagrada za pripovetku), Blato (1999), knjige novela: Dnevnik nepoznatog (1965), Vetar u suvoj travi (1976) i Krugovi (1993); knjige proze Belina sutra (1984), Flogiston (1989) i Azbuka (1990); romane Lutke; Lutke na bunjistu (1965, 1991), Kain i Avelj (1969, 1986), Zadah tela (1982, 1985, 1987, 1988, 1990), Oni vise ne postoje (1985, 1987), Zid smrti (1985, 1986, 1987, NIN-ova nagrada za roman godine), Lov na tigrove (1988), Raslo mi je badem drvo (1988), Vasar na Svetog Arandjela (1990), Trag divljaci (1991), Lapot (1992, NIN-ova nagrada za roman godine), Biljna krv (1995), Simetrija (1996) i Dolap (1997); knjige eseja Film u skolskim klupama (1964), Djavolji film (1969, 1996), O odvratnom (1972, 1982), Balkanski dzez (1989) i Davne godine (1997); knjige razgovora Jezgro napetosti (1990) i Ludilo u ogledalu (1992); dnevnike Ispljuvak pun krvi (1984. zabranjen, 1990), Otkucaji (1998) i Dnevnici I-VI (2000); cetiri filmska scenarija Revolucija, tavni talas (1991) i knjigu epistolarne proze Voltin luk (sa Goranom Milasinovicem, 1996)Rezirao je sledece filmove: Zive vode (omibus Kapi, vode, ratnici, 1962), Obruc (omnibus Grad, 1963, zabranjen), Neprijatelj (1965, Zlatna maska na I festivalu mediteranskog filma), Povratak (1966), Budjenje pacova (1967, Zlatna arena za reziju u Puli, Srebrni medved za reziju na festivalu u Berlinu), Kad budem mrtav i beo (1968, Velika zlatna arena u Puli, I nagrada za najbolji film na festivalu u Karlovim Varima), Zaseda (1969, Zlatni lav na festivalu u Veneciji), Crveno klasje (1971, Velika zlatna arena u Puli, Zlatna arena za reziju, Zlatna plaketa za scenario prema literarnom delu na festivalu u Berlinu), Let mrtve ptice (1973), Pesma (tv film u 6 epizoda, 1974), Hajka (1976, Zlatna arena za reziju), Dovidjenja u sledecem ratu (1980), Zadah tela (1983, Velika zlatna arena u Puli, Zlatna arena za reziju, Zlatna arena za scenario), Na putu za Katangu (1987, Zlatni gladijator), Dezerter (1992, Srebrna mimoza, Zlatna maslina za najbolji film na festivalu mediteranskog filma u Bastiji), Drzava mrtvih (1997).Dobitnik je mnogih medjunarodnih i domacih nagrada za literaturu i film. Godine 1996. dobio je nagradu “Felix romuliana” za zivotno delo.


Cigansko groblje Živojin Pavlović Reč i misao priče polovne knjige stare knjige antikvarne knjige

Igor Đurić Klinički život Vreme zlih pastrmki Deveti krug Svetog kraljaDnevnik knjigovođe

Cetiri knjige za 1500 dinara!

Igor Đurić 
Klinički život 
Vreme zlih pastrmki 
Deveti krug Svetog kralja
Dnevnik knjigovođe


Igor Đurić Klinički život Vreme zlih pastrmki Deveti krug Svetog kralja Dnevnik knjigovođe

Četiri knjige za 1500 dinara!

Vuk Karadžić - Sabrana dela&nbsp;I-XNolit - Beogradtvrd povez sa plastificiranim omotom, 24cmKnjiga 1 –&nbsp;SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE&nbsp;– skupio ih i nasvijet izdao u Beču 1853. godineKnjiga 2 –&nbsp;SRPSKE NARODNE POSLOVICE i druge različne kao one u običaj uzete RIJEČI –&nbsp;skupio ih i nasvijet izdao u Beču 1849. godineKnjiga 3 –&nbsp;SRPSKE NARODNE PESME – KNJIGA PRVA, u kojoj su različne ženske pjesme&nbsp;– skupio ih i nasvijet izdao u Beču 1841. godineKnjiga 4 –&nbsp;SRPSKE NARODNE PESME – KNJIGA DRUGA, u kojoj su pjesme junačke najstarije&nbsp;– skupio ih i nasvijet izdao u Beču 1845. godineKnjiga 5 –&nbsp;SRPSKE NARODNE PESME – KNJIGA TREĆA, u kojoj su pjesme junačke srenjijeh vremena&nbsp;– skupio ih i nasvijet izdao u Beču 1846. godineKnjiga 6 –&nbsp;SRPSKE NARODNE PESME – KNJIGA ČETVRTA, u kojoj su pjesme junačke novijih vremena o vojevanju za slobodu&nbsp;– skupio ih i nasvijet izdao u Beču 1862. godineKnjiga 7 –&nbsp;CRNA GORA I BOKA KOTORSKA&nbsp;– izdato na Nemačkom jeziku u Beču 1837. godineKnjiga 8 –&nbsp;NOVI ZAVJET GOSPODA NAŠEG ISUSA HRISTA&nbsp;– preveo Vuk Stefanović Karadžić, u Beču 1847. godineKnjiga 9 –&nbsp;SRPSKA ISTORIJA NAŠEG VREMENA ili OTIMANJE ONDAŠNJIEH VELIKAŠA OKO VLASTI&nbsp;– u Beču 1860. godineKnjiga 10 –&nbsp;SRPSKI RIJEČNIK ISTUMAČEN NJEMAČKIJEM I LATINSKIM RIJEČIMA&nbsp;– skupio ga i na svijet izdao Vuk Stefanović Karadžić, u Beču 1852. godine

Vuk Karadzic - Sabrana dela 

Vuk Karadžić - Sabrana dela I-X
Nolit - Beograd
tvrd povez sa plastificiranim omotom, 24cm
Knjiga 1 – SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE – skupio ih i nasvijet izdao u Beču 1853. godine
Knjiga 2 – SRPSKE NARODNE POSLOVICE i druge različne kao one u običaj uzete RIJEČI – skupio ih i nasvijet izdao u Beču 1849. godine
Knjiga 3 – SRPSKE NARODNE PESME – KNJIGA PRVA, u kojoj su različne ženske pjesme – skupio ih i nasvijet izdao u Beču 1841. godine
Knjiga 4 – SRPSKE NARODNE PESME – KNJIGA DRUGA, u kojoj su pjesme junačke najstarije – skupio ih i nasvijet izdao u Beču 1845. godine
Knjiga 5 – SRPSKE NARODNE PESME – KNJIGA TREĆA, u kojoj su pjesme junačke srenjijeh vremena – skupio ih i nasvijet izdao u Beču 1846. godine
Knjiga 6 – SRPSKE NARODNE PESME – KNJIGA ČETVRTA, u kojoj su pjesme junačke novijih vremena o vojevanju za slobodu – skupio ih i nasvijet izdao u Beču 1862. godine
Knjiga 7 – CRNA GORA I BOKA KOTORSKA – izdato na Nemačkom jeziku u Beču 1837. godine
Knjiga 8 – NOVI ZAVJET GOSPODA NAŠEG ISUSA HRISTA – preveo Vuk Stefanović Karadžić, u Beču 1847. godine
Knjiga 9 – SRPSKA ISTORIJA NAŠEG VREMENA ili OTIMANJE ONDAŠNJIEH VELIKAŠA OKO VLASTI – u Beču 1860. godine
Knjiga 10 – SRPSKI RIJEČNIK ISTUMAČEN NJEMAČKIJEM I LATINSKIM RIJEČIMA – skupio ga i na svijet izdao Vuk Stefanović Karadžić, u Beču 1852. godine



Vuk Karadžić - Sabrana dela Narodne pesme Novi zavet Narodne pripovetke narodne poslovice Crna Gora Boka Kotorska Srpska istorija

Vuk Karadžić - Sabrana dela 

Totalna konfuzija ili knjiga o duši!Postmoderna nije mrtva!Umrli su pisci postmoderne.Ali su se rodili neki drugi. Ali se rodio jedan posle njih.Ostalo su pisari.Knjiga ''Klinički život'' jeste knjiga o duši.Knjiga ''Klinički život'' govori i o duhovnom propadanju pojednica i kolektivnoj smrti sistema vrednosti jedne nacije. Govori ali ne kaže ništa.Mi smo klinički živeli u stanju kliničke smrti.Duša je, pored kosmosa, međaš preko kojega ne možemo ali pokretač koji nas stremi preko toga nemogućeg. Simbolika prodaje duše đavolu vodi nas ka pitanjima a ne ka odgovorima: ko smo i koliko smo spremni da odemo daleko stavljajući lično iznad opšteg, bezobzira koliko korist ličnog bila nemerljivo mala u odnosu na štetu opšteg koju počinimo.''Klinički život'' ne bi trebalo da čitaju oni koji očekuju od knjige zabavu i koji čitaju današnje ''hitove''. Takođe, niti oni koji traže odgovore.Ova knjiga je udžbenik o duši.Ona govori o padu moralnih i svih drugih vrednosti što je prouzrokovalo naš pad na dno i sve ono što se događalo. Knjiga o propadanju generacija koje su vaspitavane u socijalizmu, gde su se na tim osnovama izgradile ličnosti koje su se kao zreli ljudi teško snalazili u tranziciji: gde su vladala sasvim druga pravila.Ovo je knjiga o gubitnicima tranzicije koji znaju da čitaju: a najviše je takvih jer su ih zamenili nepismeni.''Pad sistema vrednosti. Smrt morala. To su uzroci smrti države''.Koliko čovek može da bude oprezan? Čak ni toliko da uveče, pred spavanje, ne legne opremljen za planinarenje, umesto u pidžami?!?Čovek, sve i da hoće, ne može biti oprezan.To što je tekst surov i bezobziran, da ne kažemo povremeno prost i pornografski,&nbsp;je upravo razlog želji da se podvuče dilema i pitanje: ''Kako ljudi koji imaju dušu mogu biti takvi: surovi, bezobzirni i prosti?''.Je li i duša može biti takva? Ako može, a može, čim su ljudi takvi, onda se negde u traganju za njom nešto propustilo.Ovo je beg iz književnog provincijalizma: sadržajno i tematski. Ova knjiga je protest protiv trenutnog stanja u srpskoj književnosti, u kojoj godinama nije napisan vredan red a kamoli cela knjiga.Ova knjiga koja samo naizgled u svom početku koketira sa popularnim udžbenicima, ali i sa dramskim tekstom, i sa satirom, i sa pornografijom, i sa psihologijom, alternativnim pogledima: jeste katarzična.

Klinicki zivot

Totalna konfuzija ili knjiga o duši!
Postmoderna nije mrtva!
Umrli su pisci postmoderne.
Ali su se rodili neki drugi. Ali se rodio jedan posle njih.
Ostalo su pisari.
Knjiga ''Klinički život'' jeste knjiga o duši.
Knjiga ''Klinički život'' govori i o duhovnom propadanju pojednica i kolektivnoj smrti sistema vrednosti jedne nacije. Govori ali ne kaže ništa.
Mi smo klinički živeli u stanju kliničke smrti.
Duša je, pored kosmosa, međaš preko kojega ne možemo ali pokretač koji nas stremi preko toga nemogućeg. Simbolika prodaje duše đavolu vodi nas ka pitanjima a ne ka odgovorima: ko smo i koliko smo spremni da odemo daleko stavljajući lično iznad opšteg, bezobzira koliko korist ličnog bila nemerljivo mala u odnosu na štetu opšteg koju počinimo.
''Klinički život'' ne bi trebalo da čitaju oni koji očekuju od knjige zabavu i koji čitaju današnje ''hitove''. Takođe, niti oni koji traže odgovore.
Ova knjiga je udžbenik o duši.
Ona govori o padu moralnih i svih drugih vrednosti što je prouzrokovalo naš pad na dno i sve ono što se događalo. Knjiga o propadanju generacija koje su vaspitavane u socijalizmu, gde su se na tim osnovama izgradile ličnosti koje su se kao zreli ljudi teško snalazili u tranziciji: gde su vladala sasvim druga pravila.
Ovo je knjiga o gubitnicima tranzicije koji znaju da čitaju: a najviše je takvih jer su ih zamenili nepismeni.
''Pad sistema vrednosti. Smrt morala. To su uzroci smrti države''.
Koliko čovek može da bude oprezan? Čak ni toliko da uveče, pred spavanje, ne legne opremljen za planinarenje, umesto u pidžami?!?
Čovek, sve i da hoće, ne može biti oprezan.
To što je tekst surov i bezobziran, da ne kažemo povremeno prost i pornografski, je upravo razlog želji da se podvuče dilema i pitanje: ''Kako ljudi koji imaju dušu mogu biti takvi: surovi, bezobzirni i prosti?''.
Je li i duša može biti takva? Ako može, a može, čim su ljudi takvi, onda se negde u traganju za njom nešto propustilo.
Ovo je beg iz književnog provincijalizma: sadržajno i tematski. Ova knjiga je protest protiv trenutnog stanja u srpskoj književnosti, u kojoj godinama nije napisan vredan red a kamoli cela knjiga.
Ova knjiga koja samo naizgled u svom početku koketira sa popularnim udžbenicima, ali i sa dramskim tekstom, i sa satirom, i sa pornografijom, i sa psihologijom, alternativnim pogledima: jeste katarzična.


klinička smrt život posle smrti duša prodaja duše đavolu đavo černobil tranzicija komunizam kapitalizam književna kritika kumstvo

Klinički život

''Kolona'' je dobra knjiga. Kao i sve dobre knjige, ispred je svoga vremena pa je tako i neshvaćena. Pored toga, i kod nje, kao i kod prethodne knjige, pratila ju je zla senka loše produkcije, pripreme, mnoštvo grešaka i totalno pogrešna slovoslagačka i štamparska forma na pojedinim mestima.''Kolona'' govori o ljudima i zabludama. O: univerzalnim zabludama. O: gluposti i pameti. O: dilemama i zlu koje čuči u svakome od nas. O: legendama i narodnim fantazijama. O: narodnoj dobroti. O: vilama i vilenjacima. O: tome šta se zbiva sa duhovima kad narod ode.Knjiga prikazuje pre svega haos. Knjiga govori glasom naroda. Ima svog vampira, vuka, mučenika i proroka – nije joj više trebalo da bi govorila o srpskom narodu. Postavila je sebi pitanje: kad ode narod, da li sa njime odlaze i uspomene koje lebde u vazduhu, duhovi predaka koji se šunjaju po atarima, legende vezane za mesto, nemani stvorene u narodnoj mašti? Beže li utvare sa svojim narodom?Svi glasovi koji se čuju u knjizi otkrivaju beznađe tih ljudi. Oni ne znaju kud će sa sobom. Oni tumaraju kao kokoške u magli. Agonija traje već godinama. Kolona je krajnji ishod. Rešenje! Kolona je: rešenje! Na kraju ostane čovek sa svojom pričom i ženske gaćice kao đavolov detalj.Poznanik je simbolizovao prošlo vreme, ono koje je bilo opterećeno ideologijom.Kolona je sinonim za seobu. Seoba je kolona. Pored toga: ''Kolona'' je obračun sa malograđanštinom i seljaštvom, to je obračun sa lažnim patriotizmom i pogrešnim shvatanjem mitova. Ujedno, ''Kolona'' je žal, bol i jadikovanje slaboga i nedužnoga.Događaji i razmišljanja, u knjizi, su isprepletani na raznim nivoima i u raznim vremenima. Ima tu staro-slovenskih obreda na Izvoru, rečnih demona protiv koji su ti obredi rađeni, pa sve do onih naših zadnjih gluposti kojima se ni imena ne može naći. Knjiga govori o čoveku koji se zbog svoje duhovne vokacije ne snalazi najbolje u sredini u kojoj živi. Ali, to je samo deo priče. Kao što je i deo priče nečista sila koja ga opseda. Naravno, centralni duh knjige jeste kolona i glasovi koji je presecaju a koji se čuju iz kolone. Kroz kolonu, njeno trajanje, njen fenomen, autor je probao nešto da kaže o našoj sudbini koja se ponavlja. Narodnu bežaniju izazvanu ratom, demoni, vile, vampiri i karakondžule, pokušavaju da spreče. Zli hoće da nas prodobre. Dok Istok gori, kolona Slovena naoružana mačevima, sa dugim plavim kosama pletenim u kike, spusta se na Izvor da sačuva vodu, istu onu koju je nekada davno pronašla i tu se naselila, istu onu vodu iz koje su nekada davno obrednim ritualima izgonili demone. Sada oni ne žele da se demoni posle toliko vekova vrate u istu.Ono što mnogo ljudi nije shvatilo (već su to pripisivali autorovoj neumešnosti) jesu nepotpisani monolozi i dijalozi, to jest: glasovi kolone. Na taj način autor je hteo da prenese ono što su duhovi i aveti, ali i obični ljudi, govorili (ili: slušali) krećući se u, pored ili iznad kolone. Pošto nemamo vremena i ne možemo slušati svakoga posebno sa dužnom pažnjom, ostalo je zabeleženo samo ono što se čulo usput, često van ikakvog konteksta. To su glasovi mase, naroda, ali i pojedinca. Glasovi dolaze iz neznanja, iz mraka, iz straha, iz zablude, najčešće iz: navike. Glasovi otkrivaju beznađe u kome (naravno) nema ni reda ni poretka. Čujemo i drugu stranu: glasove aveti i duhova, jer njima je još teže, oni ostaju sami, odlazi narod. Kakva je svrha biti avet bez svoga naroda?! Kakva je svrha biti uspomena i lebdeti, ako nemaš iznad koga?! Kakva je svrha postojanja istorije kad narod o kome pamti ta istorija više nije tu?! Nije Kosmet samo teritorija, Kosmet je i ono natprirodno, nadnaravno, nevidljivo u duši, što se ne može zapaliti, oteti, što se ne može ubiti, i što se ne može natovariti na prikolicu.Može li se haos opisati? Može, ali samo kroz narodnu reč.Čovek je mikrokosmos u ontološkom smislu ali je makrokosmos u animističkom pogledu. Biće je nužno ograničeno telom. Duša putuje bezgraničnim i beskrajnim predelima tela i do smrti se teško locira. Kad telo umre – duša ode u kamen. Kamen ostane na Izvoru a mi pobegnemo sa istog. Da nije starih ratnika (naša istorija i poreklo) da pričuvaju kamen neki bi mogli da komotno pišaju po njemu. Jer, voda više nije naša. Dakle, nije važna zemlja – važne su duše!

Kolona


''Kolona'' je dobra knjiga. Kao i sve dobre knjige, ispred je svoga vremena pa je tako i neshvaćena. Pored toga, i kod nje, kao i kod prethodne knjige, pratila ju je zla senka loše produkcije, pripreme, mnoštvo grešaka i totalno pogrešna slovoslagačka i štamparska forma na pojedinim mestima.
''Kolona'' govori o ljudima i zabludama. O: univerzalnim zabludama. O: gluposti i pameti. O: dilemama i zlu koje čuči u svakome od nas. O: legendama i narodnim fantazijama. O: narodnoj dobroti. O: vilama i vilenjacima. O: tome šta se zbiva sa duhovima kad narod ode.
Knjiga prikazuje pre svega haos. Knjiga govori glasom naroda. Ima svog vampira, vuka, mučenika i proroka – nije joj više trebalo da bi govorila o srpskom narodu. Postavila je sebi pitanje: kad ode narod, da li sa njime odlaze i uspomene koje lebde u vazduhu, duhovi predaka koji se šunjaju po atarima, legende vezane za mesto, nemani stvorene u narodnoj mašti? Beže li utvare sa svojim narodom?
Svi glasovi koji se čuju u knjizi otkrivaju beznađe tih ljudi. Oni ne znaju kud će sa sobom. Oni tumaraju kao kokoške u magli. Agonija traje već godinama. Kolona je krajnji ishod. Rešenje! Kolona je: rešenje! Na kraju ostane čovek sa svojom pričom i ženske gaćice kao đavolov detalj.
Poznanik je simbolizovao prošlo vreme, ono koje je bilo opterećeno ideologijom.
Kolona je sinonim za seobu. Seoba je kolona. Pored toga: ''Kolona'' je obračun sa malograđanštinom i seljaštvom, to je obračun sa lažnim patriotizmom i pogrešnim shvatanjem mitova. Ujedno, ''Kolona'' je žal, bol i jadikovanje slaboga i nedužnoga.
Događaji i razmišljanja, u knjizi, su isprepletani na raznim nivoima i u raznim vremenima. Ima tu staro-slovenskih obreda na Izvoru, rečnih demona protiv koji su ti obredi rađeni, pa sve do onih naših zadnjih gluposti kojima se ni imena ne može naći. Knjiga govori o čoveku koji se zbog svoje duhovne vokacije ne snalazi najbolje u sredini u kojoj živi. Ali, to je samo deo priče. Kao što je i deo priče nečista sila koja ga opseda. Naravno, centralni duh knjige jeste kolona i glasovi koji je presecaju a koji se čuju iz kolone. Kroz kolonu, njeno trajanje, njen fenomen, autor je probao nešto da kaže o našoj sudbini koja se ponavlja. Narodnu bežaniju izazvanu ratom, demoni, vile, vampiri i karakondžule, pokušavaju da spreče. Zli hoće da nas prodobre. Dok Istok gori, kolona Slovena naoružana mačevima, sa dugim plavim kosama pletenim u kike, spusta se na Izvor da sačuva vodu, istu onu koju je nekada davno pronašla i tu se naselila, istu onu vodu iz koje su nekada davno obrednim ritualima izgonili demone. Sada oni ne žele da se demoni posle toliko vekova vrate u istu.
Ono što mnogo ljudi nije shvatilo (već su to pripisivali autorovoj neumešnosti) jesu nepotpisani monolozi i dijalozi, to jest: glasovi kolone. Na taj način autor je hteo da prenese ono što su duhovi i aveti, ali i obični ljudi, govorili (ili: slušali) krećući se u, pored ili iznad kolone. Pošto nemamo vremena i ne možemo slušati svakoga posebno sa dužnom pažnjom, ostalo je zabeleženo samo ono što se čulo usput, često van ikakvog konteksta. To su glasovi mase, naroda, ali i pojedinca. Glasovi dolaze iz neznanja, iz mraka, iz straha, iz zablude, najčešće iz: navike. Glasovi otkrivaju beznađe u kome (naravno) nema ni reda ni poretka. Čujemo i drugu stranu: glasove aveti i duhova, jer njima je još teže, oni ostaju sami, odlazi narod. Kakva je svrha biti avet bez svoga naroda?! Kakva je svrha biti uspomena i lebdeti, ako nemaš iznad koga?! Kakva je svrha postojanja istorije kad narod o kome pamti ta istorija više nije tu?! Nije Kosmet samo teritorija, Kosmet je i ono natprirodno, nadnaravno, nevidljivo u duši, što se ne može zapaliti, oteti, što se ne može ubiti, i što se ne može natovariti na prikolicu.
Može li se haos opisati? Može, ali samo kroz narodnu reč.
Čovek je mikrokosmos u ontološkom smislu ali je makrokosmos u animističkom pogledu. Biće je nužno ograničeno telom. Duša putuje bezgraničnim i beskrajnim predelima tela i do smrti se teško locira. Kad telo umre – duša ode u kamen. Kamen ostane na Izvoru a mi pobegnemo sa istog. Da nije starih ratnika (naša istorija i poreklo) da pričuvaju kamen neki bi mogli da komotno pišaju po njemu. Jer, voda više nije naša. Dakle, nije važna zemlja – važne su duše!


istok metohija kosovo igor đurić 1999 rat izbeglice slovenska mitologija dostojevski

Preturajući po raznim novinskim tekstovima i zbornicima dokumenata vezanim za Staru Srbiju, naišao sam na zanimljivu informaciju, prvo kroz jednu novinsku vest, a kasnije i kroz naređenja komandanta Treće armije, o tome kako se izvesni doktor Rašović sa naoružanim ljudima zatvorio u manastiru Visoki Dečani, 6. maja 1919. godine, i tamo proglasio socijalističku republiku, koja doduše nije trajala dugo, nije ostavila nikakvog traga i neslavno se završila. Mora se priznati da je taj podatak, sam po sebi, bio interesantan i intrigantan. Ja sam već čitao o takozvanom „zelenom kadru“, proglašavanju sovjetskih republika širom Evrope (Mađarska sovjetska republika proglašena je tek mesec dana pre ove Dečanske, u Nemačkoj je ugušen isti pokušaj uz prolivanje krvi), gledao i filmove, ali do tad nisam znao da je takvih pokušaja bilo i u Metohiji, pa još u samom manastiru Visoki Dečani.Deveti krug Svetog kralja je roman u kojem glavni lik manastir Visoki Dečani preko svoje Kapije saobraća sa Vasionom pod budnim okom Svetog Vuka, putuje kroz srpsku istoriju i narod koji ga je sagradio povezuje sa Kosmosom.Deveti krug je pripovetka zaodenuta plaštom romana! To je mistična istorija naroda i klasična povest Kosmosa.Deveti krug Svetog kralja je, između ostalog, krik usmeren prema Kosmosu, to jest, Bogu. Svima se autor žalio – ostala mu je samo još Beskonačnost u liku Stvoritelja. Vrednost toga krika je što nikada neće prestati da kriči, on putuje i nikada neće stati jer je otposlat u nešto što nema kraja, možda čak ni početka.

Deveti krug Svetog kralja


Preturajući po raznim novinskim tekstovima i zbornicima dokumenata vezanim za Staru Srbiju, naišao sam na zanimljivu informaciju, prvo kroz jednu novinsku vest, a kasnije i kroz naređenja komandanta Treće armije, o tome kako se izvesni doktor Rašović sa naoružanim ljudima zatvorio u manastiru Visoki Dečani, 6. maja 1919. godine, i tamo proglasio socijalističku republiku, koja doduše nije trajala dugo, nije ostavila nikakvog traga i neslavno se završila. Mora se priznati da je taj podatak, sam po sebi, bio interesantan i intrigantan. Ja sam već čitao o takozvanom „zelenom kadru“, proglašavanju sovjetskih republika širom Evrope (Mađarska sovjetska republika proglašena je tek mesec dana pre ove Dečanske, u Nemačkoj je ugušen isti pokušaj uz prolivanje krvi), gledao i filmove, ali do tad nisam znao da je takvih pokušaja bilo i u Metohiji, pa još u samom manastiru Visoki Dečani.
Deveti krug Svetog kralja je roman u kojem glavni lik manastir Visoki Dečani preko svoje Kapije saobraća sa Vasionom pod budnim okom Svetog Vuka, putuje kroz srpsku istoriju i narod koji ga je sagradio povezuje sa Kosmosom.
Deveti krug je pripovetka zaodenuta plaštom romana! To je mistična istorija naroda i klasična povest Kosmosa.
Deveti krug Svetog kralja je, između ostalog, krik usmeren prema Kosmosu, to jest, Bogu. Svima se autor žalio – ostala mu je samo još Beskonačnost u liku Stvoritelja. Vrednost toga krika je što nikada neće prestati da kriči, on putuje i nikada neće stati jer je otposlat u nešto što nema kraja, možda čak ni početka.


kosovo metohija visoki dečani igor djurić vasiona apokalipsa 1999 nemanjići dušan silni freske vremenski portal paralelni svetovi

''Vreme zlih pastrmki'' je roman koji govori o jednoj metohijskoj porodici koja je svoj vrhunac doživela u vreme turske vladavine, iako je bila srpska i hrišćanska porodica, i koja je najveću ekonomsku i političku moć posedovala početkom dvadesetog veka do Balkanskih ratova. Ta porodica je početkom prošlog veka bila deo ozbiljne prepiske između članova srpske vlade, konzula, naših i stranih, te turskih zvaničnika, povodom lokalnog rata koji su vodili sa drugom srpskom porodicom.Ta i druge porodice iz toga kraja su gradile kamene tvrđave, kule, koje su odolevale vremenu i ljudima, i nastavljaju da odolevaju, čim se knjige o njima pišu i slike o njima stvaraju. Građevine, pogotovu crkve, te groblja bilo u sećanju, ili u knjigama ili na platnima - jesu poslednji dokaz nečijeg postojanja: negde.

Vreme zlih pastrmki

''Vreme zlih pastrmki'' je roman koji govori o jednoj metohijskoj porodici koja je svoj vrhunac doživela u vreme turske vladavine, iako je bila srpska i hrišćanska porodica, i koja je najveću ekonomsku i političku moć posedovala početkom dvadesetog veka do Balkanskih ratova. Ta porodica je početkom prošlog veka bila deo ozbiljne prepiske između članova srpske vlade, konzula, naših i stranih, te turskih zvaničnika, povodom lokalnog rata koji su vodili sa drugom srpskom porodicom.
Ta i druge porodice iz toga kraja su gradile kamene tvrđave, kule, koje su odolevale vremenu i ljudima, i nastavljaju da odolevaju, čim se knjige o njima pišu i slike o njima stvaraju. Građevine, pogotovu crkve, te groblja bilo u sećanju, ili u knjigama ili na platnima - jesu poslednji dokaz nečijeg postojanja: negde.


VREME ZLIH PASTRMKI, knjiga predaka i potomaka kuće od kamena, porodična basna porodica Đurić Istok Metohija Kosovo Istok

Istraži sve knjige

Prošetajte se našim pretraživačem bajkovitim predelima stare knjige, prođite kroz šumarke i livade polovne knjige, idite potokom retke knjige do izvora antikvarne knjige.