Alberto MoravijaLepi život*MORAVIJA Alberto (Alberto Moravia) – italijanski književnik (Rim, 28. XI 1907 – Rim, 26. IX 1990). Pravo mu je prezime Pinkerle (Pincherle). Romanom Ravnodušni ljudi, u kojem je dao smelu analizu moralnog raspada višeg građanskog društva, vrlo mlad je stekao ugled jednog od najboljih i najčitanijih predstavnika savremene italijanske proze. Do rata je napisao novele Lepi život i Spletka i romane Promašene ambicije i Maskarada, u kojem je izvrgao ruglu groteskni lik fašističkog diktatora i visoko društvo, pa je roman bio zabranjen. Posle rata još plodnije nastavlja da obrađuje savremene društvene i moralne probleme: Rimljanka (prevedena na mnoge jezike), Rimske priče (nagrađene najvišom italijanskom književnom nagradom Marcoto), Konformist, Ćoćara (po kojoj je snimljen čuveni film sa Sofijom Loren), Dosada i druga dela. Prevođen je i kod nas. Kraćim romanom Agostino (1944), u kojem toplo prikazuje psihologiju puberteta i krize sazrevanja jednog dečaka, zastupljen je u repertoaru SNP kao pisac originalnog teksta: 1969. je izveden istoimeni balet sa libretom i muzikom Rafaela de Banfilda.*SADRŽAJ:Umorna milosnica, Zločin u tenis klubu, Prikazanje, Bračna ponuda, Bolesnikova zima, Okrutna poseta, Snob, Lepi život, Dosada, Iznenadna smrt, Kraj jednog odnosa

Lepi zivot

Alberto Moravija
Lepi život
*
MORAVIJA Alberto (Alberto Moravia) – italijanski književnik (Rim, 28. XI 1907 – Rim, 26. IX 1990). Pravo mu je prezime Pinkerle (Pincherle). Romanom Ravnodušni ljudi, u kojem je dao smelu analizu moralnog raspada višeg građanskog društva, vrlo mlad je stekao ugled jednog od najboljih i najčitanijih predstavnika savremene italijanske proze. Do rata je napisao novele Lepi život i Spletka i romane Promašene ambicije i Maskarada, u kojem je izvrgao ruglu groteskni lik fašističkog diktatora i visoko društvo, pa je roman bio zabranjen. Posle rata još plodnije nastavlja da obrađuje savremene društvene i moralne probleme: Rimljanka (prevedena na mnoge jezike), Rimske priče (nagrađene najvišom italijanskom književnom nagradom Marcoto), Konformist, Ćoćara (po kojoj je snimljen čuveni film sa Sofijom Loren), Dosada i druga dela. Prevođen je i kod nas. Kraćim romanom Agostino (1944), u kojem toplo prikazuje psihologiju puberteta i krize sazrevanja jednog dečaka, zastupljen je u repertoaru SNP kao pisac originalnog teksta: 1969. je izveden istoimeni balet sa libretom i muzikom Rafaela de Banfilda.
*
SADRŽAJ:
Umorna milosnica, Zločin u tenis klubu, Prikazanje, Bračna ponuda, Bolesnikova zima, Okrutna poseta, Snob, Lepi život, Dosada, Iznenadna smrt, Kraj jednog odnosa


Lepi život

Knut HamsunPan* Pan„Moja nova knjiga će biti veoma lepa; dešava se na severu, jedna strasna ljubavna priča, bez ikakvih polemika, samo ljudi pod drugim nebom. . . “Iz Hamsunovog pisma, oktobra 1893. „Pan“ je najpoznatije Hamsunovo delo i jedan od najvećih ljubavnih romana u svetskoj literaturi. Pored toga, „Pan“ je i himna prirodi severa i severnog leta. Hamsun je rođen u Norveškoj, u malom mestu Lom, i veći deo svog detinjstva i rane mladosti proveo je na krajnjem severu, u oblasti polarnog kruga, gde se i odvija radnja romana „Pan“. Uprkos velikom uspehu romana „Glad“, Hamsun je, ipak, tek sa „Panom“ stekao svetsku slavu, kao najuticajniji pisac koji se ikada pojavio u zemljama severne Evrope.Novi prevod „Pana“ Flavija Rigonata bio je neophodan da još bolje osvetli ovaj najsjajniji biser norveške književnosti. „Nije važno da li pada kiša ili duva vetar; često neka mala radost može da te obuzme u kišni dan i navede te da se negde skloniš i uživaš u svojoj sreći. Stojiš tako i gledaš pravo ispred sebe, tu i tamo se tiho smeješ i osvrćeš se. Na šta li tada misliš? Na čisto okno nekog prozora, sunčev zrak na staklu, prizor nekog potoka, i možda na plavu pukotinu na nebu. Više od toga nije potrebno.“

Knut Hamsun
Pan
*

Pan
„Moja nova knjiga će biti veoma lepa; dešava se na severu, jedna strasna ljubavna priča, bez ikakvih polemika, samo ljudi pod drugim nebom. . . “
Iz Hamsunovog pisma, oktobra 1893.

„Pan“ je najpoznatije Hamsunovo delo i jedan od najvećih ljubavnih romana u svetskoj literaturi. Pored toga, „Pan“ je i himna prirodi severa i severnog leta. Hamsun je rođen u Norveškoj, u malom mestu Lom, i veći deo svog detinjstva i rane mladosti proveo je na krajnjem severu, u oblasti polarnog kruga, gde se i odvija radnja romana „Pan“.

Uprkos velikom uspehu romana „Glad“, Hamsun je, ipak, tek sa „Panom“ stekao svetsku slavu, kao najuticajniji pisac koji se ikada pojavio u zemljama severne Evrope.
Novi prevod „Pana“ Flavija Rigonata bio je neophodan da još bolje osvetli ovaj najsjajniji biser norveške književnosti.

„Nije važno da li pada kiša ili duva vetar; često neka mala radost može da te obuzme u kišni dan i navede te da se negde skloniš i uživaš u svojoj sreći. Stojiš tako i gledaš pravo ispred sebe, tu i tamo se tiho smeješ i osvrćeš se. Na šta li tada misliš? Na čisto okno nekog prozora, sunčev zrak na staklu, prizor nekog potoka, i možda na plavu pukotinu na nebu. Više od toga nije potrebno.“


Knut Hamsun
Pan
„Pan“ je najpoznatije Hamsunovo delo i jedan od najvećih ljubavnih romana u svetskoj literaturi.

Uroš JečmenicaZlatni prah*Zlatni prah: Antologija anegdota o znamenitim ličnostima jeste antologijsko delo Uroša Ječmenice, koje predstavlja zbirku anegdota iz života značajnih istorijskih ličnosti. Objavljena je 2018. godine u izdanju Službenog glasnik.Uroš Ječmenica (1929) je srpski istraživač i sakupljač značajnih ostvarenja iz srpske kulturne baštine.Antologija obuhvata kratke anegdote iz života preko 400 znamenitih istorijskih ličnosti, koje su poređane hronološki u dva poglavlja - o ličnostima iz svetske i domaće istorije. Među ličnostima u antologiji, nalaze se krunisane glave, antički filozofi, književnici, glumci, pevači, političari, naučnici...*Anegdote o znamenitim ličnostima iz sveta: Anakars, Pizistrat, Kir Veliki, Darije I, Leonida, Aristid, Temistokle, Zenon, Evripid, Sokrat, Antisten, Agesilaj, Platon, Diogen, Fokion, Anaksimen, Demosten, Aristotel, Antigon, Filip Makedonski, Menekrat iz Sirakuze, Aleksandar Veliki, Pir, Arhimed iz Sirakuze, Marko Tulije Ciceron, Gaj Julije Cezar, Marko Junije Brut, Oktavijan Avgust, Kaligula, Gaj Plinije Stariji, Lucije Domicije Neron, Marko Aurelije, Džingis-kan, Henri IV, Jovanka Orleanka, Leonardo da Vinči, Mikelanđelo Buonaroti, Tomas Mor, Rafael Santi, Fransoa I, Henri VIII, Ivan Vasiljevič Grozni, Anri IV, Frensis Bejkon, Vilijam Šekspir, Galileo Galilej, Fransoa Basompjer, Oliver Kromvel, Vanzerade, Žan Batist Molijer, Blez Paskal, Kristina od Švedske, Čarls II Stjuart, Gijom Botri, Bernar Fontinel, Petar Veliki, Šarl Monteskje, Meri Montegju, Luj XIV, Isak Njutn, Džonatan Svift, Džozef Adison, Lord Česterfild, Fransoa Mari Arue Volter, Bendžamin Frenklin, Luj XV, Fridrih II Veliki, Katarina Velika, Klod Luj Bertole, Žan Žak Ruso, Madam Pompadur, Đakomo Kazanova, Džordž Vašington, Belžard, Josif II, Žorž Danton, Imanuel Kant, Luj XVI, Luj XVIII, Horejšio Nelson, Aleksandar Vasiljevič Suvorov, Majer Rotšild, Šarl Moris Taleran, Mihail Ilarionovič Kutuzov, Johan Volfgang Gete, Napoleon Bonaparta, Džordž Gordon Bajron, Artur Šopenhauer, Fridrih Vilhelm III, Valter Skot, Gustaf IV Adolf, Hajnrih Hajne, Aleksandar I, Volfgang Amadeus Mocart, Ludvig van Betoven, Pjer Beranže, Nikolaj I, Aleksandar Sergejevič Puškin, Onore de Balzak, Đoakino Rosini, Feliks Mendelson, Mihail Vasiljevič Ostrogradski, Bendžamin Dizraeli, Hans Kristijan Andersen, Aleksandar II, Čarls Darvin, Rihard Vagner, Osman-paša Kazanac, Oto fon Bizmark, Johanes Brams, Abraham Linkoln, Čarls Dikens, Fjodor Mihajlovič Dostojevski, Lav Nikolajevič Tolstoj, Šarl Bodler, Kamilo Kavur, Berkli Hil, Aleksandar Dima Otac, Aleksandar Dima Sin, Džejms Džul, Džejms Klerk Maksvel, Aleksandar Porfirijevič Borodin, Georgij Vasiljevič Čičerin, Aleksandar Agasiz, Mark Tven, Endru Karnegi, Džejms Bros, Oskar Vajld, Romen Rolan, Henri Ford, Fjodor Nikolajevič Pljevako, Vilijam Tomson (Lord Kalvin), Ogist Roden, Robert Koh, Boleslav Prus, Tomas Edison, Đorđo Sonino, Džozef Pulicer, Sofija Kovalevski, Vilhelm Ostvald, Paul Erlih, Đakomo Pučini, Albert Ajnštajn, Anatol Franc, Žorž Klemanso, Sara Bernar, Aristid Brijan, Eduard Erio, Kalvin Kulidž, Ivan Aleksandravič Bunjin, Tristan Bernar, Luiđi Pirandelo, Stenli Boldvin, Benedeto Kročo, David Hilbert, Žorž Fejdo, Johan Avgust Strindberg, Sigmund Frojd, Dejvid Lojd Džordž, Kristijan X, Pjer Veber, Pol Klodel, Klement Atli, Ferenc Molnar, Artur Šnabel, Aleksander Fleming, Alfonso XIII, Čarli Čaplin, Ernest Hemingvej, Alfred Hičkok, Maćaš Rakoši, Pablo Pikaso, Fransoa Morijak, Ber Gurion David, Isak Ben Cvi, Francisko Franko, Bernard Montgomeri, Frenklin Delano Ruzvelt, Igor Stravinski, Enriko Karuzo, Dvajt Ajzenhauer, Moris Ševalije, Artur Rubištajn, Andre Segovija, Šarl de Gol, Vinston Čerčil, Bernard Šo, Josif Visarionovič Džugašvili Staljin, Fjodor Ivanovič Šaljapin, Somerset Mom, Ana Pavlovna, Viki Baul, Samuil Jakovljevič Maršak, Anri de Monterlan, Ernest Teziger, Lord Biverbruk, Agata Kristi, Rebeka Vest, Golda Meir, Perl Bak, Đerđ Lukač, Nils Bor, Dino Sergio Pitagrili, Oldos Haksli, Luis Majlstoun, kralj Džordž VI, Norbert Viner, Nikita Sergejevič Hruščov, Torton Vajlder, Luis Bunjuel, Žan Frederik Žolio, Salvador Dali, Džordž Dafek, Antonjin Novotni, Jaša Bakov, Leonid Brežnjev, Orson Vels, Marlen Ditrih, Fernandel (Konstantin Fernand), Bruno Krajski, Federiko Felini, Ričard Barton, Žilber Beko, Reks Harison, Piter Selers, Džeri Luis, Moro Đaferi, Sergej Koroljov, Džon Vejn, Simon Sinjore, Piter Justinov, Brižit Bardo, Harold Vilson, Marlon Brando, Franc Jozef Štraus, Gregor Pjatigorski, Kristijan Dior, Tino Rosi, Marlekur Ladislav, Bari Brustrom, Vili Brant, Iv Montan, Zazi Gavor, Din Martin, Mišel Morgan, Antoan Blonden, Alber Biron, Žana Moro, Merilin Monro, Andre Preven, Madlen Olbrajt, Džulijen Altman, Semjuel Bronštajn, Aleksandar Freta, Mihail Sergejevič Gorbačov, Lučano Pavaroti, Mik Džeger, Čarls Klejton, Leonard Lajone, Peter Askurti, Žan Pol Belmondo, Bernar Bife, Šarl Aznavur (Aznavurijan);Anegdote i zapisi o znamenitim domaćim ličnostima: Stefan Nemanja, Stefan Dušan Silni, Marko Kraljević, Ivan Crnojević, Karađorđe Petrović, Dositej Obradović, Vuk Stefanović Karadžić, Miloš Obrenović, Hajduk Veljko Petrović, Jovan Despotović (Zeka Buljubaša), Stevan Sinđelić, Tanasko Rajić, Joakim Vujić, Đura Daničić, Branko Radičević, Šćepan Mali, Georgije Hranislav, Smail-aga, Sima Milutinović Sarajlija, Petar Petrović Njegoš, Miša Anastasijević, Ilija Garašanin, Mihailo Obrenović, Ljubomir Nenadović, Milica Stojadinović Srpkinja, Josif Pančić, Đura Jakšić, Marko Miljanov, Nikola I Petrović, Stjepan Mitrov Ljubiša, Petar I Karađorđević, vojvoda Stepa Stepanović, vojvoda Živojin Mišić, Živojin Bacić, major Kosta Todorović, princ Đorđe Karađorđević, Aleksandar Karađorđević, poručnik Stanojlo, Danilo Petrović, Milovan Glišić, Jovan Sterija Popović, Pavle Simić, Nikac od Rovina, Milutin Grujić, Georgije Branković, Milan Kakaši, Jovan Jovanović Zmaj, Laza Kostić, Nikola Pašić, Laza Paču, Vladan Đorđević, Giga Geršić, Milenko Vesnić, Stevan Stojanović Mokranjac, Gavrilo Princip, Milan Obrenović, Aleksandar Obrenović, Stevan Sremac, Janko Veselinović, Branislav Nušić, Mihajlo Petrović - Mika Alas, Nikola Tesla, Borislav Stanković, Jovan Dučić, Milan Rakić, Radoje Domanović, Vojislav Ilić, Čiča Ilija Stanojević, Antun Gustav Matoš, Gustav Krklec, Milorad Mitrović, Milorad Petrović. Aleksa Šantić, Avgustin Tin Ujević, Dobrica Milutinović, prota Milan Đurić, Sima Pandurović, Jovan Skerlić, Stanislav Vinaver, Nikolaj Velimirović, Miloš Crnjanski, Veljko Petrović, Ivan Đaja, Aleksa Lekso Saičić, Milutin Bojić, Branko Ćopić, Aleksandar Belić, Raško Dimitrijević, Miloš Đurić, prota Milan Smiljanić, Strahinja Borisavljević, Miladin Ostojić, Ivo Andrić, dr Radomir Lukić, Milan Stepanović Matroz, Dušan Radović, Desanka Maksimović, Borislav Mihajlović Mihiz, Danilo Kiš, Jovan Živanović, Josip Broz Tito, Meša Selimović, Brana Crnčević, Miroslav Mika Antić, Branko Miljković, Branko V. Radičević, Banjo Šaranović, Duško Trifunović, Matija Bećković, Mirko Novović, Novo Vuković.*

Zlatni prah

Uroš Ječmenica
Zlatni prah
*
Zlatni prah: Antologija anegdota o znamenitim ličnostima jeste antologijsko delo Uroša Ječmenice, koje predstavlja zbirku anegdota iz života značajnih istorijskih ličnosti. Objavljena je 2018. godine u izdanju Službenog glasnik.
Uroš Ječmenica (1929) je srpski istraživač i sakupljač značajnih ostvarenja iz srpske kulturne baštine.
Antologija obuhvata kratke anegdote iz života preko 400 znamenitih istorijskih ličnosti, koje su poređane hronološki u dva poglavlja - o ličnostima iz svetske i domaće istorije. Među ličnostima u antologiji, nalaze se krunisane glave, antički filozofi, književnici, glumci, pevači, političari, naučnici...
*
Anegdote o znamenitim ličnostima iz sveta: Anakars, Pizistrat, Kir Veliki, Darije I, Leonida, Aristid, Temistokle, Zenon, Evripid, Sokrat, Antisten, Agesilaj, Platon, Diogen, Fokion, Anaksimen, Demosten, Aristotel, Antigon, Filip Makedonski, Menekrat iz Sirakuze, Aleksandar Veliki, Pir, Arhimed iz Sirakuze, Marko Tulije Ciceron, Gaj Julije Cezar, Marko Junije Brut, Oktavijan Avgust, Kaligula, Gaj Plinije Stariji, Lucije Domicije Neron, Marko Aurelije, Džingis-kan, Henri IV, Jovanka Orleanka, Leonardo da Vinči, Mikelanđelo Buonaroti, Tomas Mor, Rafael Santi, Fransoa I, Henri VIII, Ivan Vasiljevič Grozni, Anri IV, Frensis Bejkon, Vilijam Šekspir, Galileo Galilej, Fransoa Basompjer, Oliver Kromvel, Vanzerade, Žan Batist Molijer, Blez Paskal, Kristina od Švedske, Čarls II Stjuart, Gijom Botri, Bernar Fontinel, Petar Veliki, Šarl Monteskje, Meri Montegju, Luj XIV, Isak Njutn, Džonatan Svift, Džozef Adison, Lord Česterfild, Fransoa Mari Arue Volter, Bendžamin Frenklin, Luj XV, Fridrih II Veliki, Katarina Velika, Klod Luj Bertole, Žan Žak Ruso, Madam Pompadur, Đakomo Kazanova, Džordž Vašington, Belžard, Josif II, Žorž Danton, Imanuel Kant, Luj XVI, Luj XVIII, Horejšio Nelson, Aleksandar Vasiljevič Suvorov, Majer Rotšild, Šarl Moris Taleran, Mihail Ilarionovič Kutuzov, Johan Volfgang Gete, Napoleon Bonaparta, Džordž Gordon Bajron, Artur Šopenhauer, Fridrih Vilhelm III, Valter Skot, Gustaf IV Adolf, Hajnrih Hajne, Aleksandar I, Volfgang Amadeus Mocart, Ludvig van Betoven, Pjer Beranže, Nikolaj I, Aleksandar Sergejevič Puškin, Onore de Balzak, Đoakino Rosini, Feliks Mendelson, Mihail Vasiljevič Ostrogradski, Bendžamin Dizraeli, Hans Kristijan Andersen, Aleksandar II, Čarls Darvin, Rihard Vagner, Osman-paša Kazanac, Oto fon Bizmark, Johanes Brams, Abraham Linkoln, Čarls Dikens, Fjodor Mihajlovič Dostojevski, Lav Nikolajevič Tolstoj, Šarl Bodler, Kamilo Kavur, Berkli Hil, Aleksandar Dima Otac, Aleksandar Dima Sin, Džejms Džul, Džejms Klerk Maksvel, Aleksandar Porfirijevič Borodin, Georgij Vasiljevič Čičerin, Aleksandar Agasiz, Mark Tven, Endru Karnegi, Džejms Bros, Oskar Vajld, Romen Rolan, Henri Ford, Fjodor Nikolajevič Pljevako, Vilijam Tomson (Lord Kalvin), Ogist Roden, Robert Koh, Boleslav Prus, Tomas Edison, Đorđo Sonino, Džozef Pulicer, Sofija Kovalevski, Vilhelm Ostvald, Paul Erlih, Đakomo Pučini, Albert Ajnštajn, Anatol Franc, Žorž Klemanso, Sara Bernar, Aristid Brijan, Eduard Erio, Kalvin Kulidž, Ivan Aleksandravič Bunjin, Tristan Bernar, Luiđi Pirandelo, Stenli Boldvin, Benedeto Kročo, David Hilbert, Žorž Fejdo, Johan Avgust Strindberg, Sigmund Frojd, Dejvid Lojd Džordž, Kristijan X, Pjer Veber, Pol Klodel, Klement Atli, Ferenc Molnar, Artur Šnabel, Aleksander Fleming, Alfonso XIII, Čarli Čaplin, Ernest Hemingvej, Alfred Hičkok, Maćaš Rakoši, Pablo Pikaso, Fransoa Morijak, Ber Gurion David, Isak Ben Cvi, Francisko Franko, Bernard Montgomeri, Frenklin Delano Ruzvelt, Igor Stravinski, Enriko Karuzo, Dvajt Ajzenhauer, Moris Ševalije, Artur Rubištajn, Andre Segovija, Šarl de Gol, Vinston Čerčil, Bernard Šo, Josif Visarionovič Džugašvili Staljin, Fjodor Ivanovič Šaljapin, Somerset Mom, Ana Pavlovna, Viki Baul, Samuil Jakovljevič Maršak, Anri de Monterlan, Ernest Teziger, Lord Biverbruk, Agata Kristi, Rebeka Vest, Golda Meir, Perl Bak, Đerđ Lukač, Nils Bor, Dino Sergio Pitagrili, Oldos Haksli, Luis Majlstoun, kralj Džordž VI, Norbert Viner, Nikita Sergejevič Hruščov, Torton Vajlder, Luis Bunjuel, Žan Frederik Žolio, Salvador Dali, Džordž Dafek, Antonjin Novotni, Jaša Bakov, Leonid Brežnjev, Orson Vels, Marlen Ditrih, Fernandel (Konstantin Fernand), Bruno Krajski, Federiko Felini, Ričard Barton, Žilber Beko, Reks Harison, Piter Selers, Džeri Luis, Moro Đaferi, Sergej Koroljov, Džon Vejn, Simon Sinjore, Piter Justinov, Brižit Bardo, Harold Vilson, Marlon Brando, Franc Jozef Štraus, Gregor Pjatigorski, Kristijan Dior, Tino Rosi, Marlekur Ladislav, Bari Brustrom, Vili Brant, Iv Montan, Zazi Gavor, Din Martin, Mišel Morgan, Antoan Blonden, Alber Biron, Žana Moro, Merilin Monro, Andre Preven, Madlen Olbrajt, Džulijen Altman, Semjuel Bronštajn, Aleksandar Freta, Mihail Sergejevič Gorbačov, Lučano Pavaroti, Mik Džeger, Čarls Klejton, Leonard Lajone, Peter Askurti, Žan Pol Belmondo, Bernar Bife, Šarl Aznavur (Aznavurijan);
Anegdote i zapisi o znamenitim domaćim ličnostima: Stefan Nemanja, Stefan Dušan Silni, Marko Kraljević, Ivan Crnojević, Karađorđe Petrović, Dositej Obradović, Vuk Stefanović Karadžić, Miloš Obrenović, Hajduk Veljko Petrović, Jovan Despotović (Zeka Buljubaša), Stevan Sinđelić, Tanasko Rajić, Joakim Vujić, Đura Daničić, Branko Radičević, Šćepan Mali, Georgije Hranislav, Smail-aga, Sima Milutinović Sarajlija, Petar Petrović Njegoš, Miša Anastasijević, Ilija Garašanin, Mihailo Obrenović, Ljubomir Nenadović, Milica Stojadinović Srpkinja, Josif Pančić, Đura Jakšić, Marko Miljanov, Nikola I Petrović, Stjepan Mitrov Ljubiša, Petar I Karađorđević, vojvoda Stepa Stepanović, vojvoda Živojin Mišić, Živojin Bacić, major Kosta Todorović, princ Đorđe Karađorđević, Aleksandar Karađorđević, poručnik Stanojlo, Danilo Petrović, Milovan Glišić, Jovan Sterija Popović, Pavle Simić, Nikac od Rovina, Milutin Grujić, Georgije Branković, Milan Kakaši, Jovan Jovanović Zmaj, Laza Kostić, Nikola Pašić, Laza Paču, Vladan Đorđević, Giga Geršić, Milenko Vesnić, Stevan Stojanović Mokranjac, Gavrilo Princip, Milan Obrenović, Aleksandar Obrenović, Stevan Sremac, Janko Veselinović, Branislav Nušić, Mihajlo Petrović - Mika Alas, Nikola Tesla, Borislav Stanković, Jovan Dučić, Milan Rakić, Radoje Domanović, Vojislav Ilić, Čiča Ilija Stanojević, Antun Gustav Matoš, Gustav Krklec, Milorad Mitrović, Milorad Petrović. Aleksa Šantić, Avgustin Tin Ujević, Dobrica Milutinović, prota Milan Đurić, Sima Pandurović, Jovan Skerlić, Stanislav Vinaver, Nikolaj Velimirović, Miloš Crnjanski, Veljko Petrović, Ivan Đaja, Aleksa Lekso Saičić, Milutin Bojić, Branko Ćopić, Aleksandar Belić, Raško Dimitrijević, Miloš Đurić, prota Milan Smiljanić, Strahinja Borisavljević, Miladin Ostojić, Ivo Andrić, dr Radomir Lukić, Milan Stepanović Matroz, Dušan Radović, Desanka Maksimović, Borislav Mihajlović Mihiz, Danilo Kiš, Jovan Živanović, Josip Broz Tito, Meša Selimović, Brana Crnčević, Miroslav Mika Antić, Branko Miljković, Branko V. Radičević, Banjo Šaranović, Duško Trifunović, Matija Bećković, Mirko Novović, Novo Vuković.
*


Marko MladenovićDrugo ubistvo Zorana ĐinđićaMarko Mladenović je bio profesor Pravnog fakulteta u Beogradu na predmetima Porodično pravo i Sociologija porodice. Bio je direktor Instituta za socijalnu politiku i Instituta za pravne i društvene nauke Pravnog fakulteta u Beogradu. Učestvovao je u osnivanju Gerontološkog, Defektološkog fakulteta i odgovarajućih instituta. Osnivač je smera za socijalni rad i socijalnu politiku na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Na ovom smeru predavao je Porodično pravo, Sociologiju porodice i Društvenu zaštitu porodice. Preminuo je 10. marta 2014. godine.*Zoran Đinđić (Bosanski Šamac, 1. avgusta 1952 — Beograd, 12. mart 2003) bio je srpski političar i filozof. Bio je dugogodišnji predsednik Demokratske stranke, gradonačelnik Beograda (1997) i predsednik Vlade Republike Srbije (2001—2003).Na stepeništu zgrade sedišta Vlade Srbije u Beogradu 12. marta 2003. godine oko 12:30 predsednik Vlade Zoran Đinđić pogođen je metkom koji je prošao kroz njegovo srce i brzo je odveden u bolnicu, ali njegova smrt proglašena je jedan čas kasnije, "u 13:30 na operacionom stolu Urgentnog centra"

Drugo ubistvo Zorana Djindjica

Marko Mladenović
Drugo ubistvo Zorana Đinđića
Marko Mladenović je bio profesor Pravnog fakulteta u Beogradu na predmetima Porodično pravo i Sociologija porodice. Bio je direktor Instituta za socijalnu politiku i Instituta za pravne i društvene nauke Pravnog fakulteta u Beogradu. Učestvovao je u osnivanju Gerontološkog, Defektološkog fakulteta i odgovarajućih instituta. Osnivač je smera za socijalni rad i socijalnu politiku na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Na ovom smeru predavao je Porodično pravo, Sociologiju porodice i Društvenu zaštitu porodice. Preminuo je 10. marta 2014. godine.
*
Zoran Đinđić (Bosanski Šamac, 1. avgusta 1952 — Beograd, 12. mart 2003) bio je srpski političar i filozof. Bio je dugogodišnji predsednik Demokratske stranke, gradonačelnik Beograda (1997) i predsednik Vlade Republike Srbije (2001—2003).
Na stepeništu zgrade sedišta Vlade Srbije u Beogradu 12. marta 2003. godine oko 12:30 predsednik Vlade Zoran Đinđić pogođen je metkom koji je prošao kroz njegovo srce i brzo je odveden u bolnicu, ali njegova smrt proglašena je jedan čas kasnije, "u 13:30 na operacionom stolu Urgentnog centra"


Zoran Đinđić
Marko Mladenović
Drugo ubistvo Zorana Đinđića

Drugo ubistvo Zorana Đinđića

Branko ĆopićGluvi barutGluvi barut je roman iz 1957. godine, srpskog pisca Branka Ćopića.Priča je smještena u jednom malom selu visoko u bosanskim planinama. Stanovnici tog sela su u velikom problemu jer se nalaze na udaru dvije ideologije tj. partizana i četnika. Predstavnici tih ideologija su stanovnici sela i zbog toga je problem još veći. Partizane u tom selu predvodi partizanski komesar Španac dok je na čelu četnika bivši kraljevski oficir Radekić. Španac sebe smatra nosiocem ideje koja će promijeniti svijet i prilikom toga ne brine za žrtve. Radekić je drugačiji i njemu je prije svega najvažnija dobrobit stanovnika njegovog sela. Španac zbog toga smatra Radekića velikom pretnjom njegovoj ideologiji...Ovaj roman je 1990. godine dobio svoju filmsku adaptaciju. Režirao ga je Bahrudin Čengić, a neki od glumaca koji su učestvovali u snimanju filma su: Mustafa Nadarević, Branislav Lečić, Fabijan Šovagović, Mira Furlan.

Gluvi barut

Branko Ćopić
Gluvi barut
Gluvi barut je roman iz 1957. godine, srpskog pisca Branka Ćopića.
Priča je smještena u jednom malom selu visoko u bosanskim planinama. Stanovnici tog sela su u velikom problemu jer se nalaze na udaru dvije ideologije tj. partizana i četnika. Predstavnici tih ideologija su stanovnici sela i zbog toga je problem još veći. Partizane u tom selu predvodi partizanski komesar Španac dok je na čelu četnika bivši kraljevski oficir Radekić. Španac sebe smatra nosiocem ideje koja će promijeniti svijet i prilikom toga ne brine za žrtve. Radekić je drugačiji i njemu je prije svega najvažnija dobrobit stanovnika njegovog sela. Španac zbog toga smatra Radekića velikom pretnjom njegovoj ideologiji...
Ovaj roman je 1990. godine dobio svoju filmsku adaptaciju. Režirao ga je Bahrudin Čengić, a neki od glumaca koji su učestvovali u snimanju filma su: Mustafa Nadarević, Branislav Lečić, Fabijan Šovagović, Mira Furlan.


Alan Ford - Arsen LupigaBROJ 394superstripMagnus &amp; BunkerOkosnica grupe TNT dolazi u Pariz na dugoočekivani i zasluženi odmor. No odmor će im pokvariti prljavi odvratni varalica Arsen Lupiga koji francusku policiju ostavlja da tapka u mraku (u noćnim barovima;). Al brizi inspektora Magretta je kraj, jer je tu ekipa TNT koja će oprati nečistu mrlju iz prošlosti svoga šefa, Broja Jedan, i stati na kraj drskom trovaču!

Alan Ford - Arsen Lupiga

Alan Ford - Arsen Lupiga
BROJ 394
superstrip
Magnus & Bunker
Okosnica grupe TNT dolazi u Pariz na dugoočekivani i zasluženi odmor. No odmor će im pokvariti prljavi odvratni varalica Arsen Lupiga koji francusku policiju ostavlja da tapka u mraku (u noćnim barovima;). Al brizi inspektora Magretta je kraj, jer je tu ekipa TNT koja će oprati nečistu mrlju iz prošlosti svoga šefa, Broja Jedan, i stati na kraj drskom trovaču!


Alan Ford - Arsen Lupiga
BROJ 394
superstrip
Magnus & Bunker

Vidosav StevanovićCarski rezPripovetkeVidosav Stevanović (Cvetojevac, Kragujevac, 27. jun 1942) srpski je pripovedač, pesnik, romansijer, scenarista i dramski pisac. Autor je tridesetak književnih dela, političke biografije Slobodana Miloševića, brojnih eseja i mnoštva tekstova. Njegove knjige prevedene su na dvadesetak jezika širom sveta. Stevanović je povremeno pisao za mnoge jugoslovenske, srpske kao i za evropske novine kao što su Le Mond, Liberasion, El Pais i Ekspresen.SadržajCarski rez, Popodne sa zemljakom, Uspomene iz Rakovice, Praznici , Crni talas, Mračno je i hladno kćeri moja,

Carski rez

Vidosav Stevanović
Carski rez
Pripovetke
Vidosav Stevanović (Cvetojevac, Kragujevac, 27. jun 1942) srpski je pripovedač, pesnik, romansijer, scenarista i dramski pisac. Autor je tridesetak književnih dela, političke biografije Slobodana Miloševića, brojnih eseja i mnoštva tekstova. Njegove knjige prevedene su na dvadesetak jezika širom sveta. Stevanović je povremeno pisao za mnoge jugoslovenske, srpske kao i za evropske novine kao što su Le Mond, Liberasion, El Pais i Ekspresen.
Sadržaj
Carski rez, Popodne sa zemljakom, Uspomene iz Rakovice, Praznici , Crni talas, Mračno je i hladno kćeri moja, 


Vidosav Stevanović
Carski rez
Pripovetke


Beatris KolinČudesni život Lili Afrodite(Outlet izdanje)Vodeći nas kroz zlatnu eru kabarea i magični uspon bioskopa, život pun straha u Prvom svetskom ratu i kroz kratki povratak nade pre početka Drugog, Beatris Kolin svojim briljantnim pripovedačkim darom plete priču o čudesnoj sudbini jednog malog siročeta koje će se izvući iz bede i postati najveća zvezda nemih filmova.Od deteta bez igde ikoga do mlade neveste vojnika koji prve bračne noći odlazi na ratište, preko devojke iz vodvilja, modela, daktilografkinje, Lili Afrodita na kraju postaje slavna glumica crno-belih filmova i pronalazi ljubav koja će, kako bi opstala, preći decenije i kontinente.Zavodljiv, očaravajuć, slikovit, inteligentan i ambiciozan, tužan, divan i pre svega nezaboravan, roman Čudesni život Lili Afrodite donosi povest o nadi usred sivila, prijateljstvu, snazi u vremenu nemoći, bleštavilu i bedi, drami i ljubavi, i neprekidnoj, univerzalnoj ljudskoj potrazi za identitetom.

Cudesni zivot Lili Afrodite

Beatris Kolin
Čudesni život Lili Afrodite
(Outlet izdanje)
Vodeći nas kroz zlatnu eru kabarea i magični uspon bioskopa, život pun straha u Prvom svetskom ratu i kroz kratki povratak nade pre početka Drugog, Beatris Kolin svojim briljantnim pripovedačkim darom plete priču o čudesnoj sudbini jednog malog siročeta koje će se izvući iz bede i postati najveća zvezda nemih filmova.
Od deteta bez igde ikoga do mlade neveste vojnika koji prve bračne noći odlazi na ratište, preko devojke iz vodvilja, modela, daktilografkinje, Lili Afrodita na kraju postaje slavna glumica crno-belih filmova i pronalazi ljubav koja će, kako bi opstala, preći decenije i kontinente.
Zavodljiv, očaravajuć, slikovit, inteligentan i ambiciozan, tužan, divan i pre svega nezaboravan, roman Čudesni život Lili Afrodite donosi povest o nadi usred sivila, prijateljstvu, snazi u vremenu nemoći, bleštavilu i bedi, drami i ljubavi, i neprekidnoj, univerzalnoj ljudskoj potrazi za identitetom.


Beatris Kolin
Čudesni život Lili Afrodite
(Outlet izdanje)


Čudesni život Lili Afrodite

AristotelRasprava o dušiO duši je glavna rasprava koju je napisao Aristotel c. 350 pne. Njegova diskusija se usredsređuje na vrste duša koje poseduju različite vrste živih bića, koje se razlikuju po različitim operacijama.Aristotelovo shvatanje "duše" :"Duša se prevashodno sastoji u onome na temelju čega živimo, osećamo i mislimo. Zbog toga je duša pojam i forma, a ne materija i supstrat. Supstanciju, naime, kao što je rečeno, razumevamo trojako - kao formu, materiju i kao spoj jednog i drugog.Od toga materija predstavlja mogućnost, a forma entelehiju. Budući da se živo biće sastoji iz jednog i drugog, to telo ne predstavlja entelehiju duše, nego je duša entelehija tela. Zato ispravno pretpostavljaju oni kojima se čini da nema duše bez tela, niti tela bez duše.Ona doista nije telo nego nešto (deo) od tela, zbog čega i jeste u telu, i to u telu određene vrste, a ne u onakvom telu kao što su je prethodnici [Aristotel misli na Pitagorejce] uklopili, bez pobližeg određenja u koje i kakvo telo, mada je očigledno da ma koja stvar ne prima ma koji sadržaj. To je u skladu sa zdravim razumom. Entelehija svake stvari prirodno se, naime, ostvaruje utoliko što je ta stvar u mogućnosti i u odgovarajućoj materiji..."

Rasprava o dusi

Aristotel
Rasprava o duši
O duši je glavna rasprava koju je napisao Aristotel c. 350 pne. Njegova diskusija se usredsređuje na vrste duša koje poseduju različite vrste živih bića, koje se razlikuju po različitim operacijama.
Aristotelovo shvatanje "duše" :"Duša se prevashodno sastoji u onome na temelju čega živimo, osećamo i mislimo. Zbog toga je duša pojam i forma, a ne materija i supstrat. Supstanciju, naime, kao što je rečeno, razumevamo trojako - kao formu, materiju i kao spoj jednog i drugog.
Od toga materija predstavlja mogućnost, a forma entelehiju. Budući da se živo biće sastoji iz jednog i drugog, to telo ne predstavlja entelehiju duše, nego je duša entelehija tela. Zato ispravno pretpostavljaju oni kojima se čini da nema duše bez tela, niti tela bez duše.
Ona doista nije telo nego nešto (deo) od tela, zbog čega i jeste u telu, i to u telu određene vrste, a ne u onakvom telu kao što su je prethodnici [Aristotel misli na Pitagorejce] uklopili, bez pobližeg određenja u koje i kakvo telo, mada je očigledno da ma koja stvar ne prima ma koji sadržaj. To je u skladu sa zdravim razumom. Entelehija svake stvari prirodno se, naime, ostvaruje utoliko što je ta stvar u mogućnosti i u odgovarajućoj materiji..."


Aristotel
Rasprava o duši
O duši je glavna rasprava koju je napisao Aristotel c. 350 pne. Njegova diskusija se usredsređuje na vrste duša...


Rasprava o duši

Veljko MićunovićMoskovske godine 1956/1958Veljko Mićunović (Velestovo, kod Cetinja, 16. januar 1916 — Beograd, 2. avgust 1982) bio je učesnik Narodnooslobodilačke borbe, diplomata, društveno-politički radnik SFRJ i SR Crne Gore, junak socijalističkog rada i narodni heroj Jugoslavije.Posle oslobođenja Jugoslavije, Veljko je obavljao mnoge odgovorne državne i partijske funkcije. Bio je:ministar unutrašnjih poslova u Vladi Narodne Republike Crne Gore,načelnik Odeljenja za zaštitu naroda za Grad Beograd,pomoćnik ministra unutrašnjih poslova FNRJ Aleksandra Rankovića,direktor Generalne direkcije metalurgije i član Vlade FNRJ.Dva puta je bio član državne delegacije na zasedanjima Organizacije ujedinjenih nacija (OUN) — 1949. i 1951. godine, a februara 1952. godine prešao je u diplomatsku službu, gde je obavljao funkcije:pomoćnika ministra inostranih poslova FNRJ Edvarda Kardelja, od 1952. do 1956.ambasadora FNRJ u Sovjetskom Savezu, od 1956. do 1958.zamenika Saveznog sekretara za inostrane poslove FNRJ Koče Popovića, od 1958. do 1962.ambasadora SFRJ u Sjedinjenim Američkim Državama, od 1962. do 1967.predsednika Odbora za spoljnu politiku Savezne skupštine SFRJ, od 1967. do 1969.ambasadora SFRJ u Sovjetskom Savezu, od 1969. do 1971.

Moskovske godine 1956/1958

Veljko Mićunović
Moskovske godine 1956/1958
Veljko Mićunović (Velestovo, kod Cetinja, 16. januar 1916 — Beograd, 2. avgust 1982) bio je učesnik Narodnooslobodilačke borbe, diplomata, društveno-politički radnik SFRJ i SR Crne Gore, junak socijalističkog rada i narodni heroj Jugoslavije.
Posle oslobođenja Jugoslavije, Veljko je obavljao mnoge odgovorne državne i partijske funkcije. Bio je:
ministar unutrašnjih poslova u Vladi Narodne Republike Crne Gore,
načelnik Odeljenja za zaštitu naroda za Grad Beograd,
pomoćnik ministra unutrašnjih poslova FNRJ Aleksandra Rankovića,
direktor Generalne direkcije metalurgije i član Vlade FNRJ.
Dva puta je bio član državne delegacije na zasedanjima Organizacije ujedinjenih nacija (OUN) — 1949. i 1951. godine, a februara 1952. godine prešao je u diplomatsku službu, gde je obavljao funkcije:
pomoćnika ministra inostranih poslova FNRJ Edvarda Kardelja, od 1952. do 1956.
ambasadora FNRJ u Sovjetskom Savezu, od 1956. do 1958.
zamenika Saveznog sekretara za inostrane poslove FNRJ Koče Popovića, od 1958. do 1962.
ambasadora SFRJ u Sjedinjenim Američkim Državama, od 1962. do 1967.
predsednika Odbora za spoljnu politiku Savezne skupštine SFRJ, od 1967. do 1969.
ambasadora SFRJ u Sovjetskom Savezu, od 1969. do 1971.


Veljko Mićunović
Moskovske godine 1956/1958

Toni ParsonsNeše nezaboravne priče*Toni Parsons (engl. Toni Parsons, rođen 6. novembra 1953 u Ramfordu - London) je britanski pisac i novinar.*Datum je 16. avgust 1977. Toga dana, kada je umro Elvis Prisli, Teri se vratio iz Berlina kupajući se u svetlosti prijateljstva s legendarnom rok zvezdom Dagom Vudom. Ali Dag baca oko na Terijevu devojku, tajanstvenu mladu fotografkinju Misti. Hoće li Terijeva ljubav preživeti ovu vrelu letnju noć?Rej je jedini novinar popularnog muzičkog časopisa Novine koji odbija da se podšiša i prestane da nosi zvoncare. A preti mu i otkaz, pa on utehu pronalazi u naručju starije žene. Ali u gradu je, samo te noći, Džon Lenon i Rej veruje da će sačuvati posao ako uspe da dobije intervju od povučenog Bitlsa. Mogu li Džon Lenon i gospođa Braun da spasu mladićevu dušu?Leon beži od bande zvane Dagenamski psi, kojoj se nije dopao jedan njegov članak. Krijući se u disko klubu „Zlatni rudnik“, Leon upoznaje Rubi – kraljicu plesa iz svojih snova. Ko će ove noći prvi pronaći Leona – Dagenamski psi ili prava ljubav?Naše nezaboravljene priče je roman o veri u večitu mladost, o seksu, ljubavi i rokenrolu, o snovima mladosti u čeonom sudaru sa svetom odraslih. Toni Parsons vraća se svojim korenima u ovoj duboko ličnoj knjizi – u priči koju je dugo čekao da ispriča.*„Knjiga za pamćenje, osećajna knjiga... Niko ne ume da iz prizora iscedi više istinskih osećanja od Tonija Parsonsa.“Spectator*„Zabavan, ozbiljan, nežan i iskren... Toni Parsons piše o istinskim dilemama u savremenom životu.“Sunday Express*„Parsons je specijalista za savremena emocionalna pitanja koja gotovo svi ostali muški pisci zanemaruju.“Guardian

Nese nezaboravne price

Toni Parsons
Neše nezaboravne priče
*
Toni Parsons (engl. Toni Parsons, rođen 6. novembra 1953 u Ramfordu - London) je britanski pisac i novinar.
*
Datum je 16. avgust 1977. Toga dana, kada je umro Elvis Prisli, Teri se vratio iz Berlina kupajući se u svetlosti prijateljstva s legendarnom rok zvezdom Dagom Vudom. Ali Dag baca oko na Terijevu devojku, tajanstvenu mladu fotografkinju Misti. Hoće li Terijeva ljubav preživeti ovu vrelu letnju noć?
Rej je jedini novinar popularnog muzičkog časopisa Novine koji odbija da se podšiša i prestane da nosi zvoncare. A preti mu i otkaz, pa on utehu pronalazi u naručju starije žene. Ali u gradu je, samo te noći, Džon Lenon i Rej veruje da će sačuvati posao ako uspe da dobije intervju od povučenog Bitlsa. Mogu li Džon Lenon i gospođa Braun da spasu mladićevu dušu?
Leon beži od bande zvane Dagenamski psi, kojoj se nije dopao jedan njegov članak. Krijući se u disko klubu „Zlatni rudnik“, Leon upoznaje Rubi – kraljicu plesa iz svojih snova. Ko će ove noći prvi pronaći Leona – Dagenamski psi ili prava ljubav?
Naše nezaboravljene priče je roman o veri u večitu mladost, o seksu, ljubavi i rokenrolu, o snovima mladosti u čeonom sudaru sa svetom odraslih. Toni Parsons vraća se svojim korenima u ovoj duboko ličnoj knjizi – u priči koju je dugo čekao da ispriča.
*
„Knjiga za pamćenje, osećajna knjiga... Niko ne ume da iz prizora iscedi više istinskih osećanja od Tonija Parsonsa.“
Spectator
*
„Zabavan, ozbiljan, nežan i iskren... Toni Parsons piše o istinskim dilemama u savremenom životu.“
Sunday Express
*
„Parsons je specijalista za savremena emocionalna pitanja koja gotovo svi ostali muški pisci zanemaruju.“
Guardian


Toni Parsons
Neše nezaboravne priče
Datum je 16. avgust 1977. Toga dana, kada je umro Elvis Prisli, Teri se vratio iz Berlina s legendarnom rok zvezd


Neše nezaboravne priče

Dobrica ĆosićPrijateljiDobrosav Ćosić (Velika Drenova, kod Trstenika, 29. decembar 1921 — Beograd, 18. maj 2014) bio je srpski i jugoslovenski književnik, političar i akademik.*„Prijatelji“ su memoari srpskog pisca Dobrice Ćosića objavljeni 2005. U njima je u vidu svojevrsnih portreta opisao svoje najbliže prijatelje koji su mu tokom decenija kulturnog i političkog rada bili podrška, pomoć i stimulacija. Drugo izdanje memoara koje je izdao Službeni glasnik štampani su pod naslovom „Prijatelji moga veka“.Knjiga je podeljena po poglavljima, u kojima Ćosić opisuje prijateljstva koja su na neki način uticala na njegov život. Kroz opise svojih prijateljstava, on stvara sliku o društvenom, kulturnom i političkom stanju u Srbiji, kao i o svojim aktivnostima počev od Narodonooslobodilačke borbe, preko borbe protiv titozma, do raspada Jugoslavije i svojih napora vezanih za srpsko nacionalno pitanje.*"Prijatelji su mi u oslobodilačkom ratu i okupacijskoj ilegali spasli život; prijatelji su me u miru ubedili da mogu da se posvetim književnom radu; prijatelji su mi bili podsticaj i podrška da se u titoizmu borim za istinu, slobodu i dostojanstvo; prijatelji su me činili moćnim za sve neizvesnosti u koje sam stupao. Ako, pored porodice, u mom životu postoji nešto što bez dvoumljenja smatram srećom, to su moji prijatelji." - Dobrica Ćosić*SADRŽAJ:Dragoslav Jovanović Španac , Krista Đorđević , Antonije Isaković , Mića Popović , Oskar Davičo , Tanasije Mladenović , Miodrag Protić , Milan Dedinac , Meša Selimović , Petar Džadžić , Zoran Gavrilović , Lazar Trifunović , Nebojša Mitrić , Ljubomir Tadić , Mihailo Marković , Jovan Rašković , Momo Kapor , Nenad Mihajlović , Pjer Mari Galoa ;

Prijatelji

Dobrica Ćosić
Prijatelji
Dobrosav Ćosić (Velika Drenova, kod Trstenika, 29. decembar 1921 — Beograd, 18. maj 2014) bio je srpski i jugoslovenski književnik, političar i akademik.
*
„Prijatelji“ su memoari srpskog pisca Dobrice Ćosića objavljeni 2005. U njima je u vidu svojevrsnih portreta opisao svoje najbliže prijatelje koji su mu tokom decenija kulturnog i političkog rada bili podrška, pomoć i stimulacija. Drugo izdanje memoara koje je izdao Službeni glasnik štampani su pod naslovom „Prijatelji moga veka“.
Knjiga je podeljena po poglavljima, u kojima Ćosić opisuje prijateljstva koja su na neki način uticala na njegov život. Kroz opise svojih prijateljstava, on stvara sliku o društvenom, kulturnom i političkom stanju u Srbiji, kao i o svojim aktivnostima počev od Narodonooslobodilačke borbe, preko borbe protiv titozma, do raspada Jugoslavije i svojih napora vezanih za srpsko nacionalno pitanje.
*
"Prijatelji su mi u oslobodilačkom ratu i okupacijskoj ilegali spasli život; prijatelji su me u miru ubedili da mogu da se posvetim književnom radu; prijatelji su mi bili podsticaj i podrška da se u titoizmu borim za istinu, slobodu i dostojanstvo; prijatelji su me činili moćnim za sve neizvesnosti u koje sam stupao. Ako, pored porodice, u mom životu postoji nešto što bez dvoumljenja smatram srećom, to su moji prijatelji." - Dobrica Ćosić
*
SADRŽAJ:
Dragoslav Jovanović Španac , Krista Đorđević , Antonije Isaković , Mića Popović , Oskar Davičo , Tanasije Mladenović , Miodrag Protić , Milan Dedinac , Meša Selimović , Petar Džadžić , Zoran Gavrilović , Lazar Trifunović , Nebojša Mitrić , Ljubomir Tadić , Mihailo Marković , Jovan Rašković , Momo Kapor , Nenad Mihajlović , Pjer Mari Galoa ;


Dobrica Ćosić (Velika Drenova, kod Trstenika, 29. decembar 1921 — Beograd, 18. maj 2014) bio je srpski i jugoslovenski književnik.
Prijatelji

Boris RašetaČaruga - balkanski Robin Hud*Jovan Stanisavljević — Jovo Čaruga (1897 — 27. februar 1925) bio je razbojnik iz Slavonije početkom 20. veka.Rođen i pomenutom selu Bare 1897. godine a obešen u Osijeku kad je imao tek 28 godina (i silnim životom iza sebe), 1925. godine. Iako se rodio u bogatoj porodici uzgajivača goveda, rano je otišao iz kuće, učio zanat u Osijeku, najzad, stigao je i Veliki rat i on je bio regrutovan. Rat mu nije prijao pa je ubio narednika, falsifikovao dokumenta i dezertirao (kao što se vidi, ne klasično nego sa papirima). Pri povratku kući je, vele, ubio švalera svoje devojke, a potom i seoskog kneza, uhvaćen, osuđen, pobegao iz zatvora Sremska Mitrovica. Priključio se odredu (bandi) zvanoj Kolo gorskih tića kojim je komandovao Boža Matijević zvani Crveni Božo. Bilo je to vreme takozvanog zelenog kadra, kada su dezerteri iz austrougarske vojske krijući se po šumama (otud naziv) pljačkali i proglašavali crvene republike gde god su stigli. Ubrzo Boža gine a Čaruga preuzima gorske tiće. Živeo je, potom, dvostrukim životom: danju i zimi bio bi bogati trgovac, noću i leti bio je hajdučki harambaša. Ubio je mnogo ljudi i opljačkao silne novce. Najzad, dolijao je i bio obešen. To bi, ukratko, bila Čarugina biografija. Igor Đurić*Čaruga je mlad čovjek, srednjeg uzrasta. Obučen je u solidno građansko odijelo. Tipičan slavonski Srbin, s podkresanim crnim brčićima i gustim crnim solufima. Ima crne, bistre oči, koje sijevaju kao u sokola. Lice mu je nešto hrapavo, ali nije neprijatno. Uopće cijela njegova pojava daje utisak bistrog i promućurnog varoškog kartaša. Držanje mu je slobodno. Veselo razgovara s oružnicima o svojim razbojničkim pothvatima. Hrvatski list„Čaruga je hajduk koji je u naše ime volio lijepe žene, pljačkao bogate, dijelio sirotinji, zajebavao policiju, pravio idiote od državnih činovnika, smijao se sucima. On je naš neostvaren san i u tome leži tajna naše ljubavi prema mitu zvanom Čaruga.” Rajko Grlić, režiser*<a href="https://staraknjiga.com/blog/jovan-stanisavljevic-caruga" rel="noopener noreferrer" target="_blank" style="color: rgb(230, 0, 0);">ČITAJ OVDE: JOVAN STANISAVLJEVIĆ ČARUGA - IGOR ĐURIĆ</a>

Caruga - balkanski Robin Hud

Boris Rašeta
Čaruga - balkanski Robin Hud
*
Jovan Stanisavljević — Jovo Čaruga (1897 — 27. februar 1925) bio je razbojnik iz Slavonije početkom 20. veka.
Rođen i pomenutom selu Bare 1897. godine a obešen u Osijeku kad je imao tek 28 godina (i silnim životom iza sebe), 1925. godine. Iako se rodio u bogatoj porodici uzgajivača goveda, rano je otišao iz kuće, učio zanat u Osijeku, najzad, stigao je i Veliki rat i on je bio regrutovan. Rat mu nije prijao pa je ubio narednika, falsifikovao dokumenta i dezertirao (kao što se vidi, ne klasično nego sa papirima). Pri povratku kući je, vele, ubio švalera svoje devojke, a potom i seoskog kneza, uhvaćen, osuđen, pobegao iz zatvora Sremska Mitrovica. Priključio se odredu (bandi) zvanoj Kolo gorskih tića kojim je komandovao Boža Matijević zvani Crveni Božo. Bilo je to vreme takozvanog zelenog kadra, kada su dezerteri iz austrougarske vojske krijući se po šumama (otud naziv) pljačkali i proglašavali crvene republike gde god su stigli. Ubrzo Boža gine a Čaruga preuzima gorske tiće. Živeo je, potom, dvostrukim životom: danju i zimi bio bi bogati trgovac, noću i leti bio je hajdučki harambaša. Ubio je mnogo ljudi i opljačkao silne novce. Najzad, dolijao je i bio obešen. To bi, ukratko, bila Čarugina biografija.
             Igor Đurić
*
Čaruga je mlad čovjek, srednjeg uzrasta. Obučen je u solidno građansko odijelo. Tipičan slavonski Srbin, s podkresanim crnim brčićima i gustim crnim solufima. Ima crne, bistre oči, koje sijevaju kao u sokola. Lice mu je nešto hrapavo, ali nije neprijatno. Uopće cijela njegova pojava daje utisak bistrog i promućurnog varoškog kartaša. Držanje mu je slobodno. Veselo razgovara s oružnicima o svojim razbojničkim pothvatima.
                      Hrvatski list
„Čaruga je hajduk koji je u naše ime volio lijepe žene, pljačkao bogate, dijelio sirotinji, zajebavao policiju, pravio idiote od državnih činovnika, smijao se sucima. On je naš neostvaren san i u tome leži tajna naše ljubavi prema mitu zvanom Čaruga.”
                   Rajko Grlić, režiser
*
ČITAJ OVDE: JOVAN STANISAVLJEVIĆ ČARUGA - IGOR ĐURIĆ


Boris Rašeta
Čaruga - balkanski Robin Hud

Čaruga - balkanski Robin Hud

Alan MekdonaldTutankamonova grobnica Putevi istine : dve strane jedne priče *Hauard Karter i Lord Karnarvon dele istu ambiciju, da otkriju 7 grobnicu u čije postojanje niko drugi ne veruje, grobno mesto zaboravljenog dečaka – faraona. Njihova potraga počinje u udaljenoj egipatskoj dolini, gde ih iščekuju neverovatna blaga. Ali ma koliko iščekivali, ni jedan od njih dvojice nije pripremljen za posledice otvaranja Tutankamonove grobnice.*Tutankamonova grobnica (KV62 eng. King's Valley No 62) je grobnica faraona Tutankamona koja se nalazi u Dolini kraljeva. Poznata je po velikoj količini vrednih antikviteta nađenih u njoj[1]. Grobnicu je otkrio Hauard Karter 1922. godine, ispod ruševina koliba u kojoj su živeli radnici Dvadesete dinastije.Predmeti su bili zgurani i razbacani u grobnici, kako zbog njene male veličine, tako i zbog dve pljačke koje su se najverovatnije sprovele u žurbi. Bilo je potrebno osam godina da se grobnica isprazni, a njen celokupan sadržaj transportovan je u Egipatski muzej u Kairu.U Tutankamonovu grobnicu se ulazilo barem dvaput, neposredno nakon sahranjivanja njegove mumije, a mnogo pre Karterovih iskopavanja. Škrinje najudaljenije od Tutankamonovih kovčega bile su otpečaćene, dok su one najbliže bile netaknute.

Tutankamonova grobnica

Alan Mekdonald
Tutankamonova grobnica
 Putevi istine : dve strane jedne priče 
*
Hauard Karter i Lord Karnarvon dele istu ambiciju, da otkriju 7 grobnicu u čije postojanje niko drugi ne veruje, grobno mesto zaboravljenog dečaka – faraona. Njihova potraga počinje u udaljenoj egipatskoj dolini, gde ih iščekuju neverovatna blaga. Ali ma koliko iščekivali, ni jedan od njih dvojice nije pripremljen za posledice otvaranja Tutankamonove grobnice.
*
Tutankamonova grobnica (KV62 eng. King's Valley No 62) je grobnica faraona Tutankamona koja se nalazi u Dolini kraljeva. Poznata je po velikoj količini vrednih antikviteta nađenih u njoj[1]. Grobnicu je otkrio Hauard Karter 1922. godine, ispod ruševina koliba u kojoj su živeli radnici Dvadesete dinastije.
Predmeti su bili zgurani i razbacani u grobnici, kako zbog njene male veličine, tako i zbog dve pljačke koje su se najverovatnije sprovele u žurbi. Bilo je potrebno osam godina da se grobnica isprazni, a njen celokupan sadržaj transportovan je u Egipatski muzej u Kairu.
U Tutankamonovu grobnicu se ulazilo barem dvaput, neposredno nakon sahranjivanja njegove mumije, a mnogo pre Karterovih iskopavanja. Škrinje najudaljenije od Tutankamonovih kovčega bile su otpečaćene, dok su one najbliže bile netaknute.


Alan Mekdonald
Tutankamonova grobnica
 Putevi istine : dve strane jedne priče 

Alan Ford - U kolu s otmičarembroj 189superstripMagnus - Bunker*Kao i u Besplatnom podvigu, konkretna radnja se stavlja u drugi plan, a kolo vode različite potpriče. Naslovni otmičar se pojavljuje samo na zadnjih 20-ak stranica, a ostatak epizode zauzimaju pregovori s ministrima glede osnivanja podružnice, majmunarije u cvjećarnici, treći i konačni nastavak Odiseje, te mini-Odiseja Grunfa i Nosonje. Ipak, s takvom raspodjelom elemenata radnje nemam ništa protiv. Ionako konkretna priča nikad nije bila kamen temeljac serijala pa je osvježenje vidjeti ovakav način vođenja radnje.

Alan Ford - U kolu s otmicarem

Alan Ford - U kolu s otmičarem
broj 189
superstrip
Magnus - Bunker
*
Kao i u Besplatnom podvigu, konkretna radnja se stavlja u drugi plan, a kolo vode različite potpriče. Naslovni otmičar se pojavljuje samo na zadnjih 20-ak stranica, a ostatak epizode zauzimaju pregovori s ministrima glede osnivanja podružnice, majmunarije u cvjećarnici, treći i konačni nastavak Odiseje, te mini-Odiseja Grunfa i Nosonje. Ipak, s takvom raspodjelom elemenata radnje nemam ništa protiv. Ionako konkretna priča nikad nije bila kamen temeljac serijala pa je osvježenje vidjeti ovakav način vođenja radnje.


Alan Ford - U kolu s otmičarem
broj 189
superstrip
Magnus - Bunker


Alan Ford - U kolu s otmičarem

Vladislav Petković DisPesmetvrd povez sa omotom, strana 242, 20cm*Vladislav Petković Dis (Zablaće, kod Čačka, 10. mart 1880 — Jonsko more, 17/30. maj 1917) bio je srpski pesnik, učitelj i carinski službenik. Pripadao je epohi impresionizma i jedan je od najznamenitijih pesnika sa kraja 19. i početka 20. veka. Bio je izveštač sa fronta u Balkanskim ratovima. Povlačio se sa srpskim narodom i vojskom za vreme Prvog svetskog rata preko Albanije, a zatim je bio prebačen na Krf. Transportovan je u Francusku, gde je napisao svoju poslednju zbirku pesama Nedovršene pesme. Po povratku u Grčku, brod na kome je plovio potapa nemačka podmornica u blizini Krfa, 30. maja 1917. godine.*SADRŽAJ:1904-1910Pogreb, I tako, Noć ljubavi. Poenta, Pesma bez imena, Život, Kako mi je, Pogled, Iz knjige Reči, Uvod u legendu Lapota, Naši dani;UTOPLJENE DUŠETamnica, Pijanstvo, Ona i njoj, Stara pesma, Pesma, Na onome bregu, Violina, Himna, Razumljiva pesma, Na očevom grobu, Utopljene dušeKUĆA MRAKAUMRLI DANITIŠINENEDOVRŠENE REČISAN MOŽDA SPAVA1911-1912MI ČEKAMO CARAVELIKI DANIKRVAVI DANIBOL I SLAVA1913-1917

Pesme

Vladislav Petković Dis
Pesme
tvrd povez sa omotom, strana 242, 20cm
*
Vladislav Petković Dis (Zablaće, kod Čačka, 10. mart 1880 — Jonsko more, 17/30. maj 1917) bio je srpski pesnik, učitelj i carinski službenik. Pripadao je epohi impresionizma i jedan je od najznamenitijih pesnika sa kraja 19. i početka 20. veka. Bio je izveštač sa fronta u Balkanskim ratovima. Povlačio se sa srpskim narodom i vojskom za vreme Prvog svetskog rata preko Albanije, a zatim je bio prebačen na Krf. Transportovan je u Francusku, gde je napisao svoju poslednju zbirku pesama Nedovršene pesme. Po povratku u Grčku, brod na kome je plovio potapa nemačka podmornica u blizini Krfa, 30. maja 1917. godine.
*
SADRŽAJ:
1904-1910
Pogreb, I tako, Noć ljubavi. Poenta, Pesma bez imena, Život, Kako mi je, Pogled, Iz knjige Reči, Uvod u legendu Lapota, Naši dani;
UTOPLJENE DUŠE
Tamnica, Pijanstvo, Ona i njoj, Stara pesma, Pesma, Na onome bregu, Violina, Himna, Razumljiva pesma, Na očevom grobu, Utopljene duše
KUĆA MRAKA
UMRLI DANI
TIŠINE
NEDOVRŠENE REČI
SAN 
MOŽDA SPAVA
1911-1912
MI ČEKAMO CARA
VELIKI DANI
KRVAVI DANI
BOL I SLAVA
1913-1917


Vladislav Petković Dis (Zablaće, kod Čačka, 10. mart 1880 — Jonsko more, 17/30. maj 1917) bio je srpski pesnik, 
Pesme


Dragi StamenkovićSa puta po KiniPutopis iz Kine iz vremena Mao Cedungaizvanredne crno-bele fotografije*Sadržaj:Put do PekingaPekingNa puti za ŠangajŠangajKineski SeveroistokPonovo u PekinguNa povratku1956. godine izdala Prosveta Beograd, sa puta po Kini, knjiga Dragi Stamenković, 256 strana, 18,5 cm,

Sa puta po Kini

Dragi Stamenković
Sa puta po Kini
Putopis iz Kine iz vremena Mao Cedunga
izvanredne crno-bele fotografije
*
Sadržaj:
Put do Pekinga
Peking
Na puti za Šangaj
Šangaj
Kineski Severoistok
Ponovo u Pekingu
Na povratku
1956. godine izdala Prosveta Beograd, sa puta po Kini, knjiga Dragi Stamenković, 256 strana, 18,5 cm, 


Dragi Stamenković
Sa puta po Kini
Putopis iz Kine iz vremena Mao Cedunga
izvanredne crno-bele fotografije

Vladimir DedijerDnevnik I-III1.od 6. aprila 1941. do 27. novembra 1942. 2.od 28. novembra 1942. do 10. novembra 1943. 3.od 10. novembra 1943. do 7.novembra 1944.Peto izdanjeVladimir Vlado Dedijer (Beograd, 4. februar 1914 — Boston, 30. novembar 1990) bio je akademik, istoričar, publicista novinar i učesnik Narodnooslobodilačke borbe.Tokom rata brižljivo je vodio svoj dnevnik, koji je posle rata objavljen.

Dnevnik I-III

Vladimir Dedijer
Dnevnik I-III
1.od 6. aprila 1941. do 27. novembra 1942. 2.od 28. novembra 1942. do 10. novembra 1943. 3.od 10. novembra 1943. do 7.novembra 1944.
Peto izdanje
Vladimir Vlado Dedijer (Beograd, 4. februar 1914 — Boston, 30. novembar 1990) bio je akademik, istoričar, publicista novinar i učesnik Narodnooslobodilačke borbe.
Tokom rata brižljivo je vodio svoj dnevnik, koji je posle rata objavljen.


Vladimir Dedijer Dnevnik I-III 
Vladimir Vlado Dedijer (Beograd, 4. februar 1914 — Boston, 30. novembar 1990)
partizani NOB Drugi svetski rat dnevnik 

Istraži sve knjige

Prošetajte se našim pretraživačem bajkovitim predelima stare knjige, prođite kroz šumarke i livade polovne knjige, idite potokom retke knjige do izvora antikvarne knjige.