Oružane snage Jugoslavije 1941 - 1981ORUŽANE SNAGE JUGOSLAVIJE 1941 - 1981 , Vojnoizdavački zavod 1982, tvrdi povez, omot, veliki format, str. 668.Razvoj JNA, organizacija, rodovi, službe.

Oruzane snage Jugoslavije 1941 - 1981

Oružane snage Jugoslavije 1941 - 1981
ORUŽANE SNAGE JUGOSLAVIJE 1941 - 1981 , Vojnoizdavački zavod 1982, tvrdi povez, omot, veliki format, str. 668.
Razvoj JNA, organizacija, rodovi, službe.


Oružane snage Jugoslavije 1941 - 1981

Svetozar Vukmanović TempoMemoari 1966 - 1969NESLAGANJA I-IIREČ JE O PRVE DVE KNJIGE KOMPLETA OD ČETIRI KNJIGE! OVE DVE KNJIGE SU POSEBNA CELINA POD NAZIVOM "NESLAGANJA"!Svetozar Vukmanović Tempo (Podgor, kod Cetinja, 3. avgust 1912 — Reževići, kod Petrovca, 6. decembar 2000) bio je komunistički revolucionar, učesnik Narodnooslobodilačke borbe, društveno-politički radnik SFRJ i SR Crne Gore, junak socijalističkog rada i narodni heroj Jugoslavije.

Memoari - Neslaganja 1966 - 1969

Svetozar Vukmanović Tempo
Memoari 1966 - 1969
NESLAGANJA I-II
REČ JE O PRVE DVE KNJIGE KOMPLETA OD ČETIRI KNJIGE! OVE DVE KNJIGE SU POSEBNA CELINA POD NAZIVOM "NESLAGANJA"!
Svetozar Vukmanović Tempo (Podgor, kod Cetinja, 3. avgust 1912 — Reževići, kod Petrovca, 6. decembar 2000) bio je komunistički revolucionar, učesnik Narodnooslobodilačke borbe, društveno-politički radnik SFRJ i SR Crne Gore, junak socijalističkog rada i narodni heroj Jugoslavije.


Svetozar Vukmanović Tempo
Memoari 1966 - 1969
NESLAGANJA I-II
REČ JE O PRVE DVE KNJIGE KOMPLETA OD ČETIRI KNJIGE! OVE DVE KNJIGE SU POSEBNA CELINA.


Živojin PavlovićZadah tela Kultni roman dvostrukog dobitnika Ninove nagrade. Zadah tela je najčitaniji roman doajena srpske kinematografije, nosioca crnotalasne poetike i pisca nagrađivanog najznačajnijim književnim nagradama. Stvaralac koji „piše filmskom kamerom i snima pisaćom mašinom“ ispisao je žestoku priču o potrazi za uporištem, o čoveku razapetom između okova porodice i iluzije o slobodi, između tamnice predgrađa i sna o velikom svetu, između stvarnosti i želje da bude neko drugi. Priča ispunjena stradanjem i očajem, ali i sladostrašćem i sirovom životnom snagom koja se suprotstavlja iskušenjima egzistencije, postala je crni klasik s kraja XX veka, a njen opori dah neublaženom žestinom nastavlja da prodire i do čitalaca savremenog doba. „Instinktom pisca savremenosti, Pavlović je osetio bitnu promenu sastava srpskog naroda. Od zemlje seljaka, oprobanih ratnika i školovanih oficira, retke ali delotvorne inteligencije, pretvorili smo se naglim skokom u narod prigradskog stanovništva. Žika Pavlović je markantno iskazao taj teški tektonski potres od čijeg ishoda, možda čak i presudno, zavisi naša sudbina.“ Borislav Mihajlović Mihiz „Dopunjavajući se i preplićući, šest ispovesti ovog romana tvore jedno i jedinstveno osećanje života, kompletnu sliku jedne razgranate porodice, uzbudljiv splet životnih tumaranja, parabolu o nemogućnosti da se ostvari trajniji sklad.“ Čedomir Mirković „Razotkrivanje prljavog rublja jedne velike i zanimljive familije, bizarno raslojene shodno savremenim kaotičnim društvenim kretanjima, poslužilo je Pavloviću kao prilika za kirurški zahvat u sam trbuh stvarnosti.“ Igor Mandić

Zadah tela

Živojin Pavlović
Zadah tela

Kultni roman dvostrukog dobitnika Ninove nagrade.

Zadah tela je najčitaniji roman doajena srpske kinematografije, nosioca crnotalasne poetike i pisca nagrađivanog najznačajnijim književnim nagradama. Stvaralac koji „piše filmskom kamerom i snima pisaćom mašinom“ ispisao je žestoku priču o potrazi za uporištem, o čoveku razapetom između okova porodice i iluzije o slobodi, između tamnice predgrađa i sna o velikom svetu, između stvarnosti i želje da bude neko drugi. Priča ispunjena stradanjem i očajem, ali i sladostrašćem i sirovom životnom snagom koja se suprotstavlja iskušenjima egzistencije, postala je crni klasik s kraja XX veka, a njen opori dah neublaženom žestinom nastavlja da prodire i do čitalaca savremenog doba.

„Instinktom pisca savremenosti, Pavlović je osetio bitnu promenu sastava srpskog naroda. Od zemlje seljaka, oprobanih ratnika i školovanih oficira, retke ali delotvorne inteligencije, pretvorili smo se naglim skokom u narod prigradskog stanovništva. Žika Pavlović je markantno iskazao taj teški tektonski potres od čijeg ishoda, možda čak i presudno, zavisi naša sudbina.“ Borislav Mihajlović Mihiz

„Dopunjavajući se i preplićući, šest ispovesti ovog romana tvore jedno i jedinstveno osećanje života, kompletnu sliku jedne razgranate porodice, uzbudljiv splet životnih tumaranja, parabolu o nemogućnosti da se ostvari trajniji sklad.“ Čedomir Mirković

„Razotkrivanje prljavog rublja jedne velike i zanimljive familije, bizarno raslojene shodno savremenim kaotičnim društvenim kretanjima, poslužilo je Pavloviću kao prilika za kirurški zahvat u sam trbuh stvarnosti.“ Igor Mandić


Živojin Pavlović
Zadah tela
Kultni roman dvostrukog dobitnika Ninove nagrade.


Srpski pesniciMatica srpska 1-10 kompletTvrdi povez sa zaštitnim omotom Izdavač Matica Srpska, 19891. Milan Rakic – Pesme2. Laza Kostic – Pesme3. Djura Jaksic – Pesme4. Branko Radicevic – Pesme5. Vojislav Ilic – Pesme6. Jovan Jovanovic Zmaj – Pesme7. Vladislav Petkovic Dis – Pesme8. Mileta Jaksic – Pesme9. Jovan Ducic – Pesme10. Aleksa Santic – Pesme

SRPSKI PESNICI 

Srpski pesnici
Matica srpska 1-10 komplet
Tvrdi povez sa zaštitnim omotom

Izdavač Matica Srpska, 1989
1. Milan Rakic – Pesme
2. Laza Kostic – Pesme
3. Djura Jaksic – Pesme
4. Branko Radicevic – Pesme
5. Vojislav Ilic – Pesme
6. Jovan Jovanovic Zmaj – Pesme
7. Vladislav Petkovic Dis – Pesme
8. Mileta Jaksic – Pesme
9. Jovan Ducic – Pesme
10. Aleksa Santic – Pesme


Srpski pesnici
Matica srpska 1-10 komplet
Tvrdi povez sa zaštitnim omotom
Izdavač Matica Srpska, 1989



Slobodan SelenićOčevi i oci*Slobodan Selenić (Pakrac, 7. jun 1933 — Beograd, 27. oktobar 1995) bio je srpski pisac, akademik, profesor i kritičar.*„Socijalne i političke prekretnice u Jugoslaviji čine fabulu najzačajnijeg romana Očevi i oci (1985) plodnog srpskog pisca Slobodana Selenića. Zbog svog beskompromisnog preseka zamršene scene predratne srpske i jugoslovenske politike, svog nepatvorenog antikomunizma u kome se vešto prepliću porodična i društvena drama epohe, ovaj roman bilo bi teško objaviti pre Titove smrti 1980. U epilogu ove tragične poluvekovne porodične sage, u poslednjim godinama Drugog svetskog rata, Mihajlo Medaković, sin pripadnika predratne građanske aristokratije, sve dublje se upliće u komunistički pokret, i njegove očigledne simpatije prema komunistima pružaju Seleniću priliku da dâ oduška svom gnušanju prema ciničnim ujdurmama zagovornika besklasnog društva i, istovremeno, preziru prema nacionalističkoj politici mnogih svojih sunarodnika.“

Ocevi i oci

Slobodan Selenić
Očevi i oci
*
Slobodan Selenić (Pakrac, 7. jun 1933 — Beograd, 27. oktobar 1995) bio je srpski pisac, akademik, profesor i kritičar.
*
„Socijalne i političke prekretnice u Jugoslaviji čine fabulu najzačajnijeg romana Očevi i oci (1985) plodnog srpskog pisca Slobodana Selenića. Zbog svog beskompromisnog preseka zamršene scene predratne srpske i jugoslovenske politike, svog nepatvorenog antikomunizma u kome se vešto prepliću porodična i društvena drama epohe, ovaj roman bilo bi teško objaviti pre Titove smrti 1980. U epilogu ove tragične poluvekovne porodične sage, u poslednjim godinama Drugog svetskog rata, Mihajlo Medaković, sin pripadnika predratne građanske aristokratije, sve dublje se upliće u komunistički pokret, i njegove očigledne simpatije prema komunistima pružaju Seleniću priliku da dâ oduška svom gnušanju prema ciničnim ujdurmama zagovornika besklasnog društva i, istovremeno, preziru prema nacionalističkoj politici mnogih svojih sunarodnika.“


Očevi i oci

Ivan IvačkovićIzmeđu krajnostiVodič kroz albume Azre i Džonija ŠtulićaAlbumima Azra, Sunčana strana ulice, Ravno do dna ili Filigranski pločnici Branimir Džoni Štulić i Azra načinili su početak osamdesetih zlatnim dobom jugoslovenskog rokenrola. Knjiga Između krajnosti pošten je i objektivan pogled na Štulićevu diskografiju, kako sa Azrom, tako i samostalnu. Ivan Ivačković, jedan od naših vodećih rok kritičara, slavi Džonija kao najvećeg generacijskog pesnika i glasnogovornika, ali ne podilazi mitovima i ne pothranjuje zablude stvorene tokom njegovog holandskog egzila. Uz korisne dodatke – osvrt na nastanak Azre i rezime o njenom značaju i trenutnoj Štulićevoj poziciji – Između krajnosti je nezaobilazno štivo za sve kojima su ova grupa i njen frontmen stari znanci, kao i one koji njihovu muziku tek treba da otkriju. Knjiga pisana s ljubavlju, ali znalački i nepodmitljivo. Knjiga na kakvu se dugo čekalo.

Izmedju krajnosti

Ivan Ivačković
Između krajnosti
Vodič kroz albume Azre i Džonija Štulića
Albumima Azra, Sunčana strana ulice, Ravno do dna ili Filigranski pločnici Branimir Džoni Štulić i Azra načinili su početak osamdesetih zlatnim dobom jugoslovenskog rokenrola. Knjiga Između krajnosti pošten je i objektivan pogled na Štulićevu diskografiju, kako sa Azrom, tako i samostalnu. Ivan Ivačković, jedan od naših vodećih rok kritičara, slavi Džonija kao najvećeg generacijskog pesnika i glasnogovornika, ali ne podilazi mitovima i ne pothranjuje zablude stvorene tokom njegovog holandskog egzila. Uz korisne dodatke – osvrt na nastanak Azre i rezime o njenom značaju i trenutnoj Štulićevoj poziciji – Između krajnosti je nezaobilazno štivo za sve kojima su ova grupa i njen frontmen stari znanci, kao i one koji njihovu muziku tek treba da otkriju. Knjiga pisana s ljubavlju, ali znalački i nepodmitljivo. Knjiga na kakvu se dugo čekalo.


Ivan Ivačković
Između krajnosti
Vodič kroz albume Azre i Džonija Štulića
Džoni Štulić
AZRA

Između krajnosti

Erica JongErika DžongKako spasiti vlastiti životErika Džong je američka spisateljica, satiričarka i pesnikinja, poznata posebno po svom romanu Strah od letenja iz 1973. Knjiga je postala čuvena kontroverzna zbog svojih stavova prema ženskoj seksualnosti i bila je istaknuta u razvoju feminizma drugog talasa.

Kako spasiti vlastiti zivot

Erica Jong
Erika Džong
Kako spasiti vlastiti život
Erika Džong je američka spisateljica, satiričarka i pesnikinja, poznata posebno po svom romanu Strah od letenja iz 1973. Knjiga je postala čuvena kontroverzna zbog svojih stavova prema ženskoj seksualnosti i bila je istaknuta u razvoju feminizma drugog talasa.


Erica Jong
Erika Džong
Kako spasiti vlastiti život

Kako spasiti vlastiti život

Erica JongStrah od letenjaErika Džong*Američka književnica Erika Jong rođena je 1942. godine u Njujorku. Završila je književnost i magistrirala 1965. Četiri godine predavala je na fakultetu engleski jezik, da bi se zatim posvetila samo pisanju. Objavljuje nekoliko zbirki pesama, a najpoznatija Voće i povrće je objavljena i kod nas.Prvi roman Strah od letenja objavljuje 1973, a zatim slede: Kako spasiti sopstveni život 1976, Fani 1980 i Padobrani i poljupci 1984.Strah od letenja je roman Erike Džong iz 1973. Postao je kontroverzan zbog svog prikaza ženske seksualnosti i učestvovao je u razvoju feminizma drugog talasa. Roman je napisan u prvom licu, a priča njegova protagonistica, Ajsadora Zelda Vajt Stolerman Ving, 29-godišnja pesnikinja koja je objavila dve knjige poezije.Klasik modernog doba, knjiga koja je iz korena promenila naše poimanje seksualnosti.Neumorna sanjarka Izadora Ving ne traži mnogo od života. Ona samo želi da bude slobodna i da pronađe idealnog partnera, savršen ljubavni spoj lišen osećaja krivice i bilo kakvih stega. Tokom nezaboravnog putovanja između dva kontinenta ona će otkriti koliko je ponekad teško ostvariti svoje snove.Iako se Izadora plaši letenja (u svakom mogućem smislu), trudi se da istraje na zacrtanom kursu, rizikujući svoj brak, pa čak i svoj život, zarad jedne naročite vrste oslobođenja. U ovom duhovitom, poletnom, raskošnom romanu saznajemo kako je Izadora uspela da se domogne slobode i da se oslobodi svojih strahova.

Strah od letenja

Erica Jong
Strah od letenja
Erika Džong
*
Američka književnica Erika Jong rođena je 1942. godine u Njujorku. Završila je književnost i magistrirala 1965. Četiri godine predavala je na fakultetu engleski jezik, da bi se zatim posvetila samo pisanju. Objavljuje nekoliko zbirki pesama, a najpoznatija Voće i povrće je objavljena i kod nas.
Prvi roman Strah od letenja objavljuje 1973, a zatim slede: Kako spasiti sopstveni život 1976, Fani 1980 i Padobrani i poljupci 1984.
Strah od letenja je roman Erike Džong iz 1973. Postao je kontroverzan zbog svog prikaza ženske seksualnosti i učestvovao je u razvoju feminizma drugog talasa. Roman je napisan u prvom licu, a priča njegova protagonistica, Ajsadora Zelda Vajt Stolerman Ving, 29-godišnja pesnikinja koja je objavila dve knjige poezije.
Klasik modernog doba, knjiga koja je iz korena promenila naše poimanje seksualnosti.
Neumorna sanjarka Izadora Ving ne traži mnogo od života. Ona samo želi da bude slobodna i da pronađe idealnog partnera, savršen ljubavni spoj lišen osećaja krivice i bilo kakvih stega. Tokom nezaboravnog putovanja između dva kontinenta ona će otkriti koliko je ponekad teško ostvariti svoje snove.
Iako se Izadora plaši letenja (u svakom mogućem smislu), trudi se da istraje na zacrtanom kursu, rizikujući svoj brak, pa čak i svoj život, zarad jedne naročite vrste oslobođenja. U ovom duhovitom, poletnom, raskošnom romanu saznajemo kako je Izadora uspela da se domogne slobode i da se oslobodi svojih strahova.


Erica Jong
Strah od letenja
Erika Džong


Josip Broz TitoIntervjuiIzdavač: August Cesarec - Zagreb, Mladost - Beograd, 1980.Tvrd povez, 684 str.*SADRŽAJ: Intervjui Josipa Broza Tita dati stranim i domaćim novinarima, Monde, Peuple, United Prres, Daily Herald, Mladost, Aganjok, New York Times, Observer, Rad, Politika, Sunday Times, Paris Match, CBS, Alberto Moravia,

Intervjui

Josip Broz Tito
Intervjui
Izdavač: August Cesarec - Zagreb, Mladost - Beograd, 1980.
Tvrd povez, 684 str.
*
SADRŽAJ: Intervjui Josipa Broza Tita dati stranim i domaćim novinarima, Monde, Peuple, United Prres, Daily Herald, Mladost, Aganjok, New York Times, Observer, Rad, Politika, Sunday Times, Paris Match, CBS, Alberto Moravia, 


Žan Pol SartrPortreti*Žan-Pol Sartr (fr. Jean-Paul Sartre; Pariz, 21. jun 1905[3] — Pariz, 15. april 1980) bio je francuski filozof, romansijer, esejist i dramski pisac, tvorac ateističkog egzistencijalizma.[4] Bio je životni saputnik francuske filozofkinje i književnice Simon de Bovoar.*SADRŽAJ:Kartezijanska sloboda Novi mistikOdlazak i povratakOdgoro Alberu KamijuAlber KamiPol NizanMerlo-PontiPojedinačno opštePledoaje za intelektualceSARTR O SARTRU

Portreti

Žan Pol Sartr
Portreti
*
Žan-Pol Sartr (fr. Jean-Paul Sartre; Pariz, 21. jun 1905[3] — Pariz, 15. april 1980) bio je francuski filozof, romansijer, esejist i dramski pisac, tvorac ateističkog egzistencijalizma.[4] Bio je životni saputnik francuske filozofkinje i književnice Simon de Bovoar.
*
SADRŽAJ:
Kartezijanska sloboda 
Novi mistik
Odlazak i povratak
Odgoro Alberu Kamiju
Alber Kami
Pol Nizan
Merlo-Ponti
Pojedinačno opšte
Pledoaje za intelektualce
SARTR O SARTRU


Branko ĆopićProlom*Branko Ćopić (Hašani, 1. januar 1915 — Beograd, 26. mart 1984) bio je srpski i jugoslovenski književnik. Pisao je poeziju, pripovetke i romane, a proslavio se svojim pričama za decu i mlade, često smeštenim u vreme Drugog svetskog rata u revolucionarnoj Jugoslaviji, pisanim sa karakterističnim Ćopićevim humorom u vidu podsmeha, satire i ironije.Objavio je zbirke pesama Ognjeno rađanje domovine i Ratnikovo proljeće. Ostale zbirke pripovedaka Ljubav i smrt. Ćopić je ratne pripovetke obogatio humorom i komičnim elementima, dok je u romanima Prolom i Gluvi barut dao široku prozu freske prvih ratnih godina u Bosanskoj Krajini. Prekretnica u njegovom posleratnom razvoju bila je Doživljaji Nikoletine Bursaća. Romani Ne tuguj, bronzana stražo i Osma ofanziva bave se državno organizovanom kolonizacijom stanovništva Krajine u pokrajinu Vojvodinu.

Prolom

Branko Ćopić
Prolom
*
Branko Ćopić (Hašani, 1. januar 1915 — Beograd, 26. mart 1984) bio je srpski i jugoslovenski književnik. Pisao je poeziju, pripovetke i romane, a proslavio se svojim pričama za decu i mlade, često smeštenim u vreme Drugog svetskog rata u revolucionarnoj Jugoslaviji, pisanim sa karakterističnim Ćopićevim humorom u vidu podsmeha, satire i ironije.
Objavio je zbirke pesama Ognjeno rađanje domovine i Ratnikovo proljeće. Ostale zbirke pripovedaka Ljubav i smrt. Ćopić je ratne pripovetke obogatio humorom i komičnim elementima, dok je u romanima Prolom i Gluvi barut dao široku prozu freske prvih ratnih godina u Bosanskoj Krajini. Prekretnica u njegovom posleratnom razvoju bila je Doživljaji Nikoletine Bursaća. Romani Ne tuguj, bronzana stražo i Osma ofanziva bave se državno organizovanom kolonizacijom stanovništva Krajine u pokrajinu Vojvodinu.


Branko Ćopić (Hašani, 1. januar 1915 — Beograd, 26. mart 1984)
Prolom


Đorđe MiloševićVreme stida i zločina Knjiga našeg poznatog spoljnopolitičkog novinara i publiciste Đorđa Miloševića, dugogodišnjeg dopisnika iz Moskve (od 1992 god), predstavlja vredno svedočanstvo o događajima u bivšoj Jugoslaviji, njenom razbijanju i građanskom ratu viđenim iz Moskve. U knjizi su autentična dokumenta, izjave najviših ruskihrukovodilaca, intervjui s njima, reagovanja zvaničnika, vojnih rukovodilaca, komentariruskih medija i sve govori o ponašanju zvanične Moskve u vreme krize i građanskog rata u bivšoj Jugoslaviji.

Vreme stida i zlocina

Đorđe Milošević
Vreme stida i zločina

Knjiga našeg poznatog spoljnopolitičkog novinara i publiciste Đorđa Miloševića, dugogodišnjeg dopisnika iz Moskve (od 1992 god), predstavlja vredno svedočanstvo o događajima u bivšoj Jugoslaviji, njenom razbijanju i građanskom ratu viđenim iz Moskve. U knjizi su autentična dokumenta, izjave najviših ruskihrukovodilaca, intervjui s njima, reagovanja zvaničnika, vojnih rukovodilaca, komentariruskih medija i sve govori o ponašanju zvanične Moskve u vreme krize i građanskog rata u bivšoj Jugoslaviji.


Đorđe Milošević
Vreme stida i zločina

Vreme stida i zločina

Česlav MilošSnoviđenja nad zalivom San FranciskoČeslav Miloš (polj. Czesław Miłosz; Šetejnje, 30. jun 1911 — Krakov, 14. avgust 2004), bio je poljsko—američki pesnik, prozni književnik, esejista i prevodilac. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1980.*DIJAGNOZA AMERIKE!

Snovidjenja nad zalivom San Francisko

Česlav Miloš
Snoviđenja nad zalivom San Francisko
Česlav Miloš (polj. Czesław Miłosz; Šetejnje, 30. jun 1911 — Krakov, 14. avgust 2004), bio je poljsko—američki pesnik, prozni književnik, esejista i prevodilac. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1980.
*
DIJAGNOZA AMERIKE!


Česlav Miloš
Snoviđenja nad zalivom San Francisko

Snoviđenja nad zalivom San Francisko

kuvar na engleskom jezikuAnja DrulovicTito's CookbookMožemo zamisliti situaciju: godina 1944, bliži se kraj rata, samouvereni Staljin već se oseća kao gospodar sveta koji će se za koju godinu preobratiti u komunističku planetu. Tito će biti tek jedna od figura koju će on, Josif Strašni, pomicati u toj zabavnoj igri. Kavijar i votka su zanosni, ali Tita ne može impresionirati okruženje, moćnik, ni alkohol, on igra svoju igru, a uloga figure ne dolazi u obzir. Da je bio malo usresređeniji, Staljin bi to shvatio još tada u rezidenciji u Bukureštu. Kad je shvatio, već je bilo kasno. Tito je isplanirao niz poteza unapred na brojnim ručkovima i večerama koje je priređivao i na koje je rado odlazio.Kraljevi, šahovi, magnati, režiseri, glumice, niko, pa ni najveće svetske zvezde nisu sedeli za stolom sa Josipom Brozom a da ih nisu fascinirali njegova pojava i nastup. Tito, bleštava scenografija, dobra hrana, vino, dižestiv i cigara na kraju – kakva moćna, zanosna, neodoljiva kombinacija. Naravno, svaki taj obrok je otišao pravo u istoriju, pa je i ovaj kuvar najintrigantnije gastronomsko štivo s kojim sam se susreo.Rene Bakalović

Tito's Cookbook

kuvar na engleskom jeziku
Anja Drulovic
Tito's Cookbook
Možemo zamisliti situaciju: godina 1944, bliži se kraj rata, samouvereni Staljin već se oseća kao gospodar sveta koji će se za koju godinu preobratiti u komunističku planetu. Tito će biti tek jedna od figura koju će on, Josif Strašni, pomicati u toj zabavnoj igri. Kavijar i votka su zanosni, ali Tita ne može impresionirati okruženje, moćnik, ni alkohol, on igra svoju igru, a uloga figure ne dolazi u obzir. Da je bio malo usresređeniji, Staljin bi to shvatio još tada u rezidenciji u Bukureštu. Kad je shvatio, već je bilo kasno. Tito je isplanirao niz poteza unapred na brojnim ručkovima i večerama koje je priređivao i na koje je rado odlazio.
Kraljevi, šahovi, magnati, režiseri, glumice, niko, pa ni najveće svetske zvezde nisu sedeli za stolom sa Josipom Brozom a da ih nisu fascinirali njegova pojava i nastup. Tito, bleštava scenografija, dobra hrana, vino, dižestiv i cigara na kraju – kakva moćna, zanosna, neodoljiva kombinacija. Naravno, svaki taj obrok je otišao pravo u istoriju, pa je i ovaj kuvar najintrigantnije gastronomsko štivo s kojim sam se susreo.
Rene Bakalović


Anja Drulovic
Tito's Cookbook
Titov kuvar (engleski jezik)

Erih fon DenikenErich von DänikenErich Von DanikenSjećanja na budućnostNeriješene zagonetke prošlosti(Sjećanja na budućnost: Neriješene zagonetke prošlosti) je knjiga švicarskog publicista Ericha von Dänikena originalno objavljena 1968. godine, poznata po tome što je popularizirala hipotezu o tzv. drevnim astronautima. Däniken je u knjizi niz arheoloških artefakata širom svijeta protumačio ili kao umjetnički odraz posjeta tehnološki superiorne, odnosno vanzemaljske civilizacije te ustvrdio kako su neki od najpoznatijih objekata iz drevnog doba, uključujući Piramide u Gizi sagradili vanzemaljci ili ljudi pod njihovim vodstvom, s obzirom da drevne kulture nisu raspolagale tehnološkim mogućnostima za njihovu izgradnju. Dänikenova knjiga, koja je izdana u doba kada je javnost širom svijeta počela sumnjati, odnosno odbacivati dotada etablirana shvaćanja te prihvaćati tzv. New Age vjerovanja, postala je međunarodni bestseler. Dvije godine kasnije je snimljen i istoimeni dokumentarni film, koji je postao veliki hit. Nasuprot tome, u redovima etablirane nauke je von Dänikenova knjiga postala predmet žestokog osporavanja, odnosno optužbi da promovira psuedonauku.*Kad se prvi puta pojavila (1968.), knjiga Sjećanja na budućnost naišla je na jak otpor i omalovažavanje kod arheologa i drugih stručnjaka, ali i na još jače oduševljenje kod široke čitateljske publike. Njegove hipoteze da su Zemlju posjetila visokorazvijena bića iz svemira, pa čak i sudjelovala u nastanku homo sapiensa, već je bila poznata iz znanstveno-fantastičnih romana. No Sjećanje na budućnost nije SF roman! Autor ne priča priču već nas upućuje na to gdje bi mogli biti dokazi da su svemirci stvarno boravili na Zemlji… Dokazi su skriveni u arheološkim nalazima, u drevnim legendama i religijama. Jer susret se dogodio davno, u vrijeme osvita čovječanstva.Nedavno, krenuli smo put zvijezda. No bića sa zvijezda već su, tvrdi autor, bila ovdje. Ostali su tragovi sjećanja na njih. Sjećanja i na našu budućnost koja je pred nama.

Sjecanja na buducnost


Erih fon Deniken
Erich von Däniken
Erich Von Daniken
Sjećanja na budućnost
Neriješene zagonetke prošlosti
(Sjećanja na budućnost: Neriješene zagonetke prošlosti) je knjiga švicarskog publicista Ericha von Dänikena originalno objavljena 1968. godine, poznata po tome što je popularizirala hipotezu o tzv. drevnim astronautima. Däniken je u knjizi niz arheoloških artefakata širom svijeta protumačio ili kao umjetnički odraz posjeta tehnološki superiorne, odnosno vanzemaljske civilizacije te ustvrdio kako su neki od najpoznatijih objekata iz drevnog doba, uključujući Piramide u Gizi sagradili vanzemaljci ili ljudi pod njihovim vodstvom, s obzirom da drevne kulture nisu raspolagale tehnološkim mogućnostima za njihovu izgradnju. Dänikenova knjiga, koja je izdana u doba kada je javnost širom svijeta počela sumnjati, odnosno odbacivati dotada etablirana shvaćanja te prihvaćati tzv. New Age vjerovanja, postala je međunarodni bestseler. Dvije godine kasnije je snimljen i istoimeni dokumentarni film, koji je postao veliki hit. Nasuprot tome, u redovima etablirane nauke je von Dänikenova knjiga postala predmet žestokog osporavanja, odnosno optužbi da promovira psuedonauku.
*
Kad se prvi puta pojavila (1968.), knjiga Sjećanja na budućnost naišla je na jak otpor i omalovažavanje kod arheologa i drugih stručnjaka, ali i na još jače oduševljenje kod široke čitateljske publike. Njegove hipoteze da su Zemlju posjetila visokorazvijena bića iz svemira, pa čak i sudjelovala u nastanku homo sapiensa, već je bila poznata iz znanstveno-fantastičnih romana. No Sjećanje na budućnost nije SF roman! Autor ne priča priču već nas upućuje na to gdje bi mogli biti dokazi da su svemirci stvarno boravili na Zemlji… Dokazi su skriveni u arheološkim nalazima, u drevnim legendama i religijama. Jer susret se dogodio davno, u vrijeme osvita čovječanstva.
Nedavno, krenuli smo put zvijezda. No bića sa zvijezda već su, tvrdi autor, bila ovdje. Ostali su tragovi sjećanja na njih. Sjećanja i na našu budućnost koja je pred nama.


Erich Von Daniken
Sjećanja na budućnost
Neriješene zagonetke prošlosti
Erich von Däniken

Sjećanja na budućnost

Rej KonoliBiti Elvis - Elvis Prislibiografija Elvisa Prislija*„Slušati Elvisa prvi put bilo je kao bekstvo iz zatvora. Hvala Bogu što nam je dao Elvisa Preslija.“ Bob DilanBiografija Elvisa Preslija, ikone koja je u potpunosti preobrazila američku kulturu.Div u američkoj popularnoj kulturi, božanstvo u istoriji rokenrola, Elvis Presli je spojio gospel i tradicionalni crnački ritam i bluz sa kantrijem da bi stvorio potpuno nov muzički pravac i nov način da se istakne muška seksualnost, i time raspametio puritansku Ameriku pedesetih godina XX veka.U knjizi Biti Elvis novinar Rej Konoli daje svež pogled na karijeru najvoljenijeg pevača na svetu, smeštajući ga, četrdeset godina nakon njegove smrti, ne samo pod drečava neonska svetla Las Vegasa već i na američki Jug sredinom XX veka. Konoli, koji je intervjuisao Elvisa 1969, predstavlja muzičara koji je iz siromaštva u Tupelu u Misisipiju dostigao neviđenu slavu preko noći, Frenka Sinatru smenio sa trona, a zatim inspirisao Bitlse.Govoreći o muzici, pesmama i koncertima, kao i o njegovom privatnom životu koji će se kasnije potpuno otrgnuti kontroli, služeći se intervjuima sa Džonom Lenonom, Bobom Dilanom, Bi Bi Kingom, Semom Filipsom i Rojem Orbisonom, Konoli je stvorio jedan od najvernijih portreta ovog kulturnog fenomena. Kako stižemo do kraja ovog pronicljivog dela, Elvisova smrt u četrdeset drugoj godini poprima tragičnu boju. Temeljno i bespoštedno, Biti Elvis istražuje neumerenost i nerazumnost koje prate mit o Elvisu, slaveći na kraju njegovu besmrtnost.

Biti Elvis - Elvis Prisli

Rej Konoli
Biti Elvis - Elvis Prisli
biografija Elvisa Prislija
*
„Slušati Elvisa prvi put bilo je kao bekstvo iz zatvora. Hvala Bogu što nam je dao Elvisa Preslija.“ Bob Dilan
Biografija Elvisa Preslija, ikone koja je u potpunosti preobrazila američku kulturu.
Div u američkoj popularnoj kulturi, božanstvo u istoriji rokenrola, Elvis Presli je spojio gospel i tradicionalni crnački ritam i bluz sa kantrijem da bi stvorio potpuno nov muzički pravac i nov način da se istakne muška seksualnost, i time raspametio puritansku Ameriku pedesetih godina XX veka.
U knjizi Biti Elvis novinar Rej Konoli daje svež pogled na karijeru najvoljenijeg pevača na svetu, smeštajući ga, četrdeset godina nakon njegove smrti, ne samo pod drečava neonska svetla Las Vegasa već i na američki Jug sredinom XX veka. Konoli, koji je intervjuisao Elvisa 1969, predstavlja muzičara koji je iz siromaštva u Tupelu u Misisipiju dostigao neviđenu slavu preko noći, Frenka Sinatru smenio sa trona, a zatim inspirisao Bitlse.
Govoreći o muzici, pesmama i koncertima, kao i o njegovom privatnom životu koji će se kasnije potpuno otrgnuti kontroli, služeći se intervjuima sa Džonom Lenonom, Bobom Dilanom, Bi Bi Kingom, Semom Filipsom i Rojem Orbisonom, Konoli je stvorio jedan od najvernijih portreta ovog kulturnog fenomena. Kako stižemo do kraja ovog pronicljivog dela, Elvisova smrt u četrdeset drugoj godini poprima tragičnu boju. 
Temeljno i bespoštedno, Biti Elvis istražuje neumerenost i nerazumnost koje prate mit o Elvisu, slaveći na kraju njegovu besmrtnost.



Rej Konoli
Biti Elvis - Elvis Prisli
biografija Elvisa Prislija

Milomir KragovićDeca olujePriča o odrastanju za jednu noćTUŽNA, osamnaesta godišnjica hrvatske "Oluje" obeležava se i novim romanom Milomira Kragovića "Deca Oluje", u izdanju Kompanije "Novosti", koji je od subote na kioscima u Srbiji, Crnoj Gori i Republici Srpskoj, i već privlači veliku pažnju čitalaca.Ova knjiga donosi potresnu priču o 4. avgustu 1995. godine i progonu srpskog naroda iz Srpske Krajine, a biće predstavljena na današnjoj konferenciji za novinare u Medija centru, u podne. O romanu će govoriti književnik Vanja Bulić, književni kritičar Petar Arbutina, v. d. generalnog direktora i glavnog urednika Kompanije "Novosti" Ratko Dmitrović, kao i sam autor.Roman "Deca Oluje", nosi podnaslov "Priča o odrastanju za jednu noć", i objavljen je u početnom tiražu od 20.000 primeraka. U pitanju je autentično svedočanstvo o patnji, izbegličkoj koloni smrti i sudbinama Krajišnika koji su u jednom danu izgubili sve, osim sećanja. Kragović je građu za knjigu skupljao godinama, koristeći arhive dokumentacionog centra "Veritas", novinske reportaže i intervjue sa stradalnicima. Glavni junak ovog romana je Marko Milojković (u stvarnosti Dragan Mioković), dečak koji je na traktoru dovezao svoju porodicu u Beograd.Ukrstivši imaginaciju i faktografiju, Kragović je sastavio tragičnu hroniku o vremenu kada su ljudi bežali od ljudi, ali i uzbudljivu pripovest koja potvrđuje da na kraju bolnog puta samo ljubav otvara novo poglavlje nade.

Deca oluje

Milomir Kragović
Deca oluje
Priča o odrastanju za jednu noć
TUŽNA, osamnaesta godišnjica hrvatske "Oluje" obeležava se i novim romanom Milomira Kragovića "Deca Oluje", u izdanju Kompanije "Novosti", koji je od subote na kioscima u Srbiji, Crnoj Gori i Republici Srpskoj, i već privlači veliku pažnju čitalaca.
Ova knjiga donosi potresnu priču o 4. avgustu 1995. godine i progonu srpskog naroda iz Srpske Krajine, a biće predstavljena na današnjoj konferenciji za novinare u Medija centru, u podne. O romanu će govoriti književnik Vanja Bulić, književni kritičar Petar Arbutina, v. d. generalnog direktora i glavnog urednika Kompanije "Novosti" Ratko Dmitrović, kao i sam autor.
Roman "Deca Oluje", nosi podnaslov "Priča o odrastanju za jednu noć", i objavljen je u početnom tiražu od 20.000 primeraka. U pitanju je autentično svedočanstvo o patnji, izbegličkoj koloni smrti i sudbinama Krajišnika koji su u jednom danu izgubili sve, osim sećanja. Kragović je građu za knjigu skupljao godinama, koristeći arhive dokumentacionog centra "Veritas", novinske reportaže i intervjue sa stradalnicima. Glavni junak ovog romana je Marko Milojković (u stvarnosti Dragan Mioković), dečak koji je na traktoru dovezao svoju porodicu u Beograd.
Ukrstivši imaginaciju i faktografiju, Kragović je sastavio tragičnu hroniku o vremenu kada su ljudi bežali od ljudi, ali i uzbudljivu pripovest koja potvrđuje da na kraju bolnog puta samo ljubav otvara novo poglavlje nade. 


Milomir Kragović
Deca oluje
Priča o odrastanju za jednu noć

Laza KostićPesme*Izbor pesama Laze Kostića, sto kao i njihov raspored po ciklusima, sačinjen je prema poznatoj Kostićevoj knjizi u izdanju Matice srpske: Pesme, Novi Sad, 1909. Osim nekolikih prigodnih pesama (svih iz poslednjeh ciklusa, Poznice) kao i nekih prevoda, sve pesme iz te knjige donose se i ovde.*Lazar Laza Kostić (Kovilj, 31. januar / 12. februar 1841 — Beč, 26. novembar 1910) bio je srpski erudita. Bavio se književnošću (poezijom i prozom), pravnim naukama, novinarstvom i estetikom. Po obrazovanju je bio doktor pravnih nauka.

Pesme

Laza Kostić
Pesme
*
Izbor pesama Laze Kostića, sto kao i njihov raspored po ciklusima, sačinjen je prema poznatoj Kostićevoj knjizi u izdanju Matice srpske: Pesme, Novi Sad, 1909. Osim nekolikih prigodnih pesama (svih iz poslednjeh ciklusa, Poznice) kao i nekih prevoda, sve pesme iz te knjige donose se i ovde.
*
Lazar Laza Kostić (Kovilj, 31. januar / 12. februar 1841 — Beč, 26. novembar 1910) bio je srpski erudita. Bavio se književnošću (poezijom i prozom), pravnim naukama, novinarstvom i estetikom. Po obrazovanju je bio doktor pravnih nauka.


Laza Kostić
Pesme
Izbor pesama Laze Kostića
Lazar Laza Kostić (Kovilj, 31. januar / 12. februar 1841 — Beč, 26. novembar 1910)

Istraži sve knjige

Prošetajte se našim pretraživačem bajkovitim predelima stare knjige, prođite kroz šumarke i livade polovne knjige, idite potokom retke knjige do izvora antikvarne knjige.