Lu Andrea SalomeŠta je Eros*Lu Andreas-Salome (nem. Lou Andreas-Salomé; Sankt Peterburg, 12. februar 1861 — Getingen, 5. januar 1937) je bila nemačka filozofkinja ruskog porekla. BiografijaRođena je u Sankt Peterburgu kao ćerka Gustava fon Salomea - generala nemačkog porekla u službi cara Aleksandra drugog, i majke Lujze Vilm koja je bila Dankinja. Bila je četvrto dete i jedina devojčica u porodici. Mada je otac imao 57 godina kada se ona rodila, dok je odrastala, postala je veoma bliska s njim, a on će umreti u godini njenog punoletstva. U njihovoj kući se govorilo nemački, francuski i povremeno ruski. Posle očeve smrti, s majkom je otputovala u Švajcarsku i tamo se, u Cirihu, upisala na univerzitet, studirajući filozofiju, istoriju umetnosti i komparativnu religiju. Mala „Lu“, kako su je zvali, je imala veće obrazovanje nego ono koje je uglavnom bilo rezervisano za žene njenog vremena. Lu Salome je bila fascinacija za najveće mislioce muškog pola njenog vremena iako nije pripala nikome od njih. Susret sa NičeomU 21. godini je srela Fridriha Ničea koji tada ima 38 i koji tokom 1882. godine doživljava svoju jedinu stvarnu ljubav. Isto oduševljenje deli i Pol Re, filozof jevrejskog porekla koji joj je predlagao i brak. Ljubav troje intelektualaca ostaje ipak platonska. Ono što je zajedničko za Lu i Ničea je to da su oboje bili pokrenuti na razmišljanje o smrti Boga, kada su kao deca doživeli smrt svojih očeva. Pasionirana je hinduizmom. Slabog je zdravlja i zbog toga često putuje u Italiju. Lu i Niče će provesti tri sedmice u diskusiji o filozofiji. Niče u Lu vidi jedno dete neverovatno nadareno ali u isto vreme nepodnošljivo. Naposletku je Elizabet Niče, sestra filozofa, ta koja će udaljiti Lu od brata koji joj to nikada neće oprostiti. Niče zbog toga pada u depresiju i tada će napisati Tako je govorio Zaratustra. Brak sa Andreasom i veza sa RilkeomGodine 1887. (kada je imala 26) udala se za Karla Fridriha Andreasa, zbog ljegove pretnje da će izvršiti samoubistvo ako ne pristane na brak. Bez ikakvog interesa za taj brak Lu će ostati u njemu sve do smrti svog muža 1930, i zadržaće kasnije njegovo prezime. Živi život pan-evropskog intelektualnog boema, neprestano putuje i u kontaktu je sa najvećim misliocima svog vremena. Piše i objavljuje. 1897. kada ima 36 godina, sreće Rajner Mariju Rilkea, koji je 14 godina mlađi od nje i koji će se takođe zaljubiti u nju. Odlaze na putovanje u Rusiju 1900. godine. Njihova veza trajaće tri godine, ali dopisivaće se čitavog života. Ona je ta koja je promenila njegovo ime od Rene u Rajner, i koja je bila njegova inspiracija. Lu Andreas Salome je napisala romane: Rut (1895), Dete ljudi (1899), Rodinka (1922); eseje o Ničeu, o Lavu Tolstoju, o Rilkeu, o psihoanalizi, o feminizmu. Takođe je autorka autobiografije za koju je želela da bude objavljena posle njene smrti i čiji je naslov Moj život (1951) Prijateljica porodice FrojdGodine 1911. upoznala se sa Zigmundnom Frojdom tokom godina rođenja psihoanalize. Lu Andreas-Salome postaje prijateljica sa Frojdovom ćerkom ljubimicom Anom Frojd. Održavaće vezu dopisujući se sa njim iz Beča i aktivno će učestvovati u razradi glavnih koncepata Frojdovog učenja. Umire u 76. godini u Nemačkoj u kojoj dominira nacizam. Mada je želela da bude sahranjena u bašti svoje kuće, posle kremacije, želja joj nije mogla biti ispunjena, nego joj je pepeo položen u grobnicu njenog muža na groblju u Getingenu.

Sta je Eros

Lu Andrea Salome
Šta je Eros
*
Lu Andreas-Salome (nem. Lou Andreas-Salomé; Sankt Peterburg, 12. februar 1861 — Getingen, 5. januar 1937) je bila nemačka filozofkinja ruskog porekla.

Biografija
Rođena je u Sankt Peterburgu kao ćerka Gustava fon Salomea - generala nemačkog porekla u službi cara Aleksandra drugog, i majke Lujze Vilm koja je bila Dankinja. Bila je četvrto dete i jedina devojčica u porodici. Mada je otac imao 57 godina kada se ona rodila, dok je odrastala, postala je veoma bliska s njim, a on će umreti u godini njenog punoletstva. U njihovoj kući se govorilo nemački, francuski i povremeno ruski. Posle očeve smrti, s majkom je otputovala u Švajcarsku i tamo se, u Cirihu, upisala na univerzitet, studirajući filozofiju, istoriju umetnosti i komparativnu religiju. Mala „Lu“, kako su je zvali, je imala veće obrazovanje nego ono koje je uglavnom bilo rezervisano za žene njenog vremena. Lu Salome je bila fascinacija za najveće mislioce muškog pola njenog vremena iako nije pripala nikome od njih.

Susret sa Ničeom
U 21. godini je srela Fridriha Ničea koji tada ima 38 i koji tokom 1882. godine doživljava svoju jedinu stvarnu ljubav. Isto oduševljenje deli i Pol Re, filozof jevrejskog porekla koji joj je predlagao i brak.

Ljubav troje intelektualaca ostaje ipak platonska. Ono što je zajedničko za Lu i Ničea je to da su oboje bili pokrenuti na razmišljanje o smrti Boga, kada su kao deca doživeli smrt svojih očeva. Pasionirana je hinduizmom. Slabog je zdravlja i zbog toga često putuje u Italiju. Lu i Niče će provesti tri sedmice u diskusiji o filozofiji.

Niče u Lu vidi jedno dete neverovatno nadareno ali u isto vreme nepodnošljivo. Naposletku je Elizabet Niče, sestra filozofa, ta koja će udaljiti Lu od brata koji joj to nikada neće oprostiti. Niče zbog toga pada u depresiju i tada će napisati Tako je govorio Zaratustra.

Brak sa Andreasom i veza sa Rilkeom
Godine 1887. (kada je imala 26) udala se za Karla Fridriha Andreasa, zbog ljegove pretnje da će izvršiti samoubistvo ako ne pristane na brak. Bez ikakvog interesa za taj brak Lu će ostati u njemu sve do smrti svog muža 1930, i zadržaće kasnije njegovo prezime.

Živi život pan-evropskog intelektualnog boema, neprestano putuje i u kontaktu je sa najvećim misliocima svog vremena. Piše i objavljuje.

1897. kada ima 36 godina, sreće Rajner Mariju Rilkea, koji je 14 godina mlađi od nje i koji će se takođe zaljubiti u nju. Odlaze na putovanje u Rusiju 1900. godine. Njihova veza trajaće tri godine, ali dopisivaće se čitavog života. Ona je ta koja je promenila njegovo ime od Rene u Rajner, i koja je bila njegova inspiracija.

Lu Andreas Salome je napisala romane: Rut (1895), Dete ljudi (1899), Rodinka (1922); eseje o Ničeu, o Lavu Tolstoju, o Rilkeu, o psihoanalizi, o feminizmu. Takođe je autorka autobiografije za koju je želela da bude objavljena posle njene smrti i čiji je naslov Moj život (1951)

Prijateljica porodice Frojd
Godine 1911. upoznala se sa Zigmundnom Frojdom tokom godina rođenja psihoanalize. Lu Andreas-Salome postaje prijateljica sa Frojdovom ćerkom ljubimicom Anom Frojd.

Održavaće vezu dopisujući se sa njim iz Beča i aktivno će učestvovati u razradi glavnih koncepata Frojdovog učenja.

Umire u 76. godini u Nemačkoj u kojoj dominira nacizam. Mada je želela da bude sahranjena u bašti svoje kuće, posle kremacije, želja joj nije mogla biti ispunjena, nego joj je pepeo položen u grobnicu njenog muža na groblju u Getingenu.


Šta je Eros

Alfred AdlerPoznavanje čovekaPrevod: Vladimir Dvorniković i Miloš DjurićPoznavanje čovekaU Poznavanju čoveka Alfred Adler istražuje ljudsku ličnost iz svih uglova – kako se njen karakter razvija, kakva je priroda psihe, kako vidimo svet i kako postajemo to što jesmo. Ispituje karakterne osobine različitih vrsta, istražuje raspoloženja i emocije, od zavisti i pohlepe do tuge i radosti. Kroz ovu studiju upoznajemo se sa glavnim temama Adlerovog dela, koje su sve dale značajan doprinos savremenoj psihologiji, a mnoge od njih su, poput kompleksa niže i više vrednosti, ušle u svakodnevni jezik a da ni smo svesni odakle potiču.Adler je, zajedno sa Frojdom i Jungom, jedan od osni vača moderne psihologije. Novo, čitljivo i atraktivno izdanje Poznavanjačoveka doprinosi da njegove ideje postanu dostupne mlađoj generaciji čitalaca, ukazuje na važnost savremenog promišljanja Adlerove psihologije i čitaocima nudi neprocenjivo poređenje sa delom Frojda i Junga.Se­ti­mo se sa­mo ko­li­ko bi bi­lo ču­de­sno i po­mi­sli­ti da čvr­sto uko­re­nje­na bilj­ka ose­ća i mi­sli i da bi u ne­mo­guć­no­sti da se po­me­ri, mo­ra­la mir­no da če­ka ne­ki bol ko­ji mo­že da pred­vi­di, ali od ko­ga ne mo­že ni­ka­ko da se oču­va; ili, kad bi­smo za­mi­sli­li da bilj­ka ima ra­zum i slo­bod­nu vo­lju, dok je u isto vre­me već una­pred is­klju­če­no da bi ika­da tu svo­ju vo­lju mo­gla i upo­tre­bi­ti.Pro­šlo je osam de­ce­ni­ja od ka­da se pr­vi put po­ja­vi­la knji­ga Po­zna­va­nje čo­ve­ka i se­dam­de­set pet go­di­na od smr­ti Al­fre­da Adle­ra. Ova knjiga na­sta­la je kao zbir pre­da­va­nja odr­ža­nih u Be­ču, pred pu­bli­kom ko­ja se su­sre­la sa no­vim po­gle­dom na sa­mu srž ljud­skog bi­ća. Adler je je­dan od pr­vih psi­ho­lo­ga ko­ji je is­ti­cao po­tre­bu, raz­li­ku i zna­čaj me­đu­ljud­skih od­no­sa, kao i so­ci­jal­nih či­ni­la­ca ko­ji uče­stvu­ju u for­mi­ra­nju lič­no­sti. Sva­ki po­je­di­nac kao sve­sno, od­go­vor­no, ra­zum­no, a dru­štve­no bi­će – so­ci­jal­no for­mi­ra­no, mo­ra i mo­že da ob­li­ku­je svo­ju sud­bi­nu.Uticaj Po­zna­va­nja čo­ve­ka na psi­ho­lo­gi­ju i da­nas je ne­mer­ljiv. Pre­ko so­ci­jal­ne psi­ho­a­na­li­ze pa do hu­ma­ni­stič­ke, eg­zin­sten­ci­jal­ne i per­so­na­li­stič­ke psi­ho­lo­gi­je, osta­vlja ve­li­ki uti­caj i ne­iz­bri­siv trag.Ob­li­ko­va­nje lič­no­sti i in­ter­per­so­nal­ni od­no­si stva­ra­ju mo­guć­nost za iz­grad­nju sve­ta ko­ji nam je neo­p­ho­dan.Ne­ve­ro­vat­no, ali isti­ni­to je da je ova knji­ga su­per­i­or­ni­ja u od­no­su na ve­ći­nu knji­ga po­pu­lar­ne psi­ho­lo­gi­je ko­je se da­nas ob­ja­vlju­ju. Nje­go­va hu­ma­na i objek­tiv­na vi­zi­ja re­ša­va­nja psi­ho­lo­ških pro­ble­ma omo­gu­ća­va shva­ta­nje sve­ta i kre­a­tiv­nost ko­ja se na­la­zi u po­je­di­nač­noj lič­no­sti sprem­noj da se oslo­bo­di.U sve­tu ko­ji nas okru­žu­je – ova­kav na­čin raz­mi­šlja­nja, ob­ja­šnje­nja i uputsta­va mo­žda nam je po­treb­ni­ji ne­go ikad ra­ni­je.

Poznavanje coveka

Alfred Adler
Poznavanje čoveka
Prevod: Vladimir Dvorniković i Miloš Djurić
Poznavanje čoveka
U Poznavanju čoveka Alfred Adler istražuje ljudsku ličnost iz svih uglova – kako se njen karakter razvija, kakva je priroda psihe, kako vidimo svet i kako postajemo to što jesmo. Ispituje karakterne osobine različitih vrsta, istražuje raspoloženja i emocije, od zavisti i pohlepe do tuge i radosti. Kroz ovu studiju upoznajemo se sa glavnim temama Adlerovog dela, koje su sve dale značajan doprinos savremenoj psihologiji, a mnoge od njih su, poput kompleksa niže i više vrednosti, ušle u svakodnevni jezik a da ni smo svesni odakle potiču.
Adler je, zajedno sa Frojdom i Jungom, jedan od osni vača moderne psihologije. Novo, čitljivo i atraktivno izdanje Poznavanjačoveka doprinosi da njegove ideje postanu dostupne mlađoj generaciji čitalaca, ukazuje na važnost savremenog promišljanja Adlerove psihologije i čitaocima nudi neprocenjivo poređenje sa delom Frojda i Junga.
Se­ti­mo se sa­mo ko­li­ko bi bi­lo ču­de­sno i po­mi­sli­ti da čvr­sto uko­re­nje­na bilj­ka ose­ća i mi­sli i da bi u ne­mo­guć­no­sti da se po­me­ri, mo­ra­la mir­no da če­ka ne­ki bol ko­ji mo­že da pred­vi­di, ali od ko­ga ne mo­že ni­ka­ko da se oču­va; ili, kad bi­smo za­mi­sli­li da bilj­ka ima ra­zum i slo­bod­nu vo­lju, dok je u isto vre­me već una­pred is­klju­če­no da bi ika­da tu svo­ju vo­lju mo­gla i upo­tre­bi­ti.
Pro­šlo je osam de­ce­ni­ja od ka­da se pr­vi put po­ja­vi­la knji­ga Po­zna­va­nje čo­ve­ka i se­dam­de­set pet go­di­na od smr­ti Al­fre­da Adle­ra. Ova knjiga na­sta­la je kao zbir pre­da­va­nja odr­ža­nih u Be­ču, pred pu­bli­kom ko­ja se su­sre­la sa no­vim po­gle­dom na sa­mu srž ljud­skog bi­ća. Adler je je­dan od pr­vih psi­ho­lo­ga ko­ji je is­ti­cao po­tre­bu, raz­li­ku i zna­čaj me­đu­ljud­skih od­no­sa, kao i so­ci­jal­nih či­ni­la­ca ko­ji uče­stvu­ju u for­mi­ra­nju lič­no­sti. Sva­ki po­je­di­nac kao sve­sno, od­go­vor­no, ra­zum­no, a dru­štve­no bi­će – so­ci­jal­no for­mi­ra­no, mo­ra i mo­že da ob­li­ku­je svo­ju sud­bi­nu.
Uticaj Po­zna­va­nja čo­ve­ka na psi­ho­lo­gi­ju i da­nas je ne­mer­ljiv. Pre­ko so­ci­jal­ne psi­ho­a­na­li­ze pa do hu­ma­ni­stič­ke, eg­zin­sten­ci­jal­ne i per­so­na­li­stič­ke psi­ho­lo­gi­je, osta­vlja ve­li­ki uti­caj i ne­iz­bri­siv trag.
Ob­li­ko­va­nje lič­no­sti i in­ter­per­so­nal­ni od­no­si stva­ra­ju mo­guć­nost za iz­grad­nju sve­ta ko­ji nam je neo­p­ho­dan.
Ne­ve­ro­vat­no, ali isti­ni­to je da je ova knji­ga su­per­i­or­ni­ja u od­no­su na ve­ći­nu knji­ga po­pu­lar­ne psi­ho­lo­gi­je ko­je se da­nas ob­ja­vlju­ju. Nje­go­va hu­ma­na i objek­tiv­na vi­zi­ja re­ša­va­nja psi­ho­lo­ških pro­ble­ma omo­gu­ća­va shva­ta­nje sve­ta i kre­a­tiv­nost ko­ja se na­la­zi u po­je­di­nač­noj lič­no­sti sprem­noj da se oslo­bo­di.
U sve­tu ko­ji nas okru­žu­je – ova­kav na­čin raz­mi­šlja­nja, ob­ja­šnje­nja i uputsta­va mo­žda nam je po­treb­ni­ji ne­go ikad ra­ni­je.


Istraži sve knjige

Antikvarne knjige, retka izdanja i polovne knjige po najpovoljnijim cenama u Srbiji. Istražite našu bogatu kolekciju starih knjiga - od srpskih klasika, istorijskih dela i književnih remek-dela do retkih primeraka za kolekcionare. Staraknjiga - vaša online antikvarna knjižara od 2008.

Šta je Eros

Poznavanje čoveka