Živorad Mihajlović ŠiljaPokošene kosovske istineŽivorad Mihailović – Šilja (Kruševac, 5. mart 1920 — Beograd, 6. oktobar 2003) bio je novinar, pisac, publicista i scenarista.1. maja 1985. u 13 časova, Đorđe Martinović je presretnut na svojoj njivi i nabijen na kolac, na čijem je vrhu bila polulitarska staklena pivska flaša. Flaša je kroz čmar nabijena u utrobu, dancetom nagore, a na drvo bila nataknuta kroz grlić.Zaustavila se tik pod desnim podrebarnim lukom i, polomljena, ostala u utrobi žrtve.Martinović je smogao snage da se dopelja do puta, odakle je prebačen u prištinsku bolnicu. Hitnu operaciju vađenja flaše vodila su tri hirurga, od kojih su dvojica bili etnički Albanci. Oni su naknadno pozvali trećeg hirurga, Srbina dr Moračića, uplašeni od flaše i srče koju je trebalo izvaditi. Dr Moračić je posle operacije opisao da je prizor koji je zatekao bio „jeziv“.Prva vest o događaju objavljena je tri dana kasnije, 4. maja 1985. u beogradskoj Politici. Glasila je:Službenik Doma JNA u Gnjilanu, Đorđe Martinović, nabijen je na kolac 1. maja na svojoj njivi Jaruga, dva kilometra od Gnjilana. Ovo zlodelo izvršili su šiptarski teroristi.— „Politika“Da je nad Martinovićem izvršen gnusan zločin nasilja govorilo je i prvo saopštenje vlasti iz Gnjilana, a kasnije potvrdile i mnoge komisije lekara specijalista, dok su drugi tvrdili da su povrede mogle biti samonanete. O slučaju je pisala cela domaća, kao i strana štampa.

Pokosene kosovske istine

Živorad Mihajlović Šilja
Pokošene kosovske istine
Živorad Mihailović – Šilja (Kruševac, 5. mart 1920 — Beograd, 6. oktobar 2003) bio je novinar, pisac, publicista i scenarista.
1. maja 1985. u 13 časova, Đorđe Martinović je presretnut na svojoj njivi i nabijen na kolac, na čijem je vrhu bila polulitarska staklena pivska flaša. Flaša je kroz čmar nabijena u utrobu, dancetom nagore, a na drvo bila nataknuta kroz grlić.Zaustavila se tik pod desnim podrebarnim lukom i, polomljena, ostala u utrobi žrtve.
Martinović je smogao snage da se dopelja do puta, odakle je prebačen u prištinsku bolnicu. Hitnu operaciju vađenja flaše vodila su tri hirurga, od kojih su dvojica bili etnički Albanci. Oni su naknadno pozvali trećeg hirurga, Srbina dr Moračića, uplašeni od flaše i srče koju je trebalo izvaditi. Dr Moračić je posle operacije opisao da je prizor koji je zatekao bio „jeziv“.
Prva vest o događaju objavljena je tri dana kasnije, 4. maja 1985. u beogradskoj Politici. Glasila je:
Službenik Doma JNA u Gnjilanu, Đorđe Martinović, nabijen je na kolac 1. maja na svojoj njivi Jaruga, dva kilometra od Gnjilana. Ovo zlodelo izvršili su šiptarski teroristi.
— „Politika“
Da je nad Martinovićem izvršen gnusan zločin nasilja govorilo je i prvo saopštenje vlasti iz Gnjilana, a kasnije potvrdile i mnoge komisije lekara specijalista, dok su drugi tvrdili da su povrede mogle biti samonanete. O slučaju je pisala cela domaća, kao i strana štampa.


Živorad Mihajlović Šilja
Pokošene kosovske istine
Đorđe Martinović 

Pokošene kosovske istine

Dragiša VitoševićJa mislim drugačijeDragiša Vitošević (Bare, Gruža, 14. jun 1935 – Sisak, 4. avgust 1987) bio je srpski književni istoričar, teoretičar i kritičar, pripovedač i antologičar.Rodio se u gružanskom selu Bare (opština Knić). U Beogradu je završio Filološki fakultet (Grupa za jugoslovensku i svetsku književnost), na kome je, potom, magistrirao 1964. godine (rad "Smisao sličnosti u književnosti") i, 1973. godine, doktorirao s tezom „Srpsko pesništvo 1901 — 1914". Usavršavao se u Parizu, na Sorboni (od 1964. do 1967. godine) i Moskvi i Lenjingradu (1977 – 1978). Radio je kao naučni savetnik u Institutu za književnost i umetnost u Beogradu od 1969. godine. Pokrenuo je i bio glavni i odgovorni urednik časopisa „Raskovnik“ (1968 – 1982) koji se bavio narodnim stvaralaštvom i kulturom sela. Časopis je posebno podržavao pokret pesnika seljaka i podsticao na sakupljanje nezabeleženih narodnih umotvorina, kojih je bilo veoma mnogo, jer je postojala zabluda da je Vuk Karadžić sve sakupio. Vitošević je oko časopisa okupio veliki broj pesnika i stvaralaca sa sela, ali i naučnika koji su se bavili etnologijom, sociologijom, jezikom i kulturološkim istraživanjima ruralne sredine. Iz tog kruga ponikla su mnoga docnije poznata srpska književna i naučna imena.

Ja mislim drugacije

Dragiša Vitošević
Ja mislim drugačije
Dragiša Vitošević (Bare, Gruža, 14. jun 1935 – Sisak, 4. avgust 1987) bio je srpski književni istoričar, teoretičar i kritičar, pripovedač i antologičar.
Rodio se u gružanskom selu Bare (opština Knić). U Beogradu je završio Filološki fakultet (Grupa za jugoslovensku i svetsku književnost), na kome je, potom, magistrirao 1964. godine (rad "Smisao sličnosti u književnosti") i, 1973. godine, doktorirao s tezom „Srpsko pesništvo 1901 — 1914". Usavršavao se u Parizu, na Sorboni (od 1964. do 1967. godine) i Moskvi i Lenjingradu (1977 – 1978). Radio je kao naučni savetnik u Institutu za književnost i umetnost u Beogradu od 1969. godine. Pokrenuo je i bio glavni i odgovorni urednik časopisa „Raskovnik“ (1968 – 1982) koji se bavio narodnim stvaralaštvom i kulturom sela. Časopis je posebno podržavao pokret pesnika seljaka i podsticao na sakupljanje nezabeleženih narodnih umotvorina, kojih je bilo veoma mnogo, jer je postojala zabluda da je Vuk Karadžić sve sakupio. Vitošević je oko časopisa okupio veliki broj pesnika i stvaralaca sa sela, ali i naučnika koji su se bavili etnologijom, sociologijom, jezikom i kulturološkim istraživanjima ruralne sredine. Iz tog kruga ponikla su mnoga docnije poznata srpska književna i naučna imena.


Dragiša Vitošević bio je srpski književni istoričar, teoretičar i kritičar, pripovedač i antologičar
Ja mislim drugačije

Ja mislim drugačije

Dragiša PavlovićPitanjem na odgovorePolitičko teorijska rasprava. Nekada veoma aktuelna knjiga a i sada daje odgovore na mnoga pitanja koja smo sebi postavljali živeći u Srbiji. Izdanje BIGZ Dragiša Buca Pavlović (Kragujevac, 5. oktobar 1943 — Beograd, 9. septembar 1996) bio je društveno-politički radnik Socijalističke Republike Srbije i od 1986. do 1987. godine predsednik Gradskog komiteta Saveza komunista Beograda.

Pitanjem na odgovore

Dragiša Pavlović
Pitanjem na odgovore
Političko teorijska rasprava. Nekada veoma aktuelna knjiga a i sada daje odgovore na mnoga pitanja koja smo sebi postavljali živeći u Srbiji. Izdanje BIGZ 
Dragiša Buca Pavlović (Kragujevac, 5. oktobar 1943 — Beograd, 9. septembar 1996) bio je društveno-politički radnik Socijalističke Republike Srbije i od 1986. do 1987. godine predsednik Gradskog komiteta Saveza komunista Beograda.


Dragiša Pavlović (Kragujevac, 5. oktobar 1943 — Beograd, 9. septembar 1996)
Pitanjem na odgovore


Dobrica ĆosićAkcijaAKCIJA Zapisi - povodi - odgovori 1955-1964DOBRICA ĆOSIĆ Izdavač: PROSVETAU Pragu 1956, Sedam dana u Budimpešti, Reč o Kaleniću, O savremenom i nesavremenom nacionalizmu... Pogovor Žika Stojković, Ćirilica 365 str /MgGodine 1964. Ćosić piše eseje „Akcija” i 1966. eseje „Odgovornosti”. Te iste godine Ćosić objavljuje tzv. roman parabola koji nosi naziv „Bajka”, a potom ponovo eseje pod nazivom „Moć i strepnje” (1971). U periodu od 1972. do 1979. godine Ćosić se vraća epskoj temi i piše istorijski roman „Vreme smrti” u četiri knjige. To je roman o Prvom svetskom ratu, široka freska vremena, događaja i ljudskih sudbina.

Akcija

Dobrica Ćosić
Akcija
AKCIJA Zapisi - povodi - odgovori 1955-1964
DOBRICA ĆOSIĆ 
Izdavač: PROSVETA
U Pragu 1956, Sedam dana u Budimpešti, Reč o Kaleniću, O savremenom i nesavremenom nacionalizmu... 
Pogovor Žika Stojković, Ćirilica 365 str /Mg
Godine 1964. Ćosić piše eseje „Akcija” i 1966. eseje „Odgovornosti”. Te iste godine Ćosić objavljuje tzv. roman parabola koji nosi naziv „Bajka”, a potom ponovo eseje pod nazivom „Moć i strepnje” (1971). U periodu od 1972. do 1979. godine Ćosić se vraća epskoj temi i piše istorijski roman „Vreme smrti” u četiri knjige. To je roman o Prvom svetskom ratu, široka freska vremena, događaja i ljudskih sudbina.


Dobrica Ćosić
Akcija
Godine 1964. Ćosić piše eseje „Akcija” i 1966. eseje „Odgovornosti”. 

Boro KrivokapićUmorna levicaIntervji sa Milan Kasanin, Vladimir Pogacic, Krsto Skanata, Vidosav Stevanovic, Miodrag Bulatovic, Mira Trailovic, Dragutin Gostuski, Bogdan Bogdanovic i drugi.Novinar i publicista Boro Krivokapić , kolumnista "Pobjede" i dugogodišnji novinar "NIN"-a ostaće upamćen i po knjigama "Pitao sam Krležu" i "Treba li spaliti Kiša".

Umorna levica

Boro Krivokapić
Umorna levica
Intervji sa Milan Kasanin, Vladimir Pogacic, Krsto Skanata, Vidosav Stevanovic, Miodrag Bulatovic, Mira Trailovic, Dragutin Gostuski, Bogdan Bogdanovic i drugi.
Novinar i publicista Boro Krivokapić , kolumnista "Pobjede" i dugogodišnji novinar "NIN"-a ostaće upamćen i po knjigama "Pitao sam Krležu" i "Treba li spaliti Kiša".


DostojevskiPolitički napisiIzdavač: Glas crkve, Valjevo 1994; Izabrana dela u 35 knjiga: knj. 30, fototipsko izd. iz 1933.Za štampu priredila ISIDORA SEKULIĆJedna od dve knjige od Dostojevskog na srpskom jeziku, koja nakon drugog svetskog rata pa sve do sredine devedesetih godina nikada nije ulazila u sastav sabranih ili izabranih dela čuvenog ruskog pisca. Sadržaj knjige je bio potpuno nepoželjan za komunističke vlasti kako u Sovjetskom Savezu tako i nekadašnjoj Jugoslaviji. Fjodor Mihailovič Dostojevski je bio jedan od najvećih pisaca svih vremena. Rođen je 11. novembra 1821. godine u Moskvi. Preminuo je 9. februara, 1881. godine u Sankt Peterburgu. Pripada epohi klasičnog realizma u ruskoj književnosti, ali je svojim originalnim stilom i snagom svoje stvaralačke ličnosti ne samo obeležio epohu nego i uneo nove stvaralačke postupke koji su snažno uticali na tokove evropske književnosti. Sadržaj:Misli o EvropiTri idejeNemačko svetsko pitanjeNesretnici i zosretniciO tome šta sada misli AustrijaO ruskom naroduNešto o ratuMoj paradoksFoma Dnjilov mučeničkom smrću poginuli ruski junakJedno od najglavnijih savremenih pitanja

Politicki napisi

Dostojevski
Politički napisi
Izdavač: Glas crkve, Valjevo 1994; Izabrana dela u 35 knjiga: knj. 30, fototipsko izd. iz 1933.
Za štampu priredila ISIDORA SEKULIĆ
Jedna od dve knjige od Dostojevskog na srpskom jeziku, koja nakon drugog svetskog rata pa sve do sredine devedesetih godina nikada nije ulazila u sastav sabranih ili izabranih dela čuvenog ruskog pisca. Sadržaj knjige je bio potpuno nepoželjan za komunističke vlasti kako u Sovjetskom Savezu tako i nekadašnjoj Jugoslaviji. 
Fjodor Mihailovič Dostojevski je bio jedan od najvećih pisaca svih vremena. Rođen je 11. novembra 1821. godine u Moskvi. Preminuo je 9. februara, 1881. godine u Sankt Peterburgu. Pripada epohi klasičnog realizma u ruskoj književnosti, ali je svojim originalnim stilom i snagom svoje stvaralačke ličnosti ne samo obeležio epohu nego i uneo nove stvaralačke postupke koji su snažno uticali na tokove evropske književnosti. 
Sadržaj:
Misli o Evropi
Tri ideje
Nemačko svetsko pitanje
Nesretnici i zosretnici
O tome šta sada misli Austrija
O ruskom narodu
Nešto o ratu
Moj paradoks
Foma Dnjilov mučeničkom smrću poginuli ruski junak
Jedno od najglavnijih savremenih pitanja


Dostojevski
Politički napisi
Izdavač: Glas crkve, Valjevo 1994; Izabrana dela u 35 knjiga: knj. 30, fototipsko izd. iz 1933.



Politički napisi

Ginter Gras - Helen VolfPisma 1959-1994Prepiska Gintera Grasa, najvećeg živog nemačkog pisca je mnogo više od te žanrovske odrednice. Roman o nemačkom nacionu, nemačkoj kulturi i svemu onome što se događalo od najtragičnijih vremena ne samo za Evropu nego i za svet…*Ginter Vilhelm Gras (nem. Günter Wilhelm Grass; Gdanjsk, Poljska, 16. oktobar 1927 – 13. april 2015[1]) bio je nemački književnik. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1999. godine. Njegovo najpoznatije delo, Limeni doboš, pripada žanru magičnog realizma. Njegova dela često imaju snažnu socijalistički orijentisanu političku dimenziju. Gras je bio veliki pristalica Socijaldemokratske partije Nemačke. Kad je 2006. godine, posle decenija prikrivanja istine, priznao da je kao mladić poslednjih nekoliko meseci Drugog svetskog rata bio u elitnim nacističkim SS jedinicama, bilo je predloga da mu se Nobelova nagrada oduzme, što nije moguće.*<pre class="ql-syntax" spellcheck="false">Helen Volf (27. jul 1906 — 28. mart 1994) bila je američka urednica i izdavač.
</pre>

Pisma 1959-1994

Ginter Gras - Helen Volf
Pisma 1959-1994
Prepiska Gintera Grasa, najvećeg živog nemačkog pisca je mnogo više od te žanrovske odrednice. Roman o nemačkom nacionu, nemačkoj kulturi i svemu onome što se događalo od najtragičnijih vremena ne samo za Evropu nego i za svet…
*
Ginter Vilhelm Gras (nem. Günter Wilhelm Grass; Gdanjsk, Poljska, 16. oktobar 1927 – 13. april 2015[1]) bio je nemački književnik. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1999. godine. Njegovo najpoznatije delo, Limeni doboš, pripada žanru magičnog realizma. Njegova dela često imaju snažnu socijalistički orijentisanu političku dimenziju. Gras je bio veliki pristalica Socijaldemokratske partije Nemačke. Kad je 2006. godine, posle decenija prikrivanja istine, priznao da je kao mladić poslednjih nekoliko meseci Drugog svetskog rata bio u elitnim nacističkim SS jedinicama, bilo je predloga da mu se Nobelova nagrada oduzme, što nije moguće.
*
Helen Volf (27. jul 1906 — 28. mart 1994) bila je američka urednica i izdavač.


Miroslav Radojčić Odavde do večnostiIzdavanje i proizvodnja Beograd : Fond Ribnikar : Narodna knjiga - Alfa, 2005 (Beograd : Narodna knjiga - Alfa)Fizički opis 339 str. ; 21 cmZbirka Riznica srpskog novinarstva / [Fond Ribnikar] ; ǂknj. ǂ6ISBN 86-85171-11-3 (knj. 6)86-85171-04-0 (FR; za izdavačku celinu; karton)Tiraž 3.000Str. 5-6: Reč izdavača / Darko D. Ribnikar.Članci MIROSLAVA RADOJČIĆA, čuvenog novinara "Politike"...Iskreno, Ubistvo predsednika SAD Džona Kenedija, Berlin 1953, Krunisanje Elizabete II, Izveštaji iz Engleske, Izveštaji iz Amerike, Sudbina čovekova, Putovanje, razne zemlje (Indija, Atina, Nemačka, Amerika, Kanada, Manila), O nama i našim ljudima, Sport.Miroslav Miro Radojčić (Sarajevo, 24. avgust 1920 — Beograd, 14. januar 2000) bio je srpski i jugoslovenski novinar, najpoznatiji kao prvi i dugogogodišnji dopisnik Politike od 1945. godine iz Njujorka i Londona.Rođen je 1920. godine u Sarajevu, gde je završio Prvu mušku gimnaziju, kao najuspešniji đak. Na pragu Drugog svetskog rata sa porodicom se doselio u Beograd.Jedna od ulica u Beogradu od 2020. godine nosi njegovo ime.

Odavde do vecnosti

Miroslav Radojčić 
Odavde do večnosti
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Fond Ribnikar : Narodna knjiga - Alfa, 2005 (Beograd : Narodna knjiga - Alfa)
Fizički opis 339 str. ; 21 cm
Zbirka Riznica srpskog novinarstva / [Fond Ribnikar] ; ǂknj. ǂ6
ISBN 86-85171-11-3 (knj. 6)
86-85171-04-0 (FR; za izdavačku celinu; karton)
Tiraž 3.000
Str. 5-6: Reč izdavača / Darko D. Ribnikar.
Članci MIROSLAVA RADOJČIĆA, čuvenog novinara "Politike"...Iskreno, Ubistvo predsednika SAD Džona Kenedija, Berlin 1953, Krunisanje Elizabete II, Izveštaji iz Engleske, Izveštaji iz Amerike, Sudbina čovekova, Putovanje, razne zemlje (Indija, Atina, Nemačka, Amerika, Kanada, Manila), O nama i našim ljudima, Sport.
Miroslav Miro Radojčić (Sarajevo, 24. avgust 1920 — Beograd, 14. januar 2000) bio je srpski i jugoslovenski novinar, najpoznatiji kao prvi i dugogogodišnji dopisnik Politike od 1945. godine iz Njujorka i Londona.
Rođen je 1920. godine u Sarajevu, gde je završio Prvu mušku gimnaziju, kao najuspešniji đak. Na pragu Drugog svetskog rata sa porodicom se doselio u Beograd.
Jedna od ulica u Beogradu od 2020. godine nosi njegovo ime.


Miroslav Radojčić 
Odavde do večnosti
Članci MIROSLAVA RADOJČIĆA, čuvenog novinara "Politike".

Odavde do večnosti

Kosta DimitrijevićStarobeogradska hronika (Vremeplov Beograda)*Kosta Dimitrijević (Beograd, 17. jul 1933 — Beograd, 30. maj 2021) bio je srpski i jugoslovenski književnik, publicista, novinar i saradnik za nauku lista Politika u penziji. Pisao je pripovetke, putopise, romansirane biografije, eseje i likovne kritike, a po njegovim scenarijima urađene su mnoge radio drame i TV emisije. Tokom života je objavio 52 feljtona, 35 knjiga i više od 2.000 priloga u časopisima. Knjige su mu prevođene na francuski, engleski, italijanski i poljski jezik. Dimitrijević je član Udruženja književnika Srbije (od 1962), kao i Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat”, gde se ujedno nalazi i njegova zbirka knjiga, arhivske građe i raznih kulturnih dobara.Dobitnik je niza nagrada i priznanja, uključujući pet nagrada za životno delo, između ostalog Nagrade za životno delo UNS-a i UKS-a, Vukove nagrade, Oktobarske nagrade grada Beograda, Nagrade akademije „Ivo Andrić” i druge.*Vekovi Beograda je nastala kao jedinstven vremeplov istorijskih i kulturnih događanja našeg glavnog grada. Zato i podnaslov tog hronološki preglednog istorijskog romana ili hronike u simboličnom značenju reči glasi: Starobeogradska hronika. Pomenuta knjiga verno, na osnovu dokumenata i istorijskih činjenica prikazuje događanja na beogradskom tlu, koja obuhvataju preko dva milenijuma.Da promenljiva, često haotična i burna istorijska zbivanja u Beogradskoj tvrđavi i varoši na osnovu narodnih legendi, istorijskih zapisa i svedočenja savremenika verodostojno opiše, piscu je dao ideju jedini naš književni nobelovac Ivo Andrić u vreme zajedničkog rada na njegovoj životnoj ispovesti. On je piscu u više navrata s neskrivenim oduševljenjem govorio o značaju Beogradske tvrđave i varoši, kao velikog nadahnuća za buduće književne stvaraoce, izražavajući žaljenje što pored travničke i višegradske hronike nije uspeo da napiše i nameravanu – beogradsku.Tokom dugogodišnjeg druženja sa istaknutim stvaraocima, poput akademika Aleksandra Deroka, književnika Dušana Matića i Božidara Kovačevića, autor je beležio njihova dragocena kazivanja vezana za istorijske mene prestonice. To je činio u želji da otrgne od zaborava mnoga zbivanja i uništena dragocena starobeogradska zdanja. Jer, poznata je činjenica da je bilo više od četrdeset opsada, paljenja i rušenja ovog srpskog drevnog grada, posle Atine i Rima, jednog od najstarijih u Evropi, da bi njegova čuvena Tvrđava prkosno opstajala, gore, visoko na stenama, rađajući se iz zgarišta i pepela, kako kažu, poput mitske ptice Feniks.U tmurnim vremenima „kad su živi zavideli mrtvima“ Beogradska tvrđava odolevala je mnogim vojnim najezdama ponosno se uzdižući na sivom grebenu iznad rečnog ušća, bdijući nad varoši beogradskom poput vojnika na mrtvoj straži. Sve mene na tom istorijskom tlu, posebno u vezi sa istorijom Beogradske tvrđave – najznamenitijeg spomenika srpske prestonice, kao i metamorfoza njene varoši, detaljno i uzbudljivo svedoči ova hronika.Savremenici tvrde da svako ima svoj Beograd, nosi ga u srcu i duši što bi pesnik rekao „među javom i med’ snom“, pa bilo da je starosedelac ili došljak, svejedno, on taj sadašnji megalopolis otkriva na poseban način. Možda su zato svedočanstva o Beogradu toliko različita, istorijska događanja nepotpuna i nedorečena, vremenske odrednice nepouzdane i često menjane. Nadamo se da će ova knjiga čiji je glavni junak naš voljeni Beograd pomoći, naročito mlađim generacijama, a i ostalima da nešto više saznaju o njegovoj tragičnoj ali i slavnoj kulturno-istorijskoj prošlosti i time shvate njegove promene u vezi sa neprestanom borbom za opstanak. Jer, Beograd je zajedno sa onim večito životnim pitanjima „ko smo, odakle smo, kuda idemo?“ – naša neumitna sudbina.Počev od Apolonijevog spisa o prolasku Argonauta u potrazi za „zlatnim runom“ kraj stene na ušću Save u Dunav, preko otkrića praistorijske lobanje „prvog Beograđanina“, uključujući mnoga tuđinska osvajanja, nije ni čudo što je naš glavni grad menjao i svoja imena od kojih pominjemo nekolicinu: Singidunum, Alba Greka, Belgrad, Vajsneburg... Nalazeći se na svetskoj raskrsnici, na putu između dva kontinenta, na međi dve civilizacije – romanske i helenske, Beograd je dobijao i simbolične nazive: Slavni grad, Srpski Beograd, Kuća ratova, Bedem hrišćanstva... Kosta Dimitrijević

Starobeogradska hronika (Vremeplov Beograda)

Kosta Dimitrijević
Starobeogradska hronika  (Vremeplov Beograda)
*
Kosta Dimitrijević (Beograd, 17. jul 1933 — Beograd, 30. maj 2021) bio je srpski i jugoslovenski književnik, publicista, novinar i saradnik za nauku lista Politika u penziji. Pisao je pripovetke, putopise, romansirane biografije, eseje i likovne kritike, a po njegovim scenarijima urađene su mnoge radio drame i TV emisije. Tokom života je objavio 52 feljtona, 35 knjiga i više od 2.000 priloga u časopisima. Knjige su mu prevođene na francuski, engleski, italijanski i poljski jezik. Dimitrijević je član Udruženja književnika Srbije (od 1962), kao i Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat”, gde se ujedno nalazi i njegova zbirka knjiga, arhivske građe i raznih kulturnih dobara.
Dobitnik je niza nagrada i priznanja, uključujući pet nagrada za životno delo, između ostalog Nagrade za životno delo UNS-a i UKS-a, Vukove nagrade, Oktobarske nagrade grada Beograda, Nagrade akademije „Ivo Andrić” i druge.
*
Vekovi Beograda je nastala kao jedinstven vremeplov istorijskih i kulturnih događanja našeg glavnog grada. Zato i podnaslov tog hronološki preglednog istorijskog romana ili hronike u simboličnom značenju reči glasi: Starobeogradska hronika. Pomenuta knjiga verno, na osnovu dokumenata i istorijskih činjenica prikazuje događanja na beogradskom tlu, koja obuhvataju preko dva milenijuma.
Da promenljiva, često haotična i burna istorijska zbivanja u Beogradskoj tvrđavi i varoši na osnovu narodnih legendi, istorijskih zapisa i svedočenja savremenika verodostojno opiše, piscu je dao ideju jedini naš književni nobelovac Ivo Andrić u vreme zajedničkog rada na njegovoj životnoj ispovesti. On je piscu u više navrata s neskrivenim oduševljenjem govorio o značaju Beogradske tvrđave i varoši, kao velikog nadahnuća za buduće književne stvaraoce, izražavajući žaljenje što pored travničke i višegradske hronike nije uspeo da napiše i nameravanu – beogradsku.
Tokom dugogodišnjeg druženja sa istaknutim stvaraocima, poput akademika Aleksandra Deroka, književnika Dušana Matića i Božidara Kovačevića, autor je beležio njihova dragocena kazivanja vezana za istorijske mene prestonice. To je činio u želji da otrgne od zaborava mnoga zbivanja i uništena dragocena starobeogradska zdanja. Jer, poznata je činjenica da je bilo više od četrdeset opsada, paljenja i rušenja ovog srpskog drevnog grada, posle Atine i Rima, jednog od najstarijih u Evropi, da bi njegova čuvena Tvrđava prkosno opstajala, gore, visoko na stenama, rađajući se iz zgarišta i pepela, kako kažu, poput mitske ptice Feniks.
U tmurnim vremenima „kad su živi zavideli mrtvima“ Beogradska tvrđava odolevala je mnogim vojnim najezdama ponosno se uzdižući na sivom grebenu iznad rečnog ušća, bdijući nad varoši beogradskom poput vojnika na mrtvoj straži. Sve mene na tom istorijskom tlu, posebno u vezi sa istorijom Beogradske tvrđave – najznamenitijeg spomenika srpske prestonice, kao i metamorfoza njene varoši, detaljno i uzbudljivo svedoči ova hronika.
Savremenici tvrde da svako ima svoj Beograd, nosi ga u srcu i duši što bi pesnik rekao „među javom i med’ snom“, pa bilo da je starosedelac ili došljak, svejedno, on taj sadašnji megalopolis otkriva na poseban način. Možda su zato svedočanstva o Beogradu toliko različita, istorijska događanja nepotpuna i nedorečena, vremenske odrednice nepouzdane i često menjane. Nadamo se da će ova knjiga čiji je glavni junak naš voljeni Beograd pomoći, naročito mlađim generacijama, a i ostalima da nešto više saznaju o njegovoj tragičnoj ali i slavnoj kulturno-istorijskoj prošlosti i time shvate njegove promene u vezi sa neprestanom borbom za opstanak. Jer, Beograd je zajedno sa onim večito životnim pitanjima „ko smo, odakle smo, kuda idemo?“ – naša neumitna sudbina.
Počev od Apolonijevog spisa o prolasku Argonauta u potrazi za „zlatnim runom“ kraj stene na ušću Save u Dunav, preko otkrića praistorijske lobanje „prvog Beograđanina“, uključujući mnoga tuđinska osvajanja, nije ni čudo što je naš glavni grad menjao i svoja imena od kojih pominjemo nekolicinu: Singidunum, Alba Greka, Belgrad, Vajsneburg... Nalazeći se na svetskoj raskrsnici, na putu između dva kontinenta, na međi dve civilizacije – romanske i helenske, Beograd je dobijao i simbolične nazive: Slavni grad, Srpski Beograd, Kuća ratova, Bedem hrišćanstva...

Kosta Dimitrijević


Starobeogradska hronika , Kosta Dimitrijević ,  (Vremeplov Beograda) , Beograd

Milomir Marić Deca komunizma I-IIDeca komunizma I - Magle sa istokaLiterarna zanimljivost i uverljivost odvela me je nužno u neistražene paralelne svetove obaveštajnih službi, policijskih i diplomatskih tajni, pustolovina i avantura, kaprica moćnika, ličnih i porodičnih drama i tragedija. Pobednici i heroji, suvereni junaci i sudije istorije, literarno najčešće deluju nezanimljivo, izveštačeno i lažno, za razliku od pobeđenih, sklonjenih, isključenih, onih u manjini – odbačenih grubo kao narodni neprijatelji, izdajnici, smutljivci, kolebljivci, nezadovoljnici i neistomišljenici svih boja. Ljudi koji su, kad je grmelo, pogrešno procenili političku situaciju, odnos snaga, zaigrali na slabiju kartu ili neoprezno trčali ispred rude.Milomir Marić je uvek težio da obelodani ono što su drugi želeli da sakriju. Uporno nastojeći da razobliči zablude i tabue jugoslovenskog komunističkog sistema, autor je gotovo jednu deceniju proveo prikupljajući sklonjenu i neobjavljenu istorijsku građu iz domaćih i inostranih arhiva. Kontroverzna knjiga Deca komunizma, koja je krajem osamdesetih godina, kada je objavljena, izazvala burne reakcije u tadašnjoj jugoslovenskoj javnosti, rezultat je ovog dugogodišnjeg rada.„Marić pripada neustrašivoj generaciji koja je videla u šta su se pretvorili naši lepi snovi i ideali!“ – Vladimir Dedijer„Deca komunizma su pripovest o revolucionarnoj avanturi, ispričana u jedino primerenom žanru – akcionom. Pred nama se javljaju ljudi sa svim svojim vrlinama i manama, pobedama i porazima, uverenjima i zabludama, istinama i lažima. Ni anđeli, ni đavoli. Prosto ljudi kojima se dala prilika ili su je sami stvorili da u zgusnutim periodima istorije odigraju važne i dalekosežne uloge.“ – Ljubomir KljakićDeca komunizma II - Ljudi novog dobaDobrica Ćosić me je stalno prekorevao što sam bezobzirno zabio nož u leđa njegovoj generaciji.Živojin Pavlović je napisao nadahnuti esej o mojoj političkoj pornografiji.Svuda su me hvalili Danilo Kiš i Mirko Kovač.Jedino me je tri dana u nastavcima napadao Milovan Danojlić na francuskom radiju u Parizu.Niko nije mogao da poveruje da neko moćan ne stoji iza mene i da me kroz život vode isključivo luda glava i puka radoznalost. U samoodbrani da me slučajno ne provale i jednostavno ne počiste, nikad nisam demantovao da radim za sve moguće domaće i inostrane obaveštajne službe, pošto su mi te sumnje dugo bile praktično jedina zaštita.Milomir Marić je decenijama istraživao zabranjene stranice naše istorije, rušio usađene zablude i opsesije i otvarao opasne tabu-teme, svestan da je prošlost, posle svega, možda neizvesnija od sadašnjosti i budućnosti. U ovoj knjizi on pokušava da prepozna šta se zapravo događalo i šta se krilo iza političkih kulisa i obmana, istovremeno sladostrasno prebirajući po namerno zaturenim i sklonjenim dokumentima, domaćim i inostranim arhivama, i beležeći sećanja koja su junaci naše epohe želeli da ponesu u grob – da bi ih kao opomenu za budućnost štampao u knjizi Deca komunizma.

Deca komunizma I-II

Milomir Marić 
Deca komunizma I-II
Deca komunizma I - Magle sa istoka
Literarna zanimljivost i uverljivost odvela me je nužno u neistražene paralelne svetove obaveštajnih službi, policijskih i diplomatskih tajni, pustolovina i avantura, kaprica moćnika, ličnih i porodičnih drama i tragedija. Pobednici i heroji, suvereni junaci i sudije istorije, literarno najčešće deluju nezanimljivo, izveštačeno i lažno, za razliku od pobeđenih, sklonjenih, isključenih, onih u manjini – odbačenih grubo kao narodni neprijatelji, izdajnici, smutljivci, kolebljivci, nezadovoljnici i neistomišljenici svih boja. Ljudi koji su, kad je grmelo, pogrešno procenili političku situaciju, odnos snaga, zaigrali na slabiju kartu ili neoprezno trčali ispred rude.
Milomir Marić je uvek težio da obelodani ono što su drugi želeli da sakriju. Uporno nastojeći da razobliči zablude i tabue jugoslovenskog komunističkog sistema, autor je gotovo jednu deceniju proveo prikupljajući sklonjenu i neobjavljenu istorijsku građu iz domaćih i inostranih arhiva. Kontroverzna knjiga Deca komunizma, koja je krajem osamdesetih godina, kada je objavljena, izazvala burne reakcije u tadašnjoj jugoslovenskoj javnosti, rezultat je ovog dugogodišnjeg rada.
„Marić pripada neustrašivoj generaciji koja je videla u šta su se pretvorili naši lepi snovi i ideali!“ 
– Vladimir Dedijer
„Deca komunizma su pripovest o revolucionarnoj avanturi, ispričana u jedino primerenom žanru – akcionom. Pred nama se javljaju ljudi sa svim svojim vrlinama i manama, pobedama i porazima, uverenjima i zabludama, istinama i lažima. Ni anđeli, ni đavoli. Prosto ljudi kojima se dala prilika ili su je sami stvorili da u zgusnutim periodima istorije odigraju važne i dalekosežne uloge.“ 
– Ljubomir Kljakić
Deca komunizma II - Ljudi novog doba
Dobrica Ćosić me je stalno prekorevao što sam bezobzirno zabio nož u leđa njegovoj generaciji.
Živojin Pavlović je napisao nadahnuti esej o mojoj političkoj pornografiji.
Svuda su me hvalili Danilo Kiš i Mirko Kovač.
Jedino me je tri dana u nastavcima napadao Milovan Danojlić na francuskom radiju u Parizu.
Niko nije mogao da poveruje da neko moćan ne stoji iza mene i da me kroz život vode isključivo luda glava i puka radoznalost. U samoodbrani da me slučajno ne provale i jednostavno ne počiste, nikad nisam demantovao da radim za sve moguće domaće i inostrane obaveštajne službe, pošto su mi te sumnje dugo bile praktično jedina zaštita.
Milomir Marić je decenijama istraživao zabranjene stranice naše istorije, rušio usađene zablude i opsesije i otvarao opasne tabu-teme, svestan da je prošlost, posle svega, možda neizvesnija od sadašnjosti i budućnosti. U ovoj knjizi on pokušava da prepozna šta se zapravo događalo i šta se krilo iza političkih kulisa i obmana, istovremeno sladostrasno prebirajući po namerno zaturenim i sklonjenim dokumentima, domaćim i inostranim arhivama, i beležeći sećanja koja su junaci naše epohe želeli da ponesu u grob – da bi ih kao opomenu za budućnost štampao u knjizi Deca komunizma.


Srpsko pitanjeDobrica Ćosić"Srpsko pitanje" je priredio Trivo Indić, i u ovoj knjizi nalaze se tekstovi koje je Ćosić govorio tokom javnih istupanja, kao i njegova razmišljanja, sve tematski vezano za srpsko pitanje, onako kako ga doživljava pisac.&nbsp;Dobrosav Ćosić (Velika Drenova, kod Trstenika, 29. decembar 1921 — Beograd, 18. maj 2014) bio je jugoslovenski i srpski političar, književnik i akademik.KOSOVO - OTVARANJE KRIZERAZISTORIJA SRPSKOG NARODASRBI I SLOVENCIRASPAD JUGOSLAVIJESRPSKO PITANJE I GRAĐANSKI RAT U HRVATSKOJSRPSKO PITANJE I GRAĐANSKI RAT U BOSNI I HERCEGOVININA DUŽNOSTI PREDSEDNIKA SRJNASTVAK BORBE ZA NACIONALNI OPSTANAK I DEMOKRATSKI PREOBRAŽAJKOSOVSKO PITANJE I AGRESIJA NATO PAKTAO SRPSKOM PITANJU PONOVO

Srpsko pitanje I-II

Srpsko pitanje
Dobrica Ćosić
"Srpsko pitanje" je priredio Trivo Indić, i u ovoj knjizi nalaze se tekstovi koje je Ćosić govorio tokom javnih istupanja, kao i njegova razmišljanja, sve tematski vezano za srpsko pitanje, onako kako ga doživljava pisac. 
Dobrosav Ćosić (Velika Drenova, kod Trstenika, 29. decembar 1921 — Beograd, 18. maj 2014) bio je jugoslovenski i srpski političar, književnik i akademik.
KOSOVO - OTVARANJE KRIZE
RAZISTORIJA SRPSKOG NARODA
SRBI I SLOVENCI
RASPAD JUGOSLAVIJE
SRPSKO PITANJE I GRAĐANSKI RAT U HRVATSKOJ
SRPSKO PITANJE I GRAĐANSKI RAT U BOSNI I HERCEGOVINI
NA DUŽNOSTI PREDSEDNIKA SRJ
NASTVAK BORBE ZA NACIONALNI OPSTANAK I DEMOKRATSKI PREOBRAŽAJ
KOSOVSKO PITANJE I AGRESIJA NATO PAKTA
O SRPSKOM PITANJU PONOVO


"Srpsko pitanje" je priredio Trivo Indić, i u ovoj knjizi nalaze se tekstovi koje je Ćosić govorio tokom javnih istupanja, kao i njegova razmišljanja,

Jirgen ElzeserRATNE LAŽI od Kosovskog sukoba do suđenja MiloševićuPišući o ratu na Balkanu, autor se hrabro i argumentovano suprotstavlja medijskoj propagandi na Zapadu. Kritikuje nemačku politiku u odnosu na ovaj deo Evrope. Koristeći zapadne izvore, on iznosi istinu o dešavanjima u Bosni i na Kosovu, sa željom da ta istina dopre i do srpskog i do nemačkog čitaoca.U ovoj knjizi se mogu naći argumentovane istine o Račku, navodnom broju žrtava na Kosovu, Operciji Potkova, itd.

RATNE LAZI 

Jirgen Elzeser
RATNE LAŽI od Kosovskog sukoba do suđenja Miloševiću
Pišući o ratu na Balkanu, autor se hrabro i argumentovano suprotstavlja medijskoj propagandi na Zapadu. Kritikuje nemačku politiku u odnosu na ovaj deo Evrope. Koristeći zapadne izvore, on iznosi istinu o dešavanjima u Bosni i na Kosovu, sa željom da ta istina dopre i do srpskog i do nemačkog čitaoca.
U ovoj knjizi se mogu naći argumentovane istine o Račku, navodnom broju žrtava na Kosovu, Operciji Potkova, itd.


Jirgen Elzeser RATNE LAŽI od Kosovskog sukoba do suđenja Miloševiću Kosovo Rat na Kosovu 1999 godina Bombardovanje Srbije

RATNE LAŽI 

Priredila Ana Ćosić Vukić1968-2004Razmišljanja Dobrice Ćosića pisana u vidu dnevnika a vezana za njegove stavove, iskutsva i događaje vezane za Kosovo!*Akademik, pisac, romansijer i esejista, politički i nacionalni teoretičar, Dobrica Ćosić rođen je u Velikoj Drenovi kod Trstenika 29. decembra 1921. godine. Nakon završene Osnovne škole, učio je Vinogradsko-voćarsku školu u Aleksandrovcu, Srednju poljoprivrednu školu u Bukovu kod Negotina, a maturirao je u poljoprivrednoj školi u Valjevu 1942. godine. Tokom Drugog svetskog rata učestvovao je u narodnooslobodilačkoj borbi. Posle oslobođenja završio je Višu političku školu „Đuro Đaković”.Prvi roman „Daleko je sunce” objavio je 1951. godine i od tada, ohrabren početnim književnim uspehom, profesionalno se posvetio književnom radu. Svojim delima dospeo je u sam vrh srpske književnosti. Napisao je kultne romane: „Korene”, „Deobe”, „Vreme smrti”, „Vreme zla”, „Vreme vlasti”, ali i mnoge druge. Može se reći da je u romanu našao formu koja najviše odgovara njegovom književnom duhu. Svojim delima nastojao je da predstavi tragičnu sudbinu srpskog naroda, opiše nacionalnu problematiku kroz jedan vremenski i prostorni okvir nabijen istorijskim događajima.Pored književnosti, Dobrica Ćosić je i u političkom životu Jugoslavije ostavio jasan trag. Politički aktivan još tokom narodnooslobodilačke borbe, nakon rata je bio član Agitpropa Centralnog komiteta KP Srbije. Bio je narodni poslanik u republičkoj i saveznoj skupštini 12 godina. U početku na liniji sa partijskim vrhom i kao blizak saradnik Josipa Broza Tita, Dobrica Ćosić je svojim nezavisnim stavom i kritičkim istupima u javnosti postepeno stekao status političkog disidenta. Otvaranjem pitanja Golog otoka, suprotstavljenjem političkoj likvidaciji Milovana Đilasa i Aleksandra Rankovića i svojim stavom o položaju Srba na Kosovu i Metohiji, godinama je bio politički anatemisan i isključen iz javnog života. Usled turbulentnih promena tokom poslednje decenije XX veka, raspada države i građanskog rata, Dobrica Ćosić je juna 1992. godine izabran za prvog predsednika poslednje Jugoslavije. Posle samo godinu dana i sukoba sa predsednikom Srbije Slobodnom Miloševićem, smenjen je sa te funkcije.Za dopisnog člana Odeljenja jezika i književnosti Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 1970, a za redovnog 1976. godine. Dobitnik je brojnih, najviših književnih nagrada za svoje stvaralaštvo.Preminuo je 18. maja 2014. u Beogradu.(Izvor: SANU)

Kosovo

Priredila Ana Ćosić Vukić
1968-2004
Razmišljanja Dobrice Ćosića pisana u vidu dnevnika a vezana za njegove stavove, iskutsva i događaje vezane za Kosovo!
*
Akademik, pisac, romansijer i esejista, politički i nacionalni teoretičar, Dobrica Ćosić rođen je u Velikoj Drenovi kod Trstenika 29. decembra 1921. godine. Nakon završene Osnovne škole, učio je Vinogradsko-voćarsku školu u Aleksandrovcu, Srednju poljoprivrednu školu u Bukovu kod Negotina, a maturirao je u poljoprivrednoj školi u Valjevu 1942. godine. Tokom Drugog svetskog rata učestvovao je u narodnooslobodilačkoj borbi. Posle oslobođenja završio je Višu političku školu „Đuro Đaković”.
Prvi roman „Daleko je sunce” objavio je 1951. godine i od tada, ohrabren početnim književnim uspehom, profesionalno se posvetio književnom radu. Svojim delima dospeo je u sam vrh srpske književnosti. Napisao je kultne romane: „Korene”, „Deobe”, „Vreme smrti”, „Vreme zla”, „Vreme vlasti”, ali i mnoge druge. Može se reći da je u romanu našao formu koja najviše odgovara njegovom književnom duhu. Svojim delima nastojao je da predstavi tragičnu sudbinu srpskog naroda, opiše nacionalnu problematiku kroz jedan vremenski i prostorni okvir nabijen istorijskim događajima.
Pored književnosti, Dobrica Ćosić je i u političkom životu Jugoslavije ostavio jasan trag. Politički aktivan još tokom narodnooslobodilačke borbe, nakon rata je bio član Agitpropa Centralnog komiteta KP Srbije. Bio je narodni poslanik u republičkoj i saveznoj skupštini 12 godina. U početku na liniji sa partijskim vrhom i kao blizak saradnik Josipa Broza Tita, Dobrica Ćosić je svojim nezavisnim stavom i kritičkim istupima u javnosti postepeno stekao status političkog disidenta. Otvaranjem pitanja Golog otoka, suprotstavljenjem političkoj likvidaciji Milovana Đilasa i Aleksandra Rankovića i svojim stavom o položaju Srba na Kosovu i Metohiji, godinama je bio politički anatemisan i isključen iz javnog života. Usled turbulentnih promena tokom poslednje decenije XX veka, raspada države i građanskog rata, Dobrica Ćosić je juna 1992. godine izabran za prvog predsednika poslednje Jugoslavije. Posle samo godinu dana i sukoba sa predsednikom Srbije Slobodnom Miloševićem, smenjen je sa te funkcije.
Za dopisnog člana Odeljenja jezika i književnosti Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 1970, a za redovnog 1976. godine. Dobitnik je brojnih, najviših književnih nagrada za svoje stvaralaštvo.
Preminuo je 18. maja 2014. u Beogradu.
(Izvor: SANU)


Kosovo Dobrica Ćosić Metohija Deobe Vreme smrti Koreni

Istraži sve knjige

Prošetajte se našim pretraživačem bajkovitim predelima stare knjige, prođite kroz šumarke i livade polovne knjige, idite potokom retke knjige do izvora antikvarne knjige.