Toma FilaZavršna rečAutobiografija Tome File je topli porodični album, uzbudljiva i dramatična advokatska ispovest, sudski dosije, galerija veoma raznovrsnih klijenata i freska vremena od pola veka.U ovoj „Završnoj reči” Fila je vešto, zavodljivo, činjenično, otvorio deo sudbina i istorije, ličnog i zajedničkog, na način kakav do sada nismo sreli.Izvlačeći zlatne konce iz ogromnog i zamršenog klupka svoje raskošne karijere, on je, paraleno, izvukao nekoliko upečatljivih slojeva, koje će čitalac otkriti.ISKRENOST je dominantan fluid koji teče ovim stranicama.ETIČKA odanost nigde nije ni milimetar prešla zadatu granicu.ČINjENICE su sveto načelo.PLEMENITOST je, iako pokušava da se sakrije, samu sebe izvela na videlo.HRABROST je probila oklop kojim bi se drugi štitili.„Završna reč” je samo isečak iz duge, plodne, do velikih drama uzdignute advokatske karijere Tome File. U ovoj knjizi slučajevi Slobodana Miloševića. Žarka Lauševića, Borke Vučić, Nikole Šainovića, Šefke Hodžić, haških osuđenika, ubica i kriminalaca, nevinih i krivih, samo su neke od stranica mnogih završnih reči ovog princa srpske advokature.

Zavrsna rec

Toma Fila
Završna reč
Autobiografija Tome File je topli porodični album, uzbudljiva i dramatična advokatska ispovest, sudski dosije, galerija veoma raznovrsnih klijenata i freska vremena od pola veka.
U ovoj „Završnoj reči” Fila je vešto, zavodljivo, činjenično, otvorio deo sudbina i istorije, ličnog i zajedničkog, na način kakav do sada nismo sreli.
Izvlačeći zlatne konce iz ogromnog i zamršenog klupka svoje raskošne karijere, on je, paraleno, izvukao nekoliko upečatljivih slojeva, koje će čitalac otkriti.
ISKRENOST je dominantan fluid koji teče ovim stranicama.
ETIČKA odanost nigde nije ni milimetar prešla zadatu granicu.
ČINjENICE su sveto načelo.
PLEMENITOST je, iako pokušava da se sakrije, samu sebe izvela na videlo.
HRABROST je probila oklop kojim bi se drugi štitili.
„Završna reč” je samo isečak iz duge, plodne, do velikih drama uzdignute advokatske karijere Tome File. U ovoj knjizi slučajevi Slobodana Miloševića. Žarka Lauševića, Borke Vučić, Nikole Šainovića, Šefke Hodžić, haških osuđenika, ubica i kriminalaca, nevinih i krivih, samo su neke od stranica mnogih završnih reči ovog princa srpske advokature. 


Završna reč

Miroslav Radojčić Odavde do večnostiIzdavanje i proizvodnja Beograd : Fond Ribnikar : Narodna knjiga - Alfa, 2005 (Beograd : Narodna knjiga - Alfa)Fizički opis 339 str. ; 21 cmZbirka Riznica srpskog novinarstva / [Fond Ribnikar] ; ǂknj. ǂ6ISBN 86-85171-11-3 (knj. 6)86-85171-04-0 (FR; za izdavačku celinu; karton)Tiraž 3.000Str. 5-6: Reč izdavača / Darko D. Ribnikar.Članci MIROSLAVA RADOJČIĆA, čuvenog novinara "Politike"...Iskreno, Ubistvo predsednika SAD Džona Kenedija, Berlin 1953, Krunisanje Elizabete II, Izveštaji iz Engleske, Izveštaji iz Amerike, Sudbina čovekova, Putovanje, razne zemlje (Indija, Atina, Nemačka, Amerika, Kanada, Manila), O nama i našim ljudima, Sport.Miroslav Miro Radojčić (Sarajevo, 24. avgust 1920 — Beograd, 14. januar 2000) bio je srpski i jugoslovenski novinar, najpoznatiji kao prvi i dugogogodišnji dopisnik Politike od 1945. godine iz Njujorka i Londona.Rođen je 1920. godine u Sarajevu, gde je završio Prvu mušku gimnaziju, kao najuspešniji đak. Na pragu Drugog svetskog rata sa porodicom se doselio u Beograd.Jedna od ulica u Beogradu od 2020. godine nosi njegovo ime.

Odavde do vecnosti

Miroslav Radojčić 
Odavde do večnosti
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Fond Ribnikar : Narodna knjiga - Alfa, 2005 (Beograd : Narodna knjiga - Alfa)
Fizički opis 339 str. ; 21 cm
Zbirka Riznica srpskog novinarstva / [Fond Ribnikar] ; ǂknj. ǂ6
ISBN 86-85171-11-3 (knj. 6)
86-85171-04-0 (FR; za izdavačku celinu; karton)
Tiraž 3.000
Str. 5-6: Reč izdavača / Darko D. Ribnikar.
Članci MIROSLAVA RADOJČIĆA, čuvenog novinara "Politike"...Iskreno, Ubistvo predsednika SAD Džona Kenedija, Berlin 1953, Krunisanje Elizabete II, Izveštaji iz Engleske, Izveštaji iz Amerike, Sudbina čovekova, Putovanje, razne zemlje (Indija, Atina, Nemačka, Amerika, Kanada, Manila), O nama i našim ljudima, Sport.
Miroslav Miro Radojčić (Sarajevo, 24. avgust 1920 — Beograd, 14. januar 2000) bio je srpski i jugoslovenski novinar, najpoznatiji kao prvi i dugogogodišnji dopisnik Politike od 1945. godine iz Njujorka i Londona.
Rođen je 1920. godine u Sarajevu, gde je završio Prvu mušku gimnaziju, kao najuspešniji đak. Na pragu Drugog svetskog rata sa porodicom se doselio u Beograd.
Jedna od ulica u Beogradu od 2020. godine nosi njegovo ime.


Miroslav Radojčić 
Odavde do večnosti
Članci MIROSLAVA RADOJČIĆA, čuvenog novinara "Politike".

Odavde do večnosti

Kosta DimitrijevićStarobeogradska hronika (Vremeplov Beograda)*Kosta Dimitrijević (Beograd, 17. jul 1933 — Beograd, 30. maj 2021) bio je srpski i jugoslovenski književnik, publicista, novinar i saradnik za nauku lista Politika u penziji. Pisao je pripovetke, putopise, romansirane biografije, eseje i likovne kritike, a po njegovim scenarijima urađene su mnoge radio drame i TV emisije. Tokom života je objavio 52 feljtona, 35 knjiga i više od 2.000 priloga u časopisima. Knjige su mu prevođene na francuski, engleski, italijanski i poljski jezik. Dimitrijević je član Udruženja književnika Srbije (od 1962), kao i Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat”, gde se ujedno nalazi i njegova zbirka knjiga, arhivske građe i raznih kulturnih dobara.Dobitnik je niza nagrada i priznanja, uključujući pet nagrada za životno delo, između ostalog Nagrade za životno delo UNS-a i UKS-a, Vukove nagrade, Oktobarske nagrade grada Beograda, Nagrade akademije „Ivo Andrić” i druge.*Vekovi Beograda je nastala kao jedinstven vremeplov istorijskih i kulturnih događanja našeg glavnog grada. Zato i podnaslov tog hronološki preglednog istorijskog romana ili hronike u simboličnom značenju reči glasi: Starobeogradska hronika. Pomenuta knjiga verno, na osnovu dokumenata i istorijskih činjenica prikazuje događanja na beogradskom tlu, koja obuhvataju preko dva milenijuma.Da promenljiva, često haotična i burna istorijska zbivanja u Beogradskoj tvrđavi i varoši na osnovu narodnih legendi, istorijskih zapisa i svedočenja savremenika verodostojno opiše, piscu je dao ideju jedini naš književni nobelovac Ivo Andrić u vreme zajedničkog rada na njegovoj životnoj ispovesti. On je piscu u više navrata s neskrivenim oduševljenjem govorio o značaju Beogradske tvrđave i varoši, kao velikog nadahnuća za buduće književne stvaraoce, izražavajući žaljenje što pored travničke i višegradske hronike nije uspeo da napiše i nameravanu – beogradsku.Tokom dugogodišnjeg druženja sa istaknutim stvaraocima, poput akademika Aleksandra Deroka, književnika Dušana Matića i Božidara Kovačevića, autor je beležio njihova dragocena kazivanja vezana za istorijske mene prestonice. To je činio u želji da otrgne od zaborava mnoga zbivanja i uništena dragocena starobeogradska zdanja. Jer, poznata je činjenica da je bilo više od četrdeset opsada, paljenja i rušenja ovog srpskog drevnog grada, posle Atine i Rima, jednog od najstarijih u Evropi, da bi njegova čuvena Tvrđava prkosno opstajala, gore, visoko na stenama, rađajući se iz zgarišta i pepela, kako kažu, poput mitske ptice Feniks.U tmurnim vremenima „kad su živi zavideli mrtvima“ Beogradska tvrđava odolevala je mnogim vojnim najezdama ponosno se uzdižući na sivom grebenu iznad rečnog ušća, bdijući nad varoši beogradskom poput vojnika na mrtvoj straži. Sve mene na tom istorijskom tlu, posebno u vezi sa istorijom Beogradske tvrđave – najznamenitijeg spomenika srpske prestonice, kao i metamorfoza njene varoši, detaljno i uzbudljivo svedoči ova hronika.Savremenici tvrde da svako ima svoj Beograd, nosi ga u srcu i duši što bi pesnik rekao „među javom i med’ snom“, pa bilo da je starosedelac ili došljak, svejedno, on taj sadašnji megalopolis otkriva na poseban način. Možda su zato svedočanstva o Beogradu toliko različita, istorijska događanja nepotpuna i nedorečena, vremenske odrednice nepouzdane i često menjane. Nadamo se da će ova knjiga čiji je glavni junak naš voljeni Beograd pomoći, naročito mlađim generacijama, a i ostalima da nešto više saznaju o njegovoj tragičnoj ali i slavnoj kulturno-istorijskoj prošlosti i time shvate njegove promene u vezi sa neprestanom borbom za opstanak. Jer, Beograd je zajedno sa onim večito životnim pitanjima „ko smo, odakle smo, kuda idemo?“ – naša neumitna sudbina.Počev od Apolonijevog spisa o prolasku Argonauta u potrazi za „zlatnim runom“ kraj stene na ušću Save u Dunav, preko otkrića praistorijske lobanje „prvog Beograđanina“, uključujući mnoga tuđinska osvajanja, nije ni čudo što je naš glavni grad menjao i svoja imena od kojih pominjemo nekolicinu: Singidunum, Alba Greka, Belgrad, Vajsneburg... Nalazeći se na svetskoj raskrsnici, na putu između dva kontinenta, na međi dve civilizacije – romanske i helenske, Beograd je dobijao i simbolične nazive: Slavni grad, Srpski Beograd, Kuća ratova, Bedem hrišćanstva... Kosta Dimitrijević

Starobeogradska hronika (Vremeplov Beograda)

Kosta Dimitrijević
Starobeogradska hronika  (Vremeplov Beograda)
*
Kosta Dimitrijević (Beograd, 17. jul 1933 — Beograd, 30. maj 2021) bio je srpski i jugoslovenski književnik, publicista, novinar i saradnik za nauku lista Politika u penziji. Pisao je pripovetke, putopise, romansirane biografije, eseje i likovne kritike, a po njegovim scenarijima urađene su mnoge radio drame i TV emisije. Tokom života je objavio 52 feljtona, 35 knjiga i više od 2.000 priloga u časopisima. Knjige su mu prevođene na francuski, engleski, italijanski i poljski jezik. Dimitrijević je član Udruženja književnika Srbije (od 1962), kao i Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat”, gde se ujedno nalazi i njegova zbirka knjiga, arhivske građe i raznih kulturnih dobara.
Dobitnik je niza nagrada i priznanja, uključujući pet nagrada za životno delo, između ostalog Nagrade za životno delo UNS-a i UKS-a, Vukove nagrade, Oktobarske nagrade grada Beograda, Nagrade akademije „Ivo Andrić” i druge.
*
Vekovi Beograda je nastala kao jedinstven vremeplov istorijskih i kulturnih događanja našeg glavnog grada. Zato i podnaslov tog hronološki preglednog istorijskog romana ili hronike u simboličnom značenju reči glasi: Starobeogradska hronika. Pomenuta knjiga verno, na osnovu dokumenata i istorijskih činjenica prikazuje događanja na beogradskom tlu, koja obuhvataju preko dva milenijuma.
Da promenljiva, često haotična i burna istorijska zbivanja u Beogradskoj tvrđavi i varoši na osnovu narodnih legendi, istorijskih zapisa i svedočenja savremenika verodostojno opiše, piscu je dao ideju jedini naš književni nobelovac Ivo Andrić u vreme zajedničkog rada na njegovoj životnoj ispovesti. On je piscu u više navrata s neskrivenim oduševljenjem govorio o značaju Beogradske tvrđave i varoši, kao velikog nadahnuća za buduće književne stvaraoce, izražavajući žaljenje što pored travničke i višegradske hronike nije uspeo da napiše i nameravanu – beogradsku.
Tokom dugogodišnjeg druženja sa istaknutim stvaraocima, poput akademika Aleksandra Deroka, književnika Dušana Matića i Božidara Kovačevića, autor je beležio njihova dragocena kazivanja vezana za istorijske mene prestonice. To je činio u želji da otrgne od zaborava mnoga zbivanja i uništena dragocena starobeogradska zdanja. Jer, poznata je činjenica da je bilo više od četrdeset opsada, paljenja i rušenja ovog srpskog drevnog grada, posle Atine i Rima, jednog od najstarijih u Evropi, da bi njegova čuvena Tvrđava prkosno opstajala, gore, visoko na stenama, rađajući se iz zgarišta i pepela, kako kažu, poput mitske ptice Feniks.
U tmurnim vremenima „kad su živi zavideli mrtvima“ Beogradska tvrđava odolevala je mnogim vojnim najezdama ponosno se uzdižući na sivom grebenu iznad rečnog ušća, bdijući nad varoši beogradskom poput vojnika na mrtvoj straži. Sve mene na tom istorijskom tlu, posebno u vezi sa istorijom Beogradske tvrđave – najznamenitijeg spomenika srpske prestonice, kao i metamorfoza njene varoši, detaljno i uzbudljivo svedoči ova hronika.
Savremenici tvrde da svako ima svoj Beograd, nosi ga u srcu i duši što bi pesnik rekao „među javom i med’ snom“, pa bilo da je starosedelac ili došljak, svejedno, on taj sadašnji megalopolis otkriva na poseban način. Možda su zato svedočanstva o Beogradu toliko različita, istorijska događanja nepotpuna i nedorečena, vremenske odrednice nepouzdane i često menjane. Nadamo se da će ova knjiga čiji je glavni junak naš voljeni Beograd pomoći, naročito mlađim generacijama, a i ostalima da nešto više saznaju o njegovoj tragičnoj ali i slavnoj kulturno-istorijskoj prošlosti i time shvate njegove promene u vezi sa neprestanom borbom za opstanak. Jer, Beograd je zajedno sa onim večito životnim pitanjima „ko smo, odakle smo, kuda idemo?“ – naša neumitna sudbina.
Počev od Apolonijevog spisa o prolasku Argonauta u potrazi za „zlatnim runom“ kraj stene na ušću Save u Dunav, preko otkrića praistorijske lobanje „prvog Beograđanina“, uključujući mnoga tuđinska osvajanja, nije ni čudo što je naš glavni grad menjao i svoja imena od kojih pominjemo nekolicinu: Singidunum, Alba Greka, Belgrad, Vajsneburg... Nalazeći se na svetskoj raskrsnici, na putu između dva kontinenta, na međi dve civilizacije – romanske i helenske, Beograd je dobijao i simbolične nazive: Slavni grad, Srpski Beograd, Kuća ratova, Bedem hrišćanstva...

Kosta Dimitrijević


Starobeogradska hronika , Kosta Dimitrijević ,  (Vremeplov Beograda) , Beograd

Milomir Marić Deca komunizma I-IIDeca komunizma I - Magle sa istokaLiterarna zanimljivost i uverljivost odvela me je nužno u neistražene paralelne svetove obaveštajnih službi, policijskih i diplomatskih tajni, pustolovina i avantura, kaprica moćnika, ličnih i porodičnih drama i tragedija. Pobednici i heroji, suvereni junaci i sudije istorije, literarno najčešće deluju nezanimljivo, izveštačeno i lažno, za razliku od pobeđenih, sklonjenih, isključenih, onih u manjini – odbačenih grubo kao narodni neprijatelji, izdajnici, smutljivci, kolebljivci, nezadovoljnici i neistomišljenici svih boja. Ljudi koji su, kad je grmelo, pogrešno procenili političku situaciju, odnos snaga, zaigrali na slabiju kartu ili neoprezno trčali ispred rude.Milomir Marić je uvek težio da obelodani ono što su drugi želeli da sakriju. Uporno nastojeći da razobliči zablude i tabue jugoslovenskog komunističkog sistema, autor je gotovo jednu deceniju proveo prikupljajući sklonjenu i neobjavljenu istorijsku građu iz domaćih i inostranih arhiva. Kontroverzna knjiga Deca komunizma, koja je krajem osamdesetih godina, kada je objavljena, izazvala burne reakcije u tadašnjoj jugoslovenskoj javnosti, rezultat je ovog dugogodišnjeg rada.„Marić pripada neustrašivoj generaciji koja je videla u šta su se pretvorili naši lepi snovi i ideali!“ – Vladimir Dedijer„Deca komunizma su pripovest o revolucionarnoj avanturi, ispričana u jedino primerenom žanru – akcionom. Pred nama se javljaju ljudi sa svim svojim vrlinama i manama, pobedama i porazima, uverenjima i zabludama, istinama i lažima. Ni anđeli, ni đavoli. Prosto ljudi kojima se dala prilika ili su je sami stvorili da u zgusnutim periodima istorije odigraju važne i dalekosežne uloge.“ – Ljubomir KljakićDeca komunizma II - Ljudi novog dobaDobrica Ćosić me je stalno prekorevao što sam bezobzirno zabio nož u leđa njegovoj generaciji.Živojin Pavlović je napisao nadahnuti esej o mojoj političkoj pornografiji.Svuda su me hvalili Danilo Kiš i Mirko Kovač.Jedino me je tri dana u nastavcima napadao Milovan Danojlić na francuskom radiju u Parizu.Niko nije mogao da poveruje da neko moćan ne stoji iza mene i da me kroz život vode isključivo luda glava i puka radoznalost. U samoodbrani da me slučajno ne provale i jednostavno ne počiste, nikad nisam demantovao da radim za sve moguće domaće i inostrane obaveštajne službe, pošto su mi te sumnje dugo bile praktično jedina zaštita.Milomir Marić je decenijama istraživao zabranjene stranice naše istorije, rušio usađene zablude i opsesije i otvarao opasne tabu-teme, svestan da je prošlost, posle svega, možda neizvesnija od sadašnjosti i budućnosti. U ovoj knjizi on pokušava da prepozna šta se zapravo događalo i šta se krilo iza političkih kulisa i obmana, istovremeno sladostrasno prebirajući po namerno zaturenim i sklonjenim dokumentima, domaćim i inostranim arhivama, i beležeći sećanja koja su junaci naše epohe želeli da ponesu u grob – da bi ih kao opomenu za budućnost štampao u knjizi Deca komunizma.

Deca komunizma I-II

Milomir Marić 
Deca komunizma I-II
Deca komunizma I - Magle sa istoka
Literarna zanimljivost i uverljivost odvela me je nužno u neistražene paralelne svetove obaveštajnih službi, policijskih i diplomatskih tajni, pustolovina i avantura, kaprica moćnika, ličnih i porodičnih drama i tragedija. Pobednici i heroji, suvereni junaci i sudije istorije, literarno najčešće deluju nezanimljivo, izveštačeno i lažno, za razliku od pobeđenih, sklonjenih, isključenih, onih u manjini – odbačenih grubo kao narodni neprijatelji, izdajnici, smutljivci, kolebljivci, nezadovoljnici i neistomišljenici svih boja. Ljudi koji su, kad je grmelo, pogrešno procenili političku situaciju, odnos snaga, zaigrali na slabiju kartu ili neoprezno trčali ispred rude.
Milomir Marić je uvek težio da obelodani ono što su drugi želeli da sakriju. Uporno nastojeći da razobliči zablude i tabue jugoslovenskog komunističkog sistema, autor je gotovo jednu deceniju proveo prikupljajući sklonjenu i neobjavljenu istorijsku građu iz domaćih i inostranih arhiva. Kontroverzna knjiga Deca komunizma, koja je krajem osamdesetih godina, kada je objavljena, izazvala burne reakcije u tadašnjoj jugoslovenskoj javnosti, rezultat je ovog dugogodišnjeg rada.
„Marić pripada neustrašivoj generaciji koja je videla u šta su se pretvorili naši lepi snovi i ideali!“ 
– Vladimir Dedijer
„Deca komunizma su pripovest o revolucionarnoj avanturi, ispričana u jedino primerenom žanru – akcionom. Pred nama se javljaju ljudi sa svim svojim vrlinama i manama, pobedama i porazima, uverenjima i zabludama, istinama i lažima. Ni anđeli, ni đavoli. Prosto ljudi kojima se dala prilika ili su je sami stvorili da u zgusnutim periodima istorije odigraju važne i dalekosežne uloge.“ 
– Ljubomir Kljakić
Deca komunizma II - Ljudi novog doba
Dobrica Ćosić me je stalno prekorevao što sam bezobzirno zabio nož u leđa njegovoj generaciji.
Živojin Pavlović je napisao nadahnuti esej o mojoj političkoj pornografiji.
Svuda su me hvalili Danilo Kiš i Mirko Kovač.
Jedino me je tri dana u nastavcima napadao Milovan Danojlić na francuskom radiju u Parizu.
Niko nije mogao da poveruje da neko moćan ne stoji iza mene i da me kroz život vode isključivo luda glava i puka radoznalost. U samoodbrani da me slučajno ne provale i jednostavno ne počiste, nikad nisam demantovao da radim za sve moguće domaće i inostrane obaveštajne službe, pošto su mi te sumnje dugo bile praktično jedina zaštita.
Milomir Marić je decenijama istraživao zabranjene stranice naše istorije, rušio usađene zablude i opsesije i otvarao opasne tabu-teme, svestan da je prošlost, posle svega, možda neizvesnija od sadašnjosti i budućnosti. U ovoj knjizi on pokušava da prepozna šta se zapravo događalo i šta se krilo iza političkih kulisa i obmana, istovremeno sladostrasno prebirajući po namerno zaturenim i sklonjenim dokumentima, domaćim i inostranim arhivama, i beležeći sećanja koja su junaci naše epohe želeli da ponesu u grob – da bi ih kao opomenu za budućnost štampao u knjizi Deca komunizma.


Srpsko pitanjeDobrica Ćosić"Srpsko pitanje" je priredio Trivo Indić, i u ovoj knjizi nalaze se tekstovi koje je Ćosić govorio tokom javnih istupanja, kao i njegova razmišljanja, sve tematski vezano za srpsko pitanje, onako kako ga doživljava pisac.&nbsp;Dobrosav Ćosić (Velika Drenova, kod Trstenika, 29. decembar 1921 — Beograd, 18. maj 2014) bio je jugoslovenski i srpski političar, književnik i akademik.KOSOVO - OTVARANJE KRIZERAZISTORIJA SRPSKOG NARODASRBI I SLOVENCIRASPAD JUGOSLAVIJESRPSKO PITANJE I GRAĐANSKI RAT U HRVATSKOJSRPSKO PITANJE I GRAĐANSKI RAT U BOSNI I HERCEGOVININA DUŽNOSTI PREDSEDNIKA SRJNASTVAK BORBE ZA NACIONALNI OPSTANAK I DEMOKRATSKI PREOBRAŽAJKOSOVSKO PITANJE I AGRESIJA NATO PAKTAO SRPSKOM PITANJU PONOVO

Srpsko pitanje I-II

Srpsko pitanje
Dobrica Ćosić
"Srpsko pitanje" je priredio Trivo Indić, i u ovoj knjizi nalaze se tekstovi koje je Ćosić govorio tokom javnih istupanja, kao i njegova razmišljanja, sve tematski vezano za srpsko pitanje, onako kako ga doživljava pisac. 
Dobrosav Ćosić (Velika Drenova, kod Trstenika, 29. decembar 1921 — Beograd, 18. maj 2014) bio je jugoslovenski i srpski političar, književnik i akademik.
KOSOVO - OTVARANJE KRIZE
RAZISTORIJA SRPSKOG NARODA
SRBI I SLOVENCI
RASPAD JUGOSLAVIJE
SRPSKO PITANJE I GRAĐANSKI RAT U HRVATSKOJ
SRPSKO PITANJE I GRAĐANSKI RAT U BOSNI I HERCEGOVINI
NA DUŽNOSTI PREDSEDNIKA SRJ
NASTVAK BORBE ZA NACIONALNI OPSTANAK I DEMOKRATSKI PREOBRAŽAJ
KOSOVSKO PITANJE I AGRESIJA NATO PAKTA
O SRPSKOM PITANJU PONOVO


"Srpsko pitanje" je priredio Trivo Indić, i u ovoj knjizi nalaze se tekstovi koje je Ćosić govorio tokom javnih istupanja, kao i njegova razmišljanja,

Jirgen ElzeserRATNE LAŽI od Kosovskog sukoba do suđenja MiloševićuPišući o ratu na Balkanu, autor se hrabro i argumentovano suprotstavlja medijskoj propagandi na Zapadu. Kritikuje nemačku politiku u odnosu na ovaj deo Evrope. Koristeći zapadne izvore, on iznosi istinu o dešavanjima u Bosni i na Kosovu, sa željom da ta istina dopre i do srpskog i do nemačkog čitaoca.U ovoj knjizi se mogu naći argumentovane istine o Račku, navodnom broju žrtava na Kosovu, Operciji Potkova, itd.

RATNE LAZI 

Jirgen Elzeser
RATNE LAŽI od Kosovskog sukoba do suđenja Miloševiću
Pišući o ratu na Balkanu, autor se hrabro i argumentovano suprotstavlja medijskoj propagandi na Zapadu. Kritikuje nemačku politiku u odnosu na ovaj deo Evrope. Koristeći zapadne izvore, on iznosi istinu o dešavanjima u Bosni i na Kosovu, sa željom da ta istina dopre i do srpskog i do nemačkog čitaoca.
U ovoj knjizi se mogu naći argumentovane istine o Račku, navodnom broju žrtava na Kosovu, Operciji Potkova, itd.


Jirgen Elzeser RATNE LAŽI od Kosovskog sukoba do suđenja Miloševiću Kosovo Rat na Kosovu 1999 godina Bombardovanje Srbije

RATNE LAŽI 

Priredila Ana Ćosić Vukić1968-2004Razmišljanja Dobrice Ćosića pisana u vidu dnevnika a vezana za njegove stavove, iskutsva i događaje vezane za Kosovo!*Akademik, pisac, romansijer i esejista, politički i nacionalni teoretičar, Dobrica Ćosić rođen je u Velikoj Drenovi kod Trstenika 29. decembra 1921. godine. Nakon završene Osnovne škole, učio je Vinogradsko-voćarsku školu u Aleksandrovcu, Srednju poljoprivrednu školu u Bukovu kod Negotina, a maturirao je u poljoprivrednoj školi u Valjevu 1942. godine. Tokom Drugog svetskog rata učestvovao je u narodnooslobodilačkoj borbi. Posle oslobođenja završio je Višu političku školu „Đuro Đaković”.Prvi roman „Daleko je sunce” objavio je 1951. godine i od tada, ohrabren početnim književnim uspehom, profesionalno se posvetio književnom radu. Svojim delima dospeo je u sam vrh srpske književnosti. Napisao je kultne romane: „Korene”, „Deobe”, „Vreme smrti”, „Vreme zla”, „Vreme vlasti”, ali i mnoge druge. Može se reći da je u romanu našao formu koja najviše odgovara njegovom književnom duhu. Svojim delima nastojao je da predstavi tragičnu sudbinu srpskog naroda, opiše nacionalnu problematiku kroz jedan vremenski i prostorni okvir nabijen istorijskim događajima.Pored književnosti, Dobrica Ćosić je i u političkom životu Jugoslavije ostavio jasan trag. Politički aktivan još tokom narodnooslobodilačke borbe, nakon rata je bio član Agitpropa Centralnog komiteta KP Srbije. Bio je narodni poslanik u republičkoj i saveznoj skupštini 12 godina. U početku na liniji sa partijskim vrhom i kao blizak saradnik Josipa Broza Tita, Dobrica Ćosić je svojim nezavisnim stavom i kritičkim istupima u javnosti postepeno stekao status političkog disidenta. Otvaranjem pitanja Golog otoka, suprotstavljenjem političkoj likvidaciji Milovana Đilasa i Aleksandra Rankovića i svojim stavom o položaju Srba na Kosovu i Metohiji, godinama je bio politički anatemisan i isključen iz javnog života. Usled turbulentnih promena tokom poslednje decenije XX veka, raspada države i građanskog rata, Dobrica Ćosić je juna 1992. godine izabran za prvog predsednika poslednje Jugoslavije. Posle samo godinu dana i sukoba sa predsednikom Srbije Slobodnom Miloševićem, smenjen je sa te funkcije.Za dopisnog člana Odeljenja jezika i književnosti Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 1970, a za redovnog 1976. godine. Dobitnik je brojnih, najviših književnih nagrada za svoje stvaralaštvo.Preminuo je 18. maja 2014. u Beogradu.(Izvor: SANU)

Kosovo

Priredila Ana Ćosić Vukić
1968-2004
Razmišljanja Dobrice Ćosića pisana u vidu dnevnika a vezana za njegove stavove, iskutsva i događaje vezane za Kosovo!
*
Akademik, pisac, romansijer i esejista, politički i nacionalni teoretičar, Dobrica Ćosić rođen je u Velikoj Drenovi kod Trstenika 29. decembra 1921. godine. Nakon završene Osnovne škole, učio je Vinogradsko-voćarsku školu u Aleksandrovcu, Srednju poljoprivrednu školu u Bukovu kod Negotina, a maturirao je u poljoprivrednoj školi u Valjevu 1942. godine. Tokom Drugog svetskog rata učestvovao je u narodnooslobodilačkoj borbi. Posle oslobođenja završio je Višu političku školu „Đuro Đaković”.
Prvi roman „Daleko je sunce” objavio je 1951. godine i od tada, ohrabren početnim književnim uspehom, profesionalno se posvetio književnom radu. Svojim delima dospeo je u sam vrh srpske književnosti. Napisao je kultne romane: „Korene”, „Deobe”, „Vreme smrti”, „Vreme zla”, „Vreme vlasti”, ali i mnoge druge. Može se reći da je u romanu našao formu koja najviše odgovara njegovom književnom duhu. Svojim delima nastojao je da predstavi tragičnu sudbinu srpskog naroda, opiše nacionalnu problematiku kroz jedan vremenski i prostorni okvir nabijen istorijskim događajima.
Pored književnosti, Dobrica Ćosić je i u političkom životu Jugoslavije ostavio jasan trag. Politički aktivan još tokom narodnooslobodilačke borbe, nakon rata je bio član Agitpropa Centralnog komiteta KP Srbije. Bio je narodni poslanik u republičkoj i saveznoj skupštini 12 godina. U početku na liniji sa partijskim vrhom i kao blizak saradnik Josipa Broza Tita, Dobrica Ćosić je svojim nezavisnim stavom i kritičkim istupima u javnosti postepeno stekao status političkog disidenta. Otvaranjem pitanja Golog otoka, suprotstavljenjem političkoj likvidaciji Milovana Đilasa i Aleksandra Rankovića i svojim stavom o položaju Srba na Kosovu i Metohiji, godinama je bio politički anatemisan i isključen iz javnog života. Usled turbulentnih promena tokom poslednje decenije XX veka, raspada države i građanskog rata, Dobrica Ćosić je juna 1992. godine izabran za prvog predsednika poslednje Jugoslavije. Posle samo godinu dana i sukoba sa predsednikom Srbije Slobodnom Miloševićem, smenjen je sa te funkcije.
Za dopisnog člana Odeljenja jezika i književnosti Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 1970, a za redovnog 1976. godine. Dobitnik je brojnih, najviših književnih nagrada za svoje stvaralaštvo.
Preminuo je 18. maja 2014. u Beogradu.
(Izvor: SANU)


Kosovo Dobrica Ćosić Metohija Deobe Vreme smrti Koreni

Istraži sve knjige

Prošetajte se našim pretraživačem bajkovitim predelima stare knjige, prođite kroz šumarke i livade polovne knjige, idite potokom retke knjige do izvora antikvarne knjige.