Brana CrnčevićDnevnik jednog...*Branislav „Brana” Crnčević (Kovačica, 8. februar 1933 — Beograd, 14. april 2011) bio je srpski književnik, aforističar, novinar, scenarista i političar. Bio je poslanik Savezne skupštine Savezne Republike Jugoslavije.*Čitaoci očekuju od srpskog pisca da opiše one istine koje i oni najbolje znaju. Hoće sitničave i bolne detalje u kojima uživaju. Pisac im kaže da su nesrećni, a oni navaljuju: opiši koliko smo nesrećni, ali nemoj nam reći zašto smo nesrećni, to znamo! A kad pisac ispuni želju srpskog čitaoca, oni koji su zahtevali da opiše koliko su nesrećni, ogorčeno pitaju: Da li je to moguće, zar kod nas nema svetlih primera? Ima, naravno da ima. Ali, kod nas su i svetli primeri malo mračni! Umetnost je pismo u budućnost… Nestrpljivim piscima se pričinjava da su im najvažniji čitaoci, i jedine sudije, ovde i sad. Lakoverno se nadaju da je najbitnije ono što se sa njihovim pismima sada događa. Teško onima koji ne shvataju razliku između slave i popularnosti. Kuku ljudima koji svoje pismo u budućnost na silu snabdevaju pečatima zvanične kritike i svakojakim priznanjima. Jao laureatima! Uzalud se trude da prikupe najveći broj priznanja ovde i sad. Daleki i nepoznati čitalac dobiće samo ona pisma koja su mu, nerođenom i nepoznatom, zaista upućena. Naporno je pisati pisma u budućnost, ali lepa je nada da će vaše pismo jednoga dana stići na bezbroj adresa.******Brana Crnčević Dnevnik jednog . . .Meki povezIzdavač Bigz12/21

Dnevnik jednog...

Brana Crnčević
Dnevnik jednog...
*
Branislav „Brana” Crnčević (Kovačica, 8. februar 1933 — Beograd, 14. april 2011) bio je srpski književnik, aforističar, novinar, scenarista i političar. Bio je poslanik Savezne skupštine Savezne Republike Jugoslavije.
*
Čitaoci očekuju od srpskog pisca da opiše one istine koje i oni najbolje znaju. Hoće sitničave i bolne detalje u kojima uživaju. Pisac im kaže da su nesrećni, a oni navaljuju: opiši koliko smo nesrećni, ali nemoj nam reći zašto smo nesrećni, to znamo! A kad pisac ispuni želju srpskog čitaoca, oni koji su zahtevali da opiše koliko su nesrećni, ogorčeno pitaju: Da li je to moguće, zar kod nas nema svetlih primera? Ima, naravno da ima. Ali, kod nas su i svetli primeri malo mračni! Umetnost je pismo u budućnost… Nestrpljivim piscima se pričinjava da su im najvažniji čitaoci, i jedine sudije, ovde i sad. Lakoverno se nadaju da je najbitnije ono što se sa njihovim pismima sada događa. Teško onima koji ne shvataju razliku između slave i popularnosti. Kuku ljudima koji svoje pismo u budućnost na silu snabdevaju pečatima zvanične kritike i svakojakim priznanjima. Jao laureatima! Uzalud se trude da prikupe najveći broj priznanja ovde i sad. Daleki i nepoznati čitalac dobiće samo ona pisma koja su mu, nerođenom i nepoznatom, zaista upućena. Naporno je pisati pisma u budućnost, ali lepa je nada da će vaše pismo jednoga dana stići na bezbroj adresa.******Brana Crnčević Dnevnik jednog . . .Meki povezIzdavač Bigz12/21


Aleksandar TijanićJa. I niko moj*Praktično, nema srpskog političara koji ne misli da su Srbi stoka. Teorijski, nema Srbina koji ne misli da su ovdašnji političari prva generacija svojih porodica kojima je otpao rep. Svi su u pravu. Javna srpska politika stoga je puka halucinacija; izbori su farsa; parlament je privid; država je paravan. Naš život predstavlja samo iluziju. Mi smo eksponati u formalinu na patološkom odeljenju Kontinenta. Smešteni u tegle, kao zimnica za demone koje smo sami dozvali. „Ko greha nema, neka prvi baci kamen. Ako može da dobaci.“ Nenad Čanak „Istina je da su tekstovi u ovoj knjizi svojevrsni okamenjeni otisak savesti u krvavom blatu Srbije, na prelazu milenijuma. Višeslojni, ponekad uličarski drečavi, pod vatrometom prejakih izraza, daleko sa one strane pristojnosti, ali sa vešto umetnutim biserima dubokog razumevanja načina (skrivenih od očiju izvarane publike) funkcionisanja društva, države, etosa i etnosa.“ Nenad Čanak „Kako god pokušali da pročitamo i shvatimo poslednjih četrdeset godina u jugoslovenskom i srpskom novinarstvu, moramo stići do Aleksandra Tijanića. Njegov odlazak promenio je odnos prioriteta i važnosti konačnosti i beskonačnosti. Mislim da bi slično bilo i da je živ, i da smo zajedničkim radom, kako smo i započeli, završili „četrdeset godina moga bavljenja novinarstvom, jer ovo je moja testamentarna knjiga“, kako mi je na početku ovoga posla rekao. 'Testamentarna knjiga' je postala testament.“ Petar V. Arbutina

Ja. I niko moj

Aleksandar Tijanić
Ja. I niko moj
*
Praktično, nema srpskog političara koji ne misli da su Srbi stoka. Teorijski, nema Srbina koji ne misli da su ovdašnji političari prva generacija svojih porodica kojima je otpao rep. Svi su u pravu.

Javna srpska politika stoga je puka halucinacija; izbori su farsa; parlament je privid; država je paravan. Naš život predstavlja samo iluziju. Mi smo eksponati u formalinu na patološkom odeljenju Kontinenta. Smešteni u tegle, kao zimnica za demone koje smo sami dozvali.

„Ko greha nema, neka prvi baci kamen. Ako može da dobaci.“ Nenad Čanak

„Istina je da su tekstovi u ovoj knjizi svojevrsni okamenjeni otisak savesti u krvavom blatu Srbije, na prelazu milenijuma. Višeslojni, ponekad uličarski drečavi, pod vatrometom prejakih izraza, daleko sa one strane pristojnosti, ali sa vešto umetnutim biserima dubokog razumevanja načina (skrivenih od očiju izvarane publike) funkcionisanja društva, države, etosa i etnosa.“ Nenad Čanak

„Kako god pokušali da pročitamo i shvatimo poslednjih četrdeset godina u jugoslovenskom i srpskom novinarstvu, moramo stići do Aleksandra Tijanića. Njegov odlazak promenio je odnos prioriteta i važnosti konačnosti i beskonačnosti. Mislim da bi slično bilo i da je živ, i da smo zajedničkim radom, kako smo i započeli, završili „četrdeset godina moga bavljenja novinarstvom, jer ovo je moja testamentarna knjiga“, kako mi je na početku ovoga posla rekao. 'Testamentarna knjiga' je postala testament.“ Petar V. Arbutina


Aleksandar TijanićJesmo li prevareni*Knjiga o vremenu u kome se država lomila, ratovala, ponižavala, raseljavala, gladovala, odumirala, ucenjivana, zavađena, cepana iznutra i spolja, kojoj odsecaju životne organe, vade joj iz grudi srce postojanja… Knjiga koja će da podseti, da čuva, da oživi sećanje na jednog od najoriginalnijih i najznamenitijih (jugoslovenskih) srpskih novinara. Ali i na vreme i ljude koji i danas utiču na naše živote. „Ne bih voleo da me srpsko novinarstvo uopšte pamti. Voleo bih da ostavim dve ili tri knjige mojih tekstvova, i da samo studenti novinarstva, kada hoće da vide kakav je Tijanić ludak bio, uzmu te knjige i pročitaju nekoliko tekstova.”

Jesmo li prevareni

Aleksandar Tijanić
Jesmo li prevareni
*
Knjiga o vremenu u kome se država lomila, ratovala, ponižavala, raseljavala, gladovala, odumirala, ucenjivana, zavađena, cepana iznutra i spolja, kojoj odsecaju životne organe, vade joj iz grudi srce postojanja…

Knjiga koja će da podseti, da čuva, da oživi sećanje na jednog od najoriginalnijih i najznamenitijih (jugoslovenskih) srpskih novinara. Ali i na vreme i ljude koji i danas utiču na naše živote.

„Ne bih voleo da me srpsko novinarstvo uopšte pamti. Voleo bih da ostavim dve ili tri knjige mojih tekstvova, i da samo studenti novinarstva, kada hoće da vide kakav je Tijanić ludak bio, uzmu te knjige i pročitaju nekoliko tekstova.”


Matija BećkovićMoj drug ĐidoМатија БећковићМој друг Ђидо*U knjizi Moj drug Đido Matija Bećković opisuje jedno od onih prijateljstava koja prkose i istoriji i ideologijama. Na jednoj strani – sin čoveka koga je progutao komunistički mrak, na drugoj – revolucionar koji je bio na vrhu tog istog režima, da bi zatim postao njegov najpoznatiji disident. Između njih dvojice rodila se vernost: razgovori, pisma i prisnost koja je u tišini rušila zidove koje su ratovi i osvete podigli. Bećkovićev Milovan Đilas nije ni mramorni vođa ni hladna istorijska ličnost, već Đido, čovek, drug. Ranjiv, sumnjičav, opterećen i svojom verom i svojim padovima. Pesnik ga osvetljava toplinom, pa knjiga više liči na pesmu u prozi nego na memoare. U toj nežnosti i u toj jednostavnosti krije se snaga priče. Prijateljstvo jače od istorijeMoj drug Đido – Matija Bećković: priča o prijateljstvu koje prevazilazi ideologije, istoriju i granice između ljudi.U ovoj duboko ličnoj i umetnički nadahnutoj knjizi, Matija Bećković piše o prijateljstvu koje prkosi svemu što bi trebalo da ga razori. Na jednoj strani sin čoveka koga je progutao komunistički mrak, na drugoj revolucionar i disident Milovan Đilas, nekada na vrhu vlasti, zatim njen najpoznatiji protivnik. Između njih rodila se veza koja je opstala uprkos istoriji i ideologijama — dijalog koji se suprotstavlja zaboravu.Bećković kroz pisma, razgovore i tišine osvetljava Đilasa ne kao mramornu figuru, već kao čoveka: ranjivog, sumnjičavog, razapetog između vere i greha. Knjiga odiše poetskom toplinom, pretvarajući se u pesmu u prozi, u svedočanstvo o vernosti i ljudskosti koja se ne da ugasiti. U tom nežnom, a jednostavnom tonu krije se njena snaga — i poruka da prijateljstvo može biti oblik otpora svetu.Dijalog vere, sumnje i sećanjaU knjizi Moj drug Đido, Matija Bećković opisuje jedno od onih prijateljstava koja prkose i istoriji i ideologijama. Na jednoj strani stoji sin čoveka stradalog u vihoru revolucije, a na drugoj revolucionar koji je oblikovao taj poredak, samo da bi mu se kasnije suprotstavio.Njihovi razgovori, pisma i bliskost oblikuju jedinstveni prostor razumevanja i pomirenja. Bećkovićev Đilas nije simbol, već čovek – „Đido“, sa svim svojim slabostima i verom, sa sumnjama i tugama. Kroz poetski jezik, pesnik stvara sliku ličnog odnosa koji ruši zidove koje su istorija i osvete podigle.Ova knjiga nije memoar u klasičnom smislu – ona je meditacija o čoveku i vremenu, o sposobnosti da se pronađe dobro u drugom, čak i kad nas okolnosti uče suprotnom. Moj drug Đido tako postaje priča o pomirenju, ali i o pobedi književnosti nad ideološkom hladnoćom.Recenzije i uticaj knjigeMoj drug Đido – Matija Bećković: priča o prijateljstvu koje prevazilazi ideologije, istoriju i granice između ljudi.Objavljivanje ove knjige izazvalo je veliko interesovanje čitalaca i medija, jer otvara poglavlje koje dugo nije bilo ispričano – lično svedočanstvo o jednom od najpoznatijih disidenata i o njegovom prijatelju, pesniku. Kritičari ističu da je Bećković ovom knjigom napisao „najličniju ispovest o javnoj ličnosti“, istovremeno poetsku i duboko ljudsku.Knjiga je dočekana kao važan doprinos domaćoj memoarskoj i dokumentarnoj prozi – delo koje prevazilazi političke okvire i vraća fokus na ono najvažnije: čoveka. Bećkovićev rukopis odiše literarnom snagom i moralnom dubinom, što Moj drug Đido čini jednim od najzrelijih i najintimnijih svedočanstava njegove karijere. Za koga je knjiga idealnaMoj drug Đido je knjiga za čitaoce koji vole istinite, duboko ljudske priče – za one koje zanima spoj književnosti, istorije i intime. Biće dragocena svima koji traže odgovore na pitanja o veri, moralu, oproštaju i složenosti ljudskih odnosa. Ovo je delo za čitaoce koji cene književnost Matije Bećkovića, ali i za one koji žele da razumeju duh jednog vremena kroz prizmu ličnog sećanja i poezije. Ako vas zanimaju memoari, dokumentarna proza ili svedočanstva o velikim ličnostima jugoslovenskog doba, ova knjiga će vas duboko dirnuti.

Moj drug Djido

Matija Bećković
Moj drug Đido
Матија Бећковић
Мој друг Ђидо
*
U knjizi Moj drug Đido Matija Bećković opisuje jedno od onih prijateljstava koja prkose i istoriji i ideologijama. Na jednoj strani – sin čoveka koga je progutao komunistički mrak, na drugoj – revolucionar koji je bio na vrhu tog istog režima, da bi zatim postao njegov najpoznatiji disident. Između njih dvojice rodila se vernost: razgovori, pisma i prisnost koja je u tišini rušila zidove koje su ratovi i osvete podigli.

Bećkovićev Milovan Đilas nije ni mramorni vođa ni hladna istorijska ličnost, već Đido, čovek, drug. Ranjiv, sumnjičav, opterećen i svojom verom i svojim padovima. Pesnik ga osvetljava toplinom, pa knjiga više liči na pesmu u prozi nego na memoare. U toj nežnosti i u toj jednostavnosti krije se snaga priče.

Prijateljstvo jače od istorije
Moj drug Đido – Matija Bećković: priča o prijateljstvu koje prevazilazi ideologije, istoriju i granice između ljudi.
U ovoj duboko ličnoj i umetnički nadahnutoj knjizi, Matija Bećković piše o prijateljstvu koje prkosi svemu što bi trebalo da ga razori. Na jednoj strani sin čoveka koga je progutao komunistički mrak, na drugoj revolucionar i disident Milovan Đilas, nekada na vrhu vlasti, zatim njen najpoznatiji protivnik. Između njih rodila se veza koja je opstala uprkos istoriji i ideologijama — dijalog koji se suprotstavlja zaboravu.
Bećković kroz pisma, razgovore i tišine osvetljava Đilasa ne kao mramornu figuru, već kao čoveka: ranjivog, sumnjičavog, razapetog između vere i greha. Knjiga odiše poetskom toplinom, pretvarajući se u pesmu u prozi, u svedočanstvo o vernosti i ljudskosti koja se ne da ugasiti. U tom nežnom, a jednostavnom tonu krije se njena snaga — i poruka da prijateljstvo može biti oblik otpora svetu.
Dijalog vere, sumnje i sećanja
U knjizi Moj drug Đido, Matija Bećković opisuje jedno od onih prijateljstava koja prkose i istoriji i ideologijama. Na jednoj strani stoji sin čoveka stradalog u vihoru revolucije, a na drugoj revolucionar koji je oblikovao taj poredak, samo da bi mu se kasnije suprotstavio.
Njihovi razgovori, pisma i bliskost oblikuju jedinstveni prostor razumevanja i pomirenja. Bećkovićev Đilas nije simbol, već čovek – „Đido“, sa svim svojim slabostima i verom, sa sumnjama i tugama. Kroz poetski jezik, pesnik stvara sliku ličnog odnosa koji ruši zidove koje su istorija i osvete podigle.
Ova knjiga nije memoar u klasičnom smislu – ona je meditacija o čoveku i vremenu, o sposobnosti da se pronađe dobro u drugom, čak i kad nas okolnosti uče suprotnom. Moj drug Đido tako postaje priča o pomirenju, ali i o pobedi književnosti nad ideološkom hladnoćom.
Recenzije i uticaj knjige
Moj drug Đido – Matija Bećković: priča o prijateljstvu koje prevazilazi ideologije, istoriju i granice između ljudi.
Objavljivanje ove knjige izazvalo je veliko interesovanje čitalaca i medija, jer otvara poglavlje koje dugo nije bilo ispričano – lično svedočanstvo o jednom od najpoznatijih disidenata i o njegovom prijatelju, pesniku. Kritičari ističu da je Bećković ovom knjigom napisao „najličniju ispovest o javnoj ličnosti“, istovremeno poetsku i duboko ljudsku.
Knjiga je dočekana kao važan doprinos domaćoj memoarskoj i dokumentarnoj prozi – delo koje prevazilazi političke okvire i vraća fokus na ono najvažnije: čoveka. Bećkovićev rukopis odiše literarnom snagom i moralnom dubinom, što Moj drug Đido čini jednim od najzrelijih i najintimnijih svedočanstava njegove karijere.

Za koga je knjiga idealna
Moj drug Đido je knjiga za čitaoce koji vole istinite, duboko ljudske priče – za one koje zanima spoj književnosti, istorije i intime. Biće dragocena svima koji traže odgovore na pitanja o veri, moralu, oproštaju i složenosti ljudskih odnosa.

Ovo je delo za čitaoce koji cene književnost Matije Bećkovića, ali i za one koji žele da razumeju duh jednog vremena kroz prizmu ličnog sećanja i poezije. Ako vas zanimaju memoari, dokumentarna proza ili svedočanstva o velikim ličnostima jugoslovenskog doba, ova knjiga će vas duboko dirnuti.


Matija Bećković
Moj drug Đido
Матија Бећковић
Мој друг Ђидо


Moj drug Đido

Ljubodrag StojadinovićRatko Mladić - između mita i Haga*Ratko Mladić između mita i Haga, PRILOZI: Šta hoće bosanski Srbi, Zamenite ultimatume pregovorima, Optužnica u 20 tačaka, Iz završne reči tužioca Marka Harmona pred MS u Hagu 8. jula, Bosna kao novi Avganistan, Žrtve rata, Najtalentovaniji oficir od 1918. do danas, Na naslovnoj strani slika Ratka Mladića, Ćirilica, 200 str /Mag/S2*Vodeći domaći vojno-politički komentator Ljubodrag Stojadinović u najnovijoj knjizi nastoji da na osnovu višegodišnjih istraživanja, brojnih razgovora i praćenja javnih i specifičnih izvora, za nijansu preciznije od ostalih obrazloži biografiju čoveka koji u svetu važi za neosporni simbol najtežih zločina dok u Srbiji on još uvek izaziva vrednosne i emotivne podele. "Po mitskom predanju o ovom generalu, on nikada nije bio tamo gde su ga tražili. To bi značilo da ga nikada nisu tražili tamo gde je bio!", kaže Stojadinović i dodaje "Ili ga je možda neko i tražio, a ipak ga nisu našli. Ili su za potere bili zaduženi oni koji su mu bili jataci, ili su mu jataci bili na visokim položajima u državnoj upravi? Danas je moderno biti ravnodušan pred Mladićevom biografijom i pitati se odakle je u stvari taj čovek uopšte stigao, zašto je bio ovde i gde je zapravo nestao". Neke od odgovora nudi upravo ova knjiga.

Ratko Mladic

Ljubodrag Stojadinović
Ratko Mladić - između mita i Haga
*
Ratko Mladić između mita i Haga, PRILOZI: Šta hoće bosanski Srbi, Zamenite ultimatume pregovorima, Optužnica u 20 tačaka, Iz završne reči tužioca Marka Harmona pred MS u Hagu 8. jula, Bosna kao novi Avganistan, Žrtve rata, Najtalentovaniji oficir od 1918. do danas, Na naslovnoj strani slika Ratka Mladića, Ćirilica, 200 str /Mag/S2
*
Vodeći domaći vojno-politički komentator Ljubodrag Stojadinović u najnovijoj knjizi nastoji da na osnovu višegodišnjih istraživanja, brojnih razgovora i praćenja javnih i specifičnih izvora, za nijansu preciznije od ostalih obrazloži biografiju čoveka koji u svetu važi za neosporni simbol najtežih zločina dok u Srbiji on još uvek izaziva vrednosne i emotivne podele. "Po mitskom predanju o ovom generalu, on nikada nije bio tamo gde su ga tražili. To bi značilo da ga nikada nisu tražili tamo gde je bio!", kaže Stojadinović i dodaje "Ili ga je možda neko i tražio, a ipak ga nisu našli. Ili su za potere bili zaduženi oni koji su mu bili jataci, ili su mu jataci bili na visokim položajima u državnoj upravi? Danas je moderno biti ravnodušan pred Mladićevom biografijom i pitati se odakle je u stvari taj čovek uopšte stigao, zašto je bio ovde i gde je zapravo nestao". Neke od odgovora nudi upravo ova knjiga.


Ljubodrag Stojadinović
Ratko Mladić - između mita i Haga

Ratko Mladić

Filota TomaToma FilaU ime života*Toma Fila (Bitolj, 29. jul 1941) srpski je advokat i političar cincarskog porekla.*U ime života Filote i Tome File donosi istinite priče o najtežim sudskim odbranama i borbi za pravo na život. Autori, otac i sin, govore iz ličnog i profesionalnog iskustva – kroz 14 događaja iz istorije pravosuđa, suočavaju nas sa ključnim pitanjem: da li iko ima pravo da odluči o tuđem životu? Njihov sudski kredo – „Ne ubij!“ – nije bio samo profesionalni stav, već i lična filozofija rođena u ratu, logoru, sudnici i životnim tragedijama.Od haških zatvorenika do prezrenih pojedinaca, ova knjiga brani pravo na dostojanstvo svakog čoveka, bez obzira na krivicu. Autentično i potresno svedočenje o vrednosti života u društvima u kojima je ona često zanemarena.Čvrsto su verovali da je „Bog na nebu, sud na zemlji“. I da niko nema pravo da uzme nečiji život. Borili su se da, i kod najokorelijih ubica, dokažu da smrt nije kazna, jer mrtvog više niko i ništa ne može da promeni.Branili su mnoge koji su gledali smrti u oči. Ali i one koji su bili od društva osuđeni i odbačeni, kao haški zatvorenici, Slobodan Milošević, Jovanka Broz, Žarko Laušević...Filoti je pred streljački vod otišao svaki peti, od dvadeset šestorice. Jer u vreme u kojem je branio ljudski život je bio jeftin, porote surove, dželati od zanata.Tomi je ubijen jedan branjenik. Odbačenom od svih, lično mu je podigao spomenik.Filota je, u logoru Mathauzen, i sam stajao pred mašinom smrti. Preživeo je slučajno. Ili je sudbina uplela prste. Gledao je ljude koje su odvodili na stratišta. Iz tog razloga mu se, kako je govorio, moglo verovati da poznaje „dah smrti“.Toma je od rođenja slušao o surovosti koju je njegov otac preživeo. Znao je: niko nema pravo da naredi da nekog više ne bude. Svakako, čoveku takvo ovlašćenje ne pripada.„Ne ubij!“, bio je zato za njih prvi zavet u životu i u sudnici.Ova knjiga pisana je na osnovu 14 stvarnih događaja. O njima i o sebi samima. Jer pravi život piše najbolje romane.

U ime zivota

Filota Toma
Toma Fila
U ime života
*
Toma Fila (Bitolj, 29. jul 1941) srpski je advokat i političar cincarskog porekla.
*
U ime života Filote i Tome File donosi istinite priče o najtežim sudskim odbranama i borbi za pravo na život. Autori, otac i sin, govore iz ličnog i profesionalnog iskustva – kroz 14 događaja iz istorije pravosuđa, suočavaju nas sa ključnim pitanjem: da li iko ima pravo da odluči o tuđem životu? Njihov sudski kredo – „Ne ubij!“ – nije bio samo profesionalni stav, već i lična filozofija rođena u ratu, logoru, sudnici i životnim tragedijama.
Od haških zatvorenika do prezrenih pojedinaca, ova knjiga brani pravo na dostojanstvo svakog čoveka, bez obzira na krivicu. Autentično i potresno svedočenje o vrednosti života u društvima u kojima je ona često zanemarena.
Čvrsto su verovali da je „Bog na nebu, sud na zemlji“. I da niko nema pravo da uzme nečiji život. Borili su se da, i kod najokorelijih ubica, dokažu da smrt nije kazna, jer mrtvog više niko i ništa ne može da promeni.
Branili su mnoge koji su gledali smrti u oči. Ali i one koji su bili od društva osuđeni i odbačeni, kao haški zatvorenici, Slobodan Milošević, Jovanka Broz, Žarko Laušević...
Filoti je pred streljački vod otišao svaki peti, od dvadeset šestorice. Jer u vreme u kojem je branio ljudski život je bio jeftin, porote surove, dželati od zanata.
Tomi je ubijen jedan branjenik. Odbačenom od svih, lično mu je podigao spomenik.
Filota je, u logoru Mathauzen, i sam stajao pred mašinom smrti. Preživeo je slučajno. Ili je sudbina uplela prste. Gledao je ljude koje su odvodili na stratišta. Iz tog razloga mu se, kako je govorio, moglo verovati da poznaje „dah smrti“.
Toma je od rođenja slušao o surovosti koju je njegov otac preživeo. Znao je: niko nema pravo da naredi da nekog više ne bude. Svakako, čoveku takvo ovlašćenje ne pripada.
„Ne ubij!“, bio je zato za njih prvi zavet u životu i u sudnici.
Ova knjiga pisana je na osnovu 14 stvarnih događaja. O njima i o sebi samima. Jer pravi život piše najbolje romane.


Filota Toma srpski je advokat i političar cincarskog porekla.
Toma Fila
U ime života
Slobodan Milošević, Jovanka Broz, Žarko Laušević...

U ime života

Boro KrivokapićBeskonačni Tito i Krležine masne lažiUvod u samoubistvo Jugoslavije/ a) TITO, Josip Broz (1892-1980) - U uspomenama b) NOR 1941-1945 - U uspomenama, Izvrsne fotografije, crno-bele (Tito, Jovanka Broz, Ranković, Kardelj, Đilas, Vukmanović, Krcun, Čerčil, Staljin, Elizabet Tejlor...Sahrana Pere Ćetkovića, komandanta 3. divizije, po pravoslavnom običaju, sa sveštenikom, na Sutjesci 1943)*Sadržaj:Titova smrt koja ide daljeIspred i pored TitaTitov Če GevaraTrinaest meseci TitaTitovo predsoblje ustavaDraža Mihailović na dar TituTito Goli otokJovanka BrozTito i KrležaTitova greškaTitova posledwa ostavka

Beskonacni Tito i Krlezine masne lazi

Boro Krivokapić
Beskonačni Tito i Krležine masne laži
Uvod u samoubistvo Jugoslavije/ a) TITO, Josip Broz (1892-1980) - U uspomenama b) NOR 1941-1945 - U uspomenama, Izvrsne fotografije, crno-bele (Tito, Jovanka Broz, Ranković, Kardelj, Đilas, Vukmanović, Krcun, Čerčil, Staljin, Elizabet Tejlor...Sahrana Pere Ćetkovića, komandanta 3. divizije, po pravoslavnom običaju, sa sveštenikom, na Sutjesci 1943)
*
Sadržaj:
Titova smrt koja ide dalje
Ispred i pored Tita
Titov Če Gevara
Trinaest meseci Tita
Titovo predsoblje ustava
Draža Mihailović na dar Titu
Tito Goli otok
Jovanka Broz
Tito i Krleža
Titova greška
Titova posledwa ostavka


Boro Krivokapić
Beskonačni Tito i Krležine masne laži
Josip Broz (1892-1980) 
Ranković, Kardelj, Đilas

Beskonačni Tito i Krležine masne laži

Dobrica ĆosićSrpsko pitanje - Demokratsko pitanje*SADRŽAJ:NADA I DUH STVARALAŠTVA: književnost i istorija danas; O Memorandumu SANU; Tradicije i ideologije; Tragedije srećne budućnosti; Beleške o istorijskom romanu;PISMA SLOVENAČKIM PRIJATELJIMA: Niku Grafenauru, Tarasu Kermauneru, Spomenki Hrabar; Sastanka u Mraku;KOSOVSKA DRAMARASPAD JUGOSLAVIJE

Srpsko pitanje - Demokratsko pitanje

Dobrica Ćosić
Srpsko pitanje - Demokratsko pitanje
*
SADRŽAJ:
NADA I DUH STVARALAŠTVA: književnost i istorija danas; O Memorandumu SANU; Tradicije i ideologije; Tragedije srećne budućnosti; Beleške o istorijskom romanu;
PISMA SLOVENAČKIM PRIJATELJIMA: Niku Grafenauru, Tarasu Kermauneru, Spomenki Hrabar; Sastanka u Mraku;
KOSOVSKA DRAMA
RASPAD JUGOSLAVIJE


Dobrica Ćosić
Srpsko pitanje - Demokratsko pitanje

Mihail GorbačovPerestrojkai novo mišljenje za SSSR i ostali svetPreveli:	Tatjana Kitanović, Branko Kitanović*Mihail Gorbačov bio je čovek koji je doprineo okončanju Hladnog rata, ali i predsednik koji nije uspeo da spreči raspad SSSR-a. Njegov pokušaj reformi je doveo do kraja vrhovne političke vlasti Komunističke partije Sovjetskog Saveza (KPSS). Jedini je vođa SSSR-a koji je u toj državi i rođen, jer je svaki prethodni bio rođen u Ruskoj Imperiji. Gorbačov je preminuo u utorak u 92. godini.

Perestrojka

Mihail Gorbačov
Perestrojka
i novo mišljenje za SSSR i ostali svet
Preveli:	Tatjana Kitanović, Branko Kitanović
*
Mihail Gorbačov bio je čovek koji je doprineo okončanju Hladnog rata, ali i predsednik koji nije uspeo da spreči raspad SSSR-a. Njegov pokušaj reformi je doveo do kraja vrhovne političke vlasti Komunističke partije Sovjetskog Saveza (KPSS). Jedini je vođa SSSR-a koji je u toj državi i rođen, jer je svaki prethodni bio rođen u Ruskoj Imperiji. Gorbačov je preminuo u utorak u 92. godini.


Mihail Gorbačov
Perestrojka
i novo mišljenje za SSSR i ostali svet
Preveli:	Tatjana Kitanović, Branko Kitanović


Brana CrnčevićSrpska posla*Jesu li srbomrsci uvereni da je prednost koju su stekli – prvi su prijavili uvek opasnu Srbiju dobroj staroj Evropi – nenadoknadiva?Šta sada već opisani i otpisani Srbi imaju da kažu?O, svašta Srbi imaju da kažu, sinovac.Jesu li srbomrsci verovali da trpeljivi srpski duh mogu pretovariti kao magarca? Zar i magarac pod tolikim teretom ne bi pronjakao?Ako već moramo, a bogme i hoćemo, da pričamo priču pred Evropom i svetom, dobro de – pričaćemo je. Nismo ni mi bez priče. Srpska je priča uverljivija od srbomrzačke. Ne bili u nama buditi guslare. Ako već brojimo mrtve, imamo ih više! Ako pokazujemo rane, dublje ćemo rane pokazati! Ako se budemo skidali do gola i pokazivali ožiljke, videće se da su naši ožiljci i dublji i stariji.Svaku priču možemo ubedljivije no oni ispričati, više nas je priča i koštala!*Branislav „Brana” Crnčević (Kovačica, 8. februar 1933 — Beograd, 14. april 2011) bio je srpski književnik, aforističar, novinar, scenarista i političar. Bio je poslanik Savezne skupštine Savezne Republike Jugoslavije.

Srpska posla

Brana Crnčević
Srpska posla
*
Jesu li srbomrsci uvereni da je prednost koju su stekli – prvi su prijavili uvek opasnu Srbiju dobroj staroj Evropi – nenadoknadiva?
Šta sada već opisani i otpisani Srbi imaju da kažu?
O, svašta Srbi imaju da kažu, sinovac.
Jesu li srbomrsci verovali da trpeljivi srpski duh mogu pretovariti kao magarca? Zar i magarac pod tolikim teretom ne bi pronjakao?
Ako već moramo, a bogme i hoćemo, da pričamo priču pred Evropom i svetom, dobro de – pričaćemo je. Nismo ni mi bez priče. Srpska je priča uverljivija od srbomrzačke. Ne bili u nama buditi guslare. Ako već brojimo mrtve, imamo ih više! Ako pokazujemo rane, dublje ćemo rane pokazati! Ako se budemo skidali do gola i pokazivali ožiljke, videće se da su naši ožiljci i dublji i stariji.
Svaku priču možemo ubedljivije no oni ispričati, više nas je priča i koštala!
*
Branislav „Brana” Crnčević (Kovačica, 8. februar 1933 — Beograd, 14. april 2011) bio je srpski književnik, aforističar, novinar, scenarista i političar. Bio je poslanik Savezne skupštine Savezne Republike Jugoslavije.


Brana Crnčević (Kovačica, 8. februar 1933 — Beograd, 14. april 2011)
Srpska posla

Simo C. ĆirkovićPatriciji i pustolovi - Najveće misterije Beogradatvrd povezPortreti najzanimljivijih i najintrigantnijih beograđana sa kraja XIX i početka XX veka. Vrtoglavi životni usponi i padovi, ljubavne i političke spletke, tajni život vladara...Simo C. Ćirković (1951) gotovo tri decenije bavi se istoriografskim temama.*SADRŽAJ:ŠTA NIJE VIDEO VELIKI BEOGRADSKI GRACIOZONAČERTANIJA - PODVALA BEČKE TAJNE SLUŽBESANJAK IZ IVANKE I METRESA FRANJE JOSIFAKIR DŽON I TURČIN U ČAKŠIRAMAVELIKI LJUBAVNIK - RUŠILAC SVETSKOG MIRATAJANSTVENA SMRT DRAGE MITRIĆEVIĆSREBRNA GRIVA SRPSKE DIPLOMATIJEBATICA VLADICAKO JE OPLJAČKAO DVORSKU DAMU ELU HADŽIĆSRPSKA MATA HARIŠPIJUNSKI PAZL JEDNOG KOLENOVIĆANIVIDLJIVI UHODAVELIKA IGRA BRAĆE POPOVUJKINO DETEMINISTAR KOCKARČETRDESET CIGARETA PUKOVNIKA APISASINFONIJETA JEDNOM KOFERČETUNAŠA ĆE LJUBAV TRAJATI DO PRVOG VJETRA

Patriciji i pustolovi - Najvece misterije Beograda

Simo C. Ćirković
Patriciji i pustolovi - Najveće misterije Beograda
tvrd povez
Portreti najzanimljivijih i najintrigantnijih beograđana sa kraja XIX i početka XX veka. Vrtoglavi životni usponi i padovi, ljubavne i političke spletke, tajni život vladara...
Simo C. Ćirković (1951) gotovo tri decenije bavi se istoriografskim temama.
*
SADRŽAJ:
ŠTA NIJE VIDEO VELIKI BEOGRADSKI GRACIOZO
NAČERTANIJA - PODVALA BEČKE TAJNE SLUŽBE
SANJAK IZ IVANKE I METRESA FRANJE JOSIFA
KIR DŽON I TURČIN U ČAKŠIRAMA
VELIKI LJUBAVNIK - RUŠILAC SVETSKOG MIRA
TAJANSTVENA SMRT DRAGE MITRIĆEVIĆ
SREBRNA GRIVA SRPSKE DIPLOMATIJE
BATICA VLADICA
KO JE OPLJAČKAO DVORSKU DAMU ELU HADŽIĆ
SRPSKA MATA HARI
ŠPIJUNSKI PAZL JEDNOG KOLENOVIĆA
NIVIDLJIVI UHODA
VELIKA IGRA BRAĆE POPOV
UJKINO DETE
MINISTAR KOCKAR
ČETRDESET CIGARETA PUKOVNIKA APISA
SINFONIJETA JEDNOM KOFERČETU
NAŠA ĆE LJUBAV TRAJATI DO PRVOG VJETRA


Simo C. Ćirković
Patriciji i pustolovi - Najveće misterije Beograda
tvrd povez
Portreti najzanimljivijih i najintrigantnijih beograđana sa kraja XIX i

Patriciji i pustolovi - Najveće misterije Beograda

Spomenica srpskog kulturnog društva ProsvjetaVjetrom vijaniProsvjeta - Zagreb1971veliki formattvrd povez, ilustrovano.Stranica : 371I Srpsko kulturno društvo Prosvjeta 1944-1969 :Srpska riječIzdavačko preduzeće ProsvjetaŠtamparija ProsvjetaMuzej Srba u HrvatskojSrpsko pjevačko društvo ObilićII Prilozi za kulturnu i političku istoriju Srba u Hrvatskoj :Nikola Rapajić: Seljačko koloStanko Korać: Sava Mrkalj, Ognjeslav Utješenović Ostrožinski, Stevan Galogaža, Nikola Begović, Vojislav Baki, Đuro Livada;Božo Milačić: Pjesnik naoružanih ruža;Bogdan Nišević: Osobine štokavskog govora Korduna;Ivan Bah: Djela zlatara Jakova i djela kijevskog zlatara Ivana Raviča na jevanđelju manastira Pakre;Anika Skovran: Umetnički spomenici manastira Krupe;Maksim Zloković: Simo Matavuq u Boki;Vaso Ivošević: Petar Šerović o Srbima u Hrvatskoj;Bogdan Stojsavljević: Selo Podbore i Donje Dubrave;Dušan Vergaš: Selo Maljevac;Kosta Milutinović: Od Stojana Jankovića do Vladana Desnice; III Književni prilozi:Savo Mrkalj, Petar Preradović (Kosovo polje, Car Dušan), Matavulj, Korolija, Pecija,Desnica, Drakulić; Narodne pjesme:Poturči se kuća BrankovićaCar caruje graničar ratujeAustrijska potonula lađaPetrova gora - naša radost i tugaČas u mojoj četiPetrova mi gora mati

Vjetrom vijani

Spomenica srpskog kulturnog društva Prosvjeta
Vjetrom vijani
Prosvjeta - Zagreb
1971
veliki format
tvrd povez, ilustrovano.
Stranica : 371
I Srpsko kulturno društvo Prosvjeta 1944-1969 :
Srpska riječ
Izdavačko preduzeće Prosvjeta
Štamparija Prosvjeta
Muzej Srba u Hrvatskoj
Srpsko pjevačko društvo Obilić
II Prilozi za kulturnu i političku istoriju Srba u Hrvatskoj :
Nikola Rapajić: Seljačko kolo
Stanko Korać: Sava Mrkalj, Ognjeslav Utješenović Ostrožinski, Stevan Galogaža, Nikola Begović, Vojislav Baki, Đuro Livada;
Božo Milačić: Pjesnik naoružanih ruža;
Bogdan Nišević: Osobine štokavskog govora Korduna;
Ivan Bah: Djela zlatara Jakova i djela kijevskog zlatara Ivana Raviča na jevanđelju manastira Pakre;
Anika Skovran: Umetnički spomenici manastira Krupe;
Maksim Zloković: Simo Matavuq u Boki;
Vaso Ivošević: Petar Šerović o Srbima u Hrvatskoj;
Bogdan Stojsavljević: Selo Podbore i Donje Dubrave;
Dušan Vergaš: Selo Maljevac;
Kosta Milutinović: Od Stojana Jankovića do Vladana Desnice;

III Književni prilozi:
Savo Mrkalj, Petar Preradović (Kosovo polje, Car Dušan), Matavulj, Korolija, Pecija,Desnica, Drakulić;
 Narodne pjesme:
Poturči se kuća Brankovića
Car caruje graničar ratuje
Austrijska potonula lađa
Petrova gora - naša radost i tuga
Čas u mojoj četi
Petrova mi gora mati


Spomenica srpskog kulturnog društva Prosvjeta
Vjetrom vijani
Prosvjeta - Zagreb
1971

HRONIKA SELA SINAJA I OKOLINE I RODOSLOV PUMPALOVIĆA I RODOSLOV BRATSTVA AŠANIN IZ MOJSTIRASINAJE, ISTOK, METOHIJA, KOSOVO, PUMPALOVIĆ, AŠANINRadislav Pumpalović

Rodoslov Pumpalovica i Asana

HRONIKA SELA SINAJA I OKOLINE I RODOSLOV PUMPALOVIĆA I RODOSLOV BRATSTVA AŠANIN IZ MOJSTIRA
SINAJE, ISTOK, METOHIJA, KOSOVO, PUMPALOVIĆ, AŠANIN
Radislav Pumpalović


HRONIKA SELA SINAJA I OKOLINE I RODOSLOV PUMPALOVIĆA I RODOSLOV BRATSTVA AŠANIN IZ MOJSTIRA
SINAJE, ISTOK, METOHIJA, KOSOVO, PUMPALOVIĆ, AŠANIN

Rodoslov Pumpalovića i Ašana

Josip Broz TitoIntervjuiIzdavač: August Cesarec - Zagreb, Mladost - Beograd, 1980.Tvrd povez, 684 str.*SADRŽAJ: Intervjui Josipa Broza Tita dati stranim i domaćim novinarima, Monde, Peuple, United Prres, Daily Herald, Mladost, Aganjok, New York Times, Observer, Rad, Politika, Sunday Times, Paris Match, CBS, Alberto Moravia,

Intervjui

Josip Broz Tito
Intervjui
Izdavač: August Cesarec - Zagreb, Mladost - Beograd, 1980.
Tvrd povez, 684 str.
*
SADRŽAJ: Intervjui Josipa Broza Tita dati stranim i domaćim novinarima, Monde, Peuple, United Prres, Daily Herald, Mladost, Aganjok, New York Times, Observer, Rad, Politika, Sunday Times, Paris Match, CBS, Alberto Moravia, 


Đorđe MiloševićVreme stida i zločina Knjiga našeg poznatog spoljnopolitičkog novinara i publiciste Đorđa Miloševića, dugogodišnjeg dopisnika iz Moskve (od 1992 god), predstavlja vredno svedočanstvo o događajima u bivšoj Jugoslaviji, njenom razbijanju i građanskom ratu viđenim iz Moskve. U knjizi su autentična dokumenta, izjave najviših ruskihrukovodilaca, intervjui s njima, reagovanja zvaničnika, vojnih rukovodilaca, komentariruskih medija i sve govori o ponašanju zvanične Moskve u vreme krize i građanskog rata u bivšoj Jugoslaviji.

Vreme stida i zlocina

Đorđe Milošević
Vreme stida i zločina

Knjiga našeg poznatog spoljnopolitičkog novinara i publiciste Đorđa Miloševića, dugogodišnjeg dopisnika iz Moskve (od 1992 god), predstavlja vredno svedočanstvo o događajima u bivšoj Jugoslaviji, njenom razbijanju i građanskom ratu viđenim iz Moskve. U knjizi su autentična dokumenta, izjave najviših ruskihrukovodilaca, intervjui s njima, reagovanja zvaničnika, vojnih rukovodilaca, komentariruskih medija i sve govori o ponašanju zvanične Moskve u vreme krize i građanskog rata u bivšoj Jugoslaviji.


Đorđe Milošević
Vreme stida i zločina

Vreme stida i zločina

Milomir KragovićDeca olujePriča o odrastanju za jednu noćTUŽNA, osamnaesta godišnjica hrvatske "Oluje" obeležava se i novim romanom Milomira Kragovića "Deca Oluje", u izdanju Kompanije "Novosti", koji je od subote na kioscima u Srbiji, Crnoj Gori i Republici Srpskoj, i već privlači veliku pažnju čitalaca.Ova knjiga donosi potresnu priču o 4. avgustu 1995. godine i progonu srpskog naroda iz Srpske Krajine, a biće predstavljena na današnjoj konferenciji za novinare u Medija centru, u podne. O romanu će govoriti književnik Vanja Bulić, književni kritičar Petar Arbutina, v. d. generalnog direktora i glavnog urednika Kompanije "Novosti" Ratko Dmitrović, kao i sam autor.Roman "Deca Oluje", nosi podnaslov "Priča o odrastanju za jednu noć", i objavljen je u početnom tiražu od 20.000 primeraka. U pitanju je autentično svedočanstvo o patnji, izbegličkoj koloni smrti i sudbinama Krajišnika koji su u jednom danu izgubili sve, osim sećanja. Kragović je građu za knjigu skupljao godinama, koristeći arhive dokumentacionog centra "Veritas", novinske reportaže i intervjue sa stradalnicima. Glavni junak ovog romana je Marko Milojković (u stvarnosti Dragan Mioković), dečak koji je na traktoru dovezao svoju porodicu u Beograd.Ukrstivši imaginaciju i faktografiju, Kragović je sastavio tragičnu hroniku o vremenu kada su ljudi bežali od ljudi, ali i uzbudljivu pripovest koja potvrđuje da na kraju bolnog puta samo ljubav otvara novo poglavlje nade.

Deca oluje

Milomir Kragović
Deca oluje
Priča o odrastanju za jednu noć
TUŽNA, osamnaesta godišnjica hrvatske "Oluje" obeležava se i novim romanom Milomira Kragovića "Deca Oluje", u izdanju Kompanije "Novosti", koji je od subote na kioscima u Srbiji, Crnoj Gori i Republici Srpskoj, i već privlači veliku pažnju čitalaca.
Ova knjiga donosi potresnu priču o 4. avgustu 1995. godine i progonu srpskog naroda iz Srpske Krajine, a biće predstavljena na današnjoj konferenciji za novinare u Medija centru, u podne. O romanu će govoriti književnik Vanja Bulić, književni kritičar Petar Arbutina, v. d. generalnog direktora i glavnog urednika Kompanije "Novosti" Ratko Dmitrović, kao i sam autor.
Roman "Deca Oluje", nosi podnaslov "Priča o odrastanju za jednu noć", i objavljen je u početnom tiražu od 20.000 primeraka. U pitanju je autentično svedočanstvo o patnji, izbegličkoj koloni smrti i sudbinama Krajišnika koji su u jednom danu izgubili sve, osim sećanja. Kragović je građu za knjigu skupljao godinama, koristeći arhive dokumentacionog centra "Veritas", novinske reportaže i intervjue sa stradalnicima. Glavni junak ovog romana je Marko Milojković (u stvarnosti Dragan Mioković), dečak koji je na traktoru dovezao svoju porodicu u Beograd.
Ukrstivši imaginaciju i faktografiju, Kragović je sastavio tragičnu hroniku o vremenu kada su ljudi bežali od ljudi, ali i uzbudljivu pripovest koja potvrđuje da na kraju bolnog puta samo ljubav otvara novo poglavlje nade. 


Milomir Kragović
Deca oluje
Priča o odrastanju za jednu noć

Marko MladenovićDrugo ubistvo Zorana ĐinđićaMarko Mladenović je bio profesor Pravnog fakulteta u Beogradu na predmetima Porodično pravo i Sociologija porodice. Bio je direktor Instituta za socijalnu politiku i Instituta za pravne i društvene nauke Pravnog fakulteta u Beogradu. Učestvovao je u osnivanju Gerontološkog, Defektološkog fakulteta i odgovarajućih instituta. Osnivač je smera za socijalni rad i socijalnu politiku na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Na ovom smeru predavao je Porodično pravo, Sociologiju porodice i Društvenu zaštitu porodice. Preminuo je 10. marta 2014. godine.*Zoran Đinđić (Bosanski Šamac, 1. avgusta 1952 — Beograd, 12. mart 2003) bio je srpski političar i filozof. Bio je dugogodišnji predsednik Demokratske stranke, gradonačelnik Beograda (1997) i predsednik Vlade Republike Srbije (2001—2003).Na stepeništu zgrade sedišta Vlade Srbije u Beogradu 12. marta 2003. godine oko 12:30 predsednik Vlade Zoran Đinđić pogođen je metkom koji je prošao kroz njegovo srce i brzo je odveden u bolnicu, ali njegova smrt proglašena je jedan čas kasnije, "u 13:30 na operacionom stolu Urgentnog centra"

Drugo ubistvo Zorana Djindjica

Marko Mladenović
Drugo ubistvo Zorana Đinđića
Marko Mladenović je bio profesor Pravnog fakulteta u Beogradu na predmetima Porodično pravo i Sociologija porodice. Bio je direktor Instituta za socijalnu politiku i Instituta za pravne i društvene nauke Pravnog fakulteta u Beogradu. Učestvovao je u osnivanju Gerontološkog, Defektološkog fakulteta i odgovarajućih instituta. Osnivač je smera za socijalni rad i socijalnu politiku na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Na ovom smeru predavao je Porodično pravo, Sociologiju porodice i Društvenu zaštitu porodice. Preminuo je 10. marta 2014. godine.
*
Zoran Đinđić (Bosanski Šamac, 1. avgusta 1952 — Beograd, 12. mart 2003) bio je srpski političar i filozof. Bio je dugogodišnji predsednik Demokratske stranke, gradonačelnik Beograda (1997) i predsednik Vlade Republike Srbije (2001—2003).
Na stepeništu zgrade sedišta Vlade Srbije u Beogradu 12. marta 2003. godine oko 12:30 predsednik Vlade Zoran Đinđić pogođen je metkom koji je prošao kroz njegovo srce i brzo je odveden u bolnicu, ali njegova smrt proglašena je jedan čas kasnije, "u 13:30 na operacionom stolu Urgentnog centra"


Zoran Đinđić
Marko Mladenović
Drugo ubistvo Zorana Đinđića

Drugo ubistvo Zorana Đinđića

Ljiljana BulatovićIstinita SrebrenicaLjiljana Bulatović Medić (Tomaševo kod Bijelog Polja, 14. april 1940 — Beograd, 3. maj 2023) bila je srpska novinarka, publicista i književnik.Posredstvom svojih sagovornika, ona autentično objavljuje svetu kako su bestidno i zverski mučene srpske žene, majke, njihova deca u kolevkama, kako su ubijani nepokretni starci i kako su se muslimanski „borci“ iživljavali nad zarobljenim Srbima i kako se mnogima ni dan-danas ne zna sudbina. Njene potresne priče, ispisane književnim jezikom, u čitaocu izazivaju uznemirenost i saosećanje. Dragocen prilog utvrđivanju pune istine o mučeničkom stradanju Srba u Srebrenici

Istinita Srebrenica

Ljiljana Bulatović
Istinita Srebrenica
Ljiljana Bulatović Medić (Tomaševo kod Bijelog Polja, 14. april 1940 — Beograd, 3. maj 2023) bila je srpska novinarka, publicista i književnik.
Posredstvom svojih sagovornika, ona autentično objavljuje svetu kako su bestidno i zverski mučene srpske žene, majke, njihova deca u kolevkama, kako su ubijani nepokretni starci i kako su se muslimanski „borci“ iživljavali nad zarobljenim Srbima i kako se mnogima ni dan-danas ne zna sudbina. Njene potresne priče, ispisane književnim jezikom, u čitaocu izazivaju uznemirenost i saosećanje.
 Dragocen prilog utvrđivanju pune istine o mučeničkom stradanju Srba u Srebrenici


Istinita Srebrenica
Ljiljana Bulatović (Tomaševo kod Bijelog Polja, 14. april 1940 — Beograd, 3. maj 2023) bila je srpska novinarka, publicista.


Istraži sve knjige

Antikvarne knjige, retka izdanja i polovne knjige po najpovoljnijim cenama u Srbiji. Istražite našu bogatu kolekciju starih knjiga - od srpskih klasika, istorijskih dela i književnih remek-dela do retkih primeraka za kolekcionare. Staraknjiga - vaša online antikvarna knjižara od 2008.