Srpski pesniciMatica srpska 1-10 kompletTvrdi povez sa zaštitnim omotom Izdavač Matica Srpska, 19891. Milan Rakic – Pesme2. Laza Kostic – Pesme3. Djura Jaksic – Pesme4. Branko Radicevic – Pesme5. Vojislav Ilic – Pesme6. Jovan Jovanovic Zmaj – Pesme7. Vladislav Petkovic Dis – Pesme8. Mileta Jaksic – Pesme9. Jovan Ducic – Pesme10. Aleksa Santic – Pesme

SRPSKI PESNICI 

Srpski pesnici
Matica srpska 1-10 komplet
Tvrdi povez sa zaštitnim omotom

Izdavač Matica Srpska, 1989
1. Milan Rakic – Pesme
2. Laza Kostic – Pesme
3. Djura Jaksic – Pesme
4. Branko Radicevic – Pesme
5. Vojislav Ilic – Pesme
6. Jovan Jovanovic Zmaj – Pesme
7. Vladislav Petkovic Dis – Pesme
8. Mileta Jaksic – Pesme
9. Jovan Ducic – Pesme
10. Aleksa Santic – Pesme


Srpski pesnici
Matica srpska 1-10 komplet
Tvrdi povez sa zaštitnim omotom
Izdavač Matica Srpska, 1989



Laza KostićPesme*Izbor pesama Laze Kostića, sto kao i njihov raspored po ciklusima, sačinjen je prema poznatoj Kostićevoj knjizi u izdanju Matice srpske: Pesme, Novi Sad, 1909. Osim nekolikih prigodnih pesama (svih iz poslednjeh ciklusa, Poznice) kao i nekih prevoda, sve pesme iz te knjige donose se i ovde.*Lazar Laza Kostić (Kovilj, 31. januar / 12. februar 1841 — Beč, 26. novembar 1910) bio je srpski erudita. Bavio se književnošću (poezijom i prozom), pravnim naukama, novinarstvom i estetikom. Po obrazovanju je bio doktor pravnih nauka.

Pesme

Laza Kostić
Pesme
*
Izbor pesama Laze Kostića, sto kao i njihov raspored po ciklusima, sačinjen je prema poznatoj Kostićevoj knjizi u izdanju Matice srpske: Pesme, Novi Sad, 1909. Osim nekolikih prigodnih pesama (svih iz poslednjeh ciklusa, Poznice) kao i nekih prevoda, sve pesme iz te knjige donose se i ovde.
*
Lazar Laza Kostić (Kovilj, 31. januar / 12. februar 1841 — Beč, 26. novembar 1910) bio je srpski erudita. Bavio se književnošću (poezijom i prozom), pravnim naukama, novinarstvom i estetikom. Po obrazovanju je bio doktor pravnih nauka.


Laza Kostić
Pesme
Izbor pesama Laze Kostića
Lazar Laza Kostić (Kovilj, 31. januar / 12. februar 1841 — Beč, 26. novembar 1910)

Aleksa ŠantićPesmeMatica srpska Novi Sad 1984 , tvrd povez, format 12,5 x 19,5 cm , zlatotisak, zaštitni omot, ćirilica, 246 stranaAleksa Šantić (Mostar, 27. maj 1868 — Mostar, 2. februar 1924) bio je srpski pesnik i akademik. Rodom je iz Mostara gde je proveo većinu života i pesničkog stvaralaštva.Rođen je u Mostaru, od oca Rista i majke Mare, gde je proveo većinu života. Otac mu je umro u ranom detinjstvu, pa je živeo u porodici strica Miha zvanog „Adža“. Imao je dva brata, Jeftana i Jakova, i jednu sestru Persu, dok mu je druga sestra, Zorica, umrla još kao beba. Pošto je živeo u trgovačkoj porodici, ukućani nisu imali dovoljno razumevanja za njegov talenat. Završio je trgovačku školu u Trstu i Ljubljani, potom se vratio u Mostar.Iz Trsta se vratio u Mostar 1883. godine i tu zatekao „neobično mrtvilo“, koje je bilo posledica „nedavnog ugušenog hercegovačkog ustanka protiv Osmanskog carstva“, kako piše o njemu Vladimir Ćorović. Bio je „prvo vreme prilično povučen“, vodio knjige u očevoj trgovini i čitao „listove i knjige do kojih je mogao u Mostaru doći“. Nekoliko godina kasnije započeo je svoj književni i društveni rad.Najveća dela stvarao je krajem 19. i početkom 20. veka. Uzori su mu bili srpski pisci Vojislav Ilić i Jovan Jovanović Zmaj, a od stranih je najviše poštovao Hajnriha Hajnea. U njegovim pesmama ima emocionalnog bola, rodoljublja, ljubavne čežnje i prkosa za nacionalno i socijalno ugrožen srpski narod.Godine 1887, postao je saradnik „Goluba“, zatim „Bosanske vile“, „Nove Zete“, „Javora“, „Otadžbine.“ Bio je 1888. osnivač i predsednik Srpskog pevačkog društva „Gusle“, koje uzima za program negovanje pesme i razvijanje nacionalne svesti. Zatim je izabran za prvog potpredsednika mostarskog pododbora „Prosvete“. Godine 1896. kada je pokrenuta „Zora“ bio je jedan od njenih prvih urednika.Aleksa Šantić u društvu pisaca oko 1905. (Sede: Svetozar Ćorović, Simo Matavulj, Aleksa Šantić i Janko Veselinović. Drugi red: Slobodan Jovanović (levo) i Milorad Mitrović (desno). Stoje: Mile Pavlović Krpa, Atanasije Šola, Radoje Domanović, Svetolik Jakšić, Ljubo Oborina, Risto Odavić i Jovan Skerlić.)Godine 1902, otišao je u Ženevu, ali je tamo jedva „izdržao tri nedelje; u naivnoj pesmi „Ja ne mogu ovde“ on je prostosrdačno zavapio kako ne može da podnese tuđinu“. 1907. Mostar ga je izabrao „kao jednog od svoja četiri predstavnika“ za prvu skupštinu Narodne organizacije. 1908. je „počeo da ozbiljno pobolevati, najpre od kamena u bubrezima, a posle, iza Svetskog rata, od toboparalize.“ „Za vreme aneksione krize bio je, sa Svetozarom Ćorovićem i Nikolom Kašikovićem, prebegao u Italiju i stavio se na raspoloženje srpskoj vladi, kao što će to ponoviti i 1912. godine, na početku Balkanskog rata“Kupio je 1910. vilu u Borcima kod Konjica, gde je živeo 1913. godine kada su ga austrougarske vlasti proterale iz Mostara.U toku Prvog svetskog rata zatvoren je kao talac i „u dva puta ponavljanoj parnici“ optuživan zbog svojih pesama. Po završetku rata izabran je u Mostaru za člana Srpskog odbora.Aleksa Šantić (u belom odelu) sa prijateljima iz časopisa SrđZa vreme njegovog života književna kritika je istakla dva „osnovna i jaka“ osećanja u njegovoj poeziji. Prvo osećanje je „žarka ljubav prema svome narodu“. Od početka to osećanje javlja se, uglavnom, u tri vida: kao ponos junačkom prošlošću, kao protest protiv mučne sadašnjosti i kao vera u bolju budućnost do koje će se doći kroz borbu i pobedu koja će predstavljati vaskrsnulu prošlost.Protest protiv mučne sadašnjosti, kao jedan od vidova u kojima se izražava rodoljubivo osećanje, nalazi se često u Šantićevim pesmama. Jedna od njih je ukazivanje na tešku narodnu bedu prouzrokovanu neprijateljskim pljačkanjem - kao, na primer, u pesmi „O, klasje moje“ iz 1910. godine:Svu muku tvoju, napor crna robapoješće silni pri gozbi i piru,a tebi samo, ko psu u sindžiru,baciće mrve... O, sram i grdoba!Drugi iskaz protesta je optuživanje „obeščašćenog i kukavnog doba“. To optuživanje odmereno je prema junačkoj prošlosti i prema zahtevima budućnosti koja je takođe određena junačkom prošlošću. U tom duhu je, na primer, pesma iz 1908. godine koja počinje stihom „Obeščašćeno i kukavno doba“.Šantić je dosta pisao i ljubavnu poeziju, ali ona je kod njega uglavnom setna i odiše čežnjom. Takva je, na primer i pesma Jedna suza:I kobna miso morit me stade:što moja nisi i što smiraj danane nosi meni zvijezde, no jade? Vaj, vjetar huji... a ja mislim na te,I sve te gledam kroz suzu što lije,Gdje bereš slatke, raspukle granate.[a] Aleksa Šantić, srpski pesnik.Tokom života je objavio veliki broj pesama, a od dela se izdvajaju: „Hasanaginica“, „Na starim ognjištima“, „Anđelija“, „Nemanja“ i „Pod maglom“. Najpoznatije njegove pesme su: „Emina“ (1903), „Ne vjeruj“ (1905), „Ostajte ovdje“ (1896), „Pretprazničko veče“ (1910), „Što te nema?“ (1897), „Veče na školju“ (1904), „O klasje moje“ (1910), „Moja otadžbina“ (1908), „Mi znamo sudbu“ (1907), „Boka“ (1906), „Pod krstom“ (1906), „Kovač“ (1905). Izabran je za dopisnog člana Srpske kraljevske akademije 3. februara 1914.Umro je od tuberkuloze u Mostaru 2. februara 1924.

Aleksa Šantić
Pesme
Matica srpska Novi Sad 1984 , tvrd povez, format 12,5 x 19,5 cm , zlatotisak, zaštitni omot, ćirilica, 246 strana
Aleksa Šantić (Mostar, 27. maj 1868 — Mostar, 2. februar 1924) bio je srpski pesnik i akademik. Rodom je iz Mostara gde je proveo većinu života i pesničkog stvaralaštva.
Rođen je u Mostaru, od oca Rista i majke Mare, gde je proveo većinu života. Otac mu je umro u ranom detinjstvu, pa je živeo u porodici strica Miha zvanog „Adža“. Imao je dva brata, Jeftana i Jakova, i jednu sestru Persu, dok mu je druga sestra, Zorica, umrla još kao beba. Pošto je živeo u trgovačkoj porodici, ukućani nisu imali dovoljno razumevanja za njegov talenat. Završio je trgovačku školu u Trstu i Ljubljani, potom se vratio u Mostar.
Iz Trsta se vratio u Mostar 1883. godine i tu zatekao „neobično mrtvilo“, koje je bilo posledica „nedavnog ugušenog hercegovačkog ustanka protiv Osmanskog carstva“, kako piše o njemu Vladimir Ćorović. Bio je „prvo vreme prilično povučen“, vodio knjige u očevoj trgovini i čitao „listove i knjige do kojih je mogao u Mostaru doći“. Nekoliko godina kasnije započeo je svoj književni i društveni rad.
Najveća dela stvarao je krajem 19. i početkom 20. veka. Uzori su mu bili srpski pisci Vojislav Ilić i Jovan Jovanović Zmaj, a od stranih je najviše poštovao Hajnriha Hajnea. U njegovim pesmama ima emocionalnog bola, rodoljublja, ljubavne čežnje i prkosa za nacionalno i socijalno ugrožen srpski narod.
Godine 1887, postao je saradnik „Goluba“, zatim „Bosanske vile“, „Nove Zete“, „Javora“, „Otadžbine.“ Bio je 1888. osnivač i predsednik Srpskog pevačkog društva „Gusle“, koje uzima za program negovanje pesme i razvijanje nacionalne svesti. Zatim je izabran za prvog potpredsednika mostarskog pododbora „Prosvete“. Godine 1896. kada je pokrenuta „Zora“ bio je jedan od njenih prvih urednika.
Aleksa Šantić u društvu pisaca oko 1905. (Sede: Svetozar Ćorović, Simo Matavulj, Aleksa Šantić i Janko Veselinović. Drugi red: Slobodan Jovanović (levo) i Milorad Mitrović (desno). Stoje: Mile Pavlović Krpa, Atanasije Šola, Radoje Domanović, Svetolik Jakšić, Ljubo Oborina, Risto Odavić i Jovan Skerlić.)
Godine 1902, otišao je u Ženevu, ali je tamo jedva „izdržao tri nedelje; u naivnoj pesmi „Ja ne mogu ovde“ on je prostosrdačno zavapio kako ne može da podnese tuđinu“. 1907. Mostar ga je izabrao „kao jednog od svoja četiri predstavnika“ za prvu skupštinu Narodne organizacije. 1908. je „počeo da ozbiljno pobolevati, najpre od kamena u bubrezima, a posle, iza Svetskog rata, od toboparalize.“ „Za vreme aneksione krize bio je, sa Svetozarom Ćorovićem i Nikolom Kašikovićem, prebegao u Italiju i stavio se na raspoloženje srpskoj vladi, kao što će to ponoviti i 1912. godine, na početku Balkanskog rata“
Kupio je 1910. vilu u Borcima kod Konjica, gde je živeo 1913. godine kada su ga austrougarske vlasti proterale iz Mostara.
U toku Prvog svetskog rata zatvoren je kao talac i „u dva puta ponavljanoj parnici“ optuživan zbog svojih pesama. Po završetku rata izabran je u Mostaru za člana Srpskog odbora.
Aleksa Šantić (u belom odelu) sa prijateljima iz časopisa Srđ
Za vreme njegovog života književna kritika je istakla dva „osnovna i jaka“ osećanja u njegovoj poeziji. Prvo osećanje je „žarka ljubav prema svome narodu“. Od početka to osećanje javlja se, uglavnom, u tri vida: kao ponos junačkom prošlošću, kao protest protiv mučne sadašnjosti i kao vera u bolju budućnost do koje će se doći kroz borbu i pobedu koja će predstavljati vaskrsnulu prošlost.
Protest protiv mučne sadašnjosti, kao jedan od vidova u kojima se izražava rodoljubivo osećanje, nalazi se često u Šantićevim pesmama. Jedna od njih je ukazivanje na tešku narodnu bedu prouzrokovanu neprijateljskim pljačkanjem - kao, na primer, u pesmi „O, klasje moje“ iz 1910. godine:
Svu muku tvoju, napor crna roba
poješće silni pri gozbi i piru,
a tebi samo, ko psu u sindžiru,
baciće mrve... O, sram i grdoba!
Drugi iskaz protesta je optuživanje „obeščašćenog i kukavnog doba“. To optuživanje odmereno je prema junačkoj prošlosti i prema zahtevima budućnosti koja je takođe određena junačkom prošlošću. U tom duhu je, na primer, pesma iz 1908. godine koja počinje stihom „Obeščašćeno i kukavno doba“.
Šantić je dosta pisao i ljubavnu poeziju, ali ona je kod njega uglavnom setna i odiše čežnjom. Takva je, na primer i pesma Jedna suza:
I kobna miso morit me stade:
što moja nisi i što smiraj dana
ne nosi meni zvijezde, no jade?

Vaj, vjetar huji... a ja mislim na te,
I sve te gledam kroz suzu što lije,
Gdje bereš slatke, raspukle granate.[a]

Aleksa Šantić, srpski pesnik.
Tokom života je objavio veliki broj pesama, a od dela se izdvajaju: „Hasanaginica“, „Na starim ognjištima“, „Anđelija“, „Nemanja“ i „Pod maglom“. Najpoznatije njegove pesme su: „Emina“ (1903), „Ne vjeruj“ (1905), „Ostajte ovdje“ (1896), „Pretprazničko veče“ (1910), „Što te nema?“ (1897), „Veče na školju“ (1904), „O klasje moje“ (1910), „Moja otadžbina“ (1908), „Mi znamo sudbu“ (1907), „Boka“ (1906), „Pod krstom“ (1906), „Kovač“ (1905).

Izabran je za dopisnog člana Srpske kraljevske akademije 3. februara 1914.
Umro je od tuberkuloze u Mostaru 2. februara 1924.


Aleksa Šantić
Pesme
Matica srpska - Novi Sad

Jevrem BrkovićKučkini sinovipesmeJevrem Brković (Seoca, 29. decembar 1933 — Podgorica, 24. januar 2021)Knjige poezije:OporukeBrđanska zemljaBrđanski Homer je mrtavKučkini sinoviStarinska magla oko domaKomitske baladeZidanje i razur kule Ozrovića...Putovanje Jevrema preblagog

Kuckini sinovi

Jevrem Brković
Kučkini sinovi
pesme
Jevrem Brković (Seoca, 29. decembar 1933 — Podgorica, 24. januar 2021)
Knjige poezije:
Oporuke
Brđanska zemlja
Brđanski Homer je mrtav
Kučkini sinovi
Starinska magla oko doma
Komitske balade
Zidanje i razur kule Ozrovića...
Putovanje Jevrema preblagog


Jevrem Brković
Kučkini sinovi
pesme
Jevrem Brković (Seoca, 29. decembar 1933 — Podgorica, 24. januar 2021)

Kučkini sinovi

PoezijaMiloš CrnjanskiMiloš Crnjanski bio je srpski književnik i jedan od najznačajnijih stvaralaca srpske literature XX veka. Istakao se kao pesnik, pripovedač, romansijer i publicista. Bavio se i likovnom kritikom. Za života objavio je tri knjige poezije: 1919 - Lirika Itake; 1954 - Odabrani stihovi; 1962 - Lament nad Beogradom; Najpoznatije pesme Miloša Crnjaskog su: Sumatra, Mizera, Serenata, Stražilovo, Trag... Lament nad BeogradomJAN MAJEN i moj Srem,Paris, moji mrtvi drugovi, trešnje u Kini,priviđaju mi se još, dok ovde ćutim, bdim, i mremi ležim, hladan, kao na pepelu klada.Samo, to više i nismo mi, život, a ni zvezde,nego neka čudovišta, polipi, delfini,što se tumbaju preko nas, i plove, i jezde,i urliču: „Prah, pepeo, smrt je to.“A viču i rusko „ničevo“ –i špansko „nada“. Ti, međutim, rasteš, uz zornjaču jasnu, sa Avalom plavom, u daljini, kao breg. Ti treperiš, i kad ovde zvezde gasnu, i topiš, ko Sunce, i led suza, i lanjski sneg. U Tebi nema besmisla, ni smrti. Ti sjajiš kao iskopan stari mač. U Tebi sve vaskrsne, i zaigra, pa se vrti, i ponavlja, kao dan i detinji plač. A kad mi se glas, i oči, i dah, upokoje, Ti ćeš me, znam, uzeti na krilo svoje. ESPANJA i naš Hvar,Dobrović mrtvi, šeik što se u Sahari beli,priviđaju mi se još, kao utvare, vatre, var.Moj Sibe poludeli, zinuo kao peš.Samo, to više nismo mi, u mladosti i moći,već neki papagaji, čimpanzi; neveseli,što mi se smeju i vrište u mojoj samoći.Jedan se „Leiche! Leiche! Leiche!“ – dere.Drugi mi šapće: „Cadavere!"Treći: „Leš, leš, leš.“ Ti, međutim, širiš, kao labud krila, zaborav, na Dunav i Savu, dok spavaju. Ti budiš veselost, što je nekad bila, kikot, tu, i u mom kriku, vrisku, i vapaju. U Tebi nema crva, ni sa groba. Ti blistaš, kao kroz suze ljudski smeh. U Tebi jedan orač peva, i u zimsko doba, prelivši krv, kao vino, u novi meh. A kad mi klone glava i budu stali sati, Ti ćeš me, znam, poljubiti kao mati. TI, PROŠLOST, i moj svet,mladost, ljubavi, gondole, i, na nebu, Mljetci,priviđate mi se još, kao san, talas, lepi cvet,u društvu maski, koje je po mene došlo.Samo, to nisam ja, ni Venecija što se plavi, nego neke ruševine, aveti, i stećci,što ostaju za nama na zemlji, i u travi.Pa kažu: „Tu leži paša! – Prosjak! – Pas!“A viču i francusko „tout passe".I naše „prošlo". Ti, medutim, stojiš nad širokom rekom, nad ravnicom plodnom, tvrd, uzdignut kao štit. Ti pevaš vedro, sa grmljavom dalekom, i tkaš u stoleća, sa munjama, i svoju nit. U Tebi nema moje ljudske tuge. Ti imaš streljača pogled prav i nem. Ti i plač pretvaraš, kao dažd, u šarene duge, a hladiš, ko dalek bor, kad te udahnem. A kad dođe čas, da mi se srce staro stiša, Tvoj će bagem pasti na me kao kiša. LIŽBUA i moj put,u svet, kule u vazduhu i na morskoj peni,priviđaju mi se još, dok mi žižak drhće ko pruti prenosi mi zemlju, u sne, u sne, u sne.Samo, to više nisu, ni žene, ni ljudi živi,nego neke nemoćne, slabe, i setne, seni,što mi kažu, da nisu zveri, da nisu krivi,da im život baš ništa nije dao,pa šapću „ñao, ñao, ñao“i naše „ne, ne“. Ti, međutim, dišeš, u noćnoj tišini, do zvezda, što kazuju put Suncu u tvoj san. Ti slušaš svog srca lupu, u dubini, što udara, ko stenom, u mračni Kalemegdan. Tebi su naši boli sitni mravi. Ti biser suza naših bacaš u prah. Ali se nad njima, posle, Tvoja zora zaplavi, u koju se mlad i veseo zagledah. A kad umorno srce moje ućuti, da spi, uzglavlje meko ćeš mi, u snu, biti, Ti. FINISTÈRE i njen stas,brak, poljupci, bura što je tako silna bila,priviđaju mi se još, po neki leptir, bulke, klas,dok, iz prošlosti, slušam, njen korak, tako lak.Samo, to više nije ona, ni njen glas nasmejan,nego neki kormoran, divljih i crnih krila,što viče: zrak svake sreće tone u Okean.Pa mi mrmlja reči „tombe“ i „sombre“.Pa krešti njino „ombre, ombre“. – i naš „grob“ i „mrak“. Ti, međutim, krećeš, ko naš labud večni, iz smrti, i krvi, prema Suncu, na svoj put. Dok meni dan tone u tvoj ponor rečni, Ti se dižeš, iz jutra, sav zracima obasut. Ja ću negde, sam, u Sahari, stati, u onoj gde su karavani seni, ali, ko što uz mrtvog Tuarega čuči mati, Ti ćeš, do smrti, biti uteha meni. A kad mi slome dušu, koplje i ruku i nogu, Tebe, Tebe, znam da ne mogu, ne mogu. ŽIVOT ljudski, i hrt,sveo list, galeb, srna, i Mesec na pučini,priviđaju mi se, na kraju, ko san, kao i smrtjednog po jednog glumca našeg pozorišta.Samo, sve to, i ja, nismo nikad ni bili više,nego neka pena, trenutci, šapat u Kini,što sapće, kao i srce, sve hladnije i tiše:da ne ostaju, ni Ming, ni yang, ni yin,ni Tao, trešnje, ni mandarin.Niko i ništa. Ti, međutim, sjaš, i sad, kroz san moj tavni, kroz bezbroj suza naših, večan, u mrak, i prah. Krv tvoja ko rosa pala je na ravni, ko nekad, da hladi tolikih samrtnički dah. Grlim još jednom, na Tvoj kamen strmi, i Tebe, i Savu, i Tvoj Dunav trom. Sunce se rađa u mom snu. Sini! Sevni! Zagrmi! Ime Tvoje, kao iz vedrog neba grom. A kad i meni odbije čas stari sahat Tvoj, to ime će biti poslednji šapat moj. Cooden Beach 1956

Poezija

Poezija
Miloš Crnjanski
Miloš Crnjanski bio  je srpski književnik i jedan od najznačajnijih stvaralaca srpske literature XX veka. Istakao se kao pesnik, pripovedač, romansijer i publicista. Bavio se i likovnom kritikom.
  Za života objavio je tri knjige poezije:
    1919 - Lirika Itake;
    1954 - Odabrani stihovi;
    1962 - Lament nad Beogradom;

Najpoznatije pesme Miloša Crnjaskog su: Sumatra, Mizera, Serenata, Stražilovo, Trag...

Lament nad Beogradom
JAN MAJEN i moj Srem,
Paris, moji mrtvi drugovi, trešnje u Kini,
priviđaju mi se još, dok ovde ćutim, bdim, i mrem
i ležim, hladan, kao na pepelu klada.
Samo, to više i nismo mi, život, a ni zvezde,
nego neka čudovišta, polipi, delfini,
što se tumbaju preko nas, i plove, i jezde,
i urliču: „Prah, pepeo, smrt je to.“
A viču i rusko „ničevo“ –
i špansko „nada“.

     Ti, međutim, rasteš, uz zornjaču jasnu,
     sa Avalom plavom, u daljini, kao breg.
     Ti treperiš, i kad ovde zvezde gasnu,
     i topiš, ko Sunce, i led suza, i lanjski sneg.
     U Tebi nema besmisla, ni smrti.
     Ti sjajiš kao iskopan stari mač.
     U Tebi sve vaskrsne, i zaigra, pa se vrti,
     i ponavlja, kao dan i detinji plač.
     A kad mi se glas, i oči, i dah, upokoje,
     Ti ćeš me, znam, uzeti na krilo svoje.

ESPANJA i naš Hvar,
Dobrović mrtvi, šeik što se u Sahari beli,
priviđaju mi se još, kao utvare, vatre, var.
Moj Sibe poludeli, zinuo kao peš.
Samo, to više nismo mi, u mladosti i moći,
već neki papagaji, čimpanzi; neveseli,
što mi se smeju i vrište u mojoj samoći.
Jedan se „Leiche! Leiche! Leiche!“ – dere.
Drugi mi šapće: „Cadavere!"
Treći: „Leš, leš, leš.“

     Ti, međutim, širiš, kao labud krila,
     zaborav, na Dunav i Savu, dok spavaju.
     Ti budiš veselost, što je nekad bila,
     kikot, tu, i u mom kriku, vrisku, i vapaju.
     U Tebi nema crva, ni sa groba.
     Ti blistaš, kao kroz suze ljudski smeh.
     U Tebi jedan orač peva, i u zimsko doba,
     prelivši krv, kao vino, u novi meh.
     A kad mi klone glava i budu stali sati,
     Ti ćeš me, znam, poljubiti kao mati.

TI, PROŠLOST, i moj svet,
mladost, ljubavi, gondole, i, na nebu, Mljetci,
priviđate mi se još, kao san, talas, lepi cvet,
u društvu maski, koje je po mene došlo.
Samo, to nisam ja, ni Venecija što se plavi,   
nego neke ruševine, aveti, i stećci,
što ostaju za nama na zemlji, i u travi.
Pa kažu: „Tu leži paša! – Prosjak! – Pas!“
A viču i francusko „tout passe".
I naše „prošlo".

     Ti, medutim, stojiš nad širokom rekom,
     nad ravnicom plodnom, tvrd, uzdignut kao štit.
     Ti pevaš vedro, sa grmljavom dalekom,
     i tkaš u stoleća, sa munjama, i svoju nit.
     U Tebi nema moje ljudske tuge.
     Ti imaš streljača pogled prav i nem.
     Ti i plač pretvaraš, kao dažd, u šarene duge,
     a hladiš, ko dalek bor, kad te udahnem.
     A kad dođe čas, da mi se srce staro stiša,
     Tvoj će bagem pasti na me kao kiša.

LIŽBUA i moj put,
u svet, kule u vazduhu i na morskoj peni,
priviđaju mi se još, dok mi žižak drhće ko prut
i prenosi mi zemlju, u sne, u sne, u sne.
Samo, to više nisu, ni žene, ni ljudi živi,
nego neke nemoćne, slabe, i setne, seni,
što mi kažu, da nisu zveri, da nisu krivi,
da im život baš ništa nije dao,
pa šapću „ñao, ñao, ñao“
i naše „ne, ne“.

     Ti, međutim, dišeš, u noćnoj tišini,
     do zvezda, što kazuju put Suncu u tvoj san.
     Ti slušaš svog srca lupu, u dubini,
     što udara, ko stenom, u mračni Kalemegdan.
     Tebi su naši boli sitni mravi.
     Ti biser suza naših bacaš u prah.
     Ali se nad njima, posle, Tvoja zora zaplavi,
     u koju se mlad i veseo zagledah.
     A kad umorno srce moje ućuti, da spi,
     uzglavlje meko ćeš mi, u snu, biti, Ti.

FINISTÈRE i njen stas,
brak, poljupci, bura što je tako silna bila,
priviđaju mi se još, po neki leptir, bulke, klas,
dok, iz prošlosti, slušam, njen korak, tako lak.
Samo, to više nije ona, ni njen glas nasmejan,
nego neki kormoran, divljih i crnih krila,
što viče: zrak svake sreće tone u Okean.
Pa mi mrmlja reči „tombe“ i „sombre“.
Pa krešti njino „ombre, ombre“. –  
i naš „grob“ i „mrak“.

     Ti, međutim, krećeš, ko naš labud večni,
     iz smrti, i krvi, prema Suncu, na svoj put.
     Dok meni dan tone u tvoj ponor rečni,
     Ti se dižeš, iz jutra, sav zracima obasut.
     Ja ću negde, sam, u Sahari, stati,
     u onoj gde su karavani seni,
     ali, ko što uz mrtvog Tuarega čuči mati,
     Ti ćeš, do smrti, biti uteha meni.
     A kad mi slome dušu, koplje i ruku i nogu,
     Tebe, Tebe, znam da ne mogu, ne mogu.

ŽIVOT ljudski, i hrt,
sveo list, galeb, srna, i Mesec na pučini,
priviđaju mi se, na kraju, ko san, kao i smrt
jednog po jednog glumca našeg pozorišta.
Samo, sve to, i ja, nismo nikad ni bili više,
nego neka pena, trenutci, šapat u Kini,
što sapće, kao i srce, sve hladnije i tiše:
da ne ostaju, ni Ming, ni yang, ni yin,
ni Tao, trešnje, ni mandarin.
Niko i ništa.

     Ti, međutim, sjaš, i sad, kroz san moj tavni,
     kroz bezbroj suza naših, večan, u mrak, i prah.
     Krv tvoja ko rosa pala je na ravni,
     ko nekad, da hladi tolikih samrtnički dah.
     Grlim još jednom, na Tvoj kamen strmi,
     i Tebe, i Savu, i Tvoj Dunav trom.
     Sunce se rađa u mom snu. Sini! Sevni! Zagrmi!
     Ime Tvoje, kao iz vedrog neba grom.
     A kad i meni odbije čas stari sahat Tvoj,
     to ime će biti  poslednji šapat moj.

Cooden Beach 1956


Poezija
Miloš Crnjanski
Sudba
Lirika Itake;
Lament nad Beogradom

Milutin BojićIzbor Ivana LalićaSadržaj:PESMEODLOMCI NEDOVRŠENOG EPAKRALJEVA JESENUROŠEVA ŽENIDBAO MILURINU BOJIĆU: Vladimir Ćorović, Isidora Sekulić, Miodrag Pavlović;HRONOLOGIJABIBLIOGRAFIJALITERATURA

Milutin Bojic

Milutin Bojić
Izbor Ivana Lalića
Sadržaj:
PESME
ODLOMCI NEDOVRŠENOG EPA
KRALJEVA JESEN
UROŠEVA ŽENIDBA
O MILURINU BOJIĆU: Vladimir Ćorović, Isidora Sekulić, Miodrag Pavlović;
HRONOLOGIJA
BIBLIOGRAFIJA
LITERATURA


Milutin Bojić

NjegošOgledalo srpskoOgledalo srpsko (org. Ogledalo srbsko) jeste zbirka pesama Petra II Petrovića Njegoša, objavljena prvi put 1835. godine. Prvo izdanje u Srbiji je iz 1845. godine.*Zbirka se sastoji od pesama za koje se smatra da ih je napisao sam Njegoš, kao i pesama za koje se smatra da su delo drugih autora, ili narodnih kazivača i guslara koje je Njegoš sakupio.Njegoševe pesme:Sjeni Aleksandra PuškinaBoj na MartinovićeOsveta uskočkaPohara ŽabljakaPogibija Bećir- bega BušatlijeUdar na SalkovinuOsveta Jakše kapetanaOstale pesme:Sinovi IvanbegoviOsveta Batrića PerovićaSrpski Badnji večeMiloradović poslanik Petra VelikogaCarev LazIbraim-Paša i VelestovciUdar na Vuka MandušićaĆuprilić VezirUdar Turakah na selo TrnjinePetar BoškovićUdar na selo TrnjineNe daju vuci ovacahCarev sestrić i PiperiVuk TomanovićBoj s KučimaNikac od RovinahOvce Nikca od RovinahSinovi ObilićaStan polako, Rogoje, mnogo ti je obojeUdar na ovce kneza VujadinaSmrt Nikca od RovinahKrvavi ručakDva BaletićaŠćepan MaliJunačka smrtSpužani i PiperiBrza osveta, gotova štetaUdar na ĆurilacUdar Mahmut-Paše na PipereKlorinda SrpskaBoj s vezirom Mahmut-PašomPogibija vezira Mahmut-Paše na selo KruseOsveta bratskaBoj za PasišteOsman Kapetan i PješivciRazur VranićahOsveta BajovaPočetak bune protiv dahijaBoj na ČokešiniBoj na SalašuKnez Ivan KneževićBoj na MišaruMiloš Stojićević i Meho OrugdžićBoj na LozniciLuko Lazarević i PejzoHvala ČupićevaUdar na selo RogameOvce BajoveKula KaradžićaOsveta za nevjeru turskuGorsko kareBoj na Morači GornjojOsveta za nevjeru turskuPlač tri tavničaraOš, grivo, tuđe je mlivoPrimječanijePredislovije*PredislovijeNaše narodne pjesne ne trebaju nikakva predgovora za svoju preporuku, jer sad hvaliti ih pred svijetom, to bi bilo povtoravati ono što su već davno o njima kazali mnogi, i naši slavjanski i drugih narodah, naučeni ljudi, koji su ih pravedno pohvalili i u zvijezde podigli, a neki i usporedili ih s Omirovima i Osijanovima pjesnama. Za crnogorske pjesne može se reći da se u njima sadržava istorija ovoga naroda, koji nikakve žertve nije poštedio, samo da sačuva svoju svobodu. Istina da poezija na nekim mjestima ponešto uveličava podvige Crnogoracah; no na mnogima i važnijima drži se strogo točnosti. Od crnogorskijeh pjesanah što sad na svijet izlaze, ovo nije ni deseti dio; no glavni bojevi od 1702. svi su gotovo. Unaprijed nastojaće se da se objelodane i ona junaštva o kojima sad ovdje nije spomenuto.A što nema pečatana imena tko je ove pjesme skupio, uzrok je tome što ih nije jedan samo čovjek kupio i pisao, nego su skupljene ovako:kad bi kakav pjevač ovdje na Cetinju ispijevao pjesnu dobro, odmah bi se poveo u kog pisara da je napiše; daklen, ne može se jedan nazvati njihovim skupiteljem.Pjesme pak o besmrtnim podvizima knjaza i izbavitelja Srbije Karađorđa i njegovijeh hrabrijeh vojvodah prepisane su iz pjesmarice već pečatane.Cetinje, u Crnoj Gori, na Blagovijest 1845. god

Ogledalo srpsko

Njegoš
Ogledalo srpsko
Ogledalo srpsko (org. Ogledalo srbsko) jeste zbirka pesama Petra II Petrovića Njegoša, objavljena prvi put 1835. godine. Prvo izdanje u Srbiji je iz 1845. godine.
*
Zbirka se sastoji od pesama za koje se smatra da ih je napisao sam Njegoš, kao i pesama za koje se smatra da su delo drugih autora, ili narodnih kazivača i guslara koje je Njegoš sakupio.
Njegoševe pesme:
Sjeni Aleksandra Puškina
Boj na Martinoviće
Osveta uskočka
Pohara Žabljaka
Pogibija Bećir- bega Bušatlije
Udar na Salkovinu
Osveta Jakše kapetana
Ostale pesme:
Sinovi Ivanbegovi
Osveta Batrića Perovića
Srpski Badnji veče
Miloradović poslanik Petra Velikoga
Carev Laz
Ibraim-Paša i Velestovci
Udar na Vuka Mandušića
Ćuprilić Vezir
Udar Turakah na selo Trnjine
Petar Bošković
Udar na selo Trnjine
Ne daju vuci ovacah
Carev sestrić i Piperi
Vuk Tomanović
Boj s Kučima
Nikac od Rovinah
Ovce Nikca od Rovinah
Sinovi Obilića
Stan polako, Rogoje, mnogo ti je oboje
Udar na ovce kneza Vujadina
Smrt Nikca od Rovinah
Krvavi ručak
Dva Baletića
Šćepan Mali
Junačka smrt
Spužani i Piperi
Brza osveta, gotova šteta
Udar na Ćurilac
Udar Mahmut-Paše na Pipere
Klorinda Srpska
Boj s vezirom Mahmut-Pašom
Pogibija vezira Mahmut-Paše na selo Kruse
Osveta bratska
Boj za Pasište
Osman Kapetan i Pješivci
Razur Vranićah
Osveta Bajova
Početak bune protiv dahija
Boj na Čokešini
Boj na Salašu
Knez Ivan Knežević
Boj na Mišaru
Miloš Stojićević i Meho Orugdžić
Boj na Loznici
Luko Lazarević i Pejzo
Hvala Čupićeva
Udar na selo Rogame
Ovce Bajove
Kula Karadžića
Osveta za nevjeru tursku
Gorsko kare
Boj na Morači Gornjoj
Osveta za nevjeru tursku
Plač tri tavničara
Oš, grivo, tuđe je mlivo
Primječanije
Predislovije
*
Predislovije
Naše narodne pjesne ne trebaju nikakva predgovora za svoju preporuku, jer sad hvaliti ih pred svijetom, to bi bilo povtoravati ono što su već davno o njima kazali mnogi, i naši slavjanski i drugih narodah, naučeni ljudi, koji su ih pravedno pohvalili i u zvijezde podigli, a neki i usporedili ih s Omirovima i Osijanovima pjesnama. Za crnogorske pjesne može se reći da se u njima sadržava istorija ovoga naroda, koji nikakve žertve nije poštedio, samo da sačuva svoju svobodu. Istina da poezija na nekim mjestima ponešto uveličava podvige Crnogoracah; no na mnogima i važnijima drži se strogo točnosti. Od crnogorskijeh pjesanah što sad na svijet izlaze, ovo nije ni deseti dio; no glavni bojevi od 1702. svi su gotovo. Unaprijed nastojaće se da se objelodane i ona junaštva o kojima sad ovdje nije spomenuto.
A što nema pečatana imena tko je ove pjesme skupio, uzrok je tome što ih nije jedan samo čovjek kupio i pisao, nego su skupljene ovako:kad bi kakav pjevač ovdje na Cetinju ispijevao pjesnu dobro, odmah bi se poveo u kog pisara da je napiše; daklen, ne može se jedan nazvati njihovim skupiteljem.
Pjesme pak o besmrtnim podvizima knjaza i izbavitelja Srbije Karađorđa i njegovijeh hrabrijeh vojvodah prepisane su iz pjesmarice već pečatane.
Cetinje, u Crnoj Gori, na Blagovijest 1845. god


Njegoš
Ogledalo srpsko
Ogledalo srpsko (org. Ogledalo srbsko) jeste zbirka pesama Petra II Petrovića Njegoša, objavljena prvi put 1835. godine. 


Pesme Branka Radičevića sa siluetama Branka Radulovića.Muzej grada Novog Sada 1984. godine.Predgovor Mina Vukomanović Karadžić.Devojka na studencuPutnik na urankuPutnik i ticaNoć pa noćCic!Sretan pastirSlatka misliVragolijeNuto jada...UkorJedna dragaŽeljaKletvaTuga i opomenaMini Karadžić u spomenicuKad mladijah umretiĐački rastanak

Pesme Branka Radičevića sa siluetama Branka Radulovića.
Muzej grada Novog Sada 1984. godine.
Predgovor Mina Vukomanović Karadžić.
Devojka na studencu
Putnik na uranku
Putnik i tica
Noć pa noć
Cic!
Sretan pastir
Slatka misli
Vragolije
Nuto jada...
Ukor
Jedna draga
Želja
Kletva
Tuga i opomena
Mini Karadžić u spomenicu
Kad mladijah umreti
Đački rastanak


Pesme Branka Radičevića sa siluetama Branka Radulovića.
Muzej grada Novog Sada 1984. godine.
Predgovor Mina Vukomanović Karadžić.

Sergej Jesenjin Lirika (1924-1925)Celokupna dela, knjiga 2*Sergej Aleksandrovič Jesenjin (rus. Sergéй Aleksándrovič Esénin; Konstantinovo, 3. oktobar 1895 — Lenjingrad, 28. decembar 1925) je bio ruski pesnik, pripadnik književnog pravca imažinizma.Najpoznatije pesme Jesenjina su: Pesma o keruši, Ispovest mangupa, Molitva za umrle, Pismo majci, Kafanska Moskva i Do viđenja, druže moj, do viđenja.Jesenjin važi za jednog od najboljih i ujedno najomiljenijih pesnika Rusije. Zbog porekla sa sela, on je sebe smatrao „pesnikom sela“, i u mnogim svojim delima bavio se životom na selu.

Lirika (1924-1925)

Sergej Jesenjin 
Lirika (1924-1925)
Celokupna dela, knjiga 2
*
Sergej Aleksandrovič Jesenjin (rus. Sergéй Aleksándrovič Esénin; Konstantinovo, 3. oktobar 1895 — Lenjingrad, 28. decembar 1925) je bio ruski pesnik, pripadnik književnog pravca imažinizma.
Najpoznatije pesme Jesenjina su: Pesma o keruši, Ispovest mangupa, Molitva za umrle, Pismo majci, Kafanska Moskva i Do viđenja, druže moj, do viđenja.
Jesenjin važi za jednog od najboljih i ujedno najomiljenijih pesnika Rusije. Zbog porekla sa sela, on je sebe smatrao „pesnikom sela“, i u mnogim svojim delima bavio se životom na selu.



Sergej Jesenjin , Lirika (1924-1925)  ruski pesnik, pripadnik književnog pravca imažinizma.

Sergej Jesenjin Lirika (1917-1923)Celokupna dela, knjiga 4*Sergej Aleksandrovič Jesenjin (rus. Sergéй Aleksándrovič Esénin; Konstantinovo, 3. oktobar 1895 — Lenjingrad, 28. decembar 1925) je bio ruski pesnik, pripadnik književnog pravca imažinizma.Najpoznatije pesme Jesenjina su: Pesma o keruši, Ispovest mangupa, Molitva za umrle, Pismo majci, Kafanska Moskva i Do viđenja, druže moj, do viđenja.Jesenjin važi za jednog od najboljih i ujedno najomiljenijih pesnika Rusije. Zbog porekla sa sela, on je sebe smatrao „pesnikom sela“, i u mnogim svojim delima bavio se životom na selu.

Lirika (1917-1923)

Sergej Jesenjin 
Lirika (1917-1923)
Celokupna dela, knjiga 4
*
Sergej Aleksandrovič Jesenjin (rus. Sergéй Aleksándrovič Esénin; Konstantinovo, 3. oktobar 1895 — Lenjingrad, 28. decembar 1925) je bio ruski pesnik, pripadnik književnog pravca imažinizma.
Najpoznatije pesme Jesenjina su: Pesma o keruši, Ispovest mangupa, Molitva za umrle, Pismo majci, Kafanska Moskva i Do viđenja, druže moj, do viđenja.
Jesenjin važi za jednog od najboljih i ujedno najomiljenijih pesnika Rusije. Zbog porekla sa sela, on je sebe smatrao „pesnikom sela“, i u mnogim svojim delima bavio se životom na selu.


Sergej Jesenjin PoemeCelokupna dela, knjiga 4Poeme, improvizacije, skice, ČastuškeBalada o Jevpatiju KolovratuMarta NamesnicaInonijaPugačovZemqa lupežaSlovo o velikom pohoduPesma o 36Ana Snjeginja*Sergej Aleksandrovič Jesenjin (rus. Sergéй Aleksándrovič Esénin; Konstantinovo, 3. oktobar 1895 — Lenjingrad, 28. decembar 1925) je bio ruski pesnik, pripadnik književnog pravca imažinizma.Najpoznatije pesme Jesenjina su: Pesma o keruši, Ispovest mangupa, Molitva za umrle, Pismo majci, Kafanska Moskva i Do viđenja, druže moj, do viđenja.Jesenjin važi za jednog od najboljih i ujedno najomiljenijih pesnika Rusije. Zbog porekla sa sela, on je sebe smatrao „pesnikom sela“, i u mnogim svojim delima bavio se životom na selu.

Poeme

Sergej Jesenjin 
Poeme
Celokupna dela, knjiga 4
Poeme, improvizacije, skice, Častuške
Balada o Jevpatiju Kolovratu
Marta Namesnica
Inonija
Pugačov
Zemqa lupeža
Slovo o velikom pohodu
Pesma o 36
Ana Snjeginja
*
Sergej Aleksandrovič Jesenjin (rus. Sergéй Aleksándrovič Esénin; Konstantinovo, 3. oktobar 1895 — Lenjingrad, 28. decembar 1925) je bio ruski pesnik, pripadnik književnog pravca imažinizma.
Najpoznatije pesme Jesenjina su: Pesma o keruši, Ispovest mangupa, Molitva za umrle, Pismo majci, Kafanska Moskva i Do viđenja, druže moj, do viđenja.
Jesenjin važi za jednog od najboljih i ujedno najomiljenijih pesnika Rusije. Zbog porekla sa sela, on je sebe smatrao „pesnikom sela“, i u mnogim svojim delima bavio se životom na selu.



Sergej Jesenjin , Poeme , ruski pesnik, pripadnik književnog pravca imažinizma

Antologija srpskog pesništva Miodrag PavlovićM.Pavlović:ANTOLOGIJA SRPSKOG PESNIŠTVA(XIII-XX vek)/438/Miodrag Pavlović: ANTOLOGIJA SRPSKOG PESNIŠTVA (XIII - XX vek), Srpska književna zadruga Beograd 1973, treće izdanje, tvrdi povez, omot, str. 298. Jedna od najboljih antologija srpske poezije.Predgovor:-od I DO-XC+298.STRANA- Antologija - Od Save Nemanjića / 1175-1235 / do Jovana Hristića / 1933 - /, Napomene, 83 pesnika - 206 pesama, Ćirilica, Šiven tvrd povez, Nema Omotnicu.*﻿Kao što je početak naše pisane književnosti u spisima Save Nemanjića, u njima je i početak naše pismene poezije. Delovi biografije koju je Sava sačinio svome ocu, i po svom ritmu, i po povišenom tonu kazivanja, i p osećajnoj podlozi, jesu poezija, i mi ih sa zadovoljstvom prihvatamo kao pesništvo u vremenu koje, osim liturgijskih stihova, drugo pisano pesništvo nije negovalo, ni isticalo. Smenjivanje i preplitanje pripovednog i proznog tona sa retorskim i pesničkim nalaze se i u drugim srednjovekovnim spisima, našim i stranim, a naročito u Bibliji, koja je i tako služila srednjovekovnim piscima za uzor, povod i ideal. Već je bilo rečeno, s pravom, da je Sava Nemanjić osećajan pisac (M. Kašanin), što može važiti, razume se, samo za njegovo Žitije sv. Simeuna, ne za njegove sastave iz oblasti crkvenog zakonodavstva. To Žitije, pored istorije i naracije koju sadrži, svedočanstvo je jedne emocije: Sava govori o Stefanu Nemanji, ne samo kao državniku, isposniku i mudrom starcu, nego kao o ocu, i reč otac se uporno provlači ne samo kroz ovo Žitije nego i kroz druge Savine spise, kroz Studenički tipik, i originalni deo Hilandarskog tipika, o Službi sv. Simeunu i da ne govorimo. Iako je u hrišćanstvu odnos otac-sin veoma važan, pominjanje i hvaljenje oca ovde nije bilo nikakva kanonska, ni doktrinarna obaveza. Stefan Prvovenčani, koji takođe piše izvanrednu biografiju Simeona – Nemanje, reč otac jedva da upotrebljava. Odnos otac-sin u Savinom spisu jeste istorija duboke ljubavi, prvo oca prema sinu, zatim i sina prema ocu, koja dobija dramske akcente starozavetnih razmera.

Antologija srpskog pesnistva (XII - XX vek)

Antologija srpskog pesništva 
Miodrag Pavlović
M.Pavlović:ANTOLOGIJA SRPSKOG PESNIŠTVA(XIII-XX vek)/438/
Miodrag Pavlović: ANTOLOGIJA SRPSKOG PESNIŠTVA (XIII - XX vek), Srpska književna zadruga Beograd 1973, treće izdanje, tvrdi povez, omot, str. 298. Jedna od najboljih antologija srpske poezije.
Predgovor:-od I DO-XC+298.STRANA- Antologija - Od Save Nemanjića / 1175-1235 / do Jovana Hristića / 1933 - /, Napomene, 83 pesnika - 206 pesama, Ćirilica, Šiven tvrd povez, Nema Omotnicu.
*
﻿Kao što je početak naše pisane književnosti u spisima Save Nemanjića, u njima je i početak naše pismene poezije. Delovi biografije koju je Sava sačinio svome ocu, i po svom ritmu, i po povišenom tonu kazivanja, i p osećajnoj podlozi, jesu poezija, i mi ih sa zadovoljstvom prihvatamo kao pesništvo u vremenu koje, osim liturgijskih stihova, drugo pisano pesništvo nije negovalo, ni isticalo. Smenjivanje i preplitanje pripovednog i proznog tona sa retorskim i pesničkim nalaze se i u drugim srednjovekovnim spisima, našim i stranim, a naročito u Bibliji, koja je i tako služila srednjovekovnim piscima za uzor, povod i ideal. Već je bilo rečeno, s pravom, da je Sava Nemanjić osećajan pisac (M. Kašanin), što može važiti, razume se, samo za njegovo Žitije sv. Simeuna, ne za njegove sastave iz oblasti crkvenog zakonodavstva. To Žitije, pored istorije i naracije koju sadrži, svedočanstvo je jedne emocije: Sava govori o Stefanu Nemanji, ne samo kao državniku, isposniku i mudrom starcu, nego kao o ocu, i reč otac se uporno provlači ne samo kroz ovo Žitije nego i kroz druge Savine spise, kroz Studenički tipik, i originalni deo Hilandarskog tipika, o Službi sv. Simeunu i da ne govorimo. Iako je u hrišćanstvu odnos otac-sin veoma važan, pominjanje i hvaljenje oca ovde nije bilo nikakva kanonska, ni doktrinarna obaveza. Stefan Prvovenčani, koji takođe piše izvanrednu biografiju Simeona – Nemanje, reč otac jedva da upotrebljava. Odnos otac-sin u Savinom spisu jeste istorija duboke ljubavi, prvo oca prema sinu, zatim i sina prema ocu, koja dobija dramske akcente starozavetnih razmera.


Antologija srpskog pesništva Miodrag Pavlović pesme poezija stare knjige

Antologija srpskog pesništva (XII - XX vek)

Branko Radičević, Jovan Dučić, Aleksa Šantić, Milan Rakić, &nbsp;Vojislav Ilić, &nbsp;Đura Jakšić, Jovan Jovanović ZmajBogdan Popović&nbsp;je bio jedan od najznačajnijih srpskih književnih kritičara i esejista.Rođen je u Beogradu&nbsp;1863.&nbsp;godine. Čuveni književni kritičar umro je&nbsp;1944.&nbsp;godine. Bavio se i likovnom kritikom. Poznavao je devet svetskih jezika. „Antologiju novije srpske lirike“ sastavio je, i po svom ukusu stvorio, književni kritičar Bogdan Popović. Predgovor je napisan o Uskrsu 1911. godine. Kako je i sam urednik rekao „Antologija“ je sastavljena „od početka do kraja, u cilju i po merilima čisto estetičkim“. Bez obzira na književnu i kultirnu istoriju koja je iznedrila svoja pravila, urednik je birao pesme pema njihovoj lepoti. Tako nam je dao „zbirku cveća novije srpske lirike“.

Antologija novije srpske knjizevnosti

Branko Radičević, Jovan Dučić, Aleksa Šantić, Milan Rakić,  Vojislav Ilić,  Đura Jakšić, Jovan Jovanović Zmaj
Bogdan Popović je bio jedan od najznačajnijih srpskih književnih kritičara i esejista.
Rođen je u Beogradu 1863. godine. Čuveni književni kritičar umro je 1944. godine. Bavio se i likovnom kritikom. Poznavao je devet svetskih jezika.

„Antologiju novije srpske lirike“ sastavio je, i po svom ukusu stvorio, književni kritičar Bogdan Popović. Predgovor je napisan o Uskrsu 1911. godine. Kako je i sam urednik rekao „Antologija“ je sastavljena „od početka do kraja, u cilju i po merilima čisto estetičkim“. Bez obzira na književnu i kultirnu istoriju koja je iznedrila svoja pravila, urednik je birao pesme pema njihovoj lepoti. Tako nam je dao „zbirku cveća novije srpske lirike“.


Branko Radičević, Jovan Dučić, Aleksa Šantić, Milan Rakić,  Vojislav Ilić,  Đura Jakšić, Jovan Jovanović Zmaj Bogdan Popović

Istraži sve knjige

Prošetajte se našim pretraživačem bajkovitim predelima stare knjige, prođite kroz šumarke i livade polovne knjige, idite potokom retke knjige do izvora antikvarne knjige.

SRPSKI PESNICI

Pesme

Pesme

Kučkini sinovi

Poezija

Milutin Bojić

Ogledalo srpsko

Pesme

Lirika (1924-1925)

Lirika (1917-1923)

Poeme

Antologija srpskog pesništva (XII - XX vek)

Antologija novije srpske književnosti