Majstor i Margarita Mihail Bulgakov„Majstor i Margarita“ je roman ruskog pisca Mihaila Bulgakova. On je roman pisao od 1928. do svoje smrti. Sačuvano je osam verzija, a konačni naslov mu je dat 1938. Roman je prvi put objavljen u SSSR 1966. godine. Prvo izdanje romana je bilo nepotpuno i cenzurisano. Prva potpuna verzija je objavljena u Frankfurtu 1969, a u SSSR 1973.

Majstor i Margarita

Majstor i Margarita 
Mihail Bulgakov
„Majstor i Margarita“ je roman ruskog pisca Mihaila Bulgakova. On je roman pisao od 1928. do svoje smrti. Sačuvano je osam verzija, a konačni naslov mu je dat 1938. Roman je prvi put objavljen u SSSR 1966. godine. Prvo izdanje romana je bilo nepotpuno i cenzurisano. Prva potpuna verzija je objavljena u Frankfurtu 1969, a u SSSR 1973.


Majstor i Margarita , Mihail Bulgakov , Majstor i Margarita je roman ruskog pisca Mihaila Bulgakova. 

Umberto Eko Ime ružeIme ruže (ital. Il nome della rosa) je prvi roman italijanskog književnika Umberta Eka, objavljen 1980. godine. Na prvi pogled, to je postmodernistički triler koji se bavi misterioznim ubistvima u jednoj italijanskoj opatiji, ali pored toga to je i naučnofantastična studija o srednjem veku i različitim tumačenjima Biblije. Godine 1986. roman je ekranizovan u film, sa Šonom Konerijem u glavnoj ulozi.

Ime ruze

Umberto Eko 
Ime ruže
Ime ruže (ital. Il nome della rosa) je prvi roman italijanskog književnika Umberta Eka, objavljen 1980. godine. Na prvi pogled, to je postmodernistički triler koji se bavi misterioznim ubistvima u jednoj italijanskoj opatiji, ali pored toga to je i naučnofantastična studija o srednjem veku i različitim tumačenjima Biblije. Godine 1986. roman je ekranizovan u film, sa Šonom Konerijem u glavnoj ulozi.


Umberto Eko , Ime ruže (ital. Il nome della rosa) je prvi roman italijanskog književnika Umberta Eka, objavljen 1980. godine.

Ime ruže

Sergej Jesenjin PismaStudija o JesenjinuBibliografijaSadržaj:Pisma, Kolektivna pisma, Komentari, Jovan Janićijević: Sergej Jesenjin na srpskohrvatskom jeziku, Bibliografija.*Sergej Aleksandrovič Jesenjin (rus. Sergéй Aleksándrovič Esénin; Konstantinovo, 3. oktobar 1895 — Lenjingrad, 28. decembar 1925) je bio ruski pesnik, pripadnik književnog pravca imažinizma.Najpoznatije pesme Jesenjina su: Pesma o keruši, Ispovest mangupa, Molitva za umrle, Pismo majci, Kafanska Moskva i Do viđenja, druže moj, do viđenja.Jesenjin važi za jednog od najboljih i ujedno najomiljenijih pesnika Rusije. Zbog porekla sa sela, on je sebe smatrao „pesnikom sela“, i u mnogim svojim delima bavio se životom na selu.

Pisma

Sergej Jesenjin 
Pisma
Studija o Jesenjinu
Bibliografija
Sadržaj:
Pisma, Kolektivna pisma, Komentari, Jovan Janićijević: Sergej Jesenjin na srpskohrvatskom jeziku, Bibliografija.
*
Sergej Aleksandrovič Jesenjin (rus. Sergéй Aleksándrovič Esénin; Konstantinovo, 3. oktobar 1895 — Lenjingrad, 28. decembar 1925) je bio ruski pesnik, pripadnik književnog pravca imažinizma.
Najpoznatije pesme Jesenjina su: Pesma o keruši, Ispovest mangupa, Molitva za umrle, Pismo majci, Kafanska Moskva i Do viđenja, druže moj, do viđenja.
Jesenjin važi za jednog od najboljih i ujedno najomiljenijih pesnika Rusije. Zbog porekla sa sela, on je sebe smatrao „pesnikom sela“, i u mnogim svojim delima bavio se životom na selu.




Sergej Jesenjin , Pisma, ruski pesnik, pripadnik književnog pravca imažinizma.

Proza Sergej JesenjinSadžaj:UrvinaPripovetke - Kod bele vode,Siromah i Drškan;Članci i beleške;Autobiografija.*Sergej Aleksandrovič Jesenjin (rus. Sergéй Aleksándrovič Esénin; Konstantinovo, 3. oktobar 1895 — Lenjingrad, 28. decembar 1925) je bio ruski pesnik, pripadnik književnog pravca imažinizma.Najpoznatije pesme Jesenjina su: Pesma o keruši, Ispovest mangupa, Molitva za umrle, Pismo majci, Kafanska Moskva i Do viđenja, druže moj, do viđenja.Jesenjin važi za jednog od najboljih i ujedno najomiljenijih pesnika Rusije. Zbog porekla sa sela, on je sebe smatrao „pesnikom sela“, i u mnogim svojim delima bavio se životom na selu

Proza 

Proza 
Sergej Jesenjin
Sadžaj:
Urvina
Pripovetke - Kod bele vode,Siromah i Drškan;
Članci i beleške;
Autobiografija.
*
Sergej Aleksandrovič Jesenjin (rus. Sergéй Aleksándrovič Esénin; Konstantinovo, 3. oktobar 1895 — Lenjingrad, 28. decembar 1925) je bio ruski pesnik, pripadnik književnog pravca imažinizma.
Najpoznatije pesme Jesenjina su: Pesma o keruši, Ispovest mangupa, Molitva za umrle, Pismo majci, Kafanska Moskva i Do viđenja, druže moj, do viđenja.
Jesenjin važi za jednog od najboljih i ujedno najomiljenijih pesnika Rusije. Zbog porekla sa sela, on je sebe smatrao „pesnikom sela“, i u mnogim svojim delima bavio se životom na selu



Proza Sergej Jesenjin Urvina Pripovetke - Kod bele vode,Siromah i Drškan;
Članci i beleške; Autobiografija.

Čehov Galeb - Tri sestreSa Galebom počinje poglavlje moderne dramske književnosti o ljudima promašenih iluzija, toj omiljenoj temi našeg veka, iskazanoj sa takvom tananošću kakva nikada više neće biti postignuta u evropskoj drami…J.ĆirilovAnton Pavlovič Čehov (rus. Antón Pávlovič Čéhov, Taganrog, 29. januara 1860—Badenvajler, Nemačka, 15. jula 1904) bio je pripovedač i najznačajniji ruski dramski pisac.

Galeb - Tri sestre

Čehov 
Galeb - Tri sestre
Sa Galebom počinje poglavlje moderne dramske književnosti o ljudima promašenih iluzija, toj omiljenoj temi našeg veka, iskazanoj sa takvom tananošću kakva nikada više neće biti postignuta u evropskoj drami…J.Ćirilov
Anton Pavlovič Čehov (rus. Antón Pávlovič Čéhov, Taganrog, 29. januara 1860—Badenvajler, Nemačka, 15. jula 1904) bio je pripovedač i najznačajniji ruski dramski pisac.


Anton Pavlovič Čehov (Taganrog, 29. januara 1860—Badenvajler, Nemačka, 15. jula 1904) bio je pripovedač i najznačajniji ruski dramski pisac.

Amerika Franc KafkaFranc Kafka (nem. Franz Kafka, češ. František Kafka; Prag, 3. jul 1883 — Klosternojburg, 3. jun 1924) je nemački pisac jevrejsko-češkoga porekla kojeg kritika danas smatra jednim od najvećih autora XX veka. Kafka je govorio i svoja dela pisao na nemačkom jeziku. Dobro je znao i češki jezik. Stilom pisanja, Kafka je pripadao avangardi, pravcu iz srednje faze modernizma, ali je svojim delovanjem uveliko uticao na brojne stilove kasnog modernizma, uključujući i egzistencijalizam. Njegova najznačajnija dela, pripovetka Preobražaj, te romani Proces i Dvorac prepuni su tematike koja predstavlja arhetipove otuđenosti, psihofizičke brutalnosti, sukoba na relaciji roditelji-deca, likova na zastrašujućim putovanjima i mističnih transformacija.Amerika (nem. Amerika), poznat i kao Čovek koji je nestao, Nestala osoba i Izgubljeni u Americi (nem. Der Verschollene), nepotpuni je prvi roman autora Franca Kafke (1883—1924), napisan između 1911. i 1914.[4] i objavljen posthumno 1927. Roman je prvobitno započet kao kratka priča pod nazivom Ložač. U delu su opisani mnogi detalji o iskustvima Kafkine rodbine koja je emigrirala u Sjedinjene Države. Naslov romana Amerika može se prepisati Maksu Brodu, bliskom Kafkinom prijatelju, koji je iskoristio taj naziv u izdanju teksta romana koji je sastavio nakon Kafkine smrti.Sedamnaestogodišnji Karl Rosman isteran je iz roditeljskog doma i otpremljen u Ameriku zbog nesrećnog seksualnog čina sa služavkom, koja je rodila njegovo dete. Već od prvih redova romana vidno je da Kafkina Amerika nije i ne može biti stvarna Amerika Kafkinih savremenika: kip boginje slobode koja diže mač umesto baklje biće prvo što će mladi Rosman ugledati iz prekookeanskog broda kada uplovi u njujoršku luku. Čitalac je tako namah uveden u Kafkin groteskni, izobličeni svet u kojem se zlosrećni junak bori sa bremenom imaginarne ili stvarne krivice. Očekujući iskupljenje u obećanoj zemlji, Rosman pokušava da se obrazuje i da upornim trudom i radom popravi svoj položaj u društvu. Njegovi pokušaji ostaju bez uspeha. On putuje od mesta do mesta, sreće putnike i nitkove, upada u bezizlazne situacije, trpi nepravdu. Ali ma kako mračne bile neprilike u kojima će se naći junak Amerike, Kafka nikada ne gubi svoj smisao za humor, a Amerika kao svojevrsna parodija „američkog sna“ pruža nam zapanjujuće modernu i vizionarsku predstavu užurbanog masovnog društva.

Amerika

Amerika 
Franc Kafka
Franc Kafka (nem. Franz Kafka, češ. František Kafka; Prag, 3. jul 1883 — Klosternojburg, 3. jun 1924) je nemački pisac jevrejsko-češkoga porekla kojeg kritika danas smatra jednim od najvećih autora XX veka. Kafka je govorio i svoja dela pisao na nemačkom jeziku. Dobro je znao i češki jezik. Stilom pisanja, Kafka je pripadao avangardi, pravcu iz srednje faze modernizma, ali je svojim delovanjem uveliko uticao na brojne stilove kasnog modernizma, uključujući i egzistencijalizam. Njegova najznačajnija dela, pripovetka Preobražaj, te romani Proces i Dvorac prepuni su tematike koja predstavlja arhetipove otuđenosti, psihofizičke brutalnosti, sukoba na relaciji roditelji-deca, likova na zastrašujućim putovanjima i mističnih transformacija.
Amerika (nem. Amerika), poznat i kao Čovek koji je nestao, Nestala osoba i Izgubljeni u Americi (nem. Der Verschollene), nepotpuni je prvi roman autora Franca Kafke (1883—1924), napisan  između 1911. i 1914.[4] i objavljen posthumno 1927. Roman je prvobitno započet kao kratka priča pod nazivom Ložač. U delu su opisani mnogi detalji o iskustvima Kafkine rodbine koja je emigrirala u Sjedinjene Države. Naslov romana Amerika može se prepisati Maksu Brodu, bliskom Kafkinom prijatelju, koji je iskoristio taj naziv u izdanju teksta romana koji je sastavio nakon Kafkine smrti.
Sedamnaestogodišnji Karl Rosman isteran je iz roditeljskog doma i otpremljen u Ameriku zbog nesrećnog seksualnog čina sa služavkom, koja je rodila njegovo dete. Već od prvih redova romana vidno je da Kafkina Amerika nije i ne može biti stvarna Amerika Kafkinih savremenika: kip boginje slobode koja diže mač umesto baklje biće prvo što će mladi Rosman ugledati iz prekookeanskog broda kada uplovi u njujoršku luku. Čitalac je tako namah uveden u Kafkin groteskni, izobličeni svet u kojem se zlosrećni junak bori sa bremenom imaginarne ili stvarne krivice. Očekujući iskupljenje u obećanoj zemlji, Rosman pokušava da se obrazuje i da upornim trudom i radom popravi svoj položaj u društvu. Njegovi pokušaji ostaju bez uspeha. On putuje od mesta do mesta, sreće putnike i nitkove, upada u bezizlazne situacije, trpi nepravdu. Ali ma kako mračne bile neprilike u kojima će se naći junak Amerike, Kafka nikada ne gubi svoj smisao za humor, a Amerika kao svojevrsna parodija „američkog sna“ pruža nam zapanjujuće modernu i vizionarsku predstavu užurbanog masovnog društva.  


Amerika Franc Kafka Kafka je pripadao avangardi, pravcu iz srednje faze modernizma. Nemački pisac jevrejsko-češkoga porekla kojeg kritika danas 

Franc Kafka PripovetkeFranc Kafka (nem. Franz Kafka, češ. František Kafka; Prag, 3. jul 1883 — Klosternojburg, 3. jun 1924) je nemački pisac jevrejsko-češkoga porekla kojeg kritika danas smatra jednim od najvećih autora XX veka. Kafka je govorio i svoja dela pisao na nemačkom jeziku. Dobro je znao i češki jezik. Stilom pisanja, Kafka je pripadao avangardi, pravcu iz srednje faze modernizma, ali je svojim delovanjem uveliko uticao na brojne stilove kasnog modernizma, uključujući i egzistencijalizam. Njegova najznačajnija dela, pripovetka Preobražaj, te romani Proces i Dvorac prepuni su tematike koja predstavlja arhetipove otuđenosti, psihofizičke brutalnosti, sukoba na relaciji roditelji-deca, likova na zastrašujućim putovanjima i mističnih transformacija.Kafkine pripovijetke su obilježene strahovima i nervozama ljudske egzistencije. Maleni čovjek, koji dominira njegovim pripovijetkama, bori se sa svojim strahovima i bezizlaznošću pokušavajući da pronađe bar malo ljubavi. Pripovijetke su oblikovane tako da savremeni svijet u njima prepoznaje svoj lik. Celokupne pripovetke su priređene po hronološkom nizu. U ovoj zbirci objavljena su neka od Kafkinih najboljih ostvarenja: Preobražaj, Presuda, U kažnjeničkoj klupi, ...Iznenadna šetnja, Odluke, Nesreća matorog momka, Trgovac, Na povratku u dom, Prolaznici koji trče, Putnik u tramvaju, Želja da postaneš Indijanac,U ovom izdanju sabranih pripovedaka objedinjene su sve Kafkine priče, od Preobražaja, Presude i Pevačice Jozefine pa do kraćih proznih zapisa koji se ne nalaze često u antologijama svetske priče.Malo je pisaca čiji je opus tako skladno sastavljen i tako potpuno prožet njihovim vlastitim stavovima da njihovo ime postaje pridev.Milionima koji su pročitali misaone, uznemirujuće, ali povremeno apsurdno vesele priče i prozne poeme Franca Kafke, kao i milionima onih koji nikada nisu pročitali nijednu njegovu reč, izraz „kafkijanski" odmah priziva u misli sliku malog, bezimenog čoveka, zarobljenog u egzistencijalnom košmaru iz kog nema izlaza ni buđenja.Iz svoje izuzetne osećajnosti i dvosmislenosti, protivrečnosti vlastitog života, iz svog osećanja da je priroda stvarnosti takva da više nije dovoljno opisivati njenu površinu da bi se spoznala njena suština, Kafka je oblikovao priče u čijem odrazu savremeni svet prepoznaje sopstveni lik, dela bez kojih dvadeseti vek ne može da se definiše.Ovo izdanje prevoda celokupnih Kafkinih pripovedaka urađeno je po hronološkom principu. Egzaktno ispitivanje Kafkinog dela - najpre ogroman editorski rad Maksa Broda, a zatim i radovi Ludviga Dica, Klausa Vagenbaha, Malkoma Paslija i Paula Rabea - omogućio je da se većina tekstova može tačno ili vrlo približno datirati, tako da danas imamo prilično pouzdanu sliku o Kafkinom književnom razvitku.

Pripovetke

Franc Kafka 
Pripovetke
Franc Kafka (nem. Franz Kafka, češ. František Kafka; Prag, 3. jul 1883 — Klosternojburg, 3. jun 1924) je nemački pisac jevrejsko-češkoga porekla kojeg kritika danas smatra jednim od najvećih autora XX veka. Kafka je govorio i svoja dela pisao na nemačkom jeziku. Dobro je znao i češki jezik. Stilom pisanja, Kafka je pripadao avangardi, pravcu iz srednje faze modernizma, ali je svojim delovanjem uveliko uticao na brojne stilove kasnog modernizma, uključujući i egzistencijalizam. Njegova najznačajnija dela, pripovetka Preobražaj, te romani Proces i Dvorac prepuni su tematike koja predstavlja arhetipove otuđenosti, psihofizičke brutalnosti, sukoba na relaciji roditelji-deca, likova na zastrašujućim putovanjima i mističnih transformacija.
Kafkine pripovijetke su obilježene strahovima i nervozama ljudske egzistencije. Maleni čovjek, koji dominira njegovim pripovijetkama, bori se sa svojim strahovima i bezizlaznošću pokušavajući da pronađe bar malo ljubavi. Pripovijetke su oblikovane tako da savremeni svijet u njima prepoznaje svoj lik. Celokupne pripovetke su priređene po hronološkom nizu. U ovoj zbirci objavljena su neka od Kafkinih najboljih ostvarenja: Preobražaj, Presuda, U kažnjeničkoj klupi, ...Iznenadna šetnja, Odluke, Nesreća matorog momka, Trgovac, Na povratku u dom, Prolaznici koji trče, Putnik u tramvaju, Želja da postaneš Indijanac,
U ovom izdanju sabranih pripovedaka objedinjene su sve Kafkine priče, od Preobražaja, Presude i Pevačice Jozefine pa do kraćih proznih zapisa koji se ne nalaze često u antologijama svetske priče.
Malo je pisaca čiji je opus tako skladno sastavljen i tako potpuno prožet njihovim vlastitim stavovima da njihovo ime postaje pridev.
Milionima koji su pročitali misaone, uznemirujuće, ali povremeno apsurdno vesele priče i prozne poeme Franca Kafke, kao i milionima onih koji nikada nisu pročitali nijednu njegovu reč, izraz „kafkijanski" odmah priziva u misli sliku malog, bezimenog čoveka, zarobljenog u egzistencijalnom košmaru iz kog nema izlaza ni buđenja.
Iz svoje izuzetne osećajnosti i dvosmislenosti, protivrečnosti vlastitog života, iz svog osećanja da je priroda stvarnosti takva da više nije dovoljno opisivati njenu površinu da bi se spoznala njena suština, Kafka je oblikovao priče u čijem odrazu savremeni svet prepoznaje sopstveni lik, dela bez kojih dvadeseti vek ne može da se definiše.
Ovo izdanje prevoda celokupnih Kafkinih pripovedaka urađeno je po hronološkom principu. Egzaktno ispitivanje Kafkinog dela - najpre ogroman editorski rad Maksa Broda, a zatim i radovi Ludviga Dica, Klausa Vagenbaha, Malkoma Paslija i Paula Rabea - omogućio je da se većina tekstova može tačno ili vrlo približno datirati, tako da danas imamo prilično pouzdanu sliku o Kafkinom književnom razvitku.


Franc Kafka  nemački pisac jevrejsko-češkoga porekla kojeg kritika danas smatra jednim od najvećih autora XX veka. Kafka je pripadao avangardi.

Šan Erik van LustbaderOvo je raskošna drama različitih dimenzija i zbivanja u Kini, Japanu, Hong Kongu, SSSR-u i SAD. Ovo je priča o međunarodnoj špijunaži i nastojanjima sina da ispuni očeve zavete.

Šan 
Erik van Lustbader
Ovo je raskošna drama različitih dimenzija i zbivanja u Kini, Japanu, Hong Kongu, SSSR-u i SAD. Ovo je priča o međunarodnoj špijunaži i nastojanjima sina da ispuni očeve zavete.


Šan Erik van Lustbader polona knjiga stara knjiga antikvarna knjiga korišćena knjiga

Šan

Erik van Lustbader NinđaRoman Erika Rustbadera vodi nas u tajni svet ninđucua ne samo u japanu već i u Njujorku naših dana.Roman Ninđa je 1980. godine napisao Erik Van Lustbader i priča je o osveti, ljubavi i ubistvu. Autor spaja niz poznatih tema: zločin, napetost i japanski misticizam borilačkih veština. Knjiga je podeljena na pet delova, nazvanih „prstenovi“, kao očigledan omaž knjizi Mijamoto Musašija „Knjiga pet prstenova“.

Nindja

Erik van Lustbader 
Ninđa
Roman Erika Rustbadera  vodi nas u tajni svet ninđucua ne samo u japanu već i u Njujorku naših dana.
Roman Ninđa je 1980. godine napisao Erik Van Lustbader i priča je o osveti, ljubavi i ubistvu. Autor spaja niz poznatih tema: zločin, napetost i japanski misticizam borilačkih veština. Knjiga je podeljena na pet delova, nazvanih „prstenovi“, kao očigledan omaž knjizi Mijamoto Musašija „Knjiga pet prstenova“. 


Erik van Lustbader Ninđa polovne knjige stare knjige

Ninđa

Erik van Lustbader ĐianProlog, I. knjiga: Cu-Jan, II. knjiga: Wu-Wei, III knjiga: Hsing - I, IV. knjiga: Ko, Epilog, Rečnik pojmova, Na klapni siže romana Đian, Latinica, Šiven povez, Omot, Na poleđini slika autora, Razdvajač stranica,Đian je general, vođa, šampion, čovek koji se razlikuje od drugih. Borilačke veštine za njega nemaju tajni. Ovo je najambiciozniji i najuzbudljiviji roman Lustbadera.

Djian

Erik van Lustbader 
Đian
Prolog, I. knjiga: Cu-Jan, II. knjiga: Wu-Wei, III knjiga: Hsing - I, IV. knjiga: Ko, Epilog, Rečnik pojmova, Na klapni siže romana Đian, Latinica, Šiven povez, Omot, Na poleđini slika autora, Razdvajač stranica,
Đian je general, vođa, šampion, čovek koji se razlikuje od drugih. Borilačke veštine za njega nemaju tajni. Ovo je najambiciozniji i najuzbudljiviji roman Lustbadera.


Erik van Lustbader Đian Nindža polovna knjiga stara knjiga

Đian

Poeme, pesme i drame Puškin Ruski jezikRuslan i LjudmilaBoris Godunov Mocart i SalijeriCiganiPoltavaRusalkaitd.

Poeme i drame

Poeme, pesme i drame 
Puškin 
Ruski jezik
Ruslan i Ljudmila
Boris Godunov 
Mocart i Salijeri
Cigani
Poltava
Rusalka
itd.


Justina ili Procvati poroka (prevela Mirjana Zdravković, 327 str)120 dana Sodome (preveli Svetlana i Franjo Termačić, 401 str)Julijina povest ili Nevolje zbog vrline (preveo Milojko Knežević, 300 str)Priče i kratke priče (preveo Kolja Mićević, 210 str)Razgovor sveštenika i samrtnika; Sto jedanaest beleški za novu Justinu; Erotografike (preveo Jovica Aćin, 170 str)Filozofija u budoaru (preveo Miloš Danić, 200 str)Zločini iz ljubavi (preveo Mirko Radojičić, 240 str)Apokalipsa Sad - nacrti o Božanstvenom markizu - Jovica Aćin*Donasjen Alfons Fransoa (franc. Donatien Alphonse François), poznatiji kao markiz de Sad (franc. marquis de Sade; 2. jun 1740 — 2. decembar 1814) bio je francuski aristokrata i književnik. U svoje vreme je bio poznat po seksualnim skandalima, a kasnije po opisima specifičnih seksualnih fantazija kao i mračnim stranama ljudske ličnosti.Markiz de Sad je poreklom iz vrlo stare provansalske plemićke porodice. Među njegovim precima je i Laura koju je opevao Petrarka u Kanconijeru.[1] Pohađao je pariski licej "Luj Veliki” u periodu od 1750. do 1754. godine, a zatim konjičku školu. Učestvuje u Sedmogodišnjem ratu, a nakon rata izlazi iz vojske sa činom konjičkog kapetana (1763). Sklapa brak sa bogataškom ćerkom, kako bi popravio porodične finansije. Prepušta se raskalašnom životu dokonog plemića, angažuje glumice i prostitutke da učestvuju u njegovim zabavama, zbog čega je povremeno bivao i zatvaran od strane vlasti. Godine 1772, beži u Italiju sa svojom svastikom, koja mu je bila i ljubavnica.Na insistiranje svoje tašte zatvoren je u vensenskom zatvoru 1777, zatim u Bastilji i Šarantonu, gde je ostao do 1790. Za vreme revolucije aktivno učestvuje u njenoj sekciji „de Pik“, ali je 1793. ponovo bačen u tamnicu pod optužbom da je „umerenjak“. Oslobođen je u okviru opšte amnestije, ali je 1801, nakon objavljivanja Žilijete, ponovo zatvoren. Do smrti boravi u zatvorima (Sent-Pelaži, Bisetr, Šaranton). Filozofsku težinu njegova dela dobijaju tek nakon tridesetih godina 20. veka.(Izvor: Vikipedija)

Izabrana dela I-VIII

Justina ili Procvati poroka (prevela Mirjana Zdravković, 327 str)
120 dana Sodome (preveli Svetlana i Franjo Termačić, 401 str)
Julijina povest ili Nevolje zbog vrline (preveo Milojko Knežević, 300 str)
Priče i kratke priče (preveo Kolja Mićević, 210 str)
Razgovor sveštenika i samrtnika; Sto jedanaest beleški za novu Justinu; Erotografike (preveo Jovica Aćin, 170 str)
Filozofija u budoaru (preveo Miloš Danić, 200 str)
Zločini iz ljubavi (preveo Mirko Radojičić, 240 str)
Apokalipsa Sad - nacrti o Božanstvenom markizu - Jovica Aćin
*
Donasjen Alfons Fransoa (franc. Donatien Alphonse François), poznatiji kao markiz de Sad (franc. marquis de Sade; 2. jun 1740 — 2. decembar 1814) bio je francuski aristokrata i književnik. U svoje vreme je bio poznat po seksualnim skandalima, a kasnije po opisima specifičnih seksualnih fantazija kao i mračnim stranama ljudske ličnosti.
Markiz de Sad je poreklom iz vrlo stare provansalske plemićke porodice. Među njegovim precima je i Laura koju je opevao Petrarka u Kanconijeru.[1] Pohađao je pariski licej "Luj Veliki” u periodu od 1750. do 1754. godine, a zatim konjičku školu. Učestvuje u Sedmogodišnjem ratu, a nakon rata izlazi iz vojske sa činom konjičkog kapetana (1763). Sklapa brak sa bogataškom ćerkom, kako bi popravio porodične finansije. Prepušta se raskalašnom životu dokonog plemića, angažuje glumice i prostitutke da učestvuju u njegovim zabavama, zbog čega je povremeno bivao i zatvaran od strane vlasti. Godine 1772, beži u Italiju sa svojom svastikom, koja mu je bila i ljubavnica.
Na insistiranje svoje tašte zatvoren je u vensenskom zatvoru 1777, zatim u Bastilji i Šarantonu, gde je ostao do 1790. Za vreme revolucije aktivno učestvuje u njenoj sekciji „de Pik“, ali je 1793. ponovo bačen u tamnicu pod optužbom da je „umerenjak“. Oslobođen je u okviru opšte amnestije, ali je 1801, nakon objavljivanja Žilijete, ponovo zatvoren. Do smrti boravi u zatvorima (Sent-Pelaži, Bisetr, Šaranton). Filozofsku težinu njegova dela dobijaju tek nakon tridesetih godina 20. veka.
(Izvor: Vikipedija)


markiz de sad sabrana dela Donasjen Alfons Fransoa polovne knjige sadizam sadomazohizam 120 dana Sodome

Lajoš ZilahiArarat I-IILajoš Zilahi (mađ. Zilahy Lajos; Nađsalonta, Transilvanija , 27. mart 1891 — Novi Sad, 1. decembar 1974) bio je mađarski pisac i dramaturg.[1] Jedan je od vodećih, ako ne i najčitaniji prozni mađarski autor dvadesetog veka.O svojim iskustvima sa ratišta potresno svedoči u romanu „Zarobljenici“ (mađ. Két fogoly). Njegovo najpoznatije delo je „Ararat“, deo trilogije, a najpotresnije „Samrtno proleće“. Njegovim delima provejava duh aristokratske Mađarske, odnosno Austrougarske, a izuzetno živim opisima uspeva da gane čitaoca.

Ararat I-II

Lajoš Zilahi
Ararat I-II
Lajoš Zilahi (mađ. Zilahy Lajos; Nađsalonta, Transilvanija , 27. mart 1891 — Novi Sad, 1. decembar 1974) bio je mađarski pisac i dramaturg.[1] Jedan je od vodećih, ako ne i najčitaniji prozni mađarski autor dvadesetog veka.
O svojim iskustvima sa ratišta potresno svedoči u romanu „Zarobljenici“ (mađ. Két fogoly). Njegovo najpoznatije delo je „Ararat“, deo trilogije, a najpotresnije „Samrtno proleće“. Njegovim delima provejava duh aristokratske Mađarske, odnosno Austrougarske, a izuzetno živim opisima uspeva da gane čitaoca.


Lajoš Zilahi Ararat I-II Samrtno proleće Zarobljenici Lajos Zilahi

Lajoš ZilahiOsveta oružjaPurpurni vekBegunacRazbesneli anđeoGrad izbeglicaLajoš Zilahi (mađ. Zilahy Lajos; Nađsalonta, Transilvanija , 27. mart 1891 — Novi Sad, 1. decembar 1974) bio je mađarski pisac i dramaturg. Jedan je od vodećih, ako ne i najčitaniji prozni mađarski autor dvadesetog veka.

Lajos Zilahi

Lajoš Zilahi
Osveta oružja
Purpurni vek
Begunac
Razbesneli anđeo
Grad izbeglica
Lajoš Zilahi (mađ. Zilahy Lajos; Nađsalonta, Transilvanija , 27. mart 1891 — Novi Sad, 1. decembar 1974) bio je mađarski pisac i dramaturg. Jedan je od vodećih, ako ne i najčitaniji prozni mađarski autor dvadesetog veka.


Lajoš Zilahi Purpurni vek Begunac Razbesneli anđeo Grad izbeglica Osveta oružja

Lajoš Zilahi

Salman Rušdi Deca ponoćiNaslov: Salman Rušdi DECA PONOĆI 1 - 2Autor: Salman RušdiIzdavač: BIGZGodina izdanja: 1989Broj strana: 375 + 365Povez: Meki povezJedan od najboljih prevoda na srpski jezik, ikada, zahvaljujući Svetozaru Koljeviću i Zoranu Mutiću! Ponoć je. Sat je otkucao rađanje novog dana. Pesma i smeh ore se u vazduhu, jer se Indija ponovo rodila kao samostalna država. U bolnicama se čuje plač hiljadu i jednog deteta koje je sićušnim plućima prvi put udahnulo vazduh pobede. Vazduh slobode. Sva Deca ponoći poseduju neobične talente: herkulovsku snagu, natprirodnu lepotu, sposobnost da postanu nevidljivi i da putuju kroz vreme. Ali nijedno od njih nije sposobno da prodre u srca i umove ljudi kao Salim Sinaj, junak koji nam, dok mu vreme ističe, pripoveda svoju tragikomičnu priču. Jedan od najboljih romana svetske književnosti, knjiga koja je 1981. dobila Bukerovu nagradu

Deca ponoci

Salman Rušdi Deca ponoći
Naslov: Salman Rušdi DECA PONOĆI 1 - 2
Autor: Salman Rušdi
Izdavač: BIGZ
Godina izdanja: 1989
Broj strana: 375 + 365
Povez: Meki povez
Jedan od najboljih prevoda na srpski jezik, ikada, zahvaljujući Svetozaru Koljeviću i Zoranu Mutiću!

Ponoć je. Sat je otkucao rađanje novog dana. Pesma i smeh ore se u vazduhu, jer se Indija ponovo rodila kao samostalna država. U bolnicama se čuje plač hiljadu i jednog deteta koje je sićušnim plućima prvi put udahnulo vazduh pobede. Vazduh slobode. Sva Deca ponoći poseduju neobične talente: herkulovsku snagu, natprirodnu lepotu, sposobnost da postanu nevidljivi i da putuju kroz vreme. Ali nijedno od njih nije sposobno da prodre u srca i umove ljudi kao Salim Sinaj, junak koji nam, dok mu vreme ističe, pripoveda svoju tragikomičnu priču. Jedan od najboljih romana svetske književnosti, knjiga koja je 1981. dobila Bukerovu nagradu



Salman Rušdi Deca ponoći Salman Ruždi Satanski stihovi Mavrov poslednji uzdah Bukerova nagrada

Deca ponoći

Biblioteka Zanimljiva knjigaKarl MajI knjiga: Na Rio De La Plati - U Montevideu, Kod Bolaša, Traper jaguar, U lavljoj špilji, Pampero;II knjiga: U Kordiljerima - U Gran Chacu, Stari Desierto, Na laguni De Carapa, Na Isleti Del Circulo, Pravdenka kazna;III knjiga: Winnetou (Vinetu) IIV knjiga: Winnetou IIV knjiga: Winnetou II*Karl Fridrih Maj (nem. Karl May; Hoenštajn-Ernstal, 25. februara 1842 — Radebojl, 30. marta 1912) je bio nemački književnik. Njegove knjige su prevođene na tridesetak jezika i objavljivane u rekordnim tiražima, najpoznatije su „Na dalekom zapadu”, „Lovci na medvede”, „Kroz pustinju”, „Vinetu”, „U carstvu srebrnoga lava”, „Blago u srebrnom jezeru” i „U Balkanskim gudurama”. Prema njegovim delima snimljeni su mnogi filmovi i televizijske serije, kao i napisani mnogi stripovi. Maj je napisao sedamdeset i tri romana ukupne debljine dva i po metra. Ukupni tiraž njegovih knjiga prelazi sto miliona primeraka.

Karl Maj I-V

Biblioteka Zanimljiva knjiga
Karl Maj
I knjiga: Na Rio De La Plati - U Montevideu, Kod Bolaša, Traper jaguar, U lavljoj špilji, Pampero;
II knjiga: U Kordiljerima - U Gran Chacu, Stari Desierto, Na laguni De Carapa, Na Isleti Del Circulo, Pravdenka kazna;
III knjiga: Winnetou (Vinetu) I
IV knjiga: Winnetou II
V knjiga: Winnetou II
*
Karl Fridrih Maj (nem. Karl May; Hoenštajn-Ernstal, 25. februara 1842 — Radebojl, 30. marta 1912) je bio nemački književnik. Njegove knjige su prevođene na tridesetak jezika i objavljivane u rekordnim tiražima, najpoznatije su „Na dalekom zapadu”, „Lovci na medvede”, „Kroz pustinju”, „Vinetu”, „U carstvu srebrnoga lava”, „Blago u srebrnom jezeru” i „U Balkanskim gudurama”. Prema njegovim delima snimljeni su mnogi filmovi i televizijske serije, kao i napisani mnogi stripovi. Maj je napisao sedamdeset i tri romana ukupne debljine dva i po metra. Ukupni tiraž njegovih knjiga prelazi sto miliona primeraka.


Karl Maj Vinetu Indijanci Kordiljeri  Rio de la Plata

Ginter Gras, Lokalna anestezijaNaslov: Lokalna anestezijaAutor: Ginter Gras (1927-2015)Preveo: Ivan IvanjiIzdavač: Prosveta, Beograd, 1973Strana: 311Lokalna anestezija (nem. Örtlich betäubt) roman je nemačkog nobelovca Gintera Grasa originalno objavljen 1969. godine. Roman govori o srednjoškolskom profesoru, idealisti koji veruje da društvo, poput učenika, uči iz iskustva i razuma.Eberhard Staruš je četrdesetogodišnji profesor nemačkog jezika i istorije koji živi u Zapadnom Berlinu i predstavlja tragikomični centar romana. U pozadini, jedan od njegovih studenata, Filip Šerbaum, planira da zapali svog psa Maksa na Kurfirstendamu u znak protesta protiv učešća Sjedinjenih Država u Vijetnamskom ratu. Staruš prolazi kroz dugi niz stomatoloških operacija tokom 1967. godine na hirurgiji gde se televizija koristi kao sredstvo odvraćanja pacijenata od operacije i bola koji ih prati, sa posledičnim televizualnim slikama koje se spajaju i stapaju u njegovoj svesti i refleksiji. Staruš prepričava svoje meditacije iz perioda političke prošlosti i posleratne situacije u Adenauerovoj Nemačkoj i neadekvatnosti, iz njegove perspektive, i leve i desne političke ideologije i partijskih poravnanja u tom periodu (tako da karijes predstavlja metaforu za širi duhovni i politički raspad). Knjiga u velikoj meri predstavlja unutrašnji monolog iz Staruševe perspektive, u ograničenom broju slučaja sa povremenim upadicama pitanja i zapažanja njegovog zubara.(Izvor: Vikipedija)

Lokalna anestezija

Ginter Gras, Lokalna anestezija
Naslov: Lokalna anestezija
Autor: Ginter Gras (1927-2015)
Preveo: Ivan Ivanji
Izdavač: Prosveta, Beograd, 1973
Strana: 311
Lokalna anestezija (nem. Örtlich betäubt) roman je nemačkog nobelovca Gintera Grasa originalno objavljen 1969. godine. Roman govori o srednjoškolskom profesoru, idealisti koji veruje da društvo, poput učenika, uči iz iskustva i razuma.
Eberhard Staruš je četrdesetogodišnji profesor nemačkog jezika i istorije koji živi u Zapadnom Berlinu i predstavlja tragikomični centar romana. U pozadini, jedan od njegovih studenata, Filip Šerbaum, planira da zapali svog psa Maksa na Kurfirstendamu u znak protesta protiv učešća Sjedinjenih Država u Vijetnamskom ratu. Staruš prolazi kroz dugi niz stomatoloških operacija tokom 1967. godine na hirurgiji gde se televizija koristi kao sredstvo odvraćanja pacijenata od operacije i bola koji ih prati, sa posledičnim televizualnim slikama koje se spajaju i stapaju u njegovoj svesti i refleksiji. Staruš prepričava svoje meditacije iz perioda političke prošlosti i posleratne situacije u Adenauerovoj Nemačkoj i neadekvatnosti, iz njegove perspektive, i leve i desne političke ideologije i partijskih poravnanja u tom periodu (tako da karijes predstavlja metaforu za širi duhovni i politički raspad). Knjiga u velikoj meri predstavlja unutrašnji monolog iz Staruševe perspektive, u ograničenom broju slučaja sa povremenim upadicama pitanja i zapažanja njegovog zubara.
(Izvor: Vikipedija)




Ginter Gras, Lokalna anestezija nobelova nagrada za književnost

Ginter Vilhelm Gras (nem. Günter Wilhelm Grass; Gdanjsk, Poljska, 16. oktobar 1927 – 13. april 2015[1]) bio je nemački književnik. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1999. godine. Njegovo najpoznatije delo, Limeni doboš, pripada žanru magičnog realizma. Njegova dela često imaju snažnu socijalistički orijentisanu političku dimenziju. Gras je bio veliki pristalica Socijaldemokratske partije Nemačke. Kad je 2006. godine, posle decenija prikrivanja istine, priznao da je kao mladić poslednjih nekoliko meseci Drugog svetskog rata bio u elitnim nacističkim SS jedinicama, bilo je predloga da mu se Nobelova nagrada oduzme, što nije moguće.Izvor: Vikipedija&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Reka Visla se izliva i čini štetu na početku Grasovog romana. Dakle, problem sa rekama nije od juče i nije nov. Tamošnji ljudi shvataju da moraju regulisati vodotok, da im ne bi zagorčavao život, i to čine pre ravno 120 godina. Da li mi toliko godina kasnimo sa svojim rekama, koje su tekle i tada, i sada, ili je voda odnela ljude?&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Simbolički, naravno, reka se izliva, ta Visla kod tog Grasa, jer miševi raznih koncesija riju po nasipu, prave rupe i hodnike, te na taj način urušavaju nasip, koji bi mogao da simbolizuje državu, jer voda prodre u hodnike i ruši građevinu. Miševi mogu biti najpre jevrejski, ali i katolički, te pravoslavni. Iako to nema veze sa realnošću, traži se mačka koja će pohvatati i ubiti miševe. Hoće li ih i pojesti, to je već njena stvar. A, kad mačka počne da pravi probleme, onda se traži i pas. Samo to bude, kao po običaju, kasno.Kolika te reka plavi, toliki si narod. Takav ti je karakter. Ne možeš biti ni jedan drugi narod osim onaj od reka koje te zapljuskuju. Potok li si po karakteru, što se izbujiči i brzo potroši, ili si ogromna reka koja tiho teče i nikad ne presušuje, koja plovi kroz države i stigne do mora. Koliko si veliku reku zauzdao i osvojio, toliko si uzdigao i uvećao svoj narod. Sve dok ga plave potoci, taj narod preživljava ''pseće godine''.Mali narodi koji žele da postanu veliki, da kontrolišu velika prostranstva i da prelaze nepregledna mora i reke – moraju osvojiti svet i zauzdati veliku reku u duhu, u stvaralaštvu duše, a ne imitirajući (neuspešno) fizičko osvajanje sveta i tehnologije osvajanja i zauzdavanja.„Jedna vetrenjača zna samo za dane sa i za dane bez pogodnog vetra“. (Ginter Gras)Jedan čovek zna samo za dane kad je bio čovek i dane kada je glumio da je čovek. Jedan narod zna samo za dane kad je bio slobodan i kada se borio za slobodu. Između toga je vreme kada se gubi sloboda, ponekad i neprimetno. Ponekad i nesvesno. Kad bi narodi znali da upravo tada/sada gube slobodu, onda bi oni to sprečili. Ali ne znaju jer uživaju u slobodi, pa ne žele ni drugima da je uskraćuju.Jesu li strašila za ptice, onda, oružje za borbu za slobodu? Možda je to simbolična odbrana od nacističkih čeličnih ptica koje će uskoro srušiti svetske gradove ili se jedan od Grasovih junaka slučajno zove baš Amzel, što na nemačkom znači ''kos'' (ptica: kos: Kosovo), što onda knjizi daje i proročki karakter kada su čelične ptice u pitanju i strašila koja su pravili Srbi, ne da uplaše te ptice, već da ih navedu na lažan trag. Ili je slučajno, što će se ispostaviti, da Srbi neće imati dovoljno strašila za ptice, da prestraše ptice, na KOS(ovu), to jest, na zemlji kosova-ptica?! Jesu li ''pseće godine'', u stvari, ''strašila za ptice'', ne za miševe, mačke i pse – ptice treba strašiti.Pojava nacizma svojevremeno nije ozbiljno shvaćena. Svaka sredina se suočavala različito i ponašala se drugačije u odnosu na pojavu nacizma. U početku su svi ti zaluđenici po pivnicama, u smešnim uniformama sa još smešnijim obeležjima, izgledali kao kakvi zanesenjaci koji nemaju drugog posla no da marširaju i pale bakljade. A, onda, polako, mic po mic, strah i interesi preuzimaju glavnu ulogu. Deo ljudi je u nacističkoj stranci prepoznao mogućnost za ostvarivanje svojih ciljeva i interesa na lak i brzi način (razlog zbog čega se i danas ljudi učlanjuju u stranke); a deo ljudi je počeo da se plaši (svako iz svog razloga a razloga je bilo mnogo) kada se ispostavilo da su ti zanesenjaci u stvari agresivni manijaci kojima ništa nije sveto. Kada je lavina krenula, odnela je sve pred sobom. Pojedinac ili grupa, mogli su uticati na događaje i ljude, upravo i jedino u onom periodu kada su smejali i mislili da imaju posla sa bezopasnim budalama.Iza nadolazeće nesreće, kao i uvek, stajao je krupni kapital. Znali su da ne mogu izgubiti niti u jednoj varijanti i ma koliko miliona ljudi izginulo i ma koliko gradova bude sravnjeno sa zemljom. U početku će zaraditi na industriji oružja i oruđa, na opremanju vojske, pripremama za rat i samom vođenju rata a posle će zarađivati na izgradnji porušenog, ponovnog pokretanja mirnodopske industrije – to jeste: na miru.Na kraju, zlikovci prežive, prihvate novo vreme i opet sude i presuđuju žrtvama. Od osvete ništa!Piše: Igor Đurić

Psece godine I-II

Ginter Vilhelm Gras (nem. Günter Wilhelm Grass; Gdanjsk, Poljska, 16. oktobar 1927 – 13. april 2015[1]) bio je nemački književnik. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1999. godine. Njegovo najpoznatije delo, Limeni doboš, pripada žanru magičnog realizma. Njegova dela često imaju snažnu socijalistički orijentisanu političku dimenziju. Gras je bio veliki pristalica Socijaldemokratske partije Nemačke. Kad je 2006. godine, posle decenija prikrivanja istine, priznao da je kao mladić poslednjih nekoliko meseci Drugog svetskog rata bio u elitnim nacističkim SS jedinicama, bilo je predloga da mu se Nobelova nagrada oduzme, što nije moguće.
Izvor: Vikipedija
         
Reka Visla se izliva i čini štetu na početku Grasovog romana. Dakle, problem sa rekama nije od juče i nije nov. Tamošnji ljudi shvataju da moraju regulisati vodotok, da im ne bi zagorčavao život, i to čine pre ravno 120 godina. Da li mi toliko godina kasnimo sa svojim rekama, koje su tekle i tada, i sada, ili je voda odnela ljude? 
   Simbolički, naravno, reka se izliva, ta Visla kod tog Grasa, jer miševi raznih koncesija riju po nasipu, prave rupe i hodnike, te na taj način urušavaju nasip, koji bi mogao da simbolizuje državu, jer voda prodre u hodnike i ruši građevinu. Miševi mogu biti najpre jevrejski, ali i katolički, te pravoslavni. Iako to nema veze sa realnošću, traži se mačka koja će pohvatati i ubiti miševe. Hoće li ih i pojesti, to je već njena stvar. A, kad mačka počne da pravi probleme, onda se traži i pas. Samo to bude, kao po običaju, kasno.
Kolika te reka plavi, toliki si narod. Takav ti je karakter. Ne možeš biti ni jedan drugi narod osim onaj od reka koje te zapljuskuju. Potok li si po karakteru, što se izbujiči i brzo potroši, ili si ogromna reka koja tiho teče i nikad ne presušuje, koja plovi kroz države i stigne do mora. Koliko si veliku reku zauzdao i osvojio, toliko si uzdigao i uvećao svoj narod. Sve dok ga plave potoci, taj narod preživljava ''pseće godine''.
Mali narodi koji žele da postanu veliki, da kontrolišu velika prostranstva i da prelaze nepregledna mora i reke – moraju osvojiti svet i zauzdati veliku reku u duhu, u stvaralaštvu duše, a ne imitirajući (neuspešno) fizičko osvajanje sveta i tehnologije osvajanja i zauzdavanja.
„Jedna vetrenjača zna samo za dane sa i za dane bez pogodnog vetra“. (Ginter Gras)
Jedan čovek zna samo za dane kad je bio čovek i dane kada je glumio da je čovek. Jedan narod zna samo za dane kad je bio slobodan i kada se borio za slobodu. Između toga je vreme kada se gubi sloboda, ponekad i neprimetno. Ponekad i nesvesno. Kad bi narodi znali da upravo tada/sada gube slobodu, onda bi oni to sprečili. Ali ne znaju jer uživaju u slobodi, pa ne žele ni drugima da je uskraćuju.
Jesu li strašila za ptice, onda, oružje za borbu za slobodu? Možda je to simbolična odbrana od nacističkih čeličnih ptica koje će uskoro srušiti svetske gradove ili se jedan od Grasovih junaka slučajno zove baš Amzel, što na nemačkom znači ''kos'' (ptica: kos: Kosovo), što onda knjizi daje i proročki karakter kada su čelične ptice u pitanju i strašila koja su pravili Srbi, ne da uplaše te ptice, već da ih navedu na lažan trag. Ili je slučajno, što će se ispostaviti, da Srbi neće imati dovoljno strašila za ptice, da prestraše ptice, na KOS(ovu), to jest, na zemlji kosova-ptica?! Jesu li ''pseće godine'', u stvari, ''strašila za ptice'', ne za miševe, mačke i pse – ptice treba strašiti.
Pojava nacizma svojevremeno nije ozbiljno shvaćena. Svaka sredina se suočavala različito i ponašala se drugačije u odnosu na pojavu nacizma. U početku su svi ti zaluđenici po pivnicama, u smešnim uniformama sa još smešnijim obeležjima, izgledali kao kakvi zanesenjaci koji nemaju drugog posla no da marširaju i pale bakljade. A, onda, polako, mic po mic, strah i interesi preuzimaju glavnu ulogu. Deo ljudi je u nacističkoj stranci prepoznao mogućnost za ostvarivanje svojih ciljeva i interesa na lak i brzi način (razlog zbog čega se i danas ljudi učlanjuju u stranke); a deo ljudi je počeo da se plaši (svako iz svog razloga a razloga je bilo mnogo) kada se ispostavilo da su ti zanesenjaci u stvari agresivni manijaci kojima ništa nije sveto. Kada je lavina krenula, odnela je sve pred sobom. Pojedinac ili grupa, mogli su uticati na događaje i ljude, upravo i jedino u onom periodu kada su smejali i mislili da imaju posla sa bezopasnim budalama.
Iza nadolazeće nesreće, kao i uvek, stajao je krupni kapital. Znali su da ne mogu izgubiti niti u jednoj varijanti i ma koliko miliona ljudi izginulo i ma koliko gradova bude sravnjeno sa zemljom. U početku će zaraditi na industriji oružja i oruđa, na opremanju vojske, pripremama za rat i samom vođenju rata a posle će zarađivati na izgradnji porušenog, ponovnog pokretanja mirnodopske industrije – to jeste: na miru.
Na kraju, zlikovci prežive, prihvate novo vreme i opet sude i presuđuju žrtvama. Od osvete ništa!
Piše: Igor Đurić


nobelova nagrada Ginter Gras nacizam Nemačka fašizam Drugi svetski rat Adolf Hitler

Istraži sve knjige

Prošetajte se našim pretraživačem bajkovitim predelima stare knjige, prođite kroz šumarke i livade polovne knjige, idite potokom retke knjige do izvora antikvarne knjige.