Henry MillerHenri MilerPredraga moja BrendaLjubavna pisma Henrija Milera Brendi Venus*Henri Milerova Ljubavna pisma Brendi Venus. Ako tražite Milerovu sirovu strast u nežnom epilogu, ovo je emotivan uvid u srce buntovnice - dirljivo, duhovito i ubedljivo. Henri Miler, američki prozni buntovnik i otac seksualne revolucije, u sumraku svog života, delimično paralizovan i jednook, pronalazi neočekivanu muzu u svojoj komšinici Brendi Venus, mladoj plesačici i glumici šezdeset godina mlađoj od njega. Od 1976. do 1980. godine, njihov odnos cveta kroz preko 1.500 ljubavnih pisama, posthumno objavljenih 1986. godine kao „Moja draga Brenda“ – intiman, nežan dnevnik koji otkriva Milerinu ranjivost iza maske genija. Svako pismo počinje toplim „Moja draga Brenda“, isprepletenim njenim odgovorima, mudrim savetima o životu, ljubavi i književnosti, listama preporučenih knjiga, originalnim akvarelima i pozivima na ispovedne ručkove i večere. Platonska, intelektualna i emotivna, ova prepiska slavi male radosti – od straha od smrti do blaženstva „sedmog neba“ – dok Miler deli kajanje, radost i nadmudrivanje bolesti. Brenda postaje njegov izvor mladosti, mentor u obrnutim ulogama, a pisma slave spokoj umesto sreće, taštine i želje za pažnjom. Knjiga se završava njegovom smrću, ostavljajući nasleđe nežne pobune protiv zaborava, gde idealizacija žene u starosti preovladava nad svim, podsećajući nas da ljubav može biti mudrost kroz reči i humor pred licem smrti. Naslov originalaDear, dear BrendaPrevodZlatko CrnkovićNaslovnicaNenad DoganDimenzije18,5 x 11 cmBroj strana245IzdavačAugust Cesarec, Zagreb, 1987. Latinica. Broširano.Jezik: Hrvatski.ISBN8-63-930037-2

Predraga moja Brenda

Henry Miller
Henri Miler
Predraga moja Brenda
Ljubavna pisma Henrija Milera Brendi Venus
*
Henri Milerova Ljubavna pisma Brendi Venus. Ako tražite Milerovu sirovu strast u nežnom epilogu, ovo je emotivan uvid u srce buntovnice - dirljivo, duhovito i ubedljivo.

Henri Miler, američki prozni buntovnik i otac seksualne revolucije, u sumraku svog života, delimično paralizovan i jednook, pronalazi neočekivanu muzu u svojoj komšinici Brendi Venus, mladoj plesačici i glumici šezdeset godina mlađoj od njega. Od 1976. do 1980. godine, njihov odnos cveta kroz preko 1.500 ljubavnih pisama, posthumno objavljenih 1986. godine kao „Moja draga Brenda“ – intiman, nežan dnevnik koji otkriva Milerinu ranjivost iza maske genija.

Svako pismo počinje toplim „Moja draga Brenda“, isprepletenim njenim odgovorima, mudrim savetima o životu, ljubavi i književnosti, listama preporučenih knjiga, originalnim akvarelima i pozivima na ispovedne ručkove i večere. Platonska, intelektualna i emotivna, ova prepiska slavi male radosti – od straha od smrti do blaženstva „sedmog neba“ – dok Miler deli kajanje, radost i nadmudrivanje bolesti. Brenda postaje njegov izvor mladosti, mentor u obrnutim ulogama, a pisma slave spokoj umesto sreće, taštine i želje za pažnjom.

Knjiga se završava njegovom smrću, ostavljajući nasleđe nežne pobune protiv zaborava, gde idealizacija žene u starosti preovladava nad svim, podsećajući nas da ljubav može biti mudrost kroz reči i humor pred licem smrti.

Naslov originala
Dear, dear Brenda
Prevod
Zlatko Crnković
Naslovnica
Nenad Dogan
Dimenzije
18,5 x 11 cm
Broj strana
245
Izdavač
August Cesarec, Zagreb, 1987.
 
Latinica. Broširano.
Jezik: Hrvatski.
ISBN
8-63-930037-2



Henry Miller
Henri Miler
Predraga moja Brenda
Ljubavna pisma Henrija Milera Brendi Venus


Erika JongTuga svake žene*Nenadmasna Erika Jong. To je prava Erika. Moze ona da napise Strah od pedesetih, ali Tugu svake zene mogu da napisu samo Zaklin Suzan i Erika, koja je u svojim zrelim godinama opsednuta onim sto zena nema ma kako uspesna bila, pa je citavu knjigu posvetila upravo toj tuzi i tom traganju i hvatanju za mladost.Erica Jong (New York, 26. 3. 1942.), rođena kao Erica Mann poznata je američka spisateljica.Rođena je kao Erica Mann u židovskoj porodici u Bronxu. Udavala se četiri puta. Njezin je najpoznatiji roman "Strah od letenja" iz 1973. godine. Prozvana je "ženski Henry Miller" zbog načina kako opisuje žensku seksualnost. Propituje službenu verziju događaja 11. rujna 2001..Molly Jong-Fast, njena kći iz trećeg braka, također je poznata spisateljica.

Tuga svake zene

Erika Jong
Tuga svake žene
*
Nenadmasna Erika Jong. To je prava Erika. Moze ona da napise Strah od pedesetih, ali Tugu svake zene mogu da napisu samo Zaklin Suzan i Erika, koja je u svojim zrelim godinama opsednuta onim sto zena nema ma kako uspesna bila, pa je citavu knjigu posvetila upravo toj tuzi i tom traganju i hvatanju za mladost.
Erica Jong (New York, 26. 3. 1942.), rođena kao Erica Mann poznata je američka spisateljica.
Rođena je kao Erica Mann u židovskoj porodici u Bronxu. Udavala se četiri puta. Njezin je najpoznatiji roman "Strah od letenja" iz 1973. godine. Prozvana je "ženski Henry Miller" zbog načina kako opisuje žensku seksualnost. Propituje službenu verziju događaja 11. rujna 2001..
Molly Jong-Fast, njena kći iz trećeg braka, također je poznata spisateljica.


Tuga svake žene

Norman MajlerKrvnikova pesmaAutor Majler, NormanNaslov Krvnikova pjesma. Knj. 1–2 / Norman Mailer ; [preveo Branko Bucalo]Jezik hrvatskiGodina 1982Izdavanje i proizvodnja Zagreb : Globus, 1982 (Ljubljana : Delo)Fizički opis 553 str. ; 631 str., 21 cmStr. 609-630: Zločinac i država bez milosti/ Zvonimir Šeparović. Pulicerova nagrada za književnost. Sa svojih trideset pet, Gari Gilmor proveo je više godina u zatvoru nego na slobodi. Jula 1976, dok je bio na uslovnoj kazni, ubio je dvojicu muškaraca zbog nekoliko dolara. Smrtna kazna na koju je osuđen mogla je biti preinačena na doživotnu robiju. Gilmor se, međutim, upušta u pravnu borbu da ubrza izvršenje kazne, koja će biti i sprovedena januara 1977. u Državnom zatvoru Jute.Kao i cela Amerika, fasciniran antiherojima poput Gilmora, Norman Majler je ovu neobičnu priču ovekovečio u remek-delu dokumentarno-kriminalističkog romana. Norman Majler (1923, Nju Džerzi – 2007, Njujork) po diplomiranju na Harvardu služio je u američkoj vojsci 1944-1946. Njegov prvi roman Goli i mrtvi (1948) kritika je označila kao najbolji ratni roman koji se pojavio u SAD. Objavljivao je potom romane i publicistička dela: Park jelena, Američki san, Vojske noći (Pulicerova nagrada za publicistiku), Drevne večeri, Muškarčine ne plaču, Dvorac u šumi... Za knjigu Dželatova pesma dobio je Pulicderovu nagradu za književnost.

Krvnikova pjesma

Norman Majler
Krvnikova pesma
Autor  Majler, Norman
Naslov Krvnikova pjesma.
 Knj. 1–2 / Norman Mailer ; [preveo Branko Bucalo]
Jezik hrvatski
Godina 1982
Izdavanje i proizvodnja Zagreb : Globus, 1982 (Ljubljana : Delo)
Fizički opis 553 str. ; 631 str., 21 cm
Str. 609-630: Zločinac i država bez milosti/ Zvonimir Šeparović.

Pulicerova nagrada za književnost.

Sa svojih trideset pet, Gari Gilmor proveo je više godina u zatvoru nego na slobodi. Jula 1976, dok je bio na uslovnoj kazni, ubio je dvojicu muškaraca zbog nekoliko dolara. Smrtna kazna na koju je osuđen mogla je biti preinačena na doživotnu robiju. Gilmor se, međutim, upušta u pravnu borbu da ubrza izvršenje kazne, koja će biti i sprovedena januara 1977. u Državnom zatvoru Jute.
Kao i cela Amerika, fasciniran antiherojima poput Gilmora, Norman Majler je ovu neobičnu priču ovekovečio u remek-delu dokumentarno-kriminalističkog romana.

Norman Majler (1923, Nju Džerzi – 2007, Njujork) po diplomiranju na Harvardu služio je u američkoj vojsci 1944-1946. Njegov prvi roman Goli i mrtvi (1948) kritika je označila kao najbolji ratni roman koji se pojavio u SAD. Objavljivao je potom romane i publicistička dela: Park jelena, Američki san, Vojske noći (Pulicerova nagrada za publicistiku), Drevne večeri, Muškarčine ne plaču, Dvorac u šumi... Za knjigu Dželatova pesma dobio je Pulicderovu nagradu za književnost.



Norman Mailer
Norman Majler
Krvnikova pesma

Desmond MorrisGoli majmunDezmond Moris (engl. Desmond Morris; Perton, Viltšir, 24. januar 1928) je britanski zoolog i etolog, kao i pisac popularnih antropoloških knjiga. Takođe je poznat kao slikar nadrealista, televizijski radnik i pisac.*Na zemlji žive 123 vrste majmuna i čovekolikih majmuna. Dlakom su obrasle 122 vrste. Izuzetak je goli majmun . Naziv „goli majmun“ zadržaćemu u naslovu kao i u knjizi da bismi izbegli glomazni, inače tačni naziv („čovekoliki goli majmun“), kojim sam sebe naziva „homo sapijens“. Ova neobična i u velikoj meri uspešna vrsta troši mnogo vremena u proučavanju svojih viših pobuda, ali i u brižljivom prelaženju preko osnovnih. Goli majmun se ponosi time što od svih primata ima najveći mozak, ali pokušava da sakrije činjenicu da ima i najveći penis, smatrajući da je zgodnije da ovu čast, lažno, prepusti moćnijoj gorili. Čovek je previše razmnoženi majmun, jak u svojoj rečitosti, precizan u svom istraživanju, pa je krajnje vreme da proučavamo osnove njegovog ponašanja.*Knjiga engleskog zoologa Desmonda Morrisa Goli majmun koja zapravo govori o čovjeku polazi od proučavanja materijala koji govore o našoj prošlosti a o kojima nas izvještavaju nalazi paleontologa, zatim se autor služio studijama komparativne etologije, to jest znanosti o proučavanju životinja među kojima je posebna pažnja posvećena izučavanju ponašanju majmuna, naših najbližih rođaka, te podacima do kojih se može doći jednostavnim uspoređivanjem najosnovnijih oblika tumačenja ponašanja u glavnim suvremenim kulturama golog maimuna.Morris je pošao od pretpostavke da će u iznošenju svojih opažanja doći u opasnost da povrijedi stanovit dio ljudi, jer malo nas je koji volimo razmišljati o životinji u sebi. Autor je u svom istraživanju pošao od najjednostavnijeg i najprovjerenijeg načina — uspoređivanjem pojedinih organa, njihovih funkcija i konačno ponašanja predstavnika pojedinih životinjskih vrsta i čovjeka. On će tako naročito uočljivo istaknuti ne samo povezanost vrsta, nego i čovjekovu sklonost da se nečim naročito diči, dok nešto rado krije. Engleski zoolog tako već u uvodu knjige piše kako se goli majmun diči time što od svih primata ima najveći mozak, ali istovremeno pokušava sakriti činjenicu da ima i najveći penis, smatrajući da je zgodnije ako ovu čast posve licemjerno prepusti moćnom gorili.Izvanredno kompleksno i svojim zaključcima ilustrativno djelo Goli majmun postiglo je izvanredan knjižarski uspjeh u svijetu. Englesko izdanje samo u prva tri mjeseca doživjelo je nakladu od 460.000 prodanih primieraka i dugo se vremena nalazilo na vrhu best-sellera.Desmond Morris rođen je 1928. godine u Engleskoj. Diplomirao je zoologiju na Oxfordu. Neko ie vrijeme vodio televizijske emisije iz Londonskog zoološkog vrta koje su požnjele velik uspjeh kod gledalaca. Od 1959. godine upravitelj je odjela sisavaca u Londonskom zoološkom vrtu.

Goli majmun

Desmond Morris
Goli majmun
Dezmond Moris (engl. Desmond Morris; Perton, Viltšir, 24. januar 1928) je britanski zoolog i etolog, kao i pisac popularnih antropoloških knjiga. Takođe je poznat kao slikar nadrealista, televizijski radnik i pisac.
*
Na zemlji žive 123 vrste majmuna i čovekolikih majmuna. Dlakom su obrasle 122 vrste. Izuzetak je goli majmun . Naziv „goli majmun“ zadržaćemu u naslovu kao i u knjizi da bismi izbegli glomazni, inače tačni naziv („čovekoliki goli majmun“), kojim sam sebe naziva „homo sapijens“. Ova neobična i u velikoj meri uspešna vrsta troši mnogo vremena u proučavanju svojih viših pobuda, ali i u brižljivom prelaženju preko osnovnih. Goli majmun se ponosi time što od svih primata ima najveći mozak, ali pokušava da sakrije činjenicu da ima i najveći penis, smatrajući da je zgodnije da ovu čast, lažno, prepusti moćnijoj gorili. Čovek je previše razmnoženi majmun, jak u svojoj rečitosti, precizan u svom istraživanju, pa je krajnje vreme da proučavamo osnove njegovog ponašanja.
*
Knjiga engleskog zoologa Desmonda Morrisa Goli majmun koja zapravo govori o čovjeku polazi od proučavanja materijala koji govore o našoj prošlosti a o kojima nas izvještavaju nalazi paleontologa, zatim se autor služio studijama komparativne etologije, to jest znanosti o proučavanju životinja među kojima je posebna pažnja posvećena izučavanju ponašanju majmuna, naših najbližih rođaka, te podacima do kojih se može doći jednostavnim uspoređivanjem najosnovnijih oblika tumačenja ponašanja u glavnim suvremenim kulturama golog maimuna.
Morris je pošao od pretpostavke da će u iznošenju svojih opažanja doći u opasnost da povrijedi stanovit dio ljudi, jer malo nas je koji volimo razmišljati o životinji u sebi. Autor je u svom istraživanju pošao od najjednostavnijeg i najprovjerenijeg načina — uspoređivanjem pojedinih organa, njihovih funkcija i konačno ponašanja predstavnika pojedinih životinjskih vrsta i čovjeka. On će tako naročito uočljivo istaknuti ne samo povezanost vrsta, nego i čovjekovu sklonost da se nečim naročito diči, dok nešto rado krije. Engleski zoolog tako već u uvodu knjige piše kako se goli majmun diči time što od svih primata ima najveći mozak, ali istovremeno pokušava sakriti činjenicu da ima i najveći penis, smatrajući da je zgodnije ako ovu čast posve licemjerno prepusti moćnom gorili.
Izvanredno kompleksno i svojim zaključcima ilustrativno djelo Goli majmun postiglo je izvanredan knjižarski uspjeh u svijetu. Englesko izdanje samo u prva tri mjeseca doživjelo je nakladu od 460.000 prodanih primieraka i dugo se vremena nalazilo na vrhu best-sellera.
Desmond Morris rođen je 1928. godine u Engleskoj. Diplomirao je zoologiju na Oxfordu. Neko ie vrijeme vodio televizijske emisije iz Londonskog zoološkog vrta koje su požnjele velik uspjeh kod gledalaca. Od 1959. godine upravitelj je odjela sisavaca u Londonskom zoološkom vrtu.


Desmond Morris
Goli majmun
Dezmond Moris (engl. Desmond Morris; Perton, Viltšir, 24. januar 1928) je britanski zoolog i etolog, kao i pisac popularnih

Viljem ŠekspirHamletProsveta - Beograd*U pitanju je izdanje "Hamleta" Vilijama Šekspira u izdanju "Prosvete" iz Beograda. Konkretno, radi se o izdanju iz 1987. godine, broširanog poveza, sa 247 strana *Tragedija Hamleta, kraljevića danskog, često napisano samo Hamlet, je tragedija koju je napisao Viljem Šekspir negde između 1599. i 1601. godine. Hamlet je Šekspirova najduža drama.

Hamlet

Viljem Šekspir
Hamlet
Prosveta - Beograd
*
U pitanju je izdanje "Hamleta" Vilijama Šekspira u izdanju "Prosvete" iz Beograda. Konkretno, radi se o izdanju iz 1987. godine, broširanog poveza, sa 247 strana 
*
Tragedija Hamleta, kraljevića danskog, često napisano samo Hamlet, je tragedija koju je napisao Viljem Šekspir negde između 1599. i 1601. godine. Hamlet je Šekspirova najduža drama.


Viljem Šekspir
Hamlet
Prosveta - Beograd

Muni VičerĐeno i crni pečat madam Kriken*Đeno Astor Venti je stidljivi jedanaestogodišnjak koji živi tiho i povučeno. Međutim, noću ga sve češće opsedaju čudni snovi, koji u životu počinju da se ostvaruju... Tajanstvena madam Kriken uvodi ga unutar Crnog pečata, gde vladaju posve drugačije moći i gde Đeno pronalazi ljude poput sebe, neshvaćene u običnom životu, ali nadmoćne u svetu čiste energije.*Muni Vičer je pseudonim spisateljice i nekadašnje novinarke i urednice crne hronike, Roberte Rico. Rođena u Veneciji 1957, Roberta je diplomirala na odseku za filozofiju na Univerzitetu Ka-Foskari u Veneciji. Nakon završenih studija radila je kao profesorka italijanskog jezika u srednjim i osnovnim školama. Pisanjem fantastike za decu počinje da se bavi 2002. godine, kada pod pomenutim pseudonimom objavljuje svoj prvi roman o Nini, Devojčica sa Šestog Meseca, koji je samo u Italiji prodat u više od milion primeraka i preveden na trideset jezika. Na srpskom jeziku objavljeno je nekoliko njenih romana kao što su Đeno i crni pečat madam Kriken, Đeno i crveno ogledalo istine, kao i tri romana o čarobnici Morgi.

Djeno i crni pecat madam Kriken

Muni Vičer
Đeno i crni pečat madam Kriken
*
Đeno Astor Venti je stidljivi jedanaestogodišnjak koji živi tiho i povučeno. Međutim, noću ga sve češće opsedaju čudni snovi, koji u životu počinju da se ostvaruju... Tajanstvena madam Kriken uvodi ga unutar Crnog pečata, gde vladaju posve drugačije moći i gde Đeno pronalazi ljude poput sebe, neshvaćene u običnom životu, ali nadmoćne u svetu čiste energije.
*
Muni Vičer je pseudonim spisateljice i nekadašnje novinarke i urednice crne hronike, Roberte Rico. Rođena u Veneciji 1957, Roberta je diplomirala na odseku za filozofiju na Univerzitetu Ka-Foskari u Veneciji. Nakon završenih studija radila je kao profesorka italijanskog jezika u srednjim i osnovnim školama. Pisanjem fantastike za decu počinje da se bavi 2002. godine, kada pod pomenutim pseudonimom objavljuje svoj prvi roman o Nini, Devojčica sa Šestog Meseca, koji je samo u Italiji prodat u više od milion primeraka i preveden na trideset jezika. Na srpskom jeziku objavljeno je nekoliko njenih romana kao što su Đeno i crni pečat madam Kriken, Đeno i crveno ogledalo istine, kao i tri romana o čarobnici Morgi.


Muni Vičer
Đeno i crni pečat madam Kriken

Đeno i crni pečat madam Kriken

HadsonZeleni dvoriHadson, Vilijam Henri, 1841-1922Vilijam Henri Hadson (1841-1922) bio je anglo-argentinski pisac, prirodnjak i ornitolog, poznat u Argentini kao Viljermo Enrike Hadson. Rođen je u Argentini, u pampasima, gde je proveo mladost proučavajući ptice i prikupljajući primerke za Smitsonijan institut. Kasnije se preselio u Englesku i objavio niz dela o pticama i prirodi, uključujući "Argentinska ornitologija" (1888-1899) i "Britanske ptice" (1895). Njegova najpoznatija dela su romani "Zeleni manastiri" (1904) i "Daleko i davno" (1918). Umro je u Vorthingu, u Engleskoj, 1922. godine.

Zeleni dvori

Hadson
Zeleni dvori
Hadson, Vilijam Henri, 1841-1922
Vilijam Henri Hadson (1841-1922) bio je anglo-argentinski pisac, prirodnjak i ornitolog, poznat u Argentini kao Viljermo Enrike Hadson. Rođen je u Argentini, u pampasima, gde je proveo mladost proučavajući ptice i prikupljajući primerke za Smitsonijan institut. Kasnije se preselio u Englesku i objavio niz dela o pticama i prirodi, uključujući "Argentinska ornitologija" (1888-1899) i "Britanske ptice" (1895). Njegova najpoznatija dela su romani "Zeleni manastiri" (1904) i "Daleko i davno" (1918). Umro je u Vorthingu, u Engleskoj, 1922. godine. 


Hadson
Zeleni dvori
Hadson, Vilijam Henri, 1841-1922

Nova američka pripovetkaSrpska književna zadruga - Beograd1986NOVA AMERIČKA PRIPOVETKA , Srpska književna zadruga Beograd 1986 , Izbor, predgovor i prevod Gordana Todorovic ; autori : (Džon Bart, Robert Kuver, Donald Bartelmi, Gilbert Sorentino, Ričard Brotigan, Ronald Sukenik, Vilijem Ges, Džojs Kerol Outs, Džon Gardner, Alisa Voker, Rejmond Karver, Volter Ebiš, Džonatan Bombek, Stiven Dikson, Lenard Majklz, An Tajler, Džejn An Filips, Sintija Ozik). tvrd povez, format 13,5 x 19 cm ,XV + 282 strane ,Naslov Nova američka pripovetka / izbor, predgovor i prevod Gordana B. TodorovićVrsta građe kratka prozaCiljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost)Jezik srpskiGodina 1986Izdavanje i proizvodnja Beograd : Srpska književna zadruga, 1986 (Beograd : Kultura)Fizički opis XV, 280 str. ; 19 cmDrugi autori - osoba Todorović, Gordana B. = Todorović, Gordana B.Zbirka Srpska književna zadruga ; ǂkolo ǂ79, ǂknj. ǂ522ISBN 86-379-0005-4 (karton)Napomene Str. [VII]-XV: Pripovetka ili igra / Gordana B. TodorovićNapomena: str. 279-280

Nova americka pripovetka

Nova američka pripovetka
Srpska književna zadruga - Beograd
1986
NOVA AMERIČKA PRIPOVETKA , Srpska književna zadruga Beograd 1986 , Izbor, predgovor i prevod Gordana Todorovic ; autori : (Džon Bart, Robert Kuver, Donald Bartelmi, Gilbert Sorentino, Ričard Brotigan, Ronald Sukenik, Vilijem Ges, Džojs Kerol Outs, Džon Gardner, Alisa Voker, Rejmond Karver, Volter Ebiš, Džonatan Bombek, Stiven Dikson, Lenard Majklz, An Tajler, Džejn An Filips, Sintija Ozik). tvrd povez, format 13,5 x 19 cm ,XV + 282 strane ,
Naslov Nova američka pripovetka / izbor, predgovor i prevod Gordana B. Todorović
Vrsta građe kratka proza
Ciljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost)
Jezik srpski
Godina 1986
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Srpska književna zadruga, 1986 (Beograd : Kultura)
Fizički opis XV, 280 str. ; 19 cm
Drugi autori - osoba Todorović, Gordana B. = Todorović, Gordana B.
Zbirka Srpska književna zadruga ; ǂkolo ǂ79, ǂknj. ǂ522
ISBN 86-379-0005-4 (karton)
Napomene Str. [VII]-XV: Pripovetka ili igra / Gordana B. Todorović
Napomena: str. 279-280


Nova američka pripovetka
Srpska književna zadruga - Beograd
1986

Nova američka pripovetka

Rejmond KarverKatedralaKatedrala je treća izdana zbirka kratkih priča američkog pisca Rejmonda Karvera, objavljena 1983. Dobila je priznanje kritike i bila je finalista Pulicerove nagrade za fikciju 1984. godine.U dvanaest priča zbirke Katedrala, od kojih su mnoge zastupljene u brojnim antologijama savremene američke i svetske kratke priče, na izgled svakodnevne životne situacije postepeno prerastaju u snažne umetničke slike individualne neostvarenosti i psihološke neprilagođenosti književnih junaka u prostoru američkog grada današnjice.Poznati američki pisac Rejmond Karver umro je 2. avgusta 1988. godine u Port Andželsu, država Vašington.Imao je 49 godina. Iza sebe je ostavio deset knjiga pesama, kratkih priča i eseja. Smatrao se „ocem” novog realizma i izvršio ogroman uticaj na mlađe generacije američkih pisaca. Karverove priče se ubrajaju među najbolja ostvarenja u tom žanru u američkoj književnosti posle Hemingveja.

Katedrala

Rejmond Karver
Katedrala
Katedrala je treća izdana zbirka kratkih priča američkog pisca Rejmonda Karvera, objavljena 1983. Dobila je priznanje kritike i bila je finalista Pulicerove nagrade za fikciju 1984. godine.
U dvanaest priča zbirke Katedrala, od  kojih su mnoge zastupljene u brojnim antologijama savremene američke i svetske kratke priče, na izgled svakodnevne životne situacije postepeno prerastaju u snažne umetničke slike individualne neostvarenosti i psihološke neprilagođenosti književnih junaka u prostoru američkog grada današnjice.
Poznati američki pisac Rejmond Karver umro je 2. avgusta 1988. godine u Port Andželsu, država Vašington.
Imao je 49 godina. Iza sebe je ostavio deset knjiga pesama, kratkih priča i eseja. Smatrao se „ocem” novog realizma i izvršio ogroman uticaj na mlađe generacije američkih pisaca. Karverove priče se ubrajaju među najbolja ostvarenja u tom žanru u američkoj književnosti posle Hemingveja.


Miroslav KrležaGospoda Glembajevi*Gospoda Glembajevi je drama Miroslava Krleže iz 1929. godine. Drama je podeljena u tri čina i bavi se događajima i raskolom unutar porodice Glembaj. Ovo je prva drama, od tri drame iz glembajevskog ciklusa, u koji spadaju i drame U agoniji i Leda.

Gospoda Glembajevi

Miroslav Krleža
Gospoda Glembajevi
*
Gospoda Glembajevi je drama Miroslava Krleže iz 1929. godine. Drama je podeljena u tri čina i bavi se događajima i raskolom unutar porodice Glembaj. Ovo je prva drama, od tri drame iz glembajevskog ciklusa, u koji spadaju i drame U agoniji i Leda.


Miguel ServantesDon Kihot*Don Kihot ili Don Kihote (šp. Don Quijote) je jedno od remek-dela španske i svetske književnosti, autora Migela de Servantesa. Jedna je od najviše objavljivanih i najprevođenijih knjiga na svetu. Smatra se kamenom temeljcem zapadnoevropske književnosti i jednim od najboljih objavljenih dela fikcije svih vremena, kao i najvažnijim delom španskog Zlatnog veka (šp. Siglo de Oro)Vanvremensko promišljanje o ljudskoj prirodi i njenim neizbežnim protivrečnostima.Don Kihot je toliko opčinjen čitanjem viteških romana, da je i sam odlučio da postane vitez. U društvu svog vernog Sanča Panse, lukavog i u izvesnoj meri pronicljivog, kreće u smele avanture. Dok zajedno lutaju svetom, mašta ostarelog Kihota odvodi ih u razne avanture i nevolje – među kojima je i čuvena borba sa vetrenjačama, simbol slepe vere u ideale.Iako je isprva nastao kao parodija na popularne viteške romane, Don Kihot je uspeo da nadmaši vreme u kome je nastao i postao je simbol istrajnosti običnog čoveka koji se bori za svoje ideale, dok Sančo Pansa predstavlja arhetip odanosti i prijateljstva.Zbog svoje eksperimentalne forme i književne razigranosti, Don Kihota mnogi smatraju prvim modernim romanom, a takođe je i jedan od najčešće objavljivanih i najprevođenijih romana na svetu. Imao je veliki uticaj na mnoge svetske književnike, od Dikensa, preko Flobera do Melvila i Foknera, koji su ovaj roman čitali bar jednom godišnje, „kao što neki čitaju Bibliju“.

Don Kihot

Miguel Servantes
Don Kihot
*
Don Kihot ili Don Kihote (šp. Don Quijote) je jedno od remek-dela španske i svetske književnosti, autora Migela de Servantesa. Jedna je od najviše objavljivanih i najprevođenijih knjiga na svetu. Smatra se kamenom temeljcem zapadnoevropske književnosti i jednim od najboljih objavljenih dela fikcije svih vremena, kao i najvažnijim delom španskog Zlatnog veka (šp. Siglo de Oro)
Vanvremensko promišljanje o ljudskoj prirodi i njenim neizbežnim protivrečnostima.
Don Kihot je toliko opčinjen čitanjem viteških romana, da je i sam odlučio da postane vitez. U društvu svog vernog Sanča Panse, lukavog i u izvesnoj meri pronicljivog, kreće u smele avanture. Dok zajedno lutaju svetom, mašta ostarelog Kihota odvodi ih u razne avanture i nevolje – među kojima je i čuvena borba sa vetrenjačama, simbol slepe vere u ideale.
Iako je isprva nastao kao parodija na popularne viteške romane, Don Kihot je uspeo da nadmaši vreme u kome je nastao i postao je simbol istrajnosti običnog čoveka koji se bori za svoje ideale, dok Sančo Pansa predstavlja arhetip odanosti i prijateljstva.
Zbog svoje eksperimentalne forme i književne razigranosti, Don Kihota mnogi smatraju prvim modernim romanom, a takođe je i jedan od najčešće objavljivanih i najprevođenijih romana na svetu. Imao je veliki uticaj na mnoge svetske književnike, od Dikensa, preko Flobera do Melvila i Foknera, koji su ovaj roman čitali bar jednom godišnje, „kao što neki čitaju Bibliju“.


Džems Fenimor KuperPioniriRomani o kožnoj čarapi*Roman o pripadnicima indijanskog plemena Mohikanci i smelim kolonizatorima - pionirima divljeg zapada.*Džejms Fenimor Kuper je bio američki pisac iz prve polovine 19. veka, čije su istorijske romanse koje prikazuju kolonijalne i starosedeoce likove od 17. do 19. veka donele slavu i bogatstvo.

Pioniri

Džems Fenimor Kuper
Pioniri
Romani o kožnoj čarapi
*
Roman o pripadnicima indijanskog plemena Mohikanci i smelim kolonizatorima - pionirima divljeg zapada.
*
Džejms Fenimor Kuper je bio američki pisac iz prve polovine 19. veka, čije su istorijske romanse koje prikazuju kolonijalne i starosedeoce likove od 17. do 19. veka donele slavu i bogatstvo.


Džems Fenimor Kuper
Pioniri
Romani o kožnoj čarapi

Gijom ApolinerOsnivač jeresi i druge priče*Vrhom noža ubica je svoju žrtvu ubo u mišicu. Mladi čovek je skočio na noge i sa snagom udesetostručenom od straha bacio je na leđa svog napadača. Nastala je kratka borba....*Vilhelm Apolinaris de Kostrovicki, poznatiji pod pseudonimom Gijom Apoliner (fr. Guillaume Apollinaire; Rim, 26. avgust 1880 — Pariz, 9. novembar 1918), bio je francusko-italijanski pisac i dramaturg, poljskog porekla.Apoliner se smatra jednim od najistaknutijih pesnika ranog 20. veka, kao i jednim od najstrastvenijih branilaca kubizma i praocem nadrealizma. Pripisuje mu se da je 1911. skovao termin „kubizam“ da bi opisao umetnički pokret u nastajanju, termin orfizam 1912. i termin „nadrealizam“ 1917. da bi opisao radove Erika Satija. Pisao je pesme bez interpunkcije pokušavajući da bude odlučno moderan po formi i po temi. Apoliner je napisao jedno od najranijih nadrealističkih književnih dela, dramu The Breasts of Tiresias (1917), koja je postala osnova za operu Fransisa Pulanka iz 1947. Les mamelles de Tirésias.

Osnivac jeresi i druge price

Gijom Apoliner
Osnivač jeresi i druge priče
*
Vrhom noža ubica je svoju žrtvu ubo u mišicu. Mladi čovek je skočio na noge i sa snagom udesetostručenom od straha bacio je na leđa svog napadača. Nastala je kratka borba....
*
Vilhelm Apolinaris de Kostrovicki, poznatiji pod pseudonimom Gijom Apoliner (fr. Guillaume Apollinaire; Rim, 26. avgust 1880 — Pariz, 9. novembar 1918), bio je francusko-italijanski pisac i dramaturg, poljskog porekla.
Apoliner se smatra jednim od najistaknutijih pesnika ranog 20. veka, kao i jednim od najstrastvenijih branilaca kubizma i praocem nadrealizma. Pripisuje mu se da je 1911. skovao termin „kubizam“ da bi opisao umetnički pokret u nastajanju, termin orfizam 1912. i termin „nadrealizam“ 1917. da bi opisao radove Erika Satija. Pisao je pesme bez interpunkcije pokušavajući da bude odlučno moderan po formi i po temi. Apoliner je napisao jedno od najranijih nadrealističkih književnih dela, dramu The Breasts of Tiresias (1917), koja je postala osnova za operu Fransisa Pulanka iz 1947. Les mamelles de Tirésias.


Gijom Apoliner
Osnivač jeresi i druge priče

Osnivač jeresi i druge priče

Henri MilerRakova obratnica*Jedna od najskandaloznijih i najuticajnijih knjiga XX veka.Bez novca, bez imovine, bez nade. Najsrećniji čovek na svetu.Prkoseći konvencijama, pa i samom jeziku, Rakova obratnica predstavlja kamen temeljac moderne literature XX veka. Ezra Paund je Milerov prvi roman okarakterisao sledećim rečima: „Evo jedne besramne knjige koju treba pročitati.“Glavni junak je Amerikanac u Parizu tridesetih godina XX veka, bez prebijene pare u džepu, koji živi boemskim životom, okružen prostitutkama, makroima, siromašnim umetnicima, pijancima, lupežima. To je priča o tučama, pijankama, seksualnim avanturama, prosjačenju, prevarama i privremenim poslovima, priča o sobama prepunim gamadi u radničkim svratištima, o bordelima i jeftinim bistroima.Knjiga je prvi put objavljena u Francuskoj 1934. i krijumčarena u druge zemlje jer je narednih trideset godina bila zabranjena kao pornografska. Kada je 1961. prvi put bila štampana u SAD, usledilo je više od šezdeset suđenja zbog opscenosti, sve dok nije donesena istorijska presuda Vrhovnog suda koja je Rakovu obratnicu definisala kao vredno književno delo. „Jedan od deset ili dvadeset najvećih romana XX veka, revolucija u stilu i savesti.“ Norman Majler „Milerov stil opija kao najbolje vino. Njegovi tekstovi se ne čitaju, oni se piju naiskap!“ Frederik Begbede

Rakova obratnica

Henri Miler
Rakova obratnica
*
Jedna od najskandaloznijih i najuticajnijih knjiga XX veka.
Bez novca, bez imovine, bez nade. Najsrećniji čovek na svetu.
Prkoseći konvencijama, pa i samom jeziku, Rakova obratnica predstavlja kamen temeljac moderne literature XX veka. Ezra Paund je Milerov prvi roman okarakterisao sledećim rečima: „Evo jedne besramne knjige koju treba pročitati.“
Glavni junak je Amerikanac u Parizu tridesetih godina XX veka, bez prebijene pare u džepu, koji živi boemskim životom, okružen prostitutkama, makroima, siromašnim umetnicima, pijancima, lupežima. To je priča o tučama, pijankama, seksualnim avanturama, prosjačenju, prevarama i privremenim poslovima, priča o sobama prepunim gamadi u radničkim svratištima, o bordelima i jeftinim bistroima.
Knjiga je prvi put objavljena u Francuskoj 1934. i krijumčarena u druge zemlje jer je narednih trideset godina bila zabranjena kao pornografska. Kada je 1961. prvi put bila štampana u SAD, usledilo je više od šezdeset suđenja zbog opscenosti, sve dok nije donesena istorijska presuda Vrhovnog suda koja je Rakovu obratnicu definisala kao vredno književno delo.

„Jedan od deset ili dvadeset najvećih romana XX veka, revolucija u stilu i savesti.“ Norman Majler

„Milerov stil opija kao najbolje vino. Njegovi tekstovi se ne čitaju, oni se piju naiskap!“ Frederik Begbede


ILIRIN iliti pogibelji kojima neiskustvo vodiSizan Žiru de MoransiErotikon*Biblioteka Erotikon izdavačke kuće Prosveta izlazila je tokom sedamdesetih i osamdesetih godina 20. veka u Jugoslaviji. Prva knjiga koja se pojavila u ediciji bila je Fukoova Istorija seksualnosti na čijim stranicama piše da je objavljena 1978. Tu godinu uzećemo za početak ove prepoznatljive biblioteke.Spisak izdanja koji sledi nije konačan. Svi naslovi bili su redovno rasprodavani, štampani u pet, osam ili deset hiljada primeraka. Pojedinačni naslovi imali su dva, tri ili četiri izdanja. Urednik biblioteke Erotikon bio je Milan Komnenić. Za dizajn je bio zadužen Dobrilo M. Nikolić.*Sledi spisak knjiga koje su izašle u okviru edicije Erotikon: Mišel Fuko – Istorija seksulanostiMišel Fuko – Istorija seksualnosti (Staranje o sebi)Mišel Fuko – Istorija seksualnosti (Korišćenje ljubavnih uživanja)Hjubert Selbi – Poslednje skretanje za BruklinŽorž Bataj – Plavetnilo nebaKarlos Fuentes – AuraSandro Zanoto – Venerina deltaFilip Rot – Profesor žudnjeAnais Nin – PrstenVuk Stefanović Karadžić – Crven banLi Ju – Prostirka za telesnu molitvuMarkiz de Sad – Filozofija u budoaruNepoznati autor – Moj tajni životGijom Apoliner – 11000 buzdovanaMarkiz de Sad – 120 dana SodomeE. T. A. Hofman – Sestra MonikaGoropadni eros (Zbornik teorijskih radova)Andre Pjer de Mandijarg – Englez u zatvorenom dvorcuČarls Bukovski – Priče o običnom ludiluA. N. Afanasjev – Zaveštani tetrebAlfred Žari – MužjačinaHose Donoso – Tajanstveni nestanak markize LorijaPjer Luis – Bludne kćeriFurže de Monbron – Margo krparkaPijetro Aretino – MudrovanjaMrsne pričeAndrea de Nersija – FelicijaKalijana Mala – Ananga-RangaRoko &amp; Antonija – Svinje sa krilimaSizan de Moransi – Ilirin iliti pogibelji kojima neiskustvo vodiVilhelmina Šreder-Devrijent – Sećanja nemačke pevačiceLu Andreas-Salome – Šta je erosVilijem S. Barouz – Goli ručakRestif de la Breton – Anti-Žistina

ILIRIN iliti pogibelji kojima neiskustvo vodi

ILIRIN iliti pogibelji kojima neiskustvo vodi
Sizan Žiru de Moransi
Erotikon
*
Biblioteka Erotikon izdavačke kuće Prosveta izlazila je tokom sedamdesetih i osamdesetih godina 20. veka u Jugoslaviji. Prva knjiga koja se pojavila u ediciji bila je Fukoova Istorija seksualnosti na čijim stranicama piše da je objavljena 1978. Tu godinu uzećemo za početak ove prepoznatljive biblioteke.
Spisak izdanja koji sledi nije konačan. Svi naslovi bili su redovno rasprodavani, štampani u pet, osam ili deset hiljada primeraka. Pojedinačni naslovi imali su dva, tri ili četiri izdanja. Urednik biblioteke Erotikon bio je Milan Komnenić. Za dizajn je bio zadužen Dobrilo M. Nikolić.
*
Sledi spisak knjiga koje su izašle u okviru edicije Erotikon:

Mišel Fuko – Istorija seksulanosti
Mišel Fuko – Istorija seksualnosti (Staranje o sebi)
Mišel Fuko – Istorija seksualnosti (Korišćenje ljubavnih uživanja)
Hjubert Selbi – Poslednje skretanje za Bruklin
Žorž Bataj – Plavetnilo neba
Karlos Fuentes – Aura
Sandro Zanoto – Venerina delta
Filip Rot – Profesor žudnje
Anais Nin – Prsten
Vuk Stefanović Karadžić – Crven ban
Li Ju – Prostirka za telesnu molitvu
Markiz de Sad – Filozofija u budoaru
Nepoznati autor – Moj tajni život
Gijom Apoliner – 11000 buzdovana
Markiz de Sad – 120 dana Sodome
E. T. A. Hofman – Sestra Monika
Goropadni eros (Zbornik teorijskih radova)
Andre Pjer de Mandijarg – Englez u zatvorenom dvorcu
Čarls Bukovski – Priče o običnom ludilu
A. N. Afanasjev – Zaveštani tetreb
Alfred Žari – Mužjačina
Hose Donoso – Tajanstveni nestanak markize Lorija
Pjer Luis – Bludne kćeri
Furže de Monbron – Margo krparka
Pijetro Aretino – Mudrovanja
Mrsne priče
Andrea de Nersija – Felicija
Kalijana Mala – Ananga-Ranga
Roko & Antonija – Svinje sa krilima
Sizan de Moransi – Ilirin iliti pogibelji kojima neiskustvo vodi
Vilhelmina Šreder-Devrijent – Sećanja nemačke pevačice
Lu Andreas-Salome – Šta je eros
Vilijem S. Barouz – Goli ručak
Restif de la Breton – Anti-Žistina


ILIRIN iliti pogibelji kojima neiskustvo vodi
Sizan Žiru de Moransi
Erotikon

Hauard VajthausZlotvor bez lica Priča o kriminalnom geniju, njegovim maskiranim poslušnicima i princezi sa nožem za mazanje putera, a sve sa eksplozivima i nešto guranja i laktanja. Jesen je 1894. u kući ekscentrične tetke Lusi u Jorkširu, u Engleskoj. Četrnaestogodišnja avijatičarka Emelin Kejli, "neuništivi" je kopilot. Robert "Gumeni" Berns i princeza Purna, tek odbegla učenica iz škole za mlade dame Sv. Grimelda, veselo skaču s krova na zahtev svog novog tutora, blesavog američkog pronalazača profesora Zvonkla. Ali za ovu šašavu družinu nevolje se tek spremaju: nastavnice iz Sv. Grimelde žele Purnu nazad, vlada želi da se Purna vrati u školu i, što je najgore, veliki kriminalni genije poznat kao Zlotvor bez lica želi da je otme. Sledeći Nastrožu školu na svetu priča Zlotvor bez lica skače od šuma oko Donjeg Strašilova do najmračnijih kaljuga Londona, dok naši prijatelji pokušavaju da smrse konce zlom geniju i njegovim maskiranim poslušnicima. Zločinački plan da se otme princeza Purna uvući će naše likove u lude jurnjave i nemilosrdne borbe escajzima i servisima za služenje čaja. Priča će nas voditi od smešnih kostima, letova u balonima iznad Londona, druženja s poznatim izmišljenim detektivima, preko lova na pacove i hrabrih pasa do opteg pustošenja koje će kulminirati u uzbudljivom raspletu na tek otvorenom mostu Tauer

Zlotvor bez lica

Hauard Vajthaus
Zlotvor bez lica

Priča o kriminalnom geniju, njegovim maskiranim poslušnicima i princezi sa nožem za mazanje putera, a sve sa eksplozivima i nešto guranja i laktanja.

Jesen je 1894. u kući ekscentrične tetke Lusi u Jorkširu, u Engleskoj. Četrnaestogodišnja avijatičarka Emelin Kejli, "neuništivi" je kopilot. Robert "Gumeni" Berns i princeza Purna, tek odbegla učenica iz škole za mlade dame Sv. Grimelda, veselo skaču s krova na zahtev svog novog tutora, blesavog američkog pronalazača profesora Zvonkla.

Ali za ovu šašavu družinu nevolje se tek spremaju: nastavnice iz Sv. Grimelde žele Purnu nazad, vlada želi da se Purna vrati u školu i, što je najgore, veliki kriminalni genije poznat kao Zlotvor bez lica želi da je otme.

Sledeći Nastrožu školu na svetu priča Zlotvor bez lica skače od šuma oko Donjeg Strašilova do najmračnijih kaljuga Londona, dok naši prijatelji pokušavaju da smrse konce zlom geniju i njegovim maskiranim poslušnicima. Zločinački plan da se otme princeza Purna uvući će naše likove u lude jurnjave i nemilosrdne borbe escajzima i servisima za služenje čaja. Priča će nas voditi od smešnih kostima, letova u balonima iznad Londona, druženja s poznatim izmišljenim detektivima, preko lova na pacove i hrabrih pasa do opteg pustošenja koje će kulminirati u uzbudljivom raspletu na tek otvorenom mostu Tauer


Hauard Vajthaus
Zlotvor bez lica
Ilustracije Bil Slavin

Erica JongErika DžongKako spasiti vlastiti životErika Džong je američka spisateljica, satiričarka i pesnikinja, poznata posebno po svom romanu Strah od letenja iz 1973. Knjiga je postala čuvena kontroverzna zbog svojih stavova prema ženskoj seksualnosti i bila je istaknuta u razvoju feminizma drugog talasa.

Kako spasiti vlastiti zivot

Erica Jong
Erika Džong
Kako spasiti vlastiti život
Erika Džong je američka spisateljica, satiričarka i pesnikinja, poznata posebno po svom romanu Strah od letenja iz 1973. Knjiga je postala čuvena kontroverzna zbog svojih stavova prema ženskoj seksualnosti i bila je istaknuta u razvoju feminizma drugog talasa.


Erica Jong
Erika Džong
Kako spasiti vlastiti život

Kako spasiti vlastiti život

Česlav MilošSnoviđenja nad zalivom San FranciskoČeslav Miloš (polj. Czesław Miłosz; Šetejnje, 30. jun 1911 — Krakov, 14. avgust 2004), bio je poljsko—američki pesnik, prozni književnik, esejista i prevodilac. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1980.*DIJAGNOZA AMERIKE!

Snovidjenja nad zalivom San Francisko

Česlav Miloš
Snoviđenja nad zalivom San Francisko
Česlav Miloš (polj. Czesław Miłosz; Šetejnje, 30. jun 1911 — Krakov, 14. avgust 2004), bio je poljsko—američki pesnik, prozni književnik, esejista i prevodilac. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1980.
*
DIJAGNOZA AMERIKE!


Česlav Miloš
Snoviđenja nad zalivom San Francisko

Istraži sve knjige

Antikvarne knjige, retka izdanja i polovne knjige po najpovoljnijim cenama u Srbiji. Istražite našu bogatu kolekciju starih knjiga - od srpskih klasika, istorijskih dela i književnih remek-dela do retkih primeraka za kolekcionare. Staraknjiga - vaša online antikvarna knjižara od 2008.