BOJ NA KOSOVU komplet 3 knjige Rade Mihaljčić BIGZ Beograd 1989 1. Kraj srpskog carstva2. Lazar Hrebeljanović3. Junaci kosovske legendeTvrd povez format 17 x 24 cm , zaštini omot , zlatotisak, ilustrovano, 299 + 286 + 313 strana , ćirilicaRade Mihaljčić (Srednja Jurkovica kod Gradiške, 21. januar 1937 — Beograd, 26. mart 2020) bio je srpski istoričar i član Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske.

Boj na Kosovu I-III

BOJ NA KOSOVU komplet 3 knjige 
Rade Mihaljčić 
BIGZ Beograd 1989 
1. Kraj srpskog carstva
2. Lazar Hrebeljanović
3. Junaci kosovske legende
Tvrd povez format 17 x 24 cm , zaštini omot , zlatotisak, ilustrovano, 299 + 286 + 313 strana , ćirilica
Rade Mihaljčić (Srednja Jurkovica kod Gradiške, 21. januar 1937 — Beograd, 26. mart 2020) bio je srpski istoričar i član Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske.



BOJ NA KOSOVU komplet 3 knjige 
Rade Mihaljčić 
BIGZ Beograd 1989 
1. Kraj srpskog carstva
2. Lazar Hrebeljanović
3. Junaci kosovske legende

Dimitrije BogdanovićKnjiga o KosovuRazgovori o Kosovutvrd povez, strana 474, ilustracije, 21 x 20cm, stanje: vrlo dobro.*Studija Dimitrija Bogdanovića Knjiga o Kosovu najpotpunija je, najdokumentovanija i najobjektivnija knjiga jednog našeg, i ne samo našeg naučnika na temu Kosova i celokupnog istorijskog, etničkog, demografskog, socijalnog i političkog problema ovog izuzetno važnog srpskog nacionalnog i kulturnog prostora. Dimitrije Bogdanović (1930-1986) po struci je bio pravnik i teolog, a isto tako i pouzdan istoričar književnosti, paleontolog, lingvista, proučavalac i tumač religije i tradicije srpskog naroda.*Knjiga o Kosovu je knjiga koju je 1985. napisao srpski historičar Dimitrije Bogdanović, a koja je za temu imala prošlost, odnosno političku situaciju na Kosovu, tadašnjoj autonomnoj pokrajini u sastavu SR Srbije i SFRJ. Knjiga je bila karakteristična po izuzetno kritičnom stavu prema službenoj jugoslavenskoj politici od kraja 1960-ih, odnosno optužbama tadašnjih pokrajinskih vlasti - čijim su redovima dominirali Albanci - za velikoalbanski separatizam i politiku na štetu srpskog stanovništva koje se zbog nje iseljavalo u centralnu Srbiju. Ta knjiga, izdana nedugo nakon nemira koji su srpsko-albanski sukob učinili glavnim političkim problemom bivše Jugoslavije, smatrala se jednom od prvih koja je uobličila teze o neravnopravnom položaju Srba u tadašnjoj Jugoslaviji, a koje će biti detaljnije razrađene u kontroverznom Memorandumu SANU godinu dana kasnije. Knjiga je kasnije postala predmet kritika zbog antialbanskih stereotipa.*Књига о Косову је књига коју је 1985. написао српски хисторичар Димитрије Богдановић, а која је за тему имала прошлост, односно политичку ситуацију на Косову, тадашњој аутономној покрајини у саставу СР Србије и СФРЈ. Књига је била карактеристична по изузетно критичном ставу према службеној југослoвенској политици од краја 1960-их, односно оптужбама тадашњих покрајинских власти - чијим су редовима доминирали Албанци - за великоалбански сепаратизам и политику на штету српског становништва које се због ње исељавало у централну Србију. Та књига, издана недуго након немира који су српско-албански сукоб учинили главним политичким проблемом бивше Југославије, сматрала се једном од првих која је уобличила тезе о неравноправном положају Срба у тадашњој Југославији, а које ће бити детаљније разрађене у контроверзном Меморандуму САНУ годину дана касније. Књига је касније постала предмет критика због антиалбанских стереотипа.

Knjiga o Kosovu

Dimitrije Bogdanović
Knjiga o Kosovu
Razgovori o Kosovu
tvrd povez, strana 474, ilustracije, 21 x 20cm, stanje: vrlo dobro.
*
Studija Dimitrija Bogdanovića Knjiga o Kosovu najpotpunija je, najdokumentovanija i najobjektivnija knjiga jednog našeg, i ne samo našeg naučnika na temu Kosova i celokupnog istorijskog, etničkog, demografskog, socijalnog i političkog problema ovog izuzetno važnog srpskog nacionalnog i kulturnog prostora. Dimitrije Bogdanović (1930-1986) po struci je bio pravnik i teolog, a isto tako i pouzdan istoričar književnosti, paleontolog, lingvista, proučavalac i tumač religije i tradicije srpskog naroda.
*
Knjiga o Kosovu je knjiga koju je 1985. napisao srpski historičar Dimitrije Bogdanović, a koja je za temu imala prošlost, odnosno političku situaciju na Kosovu, tadašnjoj autonomnoj pokrajini u sastavu SR Srbije i SFRJ. Knjiga je bila karakteristična po izuzetno kritičnom stavu prema službenoj jugoslavenskoj politici od kraja 1960-ih, odnosno optužbama tadašnjih pokrajinskih vlasti - čijim su redovima dominirali Albanci - za velikoalbanski separatizam i politiku na štetu srpskog stanovništva koje se zbog nje iseljavalo u centralnu Srbiju. Ta knjiga, izdana nedugo nakon nemira koji su srpsko-albanski sukob učinili glavnim političkim problemom bivše Jugoslavije, smatrala se jednom od prvih koja je uobličila teze o neravnopravnom položaju Srba u tadašnjoj Jugoslaviji, a koje će biti detaljnije razrađene u kontroverznom Memorandumu SANU godinu dana kasnije. Knjiga je kasnije postala predmet kritika zbog antialbanskih stereotipa.
*
Књига о Косову је књига коју је 1985. написао српски хисторичар Димитрије Богдановић, а која је за тему имала прошлост, односно политичку ситуацију на Косову, тадашњој аутономној покрајини у саставу СР Србије и СФРЈ. Књига је била карактеристична по изузетно критичном ставу према службеној југослoвенској политици од краја 1960-их, односно оптужбама тадашњих покрајинских власти - чијим су редовима доминирали Албанци - за великоалбански сепаратизам и политику на штету српског становништва које се због ње исељавало у централну Србију. Та књига, издана недуго након немира који су српско-албански сукоб учинили главним политичким проблемом бивше Југославије, сматрала се једном од првих која је уобличила тезе о неравноправном положају Срба у тадашњој Југославији, а које ће бити детаљније разрађене у контроверзном Меморандуму САНУ годину дана касније. Књига је касније постала предмет критика због антиалбанских стереотипа.


Dimitrije Bogdanović
Knjiga o Kosovu
RAZGOVORI O KOSOVU

др Бојан ПоповићСрпска средњовековна владарска и властеоска одећаAutor: dr Bojan PopovićGodina izdanja: 2020Broj strana: 570Pismo: ćirilicaPovez: mekiFormat: 30 × 24 cmISBN: 978-86-85917-18-9 Staro srpsko slikarstvo najveći je i najznačajniji izvor za proučavanje kostima u zemljama vizantijskog kulturnog kruga, uzimajući u obzir njegovu sačuvanost. Svetozar Radojčić upozorio je da pojave u kostimu i insignijama treba sagledavati i pojedinačno, jer analogije nisu uvek uspešne i dovoljne. Tih godina mislio sam o srednjovekovnom portretu opterećen učenostima Ernsta Persija Šrama, Andrije Alfeldija i Nikole Okunjeva... U srpskoj srednjovekovnoj umetnosti očuvano je sedam stotina i osamdeset prikaza savremenika. Pojedinačnih portreta sačuvano je tri stotine i osamdeset figura. U lozama Nemanjića prikazano je osamdeset, dok je na grupnim kompozicijama trista dvadeset osoba. Na ktitorskim kompozicijama je podcrtana portretna, individualna i lična dimenzija osobe, dok je na kompozicijama slika dvora i crkve, srednjovekovnog ambijenta, tačnog stepenovanja prikazanih ličnosti.– Iz monografije Bojana Popovića Srpska srednjovekovna vladarska i vlasteoska odeća*„Odeća je u srednjem veku, kao i danas, nosila određenu simboliku, a njeni pojedini delovi su zasebnom semantikom bitno doprinosili značenju celine. Da bi to značenje pročitao i učinio ga čitljivim širokoj publici, autor se široko koristio mnogim pomoćnim istorijskim naukama, od insignologije, amblematike i heraldike do faleristike i veksilologije. U proučavanju insignija Bojan Popović insistira na praćenju razvoja njihovih oblika i njihovoj klasifikaciji. Jasno su pokazane razlike između ličnih, dvorskih i državnih insignija, nekada svedene na nijanse. Iz tog i mnogih drugih razloga, poput bogatstva priložene građe, knjiga će biti nezaobilazan priručnik u budućim proučavanjima kostima i insignija srpskih srednjovekovnih valdara i njihove vlastele.“Iz recenzije prof. dr Miodraga Markovića, akademika SANU

SRPSKA SREDNJOVEKOVNA VLADARSKA I VLASTEOSKA ODECA

др Бојан Поповић
Српска средњовековна владарска и властеоска одећа
Autor: dr Bojan Popović
Godina izdanja: 2020
Broj strana: 570
Pismo: ćirilica
Povez: meki
Format: 30 × 24 cm
ISBN: 978-86-85917-18-9

Staro srpsko slikarstvo najveći je i najznačajniji izvor za proučavanje kostima u zemljama vizantijskog kulturnog kruga, uzimajući u obzir njegovu sačuvanost. Svetozar Radojčić upozorio je da pojave u kostimu i insignijama treba sagledavati i pojedinačno, jer analogije nisu uvek uspešne i dovoljne. Tih godina mislio sam o srednjovekovnom portretu opterećen učenostima Ernsta Persija Šrama, Andrije Alfeldija i Nikole Okunjeva... U srpskoj srednjovekovnoj umetnosti očuvano je sedam stotina i osamdeset prikaza savremenika. Pojedinačnih portreta sačuvano je tri stotine i osamdeset figura. U lozama Nemanjića prikazano je osamdeset, dok je na grupnim kompozicijama trista dvadeset osoba. Na ktitorskim kompozicijama je podcrtana portretna, individualna i lična dimenzija osobe, dok je na kompozicijama slika dvora i crkve, srednjovekovnog ambijenta, tačnog stepenovanja prikazanih ličnosti.
– Iz monografije Bojana Popovića Srpska srednjovekovna vladarska i vlasteoska odeća
*
„Odeća je u srednjem veku, kao i danas, nosila određenu simboliku, a njeni pojedini delovi su zasebnom semantikom bitno doprinosili značenju celine. Da bi to značenje pročitao i učinio ga čitljivim širokoj publici, autor se široko koristio mnogim pomoćnim istorijskim naukama, od insignologije, amblematike i heraldike do faleristike i veksilologije. U proučavanju insignija Bojan Popović insistira na praćenju razvoja njihovih oblika i njihovoj klasifikaciji. Jasno su pokazane razlike između ličnih, dvorskih i državnih insignija, nekada svedene na nijanse. Iz tog i mnogih drugih razloga, poput bogatstva priložene građe, knjiga će biti nezaobilazan priručnik u budućim proučavanjima kostima i insignija srpskih srednjovekovnih valdara i njihove vlastele.“
Iz recenzije prof. dr Miodraga Markovića, akademika SANU


Bojan Popović
SRPSKA SREDNJOVEKOVNA VLADARSKA I VLASTEOSKA ODEĆA
др Бојан Поповић
Српска средњовековна владарска и властеоска одећа


SRPSKA SREDNJOVEKOVNA VLADARSKA I VLASTEOSKA ODEĆA

Vojvoda Živojin MišićMoje uspomenedrugo izdanjepripremio Savo Skoko*Živojin Mišić (Struganik kod Mionice, 7/19. jul1855 — Beograd, 20. januar1921) je bio srpski i jugoslovenskivojvoda (maršal).Moje uspomene jesu autobiografsko i memoarsko delo vojvode Živojina Mišića, koje je priredio Savo Skoko i prvi put objavio 1969. godine. Na samom početku svoje četrdesetogodišnje službe, bio je učesnik srpsko-turskih ratova (1876—1878), kao pitomac-narednik, kasnije potporučnik. U tim ratovima stekao je prva ratna iskustva. Pored četvorogodišnje Artiljerijske škole završio je Austro-Ugarsku školu gađanja u Bruku na Lajti i dvogodišnju pripremu za generalštabnu struku. Takođe je učestvovao i u kratkotrajnom Srpsko-bugarskom ratu1885. godine. Punih šest godina pored redovnih dužnosti predavao je strategiju na Vojnoj akademiji. Nakon Majskog prevrata bio je primoran da se penzioniše u činu generalštabnog pukovnika, pošto je smatran previše bliskim svrgnutoj dinastiji Obrenovića, ali je reaktiviran 1909, tokom aneksione krize na lični zahtev načelnika Vrhovne komande generala Radomira Putnika, koji ga je učinio svojim pomoćnikom. Mišić je pomogao generalu Putniku da sastavi srpski ratni plan u eventualnom ratu sa Austro-Ugarskom. I u Balkanskim ratovima Mišić je takođe bio pomoćnik načelnika štaba Vrhovne komande, generala Putnika, i bio je njegova desna ruka. Neposredno je sarađivao na planiranju i rukovođenju operacijama protiv turske Vardarske armije, zbog čega je posle Kumanovske bitke unapređen u čin generala. Posebno se istakao pravilnom procenom situacije prvoga dana bitke na Bregalnici, kada je srpska Vrhovna komanda u Skoplju razmatrala pitanje na kojoj liniji će primiti odsudnu bitku. Usvajanje njegovog predloga imalo je presudan uticaj na dalji tok i konačan ishod odlučujuće bitke Drugog balkanskog rata. Po završetku ovog rata, Mišić je po drugi put penzionisan na isti način zaslugom oficira pripadnika Crne Ruke. Međutim, pred samo izbijanje Prvog svetskog rata, opet je bio reaktiviran i postavljen za pomoćnika načelnika štaba Vrhovne komande. Tokom Kolubarske bitke, generalu Mišiću je predata komanda nad Prvom armijom, koja je tada bila u vrlo teškoj situaciji. Najviše zahvaljujući njegovim ličnim naporima i znanju, Prva armija se od jedinice u rasulu pretvorila u formaciju sposobnu za borbu. Mišić je insistirao na dubljem povlačenju, skraćenju fronta cele srpske vojske, kojim bi se ostalim armijama dalo vremena za odmor, popunu zaliha i snabdevanje. To njegovo kockanje se isplatilo pošto je austrougarska vojska previše raširila svoje linije, pa je teško poražena u potonjem srpskom kontranapadu. Za zasluge i izvojevanu pobedu, Mišić je 4. decembra1914. godine unapređen u čin vojvode (maršala). Nakon novog združenog napada nemačke, austrougarske i bugarske vojske na Srbiju u oktobru1915, kada se srpska vojska povukla na Kosovo, Mišić je predložio da se izvrši kontranapad. Ovaj predlog su odbili ostali zapovednici armija na sastanku u Peći i usledilo je povlačenje. Nakon ovoga predao je komandu armije i otišao na lečenje u Francusku. Sredinom 1916. ponovo je postavljen za komandata Prve armije koja je zaustavila i naterala na povlačenje bugarsku vojsku i u bitci kod Goničeva oslobodila Bitolj. Pred kraj rata u junu 1918. zamenio je formacijsko mesto sa generalom Bojovićem i postavljen je za načelnika štaba Vrhovne komande. Komandovao je srpskom vojskom prilikom proboja Solunskog fronta u septembru iste godine, i za dva i po meseca je oslobođena Kraljevina Srbija. Od strane engleskog kralja DŽordža V nagrađen je titulom engleskog viteza bakalaureja. Kao najznamenitiji vojskovođa Prvog svetskog rata i srpske ratne istorije, od svog naroda smatran je za legendu. Na bolesničkoj postelji u Parizu, Vojvoda Živojin Mišić, je počeo da piše svoje uspomene. Namera mu je bila da opiše svoj životni put od čobanina u valjevskom selu Struganiku, do komandanta srpske 1. armije (Kolubarska bitka) i načelnika štaba Vrhovne komande za vreme savezničke ofanzive na Solunskom frontu 1918. godine. Zadatak koji je sebi zadao nije bio nimalo lak. Ovo delo predstavlja nedovršenu autobiografiju Vojvode Živojina Mišića.

Moje uspomene

Vojvoda Živojin Mišić
Moje uspomene
drugo izdanje
pripremio Savo Skoko
*
Živojin Mišić (Struganik kod Mionice, 7/19. jul1855 — Beograd, 20. januar1921) je bio srpski i jugoslovenskivojvoda (maršal).
Moje uspomene jesu autobiografsko i memoarsko delo vojvode Živojina Mišića, koje je priredio Savo Skoko i prvi put objavio 1969. godine.

Na samom početku svoje četrdesetogodišnje službe, bio je učesnik srpsko-turskih ratova (1876—1878), kao pitomac-narednik, kasnije potporučnik. U tim ratovima stekao je prva ratna iskustva. Pored četvorogodišnje Artiljerijske škole završio je Austro-Ugarsku školu gađanja u Bruku na Lajti i dvogodišnju pripremu za generalštabnu struku. Takođe je učestvovao i u kratkotrajnom Srpsko-bugarskom ratu1885. godine. Punih šest godina pored redovnih dužnosti predavao je strategiju na Vojnoj akademiji. Nakon Majskog prevrata bio je primoran da se penzioniše u činu generalštabnog pukovnika, pošto je smatran previše bliskim svrgnutoj dinastiji Obrenovića, ali je reaktiviran 1909, tokom aneksione krize na lični zahtev načelnika Vrhovne komande generala Radomira Putnika, koji ga je učinio svojim pomoćnikom. Mišić je pomogao generalu Putniku da sastavi srpski ratni plan u eventualnom ratu sa Austro-Ugarskom.

I u Balkanskim ratovima Mišić je takođe bio pomoćnik načelnika štaba Vrhovne komande, generala Putnika, i bio je njegova desna ruka. Neposredno je sarađivao na planiranju i rukovođenju operacijama protiv turske Vardarske armije, zbog čega je posle Kumanovske bitke unapređen u čin generala. Posebno se istakao pravilnom procenom situacije prvoga dana bitke na Bregalnici, kada je srpska Vrhovna komanda u Skoplju razmatrala pitanje na kojoj liniji će primiti odsudnu bitku. Usvajanje njegovog predloga imalo je presudan uticaj na dalji tok i konačan ishod odlučujuće bitke Drugog balkanskog rata. Po završetku ovog rata, Mišić je po drugi put penzionisan na isti način zaslugom oficira pripadnika Crne Ruke.

Međutim, pred samo izbijanje Prvog svetskog rata, opet je bio reaktiviran i postavljen za pomoćnika načelnika štaba Vrhovne komande. Tokom Kolubarske bitke, generalu Mišiću je predata komanda nad Prvom armijom, koja je tada bila u vrlo teškoj situaciji. Najviše zahvaljujući njegovim ličnim naporima i znanju, Prva armija se od jedinice u rasulu pretvorila u formaciju sposobnu za borbu. Mišić je insistirao na dubljem povlačenju, skraćenju fronta cele srpske vojske, kojim bi se ostalim armijama dalo vremena za odmor, popunu zaliha i snabdevanje. To njegovo kockanje se isplatilo pošto je austrougarska vojska previše raširila svoje linije, pa je teško poražena u potonjem srpskom kontranapadu. Za zasluge i izvojevanu pobedu, Mišić je 4. decembra1914. godine unapređen u čin vojvode (maršala).

Nakon novog združenog napada nemačke, austrougarske i bugarske vojske na Srbiju u oktobru1915, kada se srpska vojska povukla na Kosovo, Mišić je predložio da se izvrši kontranapad. Ovaj predlog su odbili ostali zapovednici armija na sastanku u Peći i usledilo je povlačenje. Nakon ovoga predao je komandu armije i otišao na lečenje u Francusku. Sredinom 1916. ponovo je postavljen za komandata Prve armije koja je zaustavila i naterala na povlačenje bugarsku vojsku i u bitci kod Goničeva oslobodila Bitolj. Pred kraj rata u junu 1918. zamenio je formacijsko mesto sa generalom Bojovićem i postavljen je za načelnika štaba Vrhovne komande. Komandovao je srpskom vojskom prilikom proboja Solunskog fronta u septembru iste godine, i za dva i po meseca je oslobođena Kraljevina Srbija. Od strane engleskog kralja DŽordža V nagrađen je titulom engleskog viteza bakalaureja. Kao najznamenitiji vojskovođa Prvog svetskog rata i srpske ratne istorije, od svog naroda smatran je za legendu.

Na bolesničkoj postelji u Parizu, Vojvoda Živojin Mišić, je počeo da piše svoje uspomene. Namera mu je bila da opiše svoj životni put od čobanina u valjevskom selu Struganiku, do komandanta srpske 1. armije (Kolubarska bitka) i načelnika štaba Vrhovne komande za vreme savezničke ofanzive na Solunskom frontu 1918. godine. Zadatak koji je sebi zadao nije bio nimalo lak.

Ovo delo predstavlja nedovršenu autobiografiju Vojvode Živojina Mišića.


Vojvoda Živojin Mišić
Moje uspomene
drugo izdanje
pripremio Savo Skoko

Savo Skoko - Petar OpačićVojvoda Stepa Stepanovićtreće izdanjeBIGZ - Beograd1979*Stepan Stepanović — Stepa (Kumodraž kod Beograda,[a] 28. februar/11. mart 1856 — Čačak, 27. april 1929) bio je srpski i jugoslovenski vojvoda.Vojvoda Stepa Stepanović je pripadao onoj generaciji pregalaca u Srbiji koja je sve svoje fizičke i duhovne sposobnosti ugradila u nacionalnooslobodilačku borbu srpskog naroda. Od 1874, kada je umesto svešteničke mantije obukao uniformu pitomca Artiljerijske škole, do u jesen 1919. godine, kada je pomalo razočaran nekim događajima neopozivo odlučio da se povuče iz aktivne službe, dakle, punih četrdeset šest godina, neustrašivo je išap trnovitim ratnim stazama srpske vojske i neumorno radio na nnjenom mirnodopskom usavršavanju.Vojvoda Stepa je i u najtežim ratnim situacijama mislio i na istoriju Druge armije, slažući hronološkim redom njena operativna dokumenta u sedam obimnih svezaka. To nam je, pored ostalog, omogućilo da napišemo ovu monografiju.Autori

Vojvoda Stepa Stepanovic

Savo Skoko - Petar Opačić
Vojvoda Stepa Stepanović
treće izdanje
BIGZ - Beograd
1979
*
Stepan Stepanović — Stepa (Kumodraž kod Beograda,[a] 28. februar/11. mart 1856 — Čačak, 27. april 1929) bio je srpski i jugoslovenski vojvoda.
Vojvoda Stepa Stepanović je pripadao onoj generaciji pregalaca u Srbiji koja je sve svoje fizičke i duhovne sposobnosti ugradila u nacionalnooslobodilačku borbu srpskog naroda. Od 1874, kada je umesto svešteničke mantije obukao uniformu pitomca Artiljerijske škole, do u jesen 1919. godine, kada je pomalo razočaran nekim događajima neopozivo odlučio da se povuče iz aktivne službe, dakle, punih četrdeset šest godina, neustrašivo je išap trnovitim ratnim stazama srpske vojske i neumorno radio na nnjenom mirnodopskom usavršavanju.
Vojvoda Stepa je i u najtežim ratnim situacijama mislio i na istoriju Druge armije, slažući hronološkim redom njena operativna dokumenta u sedam obimnih svezaka. To nam je, pored ostalog, omogućilo da napišemo ovu monografiju.
Autori


Savo Skoko - Petar Opačić
Vojvoda Stepa Stepanović
treće izdanje
BIGZ - Beograd
1979

Vojvoda Stepa Stepanović

Kroz Albaniju 1915 - 1916spomen albumprilikom pedesetogodišnjice proboja Solunskog frontaUrednik: Kosta Todorović, Vojin M. ĐorđevićKROZ ALBANIJU 1915 - 1916SPOMEN ALBUM - prilikom pedesetogodišnjice proboja Solunskog frontaIzdavač : Prosveta Beograd 1968Dvojezično izdanje na SRPSKOM I FRANCUSKOMTvrd povez sa zaštitnim omotom bogato ilustrovana, fotografije

Kroz Albaniju 1915 - 1916

Kroz Albaniju 1915 - 1916
spomen album
prilikom pedesetogodišnjice proboja Solunskog fronta
Urednik: Kosta Todorović, Vojin M. Đorđević
KROZ ALBANIJU 1915 - 1916
SPOMEN ALBUM - prilikom pedesetogodišnjice proboja Solunskog fronta
Izdavač : Prosveta Beograd 1968
Dvojezično izdanje na SRPSKOM I FRANCUSKOM
Tvrd povez sa zaštitnim omotom
 bogato ilustrovana, fotografije


Kroz Albaniju 1915 - 1916
spomen album
prilikom pedesetogodišnjice proboja Solunskog fronta
Urednik: Kosta Todorović, Vojin M. Đorđević

Vladimir ĆorovićIstorija SrbaIV izdanjePriredili Rade Mihaljčić i Radoš LjušićIstorija Srba Vladimira Ćorovića je sintetički pregled srpske prošlosti. Ovo delo imalo je dramatičnu sudbinu. Nije objavljivano više od pola veka. Nakon što je završio Istoriju Jugoslavije Ćorović je otpočeo pisanje ovog dela koje je izdavaču Petru Petroviću predao marta 1941, a poginuo je 17. aprila iste godine. Izdavač se nije usudio, zbog Drugog svetskog rata, da objavi delo. Petrović je znao da se Ćorović zamerio Nemcima i kao istoričar i kao političar pa nije bio spreman da rizikuje sopstvenu bezbednost. Nakon rata objavljivanje dela su sprečavali zvaničnici i priučeni istoričari. Delo je konačno prvi put objavljeno 1989. godine i imalo je više izdanja. Nije bilo lako odrediti naslov jer ga autor nije ostavio: predlagao je (još pre rata) Istorija srpskog naroda ili Srbi (politička i kulturna istorija), a redakcija BIGZ-a se odlučila za naslov Istorija Srba.Pristup Vladimira Ćorovića istovetan je u ovom delu kao i u Istoriji Jugoslavije: on prošlost srpskog naroda sagledava sa stanovišta integralnog jugoslovenstva. Isticao je doba saradnje, zajedničkog života i borbe Jugoslovena. Istovetna stremljenja i zbližavanja nalazi u dalekoj prošlosti, a ističe grupisanje plemena oko Ljudevita Posavskog.Knjiga je podeljena na sedam nejednakih celina: Prodiranje Slovena i njihovo naseljavanje na Balkansko poluostrvo, Prve srpske države, Država Nemanjića i njeno rasulo, Srbi između Turaka i Mađara, Turski zamah, Pod tuđinskom vlašću i Novo doba (od Prvog srpskog ustanka do Drugog svetskog rata). Za ključne tačke u periodizaciji srpske istorije uzeo je Kosovsku bitku i Prvi srpski ustanak.

Istorija Srba

Vladimir Ćorović
Istorija Srba
IV izdanje
Priredili Rade Mihaljčić i Radoš Ljušić
Istorija Srba Vladimira Ćorovića je sintetički pregled srpske prošlosti. Ovo delo imalo je dramatičnu sudbinu. Nije objavljivano više od pola veka. Nakon što je završio Istoriju Jugoslavije Ćorović je otpočeo pisanje ovog dela koje je izdavaču Petru Petroviću predao marta 1941, a poginuo je 17. aprila iste godine. Izdavač se nije usudio, zbog Drugog svetskog rata, da objavi delo. Petrović je znao da se Ćorović zamerio Nemcima i kao istoričar i kao političar pa nije bio spreman da rizikuje sopstvenu bezbednost. Nakon rata objavljivanje dela su sprečavali zvaničnici i priučeni istoričari. Delo je konačno prvi put objavljeno 1989. godine i imalo je više izdanja. Nije bilo lako odrediti naslov jer ga autor nije ostavio: predlagao je (još pre rata) Istorija srpskog naroda ili Srbi (politička i kulturna istorija), a redakcija BIGZ-a se odlučila za naslov Istorija Srba.
Pristup Vladimira Ćorovića istovetan je u ovom delu kao i u Istoriji Jugoslavije: on prošlost srpskog naroda sagledava sa stanovišta integralnog jugoslovenstva. Isticao je doba saradnje, zajedničkog života i borbe Jugoslovena. Istovetna stremljenja i zbližavanja nalazi u dalekoj prošlosti, a ističe grupisanje plemena oko Ljudevita Posavskog.
Knjiga je podeljena na sedam nejednakih celina: Prodiranje Slovena i njihovo naseljavanje na Balkansko poluostrvo, Prve srpske države, Država Nemanjića i njeno rasulo, Srbi između Turaka i Mađara, Turski zamah, Pod tuđinskom vlašću i Novo doba (od Prvog srpskog ustanka do Drugog svetskog rata). Za ključne tačke u periodizaciji srpske istorije uzeo je Kosovsku bitku i Prvi srpski ustanak.


Vladimir Ćorović
Istorija Srba
IV izdanje
Priredili Rade Mihaljčić i Radoš Ljušić

Stanoje StanojevićIstorija srpskog narodatreće izdanje, prepravljenofototipsko izdanjeBeogradIzdavačka knjižarnica Napredak1926Istorija srpskog naroda Stanoja Stanojevića prvi je celoviti pregled srpske prošlosti. Knjiga je prvi put objavljena 1908. godine. Pre Stanojevića knjigu Istorija srpskog naroda izdali su Ljubomir Kovačević i Ljubomir Jovanović, ali je ona obuhvatala period samo do 1020. godine. Koliko je srpska kultura osećala potrebu za celovitim pregledom srpske istorije govori podatak da je celokupni prvi tiraž (3.900 primeraka) prodat u preplati. Stanoje Stanojević se žalio da mu je prvo izdanje bilo loše sreće jer je objavljeno u godini Aneksione krize pa je bilo zabranjeno u Austrougarskoj, a deo tiraža je uništen.Srpsku prošlost podelio je u 12 celina:Balkansko poluostrvo pre dolaska Slovena,Naseljavanje Slovena na Balkansko poluostrvo,Prve srpske države,Zeta kao politički centar srpskog naroda,Borba Zete i Raške o prevlast,Snaženje srpskih država,Prevlast srpskog naroda na balkanskom poluostrvu,Borba srpskog naroda sa Turcima,Srpski narod pod Turcima,Borba srpskoga naroda protiv Turske i protiv Austrije,Kulturni i politički preporođaj srpskoga naroda,Kulturno jedinstvo srpskoga naroda.Četvrto izdanje iz 1926. sadrži i odeljakSrbija oslobađa i ujedinjuje Srbe, Hrvate i Slovence.

Istorija srpskog naroda

Stanoje Stanojević
Istorija srpskog naroda
treće izdanje, prepravljeno
fototipsko izdanje
Beograd
Izdavačka knjižarnica Napredak
1926
Istorija srpskog naroda Stanoja Stanojevića prvi je celoviti pregled srpske prošlosti. Knjiga je prvi put objavljena 1908. godine. Pre Stanojevića knjigu Istorija srpskog naroda izdali su Ljubomir Kovačević i Ljubomir Jovanović, ali je ona obuhvatala period samo do 1020. godine. Koliko je srpska kultura osećala potrebu za celovitim pregledom srpske istorije govori podatak da je celokupni prvi tiraž (3.900 primeraka) prodat u preplati. Stanoje Stanojević se žalio da mu je prvo izdanje bilo loše sreće jer je objavljeno u godini Aneksione krize pa je bilo zabranjeno u Austrougarskoj, a deo tiraža je uništen.
Srpsku prošlost podelio je u 12 celina:
Balkansko poluostrvo pre dolaska Slovena,
Naseljavanje Slovena na Balkansko poluostrvo,
Prve srpske države,
Zeta kao politički centar srpskog naroda,
Borba Zete i Raške o prevlast,
Snaženje srpskih država,
Prevlast srpskog naroda na balkanskom poluostrvu,
Borba srpskog naroda sa Turcima,
Srpski narod pod Turcima,
Borba srpskoga naroda protiv Turske i protiv Austrije,
Kulturni i politički preporođaj srpskoga naroda,
Kulturno jedinstvo srpskoga naroda.
Četvrto izdanje iz 1926. sadrži i odeljak
Srbija oslobađa i ujedinjuje Srbe, Hrvate i Slovence.


Stanoje Stanojević
Istorija srpskog naroda
treće izdanje, prepravljeno
fototipsko izdanje
Beograd
Izdavačka knjižarnica Napredak
1926

Kosovo i Metohija u srpskoj istorijiKosovo i Metohija u srpskoj istoriji - grupa autoraR.Samardzic, S.Cirkovic, O.Zirojevic, R.Trickovic, D.Batakovic, V.Djuretic, K.Cavoski, A.Jevtic.Beograd,1989.436 strana,tvrde koriceATANASIJE JEVTIĆ, DUŠAN T. BATAKOVIĆ, KOSTA ČAVOŠKI, OLGA ZIROJEVIĆ, RADMILA TRIČKOVIĆ, RADOVAN SAMARDŽIĆ, SIMA ĆIRKOVIĆ, VESELIN ĐURETIĆ

Kosovo i Metohija u srpskoj istoriji

Kosovo i Metohija u srpskoj istoriji
Kosovo i Metohija u srpskoj istoriji - grupa autora
R.Samardzic, S.Cirkovic, O.Zirojevic, R.Trickovic, D.Batakovic, V.Djuretic, K.Cavoski, A.Jevtic.
Beograd,1989.
436 strana,tvrde korice
ATANASIJE JEVTIĆ, DUŠAN T. BATAKOVIĆ, KOSTA ČAVOŠKI, OLGA ZIROJEVIĆ, RADMILA TRIČKOVIĆ, RADOVAN SAMARDŽIĆ, SIMA ĆIRKOVIĆ, VESELIN ĐURETIĆ


Kosovo i Metohija u srpskoj istoriji
R.Samardzic, S.Cirkovic, O.Zirojevic, R.Trickovic, D.Batakovic, V.Djuretic, K.Cavoski, A.Jevtic.

Živko G. PavlovićStudije o Balkanskim ratovimaKumanovska bitkaOpsada SkadraBitka na BregalnciGodišnjica Nikole ČupićaŽivko Pavlović (Bašin kod Smederevske Palanke, 1/13. mart 1871 — Beograd, 25. april 1938) bio je oficir srpske vojske, divizijski general jugoslovenske vojske, profesor, upravnik Vojne akademije, vojni pisac i akademik. U Vrhovnoj komandi srpske vojske naročito se istakao svojim osmišljenim i zrelim zaključivanjima, čime je stekao naklonost i poverenje načelnika Štaba Vrhovne komande vojvode Radomira Putnika. Pred Prvi balkanski rat izabran je među četvoricom najbližih Putnikovih saradnika i tada je postao šef odseka za izradu naređenja u operativnom odeljenju Vrhovne komande. Od tada je neprestano bio uz starog i oronulog silnim ratovima vojvodu Putnika, sve dok je on bio načelnik Štaba Vrhovne komande i načelnik Glavnog generalštaba. Istakao se kao analitičar događaja vezanih za ratovanja srpske vojske i general (potonji vojvoda) Živojin Mišić ga je veoma cenio. U nekoliko situacija je svojim optimizmom i istrajnošću sokolio članove vrhovne komande pa i samog vojvodu Radomira Putnika. Kao priznat vojni znalac, u novembru i decembru 1912. i januaru 1913. godine učestvovao je kao ekspert naše delegacije u zaključivanju mirovnog sporazuma u Londonu.„Među najboljim našim oficirima jedno od prvih mesta zauzima pukovnik Pavlović. On je učestvovao u stvaranju ratnog plana, pri njegovom izvođenju je bio u Vrhovnoj Komandi; kada je primirje zaključeno određen je za stručnog vojničkog eksperta pri pregovorima u Londonu, a sada, kada su nastavljene ratne operacije pukovnik Živko dobio je jedan od najvažnijih položaja, određen je za načelnika štaba novoformirane srpske armije, koja ima za zadatak da uzme tvrdi grad Skadar na Bojani.”Vojnički je sazreo naročito tokom opsade Skadra krajem 1912. i početkom 1913. godine. Dana 14. januara 1913. unapređen je u čin generalštabnog pukovnika da bi već u februaru bio imenovan za načelnika štaba u Primorskom korpusu. Komandant te celokupne vojske bio je general (budući vojvoda) Petar Bojović.Đeneralštabni pukovnik Živko Pavlović načelnik štaba srpske skadarske armijeU sastavu bila je celokupna crnogorska vojska oko Skadra, dve srpske divizije i veliki deo opsadne artiljerije. Prema planovima koje je izradio Živko, Skadar je mogao da se osvoji za dva sata borbe. U tome ga je sprečila naredba Nikole Pašića, koji je telegrafisao da se obustavi svaki rad. Jula meseca vraćen je ponovo na mesto načelnika Operativnog odeljenja Vrhovne komande. U tom periodu iskazao je svoj sjajan doprinos vojničkog znanja i odlučnosti u planiranju i pobedonosnom završetku Bregalničke bitke zahvaljujući pravovremenom reagovanju kada je na njegov predlog vojvoda Putnik naredio kontraofanzivu. Nakon toga je slao službene dopise u Rusiju (poslaniku Spalajkoviću) i u Francusku. Na ovom položaju od vojvode Putnika dobijao je uvažavanja i priznanja, jer je kao njegov glavni saradnik donosio strategijska dokumenta važna za budućnost celokupne vojske. Čak je vojvoda i urgirao da se na njegov predlog unapredi vanredno u čin generala, međutim Živko je to odbio uz obrazloženje da ne želi da preskače svoje drugove. Nakon završetka Balkanskih ratova vraćen je u Vojnu akademiju na mesto profesora Taktike u periodu ratnog prekida, školske 1913—1914. godine.

Studije o Balkanskim ratovima

Živko G. Pavlović
Studije o Balkanskim ratovima
Kumanovska bitka
Opsada Skadra
Bitka na Bregalnci
Godišnjica Nikole Čupića
Živko Pavlović (Bašin kod Smederevske Palanke, 1/13. mart 1871 — Beograd, 25. april 1938) bio je oficir srpske vojske, divizijski general jugoslovenske vojske, profesor, upravnik Vojne akademije, vojni pisac i akademik.
 U Vrhovnoj komandi srpske vojske naročito se istakao svojim osmišljenim i zrelim zaključivanjima, čime je stekao naklonost i poverenje načelnika Štaba Vrhovne komande vojvode Radomira Putnika. Pred Prvi balkanski rat izabran je među četvoricom najbližih Putnikovih saradnika i tada je postao šef odseka za izradu naređenja u operativnom odeljenju Vrhovne komande. Od tada je neprestano bio uz starog i oronulog silnim ratovima vojvodu Putnika, sve dok je on bio načelnik Štaba Vrhovne komande i načelnik Glavnog generalštaba. Istakao se kao analitičar događaja vezanih za ratovanja srpske vojske i general (potonji vojvoda) Živojin Mišić ga je veoma cenio. U nekoliko situacija je svojim optimizmom i istrajnošću sokolio članove vrhovne komande pa i samog vojvodu Radomira Putnika. Kao priznat vojni znalac, u novembru i decembru 1912. i januaru 1913. godine učestvovao je kao ekspert naše delegacije u zaključivanju mirovnog sporazuma u Londonu.
„Među najboljim našim oficirima jedno od prvih mesta zauzima pukovnik Pavlović. On je učestvovao u stvaranju ratnog plana, pri njegovom izvođenju je bio u Vrhovnoj Komandi; kada je primirje zaključeno određen je za stručnog vojničkog eksperta pri pregovorima u Londonu, a sada, kada su nastavljene ratne operacije pukovnik Živko dobio je jedan od najvažnijih položaja, određen je za načelnika štaba novoformirane srpske armije, koja ima za zadatak da uzme tvrdi grad Skadar na Bojani.”
Vojnički je sazreo naročito tokom opsade Skadra krajem 1912. i početkom 1913. godine. Dana 14. januara 1913. unapređen je u čin generalštabnog pukovnika da bi već u februaru bio imenovan za načelnika štaba u Primorskom korpusu. Komandant te celokupne vojske bio je general (budući vojvoda) Petar Bojović.
Đeneralštabni pukovnik Živko Pavlović načelnik štaba srpske skadarske armije
U sastavu bila je celokupna crnogorska vojska oko Skadra, dve srpske divizije i veliki deo opsadne artiljerije. Prema planovima koje je izradio Živko, Skadar je mogao da se osvoji za dva sata borbe. U tome ga je sprečila naredba Nikole Pašića, koji je telegrafisao da se obustavi svaki rad. Jula meseca vraćen je ponovo na mesto načelnika Operativnog odeljenja Vrhovne komande. U tom periodu iskazao je svoj sjajan doprinos vojničkog znanja i odlučnosti u planiranju i pobedonosnom završetku Bregalničke bitke zahvaljujući pravovremenom reagovanju kada je na njegov predlog vojvoda Putnik naredio kontraofanzivu. Nakon toga je slao službene dopise u Rusiju (poslaniku Spalajkoviću) i u Francusku. Na ovom položaju od vojvode Putnika dobijao je uvažavanja i priznanja, jer je kao njegov glavni saradnik donosio strategijska dokumenta važna za budućnost celokupne vojske. Čak je vojvoda i urgirao da se na njegov predlog unapredi vanredno u čin generala, međutim Živko je to odbio uz obrazloženje da ne želi da preskače svoje drugove. Nakon završetka Balkanskih ratova vraćen je u Vojnu akademiju na mesto profesora Taktike u periodu ratnog prekida, školske 1913—1914. godine.


Živko G. Pavlović
Studije o Balkanskim ratovima
Kumanovska bitka
Opsada Skadra
Bitka na Bregalnci
Godišnjica Nikole Čupića

Kolubarska Bitka 1-2Živko G PavlovićŠabac-Lazarevac 2014g.927 + 872 str.Knjiga I Bitka na Kolubari Defanzivna bitkaKnjiga II Bitka na Kolubari Ofanzivna bitka﻿Zbog obimnog materijala Bitka na Kolubari morala se oštampati u dve knjige: I deo: Defanzivna bitka, koja obu­hvata vreme od 2. novembra (pada Valjeva) pa do 20. novembra;, i II deo: Ofanzivna bitka, koja obuhvata vreme od 20. no­vembra do 2. decembra.Živko Pavlović (Bašin kod Smederevske Palanke, 1/13. mart 1871 — Beograd, 25. april 1938) bio je oficir srpske vojske, divizijski general jugoslovenske vojske, profesor, upravnik Vojne akademije, vojni pisac i akademik.Bitka na Kolubari je po oceni stranih i priznatih stručnjaka klasična bitka, i po ideji i po načinu njenog iz­vođenja, kao i po sjajno postignutim rezultatima. Ona pred­stavlja vrhunac naših napora i veštine našega komandovanja. U njoj smo, pod najtežim prilikama, koje su retke u ratnoj istoriji, i u neravnoj borbi, do noge potukli austrougarsku Balkansku vojsku pod komandom feldcajgmajstora Poćoreka; očistili potpuno našu zemlju od neprijatelja, i rešili rat 1914. godine u našu korist.Bitka na Kolubari je širom celog sveta raznela i proslavila ime srpske vojske i pribavila joj divljenje i poštovanje i prijatelja i neprijatelja; ona je nama i našim saveznicima ulila veru i nadu u krajnju našu pobedu; u njoj je položen temelj našoj današnjoj velikoj Kraljevini.

Bitka na Kolubari

Kolubarska Bitka 1-2
Živko G Pavlović
Šabac-Lazarevac 2014g.
927 + 872 str.
Knjiga I Bitka na Kolubari Defanzivna bitka
Knjiga II Bitka na Kolubari Ofanzivna bitka
﻿Zbog obimnog materijala Bitka na Kolubari morala se oštampati u dve knjige: I deo: Defanzivna bitka, koja obu­hvata vreme od 2. novembra (pada Valjeva) pa do 20. novembra;, i II deo: Ofanzivna bitka, koja obuhvata vreme od 20. no­vembra do 2. decembra.
Živko Pavlović (Bašin kod Smederevske Palanke, 1/13. mart 1871 — Beograd, 25. april 1938) bio je oficir srpske vojske, divizijski general jugoslovenske vojske, profesor, upravnik Vojne akademije, vojni pisac i akademik.
Bitka na Kolubari je po oceni stranih i priznatih stručnjaka klasična bitka, i po ideji i po načinu njenog iz­vođenja, kao i po sjajno postignutim rezultatima. Ona pred­stavlja vrhunac naših napora i veštine našega komandovanja. U njoj smo, pod najtežim prilikama, koje su retke u ratnoj istoriji, i u neravnoj borbi, do noge potukli austrougarsku Balkansku vojsku pod komandom feldcajgmajstora Poćoreka; očistili potpuno našu zemlju od neprijatelja, i rešili rat 1914. godine u našu korist.
Bitka na Kolubari je širom celog sveta raznela i proslavila ime srpske vojske i pribavila joj divljenje i poštovanje i prijatelja i neprijatelja; ona je nama i našim saveznicima ulila veru i nadu u krajnju našu pobedu; u njoj je položen temelj našoj današnjoj velikoj Kraljevini.


Živko Pavlović
Bitka na Kolubari
Živko Pavlović (Bašin kod Smederevske Palanke, 1/13. mart 1871 — Beograd, 25. april 1938) bio je oficir srpske vojske

Golgota i vaskrs Srbije 1914 -1915Golgota i vaskrs Srbije 1915 - 1918Priredili: Silvija Đurić i Vidosav StevanovićAustrougarska je (15.) 28. jula 1914. objavila rat Srbiji. Prvi dan rata „Politika” je u to doba ovako opisala: „Nastalo je mirno svetlo jutro. Glasovi koji su se teškom mukom probijali kroz telefonsku žicu iz Niša bili su sasvim povoljni. Rusija je primila da interveniše, ser Edvard Grej izjavio je u engleskom parlamentu da je naredio ambasadorima Engleske da saopšte vladama država kod kojih su akreditovani da britanska vlada predlaže da se u Londonu sastane međunarodna konferencija velikih sila radi rešenja srpsko-austrijskog sukoba. To su bile vesti iz Evrope koje su nagoveštavale da će se mir održati. Nezavisno od toga, noć između ponedeonika i utornika prošla je u miru. Bez ijednog metka.”Tako je na pisanje ovog lista u vreme početka Velikog rata podsećao tridesetih godina Miomir Milenović (1882–1944), novinar i urednik „Politike”, jedini ostao u njenoj redakciji kad je Austrougarska napala Srbiju. Taj njegov zapis „Objava rata i prvi napad Austrijanaca na Beograd” objavljen je u poznatoj knjizi „Golgota i Vaskrs Srbije 1914–1915”.DEO PREPISKE (ultimatum i odgovor):Da bi toj svojoj obavezi dala svečan karakter, srpska vlada će na prvoj strani zvaničnih novina 13. jula doneti sledeću izjavu:﻿Kraljevsko-srpska vlada osuđuju propagandu, koja je upravljena protiv Austro-Ugarske, t. j. osuđuje sve one struje, čiji je cilj odvajanje od Austro-Ugarske teritorija, koje njoj pripadaju i sažaljeva najiskrenije grozotne posledice tih zločinačkih radnji.﻿Kraljevsko-srpska vlada sažaljeva što su srpski oficiri i činovnici uzeli učešće u pomenutoj propagandi i time doveli u pitanje prijateljske susedske odnose, za koje se srpska vlada najsvečanije obavezala notom od 18 marta 1909 da će ih gajiti.﻿Kraljevsko-srpska vlada, koja osuđuje svaku pomisao i svaki pokušaj mešanja u sudbinu stanovnika ma koga dela Austro-Ugarske, smatra za svoju dužnost da oficire, činovnike i celo stanovništvo kraljevine Srbije izrično opomene, da će u buduće sa krajnjom strogošću postupiti prema onim licima, koja bi se o to ogrešila i da će se truditi svima silama da to onemogući i uguši.

Golgota i vaskrs Srbije 

Golgota i vaskrs Srbije 1914 -1915
Golgota i vaskrs Srbije 1915 - 1918
Priredili: Silvija Đurić i Vidosav Stevanović
Austrougarska je (15.) 28. jula 1914. objavila rat Srbiji. Prvi dan rata „Politika” je u to doba ovako opisala: „Nastalo je mirno svetlo jutro. Glasovi koji su se teškom mukom probijali kroz telefonsku žicu iz Niša bili su sasvim povoljni. Rusija je primila da interveniše, ser Edvard Grej izjavio je u engleskom parlamentu da je naredio ambasadorima Engleske da saopšte vladama država kod kojih su akreditovani da britanska vlada predlaže da se u Londonu sastane međunarodna konferencija velikih sila radi rešenja srpsko-austrijskog sukoba. To su bile vesti iz Evrope koje su nagoveštavale da će se mir održati. Nezavisno od toga, noć između ponedeonika i utornika prošla je u miru. Bez ijednog metka.”
Tako je na pisanje ovog lista u vreme početka Velikog rata podsećao tridesetih godina Miomir Milenović (1882–1944), novinar i urednik „Politike”, jedini ostao u njenoj redakciji kad je Austrougarska napala Srbiju. Taj njegov zapis „Objava rata i prvi napad Austrijanaca na Beograd” objavljen je u poznatoj knjizi „Golgota i Vaskrs Srbije 1914–1915”.
DEO PREPISKE (ultimatum i odgovor):
Da bi toj svojoj obavezi dala svečan karakter, srpska vlada će na prvoj strani zvaničnih novina 13. jula doneti sledeću izjavu:
﻿Kraljevsko-srpska vlada osuđuju propagandu, koja je upravljena protiv Austro-Ugarske, t. j. osuđuje sve one struje, čiji je cilj odvajanje od Austro-Ugarske teritorija, koje njoj pripadaju i sažaljeva najiskrenije grozotne posledice tih zločinačkih radnji.
﻿Kraljevsko-srpska vlada sažaljeva što su srpski oficiri i činovnici uzeli učešće u pomenutoj propagandi i time doveli u pitanje prijateljske susedske odnose, za koje se srpska vlada najsvečanije obavezala notom od 18 marta 1909 da će ih gajiti.
﻿Kraljevsko-srpska vlada, koja osuđuje svaku pomisao i svaki pokušaj mešanja u sudbinu stanovnika ma koga dela Austro-Ugarske, smatra za svoju dužnost da oficire, činovnike i celo stanovništvo kraljevine Srbije izrično opomene, da će u buduće sa krajnjom strogošću postupiti prema onim licima, koja bi se o to ogrešila i da će se truditi svima silama da to onemogući i uguši.


Golgota i vaskrs Srbije 1914 -1915
Golgota i vaskrs Srbije 1915 - 1918
Priredili: Silvija Đurić i Vidosav Stevanović

Zakonik cara Stefana Dušana, knjiga 3Dušanov zakonik (u starim prepisima se naziva Zakon blagovjernago cara Stefana) je uz Zakonopravilo Svetog Save, najvažniji zakon srednjovekovne Srbije. Donet je na saboru vlastele i crkvenih velikodostojnika, održanom na Vaznesenje Gospodnje, 21. maja 1349. godine u Skoplju, i dopunjen je na saboru održanom 31. avgusta 1354. godine u Seru. Zakon je usvojen sa ciljem da se srpska država uredi propisima koji bi važili za celo carstvo i podjednako za sve podanike.Zakonik cara Stefana Dušana: Baranjski, Prizrenski, Šišatovački, Rakovački, Ravanički i Sofijski rukopis / urednici Mitar Pešikan, Irena Grickat-Radulović, Miodrag JovičićCodex Imperatoris Stephani DušanJezik srpskiGodina 1997Izdavanje i proizvodnja Beograd : Srpska akademija nauka i umetnosti : Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 1997 (Subotica : Birografika)Ostali autori Pešikan, Mitar, 1927-1996Grickat-Radulović, Irena, 1922-2009Jovičić, Miodrag, 1925-1999Fizički opis XII, 497 str., [337] str. s tablama : faks. ; 29 cmZbirka Izvori srpskog prava / Srpska akademija nauka i umetnosti, Odeljenje društvenih nauka

Zakonik cara Stefana Dusana 

Zakonik cara Stefana Dušana, knjiga 3
Dušanov zakonik (u starim prepisima se naziva Zakon blagovjernago cara Stefana) je uz Zakonopravilo Svetog Save, najvažniji zakon srednjovekovne Srbije. Donet je na saboru vlastele i crkvenih velikodostojnika, održanom na Vaznesenje Gospodnje, 21. maja 1349. godine u Skoplju, i dopunjen je na saboru održanom 31. avgusta 1354. godine u Seru. Zakon je usvojen sa ciljem da se srpska država uredi propisima koji bi važili za celo carstvo i podjednako za sve podanike.
Zakonik cara Stefana Dušana:
 Baranjski, Prizrenski, Šišatovački, Rakovački, Ravanički i Sofijski rukopis 
/ urednici Mitar Pešikan, Irena Grickat-Radulović, Miodrag Jovičić
Codex Imperatoris Stephani Dušan
Jezik srpski
Godina 1997
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Srpska akademija nauka i umetnosti : Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 1997 (Subotica : Birografika)
Ostali autori Pešikan, Mitar, 1927-1996
Grickat-Radulović, Irena, 1922-2009
Jovičić, Miodrag, 1925-1999
Fizički opis XII, 497 str., [337] str. s tablama : faks. ; 29 cm
Zbirka Izvori srpskog prava / Srpska akademija nauka i umetnosti, Odeljenje društvenih nauka 





Zakonik cara Stefana Dušana  Baranjski, Prizrenski, Šišatovački, Rakovački, Ravanički i Sofijski rukopis 

Zakonik cara Stefana Dušana 

Ustavobranitelji i njihova vlada - Druga vlada Miloša i MihailaSlobodan JovanovićPriredili: Radovan Samardžić i Živorad StojkovićIzdavač: Bigz, Jugoslavijapublik, SKZ*&nbsp;Ustavobranitelji i njihova vlada (1838−1858) je pravnoistorijsko delo Slobodana Jovanovića iz 1912. godine, objavljeno u izdanju Izdavačkog i knjižarskog preduzeća Geca Kon a.d. iz Knez Mihailove ulice br. 12 u Beogradu. Knjiga temeljno obrađuje period vladavine ustavobranitelja u Kneževini Srbiji, njihov sukob sa knezom Aleksandrom Karađorđevićem, ali i ukupni razvoj države. Sam Jovanović ju je okarakterisao kao raspravu iz ustavne istorije.*Slobodan Jovanović (Novi Sad, Austrougarska, 21. novembar/3. decembar 1869 — London, Ujedinjeno Kraljevstvo, 12. decembar 1958) bio je srpski pravnik, istoričar, književnik i političar, potpredsednik Ministarskog saveta Kraljevine Jugoslavije (27. mart 1941 — 11. januar 1942), predsednik Ministarskog saveta Kraljevine Jugoslavije (11. januar 1942 — 26. jun 1943) u Londonu, profesor Beogradskog univerziteta (1897—1940), predsednik Srpske kraljevske akademije, rektor Beogradskog univerziteta, profesor javnog prava i dekan Pravnog fakulteta u Beogradu. Tokom oba balkanska rata 1912. i 1913. godine bio je šef Presbiroa pri Vrhovnoj komandi Srpske vojske. U ratnom presbirou je radio i od početka Prvog svetskog rata do 1917. kada mu je dodeljen rad u Ministarstvu inostranih dela. Ekspert na Konferenciji mira u Parizu 1919, teoretičar koji je između 1932. i 1936. objavio sabrana dela u sedamnaest tomova, predsednik Srpskog kulturnog kluba (1937—1941). Posle Drugog svetskog rata, Jovanovićeve knjige nisu štampane u Jugoslaviji do 1990. godine. Preminuo je u Londonu, u devedesetoj godini, kao apatrid. Jovanović je zvanično rehabilitovan 2007. godine.

Ustavobranitelji i njihova vlada

Ustavobranitelji i njihova vlada - Druga vlada Miloša i Mihaila
Slobodan Jovanović
Priredili: Radovan Samardžić i Živorad Stojković
Izdavač: Bigz, Jugoslavijapublik, SKZ
*
 Ustavobranitelji i njihova vlada (1838−1858) je pravnoistorijsko delo Slobodana Jovanovića iz 1912. godine, objavljeno u izdanju Izdavačkog i knjižarskog preduzeća Geca Kon a.d. iz Knez Mihailove ulice br. 12 u Beogradu. Knjiga temeljno obrađuje period vladavine ustavobranitelja u Kneževini Srbiji, njihov sukob sa knezom Aleksandrom Karađorđevićem, ali i ukupni razvoj države. Sam Jovanović ju je okarakterisao kao raspravu iz ustavne istorije.
*
Slobodan Jovanović (Novi Sad, Austrougarska, 21. novembar/3. decembar 1869 — London, Ujedinjeno Kraljevstvo, 12. decembar 1958) bio je srpski pravnik, istoričar, književnik i političar, potpredsednik Ministarskog saveta Kraljevine Jugoslavije (27. mart 1941 — 11. januar 1942), predsednik Ministarskog saveta Kraljevine Jugoslavije (11. januar 1942 — 26. jun 1943) u Londonu, profesor Beogradskog univerziteta (1897—1940), predsednik Srpske kraljevske akademije, rektor Beogradskog univerziteta, profesor javnog prava i dekan Pravnog fakulteta u Beogradu. Tokom oba balkanska rata 1912. i 1913. godine bio je šef Presbiroa pri Vrhovnoj komandi Srpske vojske. U ratnom presbirou je radio i od početka Prvog svetskog rata do 1917. kada mu je dodeljen rad u Ministarstvu inostranih dela. Ekspert na Konferenciji mira u Parizu 1919, teoretičar koji je između 1932. i 1936. objavio sabrana dela u sedamnaest tomova, predsednik Srpskog kulturnog kluba (1937—1941). Posle Drugog svetskog rata, Jovanovićeve knjige nisu štampane u Jugoslaviji do 1990. godine. Preminuo je u Londonu, u devedesetoj godini, kao apatrid. Jovanović je zvanično rehabilitovan 2007. godine.




Ustavobranitelji i njihova vlada Slobodan Jovanović Miloš Obrenović Knez Mihailo Aleksandar Karađorđević Toma Vučić Perišić Tenkina zavera

BOJ NA KOSOVU komplet 3 knjige Rade Mihaljčić BIGZ Beograd 1989 1. Kraj srpskog carstva2. Lazar Hrebeljanović3. Junaci kosovske legendeTvrd povez format 17 x 24 cm , zaštini omot , zlatotisak, ilustrovano, 299 + 286 + 313 strana , ćirilicaRade Mihaljčić (Srednja Jurkovica kod Gradiške, 21. januar 1937 — Beograd, 26. mart 2020) bio je srpski istoričar i član Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske.

BOJ NA KOSOVU komplet 3 knjige 
Rade Mihaljčić 
BIGZ Beograd 1989 
1. Kraj srpskog carstva
2. Lazar Hrebeljanović
3. Junaci kosovske legende
Tvrd povez format 17 x 24 cm , zaštini omot , zlatotisak, ilustrovano, 299 + 286 + 313 strana , ćirilica
Rade Mihaljčić (Srednja Jurkovica kod Gradiške, 21. januar 1937 — Beograd, 26. mart 2020) bio je srpski istoričar i član Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske.


BOJ NA KOSOVU  Lazar Hrebeljanović Rade Mihaljčić Kosovski boj Kosovo Polje Car Lazar Miloš Obilić Vuk Branković

Istraži sve knjige

Antikvarne knjige, retka izdanja i polovne knjige po najpovoljnijim cenama u Srbiji. Istražite našu bogatu kolekciju starih knjiga - od srpskih klasika, istorijskih dela i književnih remek-dela do retkih primeraka za kolekcionare. Staraknjiga - vaša online antikvarna knjižara od 2008.

Boj na Kosovu I-III

Knjiga o Kosovu

SRPSKA SREDNJOVEKOVNA VLADARSKA I VLASTEOSKA ODEĆA

Moje uspomene

Vojvoda Stepa Stepanović

Kroz Albaniju 1915 - 1916

Istorija Srba

Istorija srpskog naroda

Kosovo i Metohija u srpskoj istoriji

Studije o Balkanskim ratovima

Bitka na Kolubari

Golgota i vaskrs Srbije

Zakonik cara Stefana Dušana

Ustavobranitelji i njihova vlada

Boj na Kosovu I-III