Name: Studije o Balkanskim ratovima
Price: 1800 RSD
Availability: InStock
Author: Živko Pavlović

Živko G. PavlovićStudije o Balkanskim ratovimaKumanovska bitkaOpsada SkadraBitka na BregalnciGodišnjica Nikole ČupićaŽivko Pavlović (Bašin kod Smederevske Palanke, 1/13. mart 1871 — Beograd, 25. april 1938) bio je oficir srpske vojske, divizijski general jugoslovenske vojske, profesor, upravnik Vojne akademije, vojni pisac i akademik. U Vrhovnoj komandi srpske vojske naročito se istakao svojim osmišljenim i zrelim zaključivanjima, čime je stekao naklonost i poverenje načelnika Štaba Vrhovne komande vojvode Radomira Putnika. Pred Prvi balkanski rat izabran je među četvoricom najbližih Putnikovih saradnika i tada je postao šef odseka za izradu naređenja u operativnom odeljenju Vrhovne komande. Od tada je neprestano bio uz starog i oronulog silnim ratovima vojvodu Putnika, sve dok je on bio načelnik Štaba Vrhovne komande i načelnik Glavnog generalštaba. Istakao se kao analitičar događaja vezanih za ratovanja srpske vojske i general (potonji vojvoda) Živojin Mišić ga je veoma cenio. U nekoliko situacija je svojim optimizmom i istrajnošću sokolio članove vrhovne komande pa i samog vojvodu Radomira Putnika. Kao priznat vojni znalac, u novembru i decembru 1912. i januaru 1913. godine učestvovao je kao ekspert naše delegacije u zaključivanju mirovnog sporazuma u Londonu.„Među najboljim našim oficirima jedno od prvih mesta zauzima pukovnik Pavlović. On je učestvovao u stvaranju ratnog plana, pri njegovom izvođenju je bio u Vrhovnoj Komandi; kada je primirje zaključeno određen je za stručnog vojničkog eksperta pri pregovorima u Londonu, a sada, kada su nastavljene ratne operacije pukovnik Živko dobio je jedan od najvažnijih položaja, određen je za načelnika štaba novoformirane srpske armije, koja ima za zadatak da uzme tvrdi grad Skadar na Bojani.”Vojnički je sazreo naročito tokom opsade Skadra krajem 1912. i početkom 1913. godine. Dana 14. januara 1913. unapređen je u čin generalštabnog pukovnika da bi već u februaru bio imenovan za načelnika štaba u Primorskom korpusu. Komandant te celokupne vojske bio je general (budući vojvoda) Petar Bojović.Đeneralštabni pukovnik Živko Pavlović načelnik štaba srpske skadarske armijeU sastavu bila je celokupna crnogorska vojska oko Skadra, dve srpske divizije i veliki deo opsadne artiljerije. Prema planovima koje je izradio Živko, Skadar je mogao da se osvoji za dva sata borbe. U tome ga je sprečila naredba Nikole Pašića, koji je telegrafisao da se obustavi svaki rad. Jula meseca vraćen je ponovo na mesto načelnika Operativnog odeljenja Vrhovne komande. U tom periodu iskazao je svoj sjajan doprinos vojničkog znanja i odlučnosti u planiranju i pobedonosnom završetku Bregalničke bitke zahvaljujući pravovremenom reagovanju kada je na njegov predlog vojvoda Putnik naredio kontraofanzivu. Nakon toga je slao službene dopise u Rusiju (poslaniku Spalajkoviću) i u Francusku. Na ovom položaju od vojvode Putnika dobijao je uvažavanja i priznanja, jer je kao njegov glavni saradnik donosio strategijska dokumenta važna za budućnost celokupne vojske. Čak je vojvoda i urgirao da se na njegov predlog unapredi vanredno u čin generala, međutim Živko je to odbio uz obrazloženje da ne želi da preskače svoje drugove. Nakon završetka Balkanskih ratova vraćen je u Vojnu akademiju na mesto profesora Taktike u periodu ratnog prekida, školske 1913—1914. godine.

Studije o Balkanskim ratovima

Živko G. Pavlović
Studije o Balkanskim ratovima
Kumanovska bitka
Opsada Skadra
Bitka na Bregalnci
Godišnjica Nikole Čupića
Živko Pavlović (Bašin kod Smederevske Palanke, 1/13. mart 1871 — Beograd, 25. april 1938) bio je oficir srpske vojske, divizijski general jugoslovenske vojske, profesor, upravnik Vojne akademije, vojni pisac i akademik.
 U Vrhovnoj komandi srpske vojske naročito se istakao svojim osmišljenim i zrelim zaključivanjima, čime je stekao naklonost i poverenje načelnika Štaba Vrhovne komande vojvode Radomira Putnika. Pred Prvi balkanski rat izabran je među četvoricom najbližih Putnikovih saradnika i tada je postao šef odseka za izradu naređenja u operativnom odeljenju Vrhovne komande. Od tada je neprestano bio uz starog i oronulog silnim ratovima vojvodu Putnika, sve dok je on bio načelnik Štaba Vrhovne komande i načelnik Glavnog generalštaba. Istakao se kao analitičar događaja vezanih za ratovanja srpske vojske i general (potonji vojvoda) Živojin Mišić ga je veoma cenio. U nekoliko situacija je svojim optimizmom i istrajnošću sokolio članove vrhovne komande pa i samog vojvodu Radomira Putnika. Kao priznat vojni znalac, u novembru i decembru 1912. i januaru 1913. godine učestvovao je kao ekspert naše delegacije u zaključivanju mirovnog sporazuma u Londonu.
„Među najboljim našim oficirima jedno od prvih mesta zauzima pukovnik Pavlović. On je učestvovao u stvaranju ratnog plana, pri njegovom izvođenju je bio u Vrhovnoj Komandi; kada je primirje zaključeno određen je za stručnog vojničkog eksperta pri pregovorima u Londonu, a sada, kada su nastavljene ratne operacije pukovnik Živko dobio je jedan od najvažnijih položaja, određen je za načelnika štaba novoformirane srpske armije, koja ima za zadatak da uzme tvrdi grad Skadar na Bojani.”
Vojnički je sazreo naročito tokom opsade Skadra krajem 1912. i početkom 1913. godine. Dana 14. januara 1913. unapređen je u čin generalštabnog pukovnika da bi već u februaru bio imenovan za načelnika štaba u Primorskom korpusu. Komandant te celokupne vojske bio je general (budući vojvoda) Petar Bojović.
Đeneralštabni pukovnik Živko Pavlović načelnik štaba srpske skadarske armije
U sastavu bila je celokupna crnogorska vojska oko Skadra, dve srpske divizije i veliki deo opsadne artiljerije. Prema planovima koje je izradio Živko, Skadar je mogao da se osvoji za dva sata borbe. U tome ga je sprečila naredba Nikole Pašića, koji je telegrafisao da se obustavi svaki rad. Jula meseca vraćen je ponovo na mesto načelnika Operativnog odeljenja Vrhovne komande. U tom periodu iskazao je svoj sjajan doprinos vojničkog znanja i odlučnosti u planiranju i pobedonosnom završetku Bregalničke bitke zahvaljujući pravovremenom reagovanju kada je na njegov predlog vojvoda Putnik naredio kontraofanzivu. Nakon toga je slao službene dopise u Rusiju (poslaniku Spalajkoviću) i u Francusku. Na ovom položaju od vojvode Putnika dobijao je uvažavanja i priznanja, jer je kao njegov glavni saradnik donosio strategijska dokumenta važna za budućnost celokupne vojske. Čak je vojvoda i urgirao da se na njegov predlog unapredi vanredno u čin generala, međutim Živko je to odbio uz obrazloženje da ne želi da preskače svoje drugove. Nakon završetka Balkanskih ratova vraćen je u Vojnu akademiju na mesto profesora Taktike u periodu ratnog prekida, školske 1913—1914. godine.


Živko G. Pavlović
Studije o Balkanskim ratovima
Kumanovska bitka
Opsada Skadra
Bitka na Bregalnci
Godišnjica Nikole Čupića