Monografija metohijskog sela ŠaljinovicaIzdavač: Lestve, Kosovska MitrovicaBiblioteka Tragom Svetostefanske povelje, knjiga 4Povez: broširanBroj strana: 231Ilustrovano.

Saljinovac u Hvosnu

Monografija metohijskog sela Šaljinovica
Izdavač: Lestve, Kosovska Mitrovica
Biblioteka Tragom Svetostefanske povelje, knjiga 4
Povez: broširan
Broj strana: 231
Ilustrovano.


Tomislav Babović
Šaljinovac u Hvosnu
Monografija metohijskog sela Šaljinovica

Šaljinovac u Hvosnu

KUMBARAizbor: Ratomir Rale DamjanovićSRPSKI USTANCIGOST U SRPSKOJ KUĆITRAGOVIItaka, Beograd, 1997meke korice, 20 x 22 cm, 48 + 48 str.Ratomir Damjanović je srpski radio novinar, pisac i recitator. Rođen je 29. januara 1945. godine u Donjem Tovarniku.Predgovor Ratomir Rale Damjanović, Likovi na naslovnoj strani: Vođi srpskih ustanaka 1804 i 1813 - Karađorđe i Knez Miloš Obrenović, Na klapni tekst Viktora Igoa "Za Srbiju", Pariz, 29. avgusta 1876, Tekst srpsko-engleski štampan u međusobno obrnutim smerovima, 96 str /Mag/S2

Kumbara

KUMBARA
izbor: Ratomir Rale Damjanović
SRPSKI USTANCI
GOST U SRPSKOJ KUĆI
TRAGOVI
Itaka, Beograd, 1997
meke korice, 20 x 22 cm, 48 + 48 str.
Ratomir Damjanović je srpski radio novinar, pisac i recitator. Rođen je 29. januara 1945. godine u Donjem Tovarniku.
Predgovor Ratomir Rale Damjanović, Likovi na naslovnoj strani: Vođi srpskih ustanaka 1804 i 1813 - Karađorđe i Knez Miloš Obrenović, Na klapni tekst Viktora Igoa "Za Srbiju", Pariz, 29. avgusta 1876, Tekst srpsko-engleski štampan u međusobno obrnutim smerovima, 96 str /Mag/S2


Kumbara
Izbor: Ratomir Rale Damjanović  je srpski radio novinar, pisac i recitator. Rođen je 29. januara 1945. godine u Donjem Tovarniku.

Aleksandar Đuričić Kaporova školicaMomčilo Kapor (Sarajevo, 8. april 1937 — Beograd, 3. mart 2010) bio je srpski slikar, književnik, novinar, član Senata Republike Srpske i Akademije nauka i umetnosti Republike Srpske.*U vešto isprepletenoj priči o jednom od najomiljenijih, ali i najkontroverznijihsrpskih pisaca, smenjuju se svedočenja onih koji do sada nisi govorili o MomiKaporu. Potresna ispovest njegovog ujaka koji ga je kao četvorogodišnjeg dečakaizvukao ispod mrtvog majčinog tela u bombardovanom Sarajevu, i tako mu prvi putspasao život, uz koloplet emocija brata od strica, sa kojim je proveo detinjstvo, činejedinstvenu porodičnu sagu, gde su ljubav i smrt plesali ruku pod ruku.Ovde su prvi put objavljena Kaporova ljubavna pisma, koje je kao studentslikarstva pisao svojoj devojci Vesni i već tu se nazire lirika koja će ga načinitiknjiževnom zvezdom bivše Jugoslavije. Čovekom uz čiju su se prozu sanjali najlepšiemotivni snovi.O tome kako je bio eksluzivni uvoznik američke kulture i raspojasanimnjujorškim danima, razuzdanom ljubavnom životu, ali i o romansi sa JelisavetomKarađorđević koja mu je bila rol model za glavnu junakinju romana „Zoe“ govoreintimni svedoci.Kasnije je napravio kolut nazad, neki veruju kolut napred, i od pisca utrapericama postao pisac u maskirnoj uniformi i to je bilo njegovo novo poglavljeprofesionalnog života. Opčinjenost Radovanom Karadžićem odnela mu je dobar deopublike, ali donela je nova iskustva koje je ovaj majstor pripovedanja pretakao unezaboravne priče od kojih se diže dijafragma.Slikarske pustolovine, besane noći i obitavanje po tuđim ateljeima, dok nijenapravio svoj, u koji je utkao veštine najvećih majstora platna svojevrsna su školicaza sve koji se nađu pred štafelajem. A raspon tog crtačkog upijanja i traženjaseizmografa duše je veliki: od gimnazijskih profesora do Stojana Aralice, PeđeMilosavljevića i Miće Popovića. Koloritno. Ulje na papiru.Posebno je poglavlje o čoveku koji je imao apsolutni sluh za prijateljstvo i biosabrat sa Danilom Kišom, Zukom Džumhurom, Liberom Markonijem, Oljom Ivanjicki,Matijom Bećkovićem, Vidom Ognjenović, Mihizom, Igorom Mandićem, ArsenomDedićem i svim ljudima koji su palili svetiljke i lampione u ovoj balkanskoj krčmi. Otome kako su se rušile i obnavljale kule od tih emotivnih karata pričaju oni koji su dosada ćutali.Ova knjiga je i svojevrstan hedonistički meni, gde se prepliću dogodovštine izkafana sa beogradske Čubure sa onim sa Menhetna, i gde se iskonsko uživanjesluži umesto deserta.Kapor je dosta pisao o sebi, cedio je iz svojih iskustava, ali ovde je prvi putobjavljena njegova istinska biografija, koja se guta kao dobar kolač posle ručka ilidižestiv posle večere.

Kaporova skolica

Aleksandar Đuričić 
Kaporova školica
Momčilo Kapor (Sarajevo, 8. april 1937 — Beograd, 3. mart 2010) bio je srpski slikar, književnik, novinar, član Senata Republike Srpske i Akademije nauka i umetnosti Republike Srpske.
*
U vešto isprepletenoj priči o jednom od najomiljenijih, ali i najkontroverznijihsrpskih pisaca, smenjuju se svedočenja onih koji do sada nisi govorili o MomiKaporu. Potresna ispovest njegovog ujaka koji ga je kao četvorogodišnjeg dečakaizvukao ispod mrtvog majčinog tela u bombardovanom Sarajevu, i tako mu prvi putspasao život, uz koloplet emocija brata od strica, sa kojim je proveo detinjstvo, činejedinstvenu porodičnu sagu, gde su ljubav i smrt plesali ruku pod ruku.Ovde su prvi put objavljena Kaporova ljubavna pisma, koje je kao studentslikarstva pisao svojoj devojci Vesni i već tu se nazire lirika koja će ga načinitiknjiževnom zvezdom bivše Jugoslavije. Čovekom uz čiju su se prozu sanjali najlepšiemotivni snovi.O tome kako je bio eksluzivni uvoznik američke kulture i raspojasanimnjujorškim danima, razuzdanom ljubavnom životu, ali i o romansi sa JelisavetomKarađorđević koja mu je bila rol model za glavnu junakinju romana „Zoe“ govoreintimni svedoci.Kasnije je napravio kolut nazad, neki veruju kolut napred, i od pisca utrapericama postao pisac u maskirnoj uniformi i to je bilo njegovo novo poglavljeprofesionalnog života. Opčinjenost Radovanom Karadžićem odnela mu je dobar deopublike, ali donela je nova iskustva koje je ovaj majstor pripovedanja pretakao unezaboravne priče od kojih se diže dijafragma.Slikarske pustolovine, besane noći i obitavanje po tuđim ateljeima, dok nijenapravio svoj, u koji je utkao veštine najvećih majstora platna svojevrsna su školicaza sve koji se nađu pred štafelajem. A raspon tog crtačkog upijanja i traženjaseizmografa duše je veliki: od gimnazijskih profesora do Stojana Aralice, PeđeMilosavljevića i Miće Popovića. Koloritno. Ulje na papiru.Posebno je poglavlje o čoveku koji je imao apsolutni sluh za prijateljstvo i biosabrat sa Danilom Kišom, Zukom Džumhurom, Liberom Markonijem, Oljom Ivanjicki,Matijom Bećkovićem, Vidom Ognjenović, Mihizom, Igorom Mandićem, ArsenomDedićem i svim ljudima koji su palili svetiljke i lampione u ovoj balkanskoj krčmi. Otome kako su se rušile i obnavljale kule od tih emotivnih karata pričaju oni koji su dosada ćutali.Ova knjiga je i svojevrstan hedonistički meni, gde se prepliću dogodovštine izkafana sa beogradske Čubure sa onim sa Menhetna, i gde se iskonsko uživanjesluži umesto deserta.Kapor je dosta pisao o sebi, cedio je iz svojih iskustava, ali ovde je prvi putobjavljena njegova istinska biografija, koja se guta kao dobar kolač posle ručka ilidižestiv posle večere.


Aleksandar Đuričić Kaporova školica Momo Kapor polovna knjiga

Kaporova školica

Autori: DIMITRIJEVIĆ RAJKO ,&nbsp;STAMENKOVIĆ SRBOLjUB ,&nbsp;VLAHOVIĆ PETAR ,&nbsp;REMETIĆ SLOBODAN ,&nbsp;STOJANOVIĆ SLOBODAN ,&nbsp;HAMOVIĆ DRAGAN ,&nbsp;BOŽIĆ D. SVETISLAV ,&nbsp;SIMONOVIĆ PREDRAG ,&nbsp;MILjKOVIĆ-BOJANIĆ EMA ,&nbsp;NIKOLIĆ KOSTA ,&nbsp;GAVRILOVIĆ DUŠAN ,&nbsp;MERENIK SLAVICA ,&nbsp;FERJANČIĆ SNEŽANA ,&nbsp;VUJOVIĆ BRANKO ,&nbsp;ZAVOD ZA UDžBENIKE ,&nbsp;RAJIĆ SUZANA ,&nbsp;GARIĆ GORDANA ,&nbsp;STEPIĆ MILOMIR ,&nbsp;STANKOVIĆ STEVAN ,&nbsp;VESELINOVIĆ ANDRIJA ,&nbsp;GAVRILOVIĆ LjILjANAZavod za udžbenike, posle Drine (2005), monografijom Morava (2006) nastavlja seriju kapitalnih izdanja o velikim geografskim objektima na srpskom tlu. Knjigu je napisalo 19 autora, najeminentnijih geografa, istoričara, etnologa, muzikologa i istoričara književnosti (Petar Vlahović, Slobodan Remetić, Andrija Veselinović, Ljiljana Gavrilović i dr.). Morava je ne samo najveća reka u Srbiji, čiji sliv zahvata 42% državne teritorije, već i simbol Srbije kroz vekove, njene državotvornosti, njene odbrane u svetskim ratovima i puta koji vekovima vezuje Evropu i Aziju (Carigradski drum). Morava je i simbol ljubavi, uzvišene ljubavi, oličene u vojvodi Prijezdi i Jelici. Od njihovog vremena nastalo je mnoštvo narodnih i umetničkih ljubavnih pesama. Ko voli da zapeva, pominje Moravu. Stoga je Morava uvek prisutna u duši i kući svakog građanina Srbije. Morava je reka čije se ime najčešće izgovara, Morava je reka kojoj se najčešće poveravaju ljubavni jadi, uzdasi i želje. Morava je reka kojom se najčešće brodi, lovi riba, vadi pesak. Kraj Morave se čuvaju stada i okopava plodna zemlja - Morava je simbol srpske svakodnevice. Otuda melanholični uzdah - oj, Moravo!

Morava

Autori: DIMITRIJEVIĆ RAJKO , STAMENKOVIĆ SRBOLjUB , VLAHOVIĆ PETAR , REMETIĆ SLOBODAN , STOJANOVIĆ SLOBODAN , HAMOVIĆ DRAGAN , BOŽIĆ D. SVETISLAV , SIMONOVIĆ PREDRAG , MILjKOVIĆ-BOJANIĆ EMA , NIKOLIĆ KOSTA , GAVRILOVIĆ DUŠAN , MERENIK SLAVICA , FERJANČIĆ SNEŽANA , VUJOVIĆ BRANKO , ZAVOD ZA UDžBENIKE , RAJIĆ SUZANA , GARIĆ GORDANA , STEPIĆ MILOMIR , STANKOVIĆ STEVAN , VESELINOVIĆ ANDRIJA , GAVRILOVIĆ LjILjANA
Zavod za udžbenike, posle Drine (2005), monografijom Morava (2006) nastavlja seriju kapitalnih izdanja o velikim geografskim objektima na srpskom tlu. Knjigu je napisalo 19 autora, najeminentnijih geografa, istoričara, etnologa, muzikologa i istoričara književnosti (Petar Vlahović, Slobodan Remetić, Andrija Veselinović, Ljiljana Gavrilović i dr.). Morava je ne samo najveća reka u Srbiji, čiji sliv zahvata 42% državne teritorije, već i simbol Srbije kroz vekove, njene državotvornosti, njene odbrane u svetskim ratovima i puta koji vekovima vezuje Evropu i Aziju (Carigradski drum). Morava je i simbol ljubavi, uzvišene ljubavi, oličene u vojvodi Prijezdi i Jelici. Od njihovog vremena nastalo je mnoštvo narodnih i umetničkih ljubavnih pesama. Ko voli da zapeva, pominje Moravu. Stoga je Morava uvek prisutna u duši i kući svakog građanina Srbije. Morava je reka čije se ime najčešće izgovara, Morava je reka kojoj se najčešće poveravaju ljubavni jadi, uzdasi i želje. Morava je reka kojom se najčešće brodi, lovi riba, vadi pesak. Kraj Morave se čuvaju stada i okopava plodna zemlja - Morava je simbol srpske svakodnevice. Otuda melanholični uzdah - oj, Moravo!


Morava reka Morava reke Srbije Moravska kotlina sliv reke Morave

VUK KARADŽIĆ - život i delojubilarno izdanje povodom dvestagodišnjice rođenja﻿Вук Стефановић Караџић&nbsp;(Тршић, 26. октобар/6. новембар 1787 — Беч, 7. фебруар 1864) је био српски филолог, реформатор српског језика, сакупљач народних умотворина и писац првог речника српског језика.&nbsp;Вук је најзначајнија личност српске књижевности прве половине XIX века.&nbsp;Стекао је и неколико почасних доктората.

Vuk Karadzic - Zivot i delo

VUK KARADŽIĆ - život i delo
jubilarno izdanje povodom dvestagodišnjice rođenja
﻿Вук Стефановић Караџић (Тршић, 26. октобар/6. новембар 1787 — Беч, 7. фебруар 1864) је био српски филолог, реформатор српског језика, сакупљач народних умотворина и писац првог речника српског језика. Вук је најзначајнија личност српске књижевности прве половине XIX века. Стекао је и неколико почасних доктората.


Vuk Stefanović Karadžić Tršić biografija azbuka vukov rečnik

Istraži kategoriju: Monografije

Antikvarne knjige, retka izdanja i polovne knjige po najpovoljnijim cenama u Srbiji. Istražite našu bogatu kolekciju starih knjiga - od srpskih klasika, istorijskih dela i književnih remek-dela do retkih primeraka za kolekcionare. Staraknjiga - vaša online antikvarna knjižara od 2008.

Šaljinovac u Hvosnu

Kumbara

Kaporova školica

Morava

Vuk Karadžić - Život i delo