Rej KonoliBiti Elvis - Elvis Prislibiografija Elvisa Prislija*„Slušati Elvisa prvi put bilo je kao bekstvo iz zatvora. Hvala Bogu što nam je dao Elvisa Preslija.“ Bob DilanBiografija Elvisa Preslija, ikone koja je u potpunosti preobrazila američku kulturu.Div u američkoj popularnoj kulturi, božanstvo u istoriji rokenrola, Elvis Presli je spojio gospel i tradicionalni crnački ritam i bluz sa kantrijem da bi stvorio potpuno nov muzički pravac i nov način da se istakne muška seksualnost, i time raspametio puritansku Ameriku pedesetih godina XX veka.U knjizi Biti Elvis novinar Rej Konoli daje svež pogled na karijeru najvoljenijeg pevača na svetu, smeštajući ga, četrdeset godina nakon njegove smrti, ne samo pod drečava neonska svetla Las Vegasa već i na američki Jug sredinom XX veka. Konoli, koji je intervjuisao Elvisa 1969, predstavlja muzičara koji je iz siromaštva u Tupelu u Misisipiju dostigao neviđenu slavu preko noći, Frenka Sinatru smenio sa trona, a zatim inspirisao Bitlse.Govoreći o muzici, pesmama i koncertima, kao i o njegovom privatnom životu koji će se kasnije potpuno otrgnuti kontroli, služeći se intervjuima sa Džonom Lenonom, Bobom Dilanom, Bi Bi Kingom, Semom Filipsom i Rojem Orbisonom, Konoli je stvorio jedan od najvernijih portreta ovog kulturnog fenomena. Kako stižemo do kraja ovog pronicljivog dela, Elvisova smrt u četrdeset drugoj godini poprima tragičnu boju. Temeljno i bespoštedno, Biti Elvis istražuje neumerenost i nerazumnost koje prate mit o Elvisu, slaveći na kraju njegovu besmrtnost.

Biti Elvis - Elvis Prisli

Rej Konoli
Biti Elvis - Elvis Prisli
biografija Elvisa Prislija
*
„Slušati Elvisa prvi put bilo je kao bekstvo iz zatvora. Hvala Bogu što nam je dao Elvisa Preslija.“ Bob Dilan
Biografija Elvisa Preslija, ikone koja je u potpunosti preobrazila američku kulturu.
Div u američkoj popularnoj kulturi, božanstvo u istoriji rokenrola, Elvis Presli je spojio gospel i tradicionalni crnački ritam i bluz sa kantrijem da bi stvorio potpuno nov muzički pravac i nov način da se istakne muška seksualnost, i time raspametio puritansku Ameriku pedesetih godina XX veka.
U knjizi Biti Elvis novinar Rej Konoli daje svež pogled na karijeru najvoljenijeg pevača na svetu, smeštajući ga, četrdeset godina nakon njegove smrti, ne samo pod drečava neonska svetla Las Vegasa već i na američki Jug sredinom XX veka. Konoli, koji je intervjuisao Elvisa 1969, predstavlja muzičara koji je iz siromaštva u Tupelu u Misisipiju dostigao neviđenu slavu preko noći, Frenka Sinatru smenio sa trona, a zatim inspirisao Bitlse.
Govoreći o muzici, pesmama i koncertima, kao i o njegovom privatnom životu koji će se kasnije potpuno otrgnuti kontroli, služeći se intervjuima sa Džonom Lenonom, Bobom Dilanom, Bi Bi Kingom, Semom Filipsom i Rojem Orbisonom, Konoli je stvorio jedan od najvernijih portreta ovog kulturnog fenomena. Kako stižemo do kraja ovog pronicljivog dela, Elvisova smrt u četrdeset drugoj godini poprima tragičnu boju. 
Temeljno i bespoštedno, Biti Elvis istražuje neumerenost i nerazumnost koje prate mit o Elvisu, slaveći na kraju njegovu besmrtnost.



Rej Konoli
Biti Elvis - Elvis Prisli
biografija Elvisa Prislija

Uroš JečmenicaZlatni prah*Zlatni prah: Antologija anegdota o znamenitim ličnostima jeste antologijsko delo Uroša Ječmenice, koje predstavlja zbirku anegdota iz života značajnih istorijskih ličnosti. Objavljena je 2018. godine u izdanju Službenog glasnik.Uroš Ječmenica (1929) je srpski istraživač i sakupljač značajnih ostvarenja iz srpske kulturne baštine.Antologija obuhvata kratke anegdote iz života preko 400 znamenitih istorijskih ličnosti, koje su poređane hronološki u dva poglavlja - o ličnostima iz svetske i domaće istorije. Među ličnostima u antologiji, nalaze se krunisane glave, antički filozofi, književnici, glumci, pevači, političari, naučnici...*Anegdote o znamenitim ličnostima iz sveta: Anakars, Pizistrat, Kir Veliki, Darije I, Leonida, Aristid, Temistokle, Zenon, Evripid, Sokrat, Antisten, Agesilaj, Platon, Diogen, Fokion, Anaksimen, Demosten, Aristotel, Antigon, Filip Makedonski, Menekrat iz Sirakuze, Aleksandar Veliki, Pir, Arhimed iz Sirakuze, Marko Tulije Ciceron, Gaj Julije Cezar, Marko Junije Brut, Oktavijan Avgust, Kaligula, Gaj Plinije Stariji, Lucije Domicije Neron, Marko Aurelije, Džingis-kan, Henri IV, Jovanka Orleanka, Leonardo da Vinči, Mikelanđelo Buonaroti, Tomas Mor, Rafael Santi, Fransoa I, Henri VIII, Ivan Vasiljevič Grozni, Anri IV, Frensis Bejkon, Vilijam Šekspir, Galileo Galilej, Fransoa Basompjer, Oliver Kromvel, Vanzerade, Žan Batist Molijer, Blez Paskal, Kristina od Švedske, Čarls II Stjuart, Gijom Botri, Bernar Fontinel, Petar Veliki, Šarl Monteskje, Meri Montegju, Luj XIV, Isak Njutn, Džonatan Svift, Džozef Adison, Lord Česterfild, Fransoa Mari Arue Volter, Bendžamin Frenklin, Luj XV, Fridrih II Veliki, Katarina Velika, Klod Luj Bertole, Žan Žak Ruso, Madam Pompadur, Đakomo Kazanova, Džordž Vašington, Belžard, Josif II, Žorž Danton, Imanuel Kant, Luj XVI, Luj XVIII, Horejšio Nelson, Aleksandar Vasiljevič Suvorov, Majer Rotšild, Šarl Moris Taleran, Mihail Ilarionovič Kutuzov, Johan Volfgang Gete, Napoleon Bonaparta, Džordž Gordon Bajron, Artur Šopenhauer, Fridrih Vilhelm III, Valter Skot, Gustaf IV Adolf, Hajnrih Hajne, Aleksandar I, Volfgang Amadeus Mocart, Ludvig van Betoven, Pjer Beranže, Nikolaj I, Aleksandar Sergejevič Puškin, Onore de Balzak, Đoakino Rosini, Feliks Mendelson, Mihail Vasiljevič Ostrogradski, Bendžamin Dizraeli, Hans Kristijan Andersen, Aleksandar II, Čarls Darvin, Rihard Vagner, Osman-paša Kazanac, Oto fon Bizmark, Johanes Brams, Abraham Linkoln, Čarls Dikens, Fjodor Mihajlovič Dostojevski, Lav Nikolajevič Tolstoj, Šarl Bodler, Kamilo Kavur, Berkli Hil, Aleksandar Dima Otac, Aleksandar Dima Sin, Džejms Džul, Džejms Klerk Maksvel, Aleksandar Porfirijevič Borodin, Georgij Vasiljevič Čičerin, Aleksandar Agasiz, Mark Tven, Endru Karnegi, Džejms Bros, Oskar Vajld, Romen Rolan, Henri Ford, Fjodor Nikolajevič Pljevako, Vilijam Tomson (Lord Kalvin), Ogist Roden, Robert Koh, Boleslav Prus, Tomas Edison, Đorđo Sonino, Džozef Pulicer, Sofija Kovalevski, Vilhelm Ostvald, Paul Erlih, Đakomo Pučini, Albert Ajnštajn, Anatol Franc, Žorž Klemanso, Sara Bernar, Aristid Brijan, Eduard Erio, Kalvin Kulidž, Ivan Aleksandravič Bunjin, Tristan Bernar, Luiđi Pirandelo, Stenli Boldvin, Benedeto Kročo, David Hilbert, Žorž Fejdo, Johan Avgust Strindberg, Sigmund Frojd, Dejvid Lojd Džordž, Kristijan X, Pjer Veber, Pol Klodel, Klement Atli, Ferenc Molnar, Artur Šnabel, Aleksander Fleming, Alfonso XIII, Čarli Čaplin, Ernest Hemingvej, Alfred Hičkok, Maćaš Rakoši, Pablo Pikaso, Fransoa Morijak, Ber Gurion David, Isak Ben Cvi, Francisko Franko, Bernard Montgomeri, Frenklin Delano Ruzvelt, Igor Stravinski, Enriko Karuzo, Dvajt Ajzenhauer, Moris Ševalije, Artur Rubištajn, Andre Segovija, Šarl de Gol, Vinston Čerčil, Bernard Šo, Josif Visarionovič Džugašvili Staljin, Fjodor Ivanovič Šaljapin, Somerset Mom, Ana Pavlovna, Viki Baul, Samuil Jakovljevič Maršak, Anri de Monterlan, Ernest Teziger, Lord Biverbruk, Agata Kristi, Rebeka Vest, Golda Meir, Perl Bak, Đerđ Lukač, Nils Bor, Dino Sergio Pitagrili, Oldos Haksli, Luis Majlstoun, kralj Džordž VI, Norbert Viner, Nikita Sergejevič Hruščov, Torton Vajlder, Luis Bunjuel, Žan Frederik Žolio, Salvador Dali, Džordž Dafek, Antonjin Novotni, Jaša Bakov, Leonid Brežnjev, Orson Vels, Marlen Ditrih, Fernandel (Konstantin Fernand), Bruno Krajski, Federiko Felini, Ričard Barton, Žilber Beko, Reks Harison, Piter Selers, Džeri Luis, Moro Đaferi, Sergej Koroljov, Džon Vejn, Simon Sinjore, Piter Justinov, Brižit Bardo, Harold Vilson, Marlon Brando, Franc Jozef Štraus, Gregor Pjatigorski, Kristijan Dior, Tino Rosi, Marlekur Ladislav, Bari Brustrom, Vili Brant, Iv Montan, Zazi Gavor, Din Martin, Mišel Morgan, Antoan Blonden, Alber Biron, Žana Moro, Merilin Monro, Andre Preven, Madlen Olbrajt, Džulijen Altman, Semjuel Bronštajn, Aleksandar Freta, Mihail Sergejevič Gorbačov, Lučano Pavaroti, Mik Džeger, Čarls Klejton, Leonard Lajone, Peter Askurti, Žan Pol Belmondo, Bernar Bife, Šarl Aznavur (Aznavurijan);Anegdote i zapisi o znamenitim domaćim ličnostima: Stefan Nemanja, Stefan Dušan Silni, Marko Kraljević, Ivan Crnojević, Karađorđe Petrović, Dositej Obradović, Vuk Stefanović Karadžić, Miloš Obrenović, Hajduk Veljko Petrović, Jovan Despotović (Zeka Buljubaša), Stevan Sinđelić, Tanasko Rajić, Joakim Vujić, Đura Daničić, Branko Radičević, Šćepan Mali, Georgije Hranislav, Smail-aga, Sima Milutinović Sarajlija, Petar Petrović Njegoš, Miša Anastasijević, Ilija Garašanin, Mihailo Obrenović, Ljubomir Nenadović, Milica Stojadinović Srpkinja, Josif Pančić, Đura Jakšić, Marko Miljanov, Nikola I Petrović, Stjepan Mitrov Ljubiša, Petar I Karađorđević, vojvoda Stepa Stepanović, vojvoda Živojin Mišić, Živojin Bacić, major Kosta Todorović, princ Đorđe Karađorđević, Aleksandar Karađorđević, poručnik Stanojlo, Danilo Petrović, Milovan Glišić, Jovan Sterija Popović, Pavle Simić, Nikac od Rovina, Milutin Grujić, Georgije Branković, Milan Kakaši, Jovan Jovanović Zmaj, Laza Kostić, Nikola Pašić, Laza Paču, Vladan Đorđević, Giga Geršić, Milenko Vesnić, Stevan Stojanović Mokranjac, Gavrilo Princip, Milan Obrenović, Aleksandar Obrenović, Stevan Sremac, Janko Veselinović, Branislav Nušić, Mihajlo Petrović - Mika Alas, Nikola Tesla, Borislav Stanković, Jovan Dučić, Milan Rakić, Radoje Domanović, Vojislav Ilić, Čiča Ilija Stanojević, Antun Gustav Matoš, Gustav Krklec, Milorad Mitrović, Milorad Petrović. Aleksa Šantić, Avgustin Tin Ujević, Dobrica Milutinović, prota Milan Đurić, Sima Pandurović, Jovan Skerlić, Stanislav Vinaver, Nikolaj Velimirović, Miloš Crnjanski, Veljko Petrović, Ivan Đaja, Aleksa Lekso Saičić, Milutin Bojić, Branko Ćopić, Aleksandar Belić, Raško Dimitrijević, Miloš Đurić, prota Milan Smiljanić, Strahinja Borisavljević, Miladin Ostojić, Ivo Andrić, dr Radomir Lukić, Milan Stepanović Matroz, Dušan Radović, Desanka Maksimović, Borislav Mihajlović Mihiz, Danilo Kiš, Jovan Živanović, Josip Broz Tito, Meša Selimović, Brana Crnčević, Miroslav Mika Antić, Branko Miljković, Branko V. Radičević, Banjo Šaranović, Duško Trifunović, Matija Bećković, Mirko Novović, Novo Vuković.*

Zlatni prah

Uroš Ječmenica
Zlatni prah
*
Zlatni prah: Antologija anegdota o znamenitim ličnostima jeste antologijsko delo Uroša Ječmenice, koje predstavlja zbirku anegdota iz života značajnih istorijskih ličnosti. Objavljena je 2018. godine u izdanju Službenog glasnik.
Uroš Ječmenica (1929) je srpski istraživač i sakupljač značajnih ostvarenja iz srpske kulturne baštine.
Antologija obuhvata kratke anegdote iz života preko 400 znamenitih istorijskih ličnosti, koje su poređane hronološki u dva poglavlja - o ličnostima iz svetske i domaće istorije. Među ličnostima u antologiji, nalaze se krunisane glave, antički filozofi, književnici, glumci, pevači, političari, naučnici...
*
Anegdote o znamenitim ličnostima iz sveta: Anakars, Pizistrat, Kir Veliki, Darije I, Leonida, Aristid, Temistokle, Zenon, Evripid, Sokrat, Antisten, Agesilaj, Platon, Diogen, Fokion, Anaksimen, Demosten, Aristotel, Antigon, Filip Makedonski, Menekrat iz Sirakuze, Aleksandar Veliki, Pir, Arhimed iz Sirakuze, Marko Tulije Ciceron, Gaj Julije Cezar, Marko Junije Brut, Oktavijan Avgust, Kaligula, Gaj Plinije Stariji, Lucije Domicije Neron, Marko Aurelije, Džingis-kan, Henri IV, Jovanka Orleanka, Leonardo da Vinči, Mikelanđelo Buonaroti, Tomas Mor, Rafael Santi, Fransoa I, Henri VIII, Ivan Vasiljevič Grozni, Anri IV, Frensis Bejkon, Vilijam Šekspir, Galileo Galilej, Fransoa Basompjer, Oliver Kromvel, Vanzerade, Žan Batist Molijer, Blez Paskal, Kristina od Švedske, Čarls II Stjuart, Gijom Botri, Bernar Fontinel, Petar Veliki, Šarl Monteskje, Meri Montegju, Luj XIV, Isak Njutn, Džonatan Svift, Džozef Adison, Lord Česterfild, Fransoa Mari Arue Volter, Bendžamin Frenklin, Luj XV, Fridrih II Veliki, Katarina Velika, Klod Luj Bertole, Žan Žak Ruso, Madam Pompadur, Đakomo Kazanova, Džordž Vašington, Belžard, Josif II, Žorž Danton, Imanuel Kant, Luj XVI, Luj XVIII, Horejšio Nelson, Aleksandar Vasiljevič Suvorov, Majer Rotšild, Šarl Moris Taleran, Mihail Ilarionovič Kutuzov, Johan Volfgang Gete, Napoleon Bonaparta, Džordž Gordon Bajron, Artur Šopenhauer, Fridrih Vilhelm III, Valter Skot, Gustaf IV Adolf, Hajnrih Hajne, Aleksandar I, Volfgang Amadeus Mocart, Ludvig van Betoven, Pjer Beranže, Nikolaj I, Aleksandar Sergejevič Puškin, Onore de Balzak, Đoakino Rosini, Feliks Mendelson, Mihail Vasiljevič Ostrogradski, Bendžamin Dizraeli, Hans Kristijan Andersen, Aleksandar II, Čarls Darvin, Rihard Vagner, Osman-paša Kazanac, Oto fon Bizmark, Johanes Brams, Abraham Linkoln, Čarls Dikens, Fjodor Mihajlovič Dostojevski, Lav Nikolajevič Tolstoj, Šarl Bodler, Kamilo Kavur, Berkli Hil, Aleksandar Dima Otac, Aleksandar Dima Sin, Džejms Džul, Džejms Klerk Maksvel, Aleksandar Porfirijevič Borodin, Georgij Vasiljevič Čičerin, Aleksandar Agasiz, Mark Tven, Endru Karnegi, Džejms Bros, Oskar Vajld, Romen Rolan, Henri Ford, Fjodor Nikolajevič Pljevako, Vilijam Tomson (Lord Kalvin), Ogist Roden, Robert Koh, Boleslav Prus, Tomas Edison, Đorđo Sonino, Džozef Pulicer, Sofija Kovalevski, Vilhelm Ostvald, Paul Erlih, Đakomo Pučini, Albert Ajnštajn, Anatol Franc, Žorž Klemanso, Sara Bernar, Aristid Brijan, Eduard Erio, Kalvin Kulidž, Ivan Aleksandravič Bunjin, Tristan Bernar, Luiđi Pirandelo, Stenli Boldvin, Benedeto Kročo, David Hilbert, Žorž Fejdo, Johan Avgust Strindberg, Sigmund Frojd, Dejvid Lojd Džordž, Kristijan X, Pjer Veber, Pol Klodel, Klement Atli, Ferenc Molnar, Artur Šnabel, Aleksander Fleming, Alfonso XIII, Čarli Čaplin, Ernest Hemingvej, Alfred Hičkok, Maćaš Rakoši, Pablo Pikaso, Fransoa Morijak, Ber Gurion David, Isak Ben Cvi, Francisko Franko, Bernard Montgomeri, Frenklin Delano Ruzvelt, Igor Stravinski, Enriko Karuzo, Dvajt Ajzenhauer, Moris Ševalije, Artur Rubištajn, Andre Segovija, Šarl de Gol, Vinston Čerčil, Bernard Šo, Josif Visarionovič Džugašvili Staljin, Fjodor Ivanovič Šaljapin, Somerset Mom, Ana Pavlovna, Viki Baul, Samuil Jakovljevič Maršak, Anri de Monterlan, Ernest Teziger, Lord Biverbruk, Agata Kristi, Rebeka Vest, Golda Meir, Perl Bak, Đerđ Lukač, Nils Bor, Dino Sergio Pitagrili, Oldos Haksli, Luis Majlstoun, kralj Džordž VI, Norbert Viner, Nikita Sergejevič Hruščov, Torton Vajlder, Luis Bunjuel, Žan Frederik Žolio, Salvador Dali, Džordž Dafek, Antonjin Novotni, Jaša Bakov, Leonid Brežnjev, Orson Vels, Marlen Ditrih, Fernandel (Konstantin Fernand), Bruno Krajski, Federiko Felini, Ričard Barton, Žilber Beko, Reks Harison, Piter Selers, Džeri Luis, Moro Đaferi, Sergej Koroljov, Džon Vejn, Simon Sinjore, Piter Justinov, Brižit Bardo, Harold Vilson, Marlon Brando, Franc Jozef Štraus, Gregor Pjatigorski, Kristijan Dior, Tino Rosi, Marlekur Ladislav, Bari Brustrom, Vili Brant, Iv Montan, Zazi Gavor, Din Martin, Mišel Morgan, Antoan Blonden, Alber Biron, Žana Moro, Merilin Monro, Andre Preven, Madlen Olbrajt, Džulijen Altman, Semjuel Bronštajn, Aleksandar Freta, Mihail Sergejevič Gorbačov, Lučano Pavaroti, Mik Džeger, Čarls Klejton, Leonard Lajone, Peter Askurti, Žan Pol Belmondo, Bernar Bife, Šarl Aznavur (Aznavurijan);
Anegdote i zapisi o znamenitim domaćim ličnostima: Stefan Nemanja, Stefan Dušan Silni, Marko Kraljević, Ivan Crnojević, Karađorđe Petrović, Dositej Obradović, Vuk Stefanović Karadžić, Miloš Obrenović, Hajduk Veljko Petrović, Jovan Despotović (Zeka Buljubaša), Stevan Sinđelić, Tanasko Rajić, Joakim Vujić, Đura Daničić, Branko Radičević, Šćepan Mali, Georgije Hranislav, Smail-aga, Sima Milutinović Sarajlija, Petar Petrović Njegoš, Miša Anastasijević, Ilija Garašanin, Mihailo Obrenović, Ljubomir Nenadović, Milica Stojadinović Srpkinja, Josif Pančić, Đura Jakšić, Marko Miljanov, Nikola I Petrović, Stjepan Mitrov Ljubiša, Petar I Karađorđević, vojvoda Stepa Stepanović, vojvoda Živojin Mišić, Živojin Bacić, major Kosta Todorović, princ Đorđe Karađorđević, Aleksandar Karađorđević, poručnik Stanojlo, Danilo Petrović, Milovan Glišić, Jovan Sterija Popović, Pavle Simić, Nikac od Rovina, Milutin Grujić, Georgije Branković, Milan Kakaši, Jovan Jovanović Zmaj, Laza Kostić, Nikola Pašić, Laza Paču, Vladan Đorđević, Giga Geršić, Milenko Vesnić, Stevan Stojanović Mokranjac, Gavrilo Princip, Milan Obrenović, Aleksandar Obrenović, Stevan Sremac, Janko Veselinović, Branislav Nušić, Mihajlo Petrović - Mika Alas, Nikola Tesla, Borislav Stanković, Jovan Dučić, Milan Rakić, Radoje Domanović, Vojislav Ilić, Čiča Ilija Stanojević, Antun Gustav Matoš, Gustav Krklec, Milorad Mitrović, Milorad Petrović. Aleksa Šantić, Avgustin Tin Ujević, Dobrica Milutinović, prota Milan Đurić, Sima Pandurović, Jovan Skerlić, Stanislav Vinaver, Nikolaj Velimirović, Miloš Crnjanski, Veljko Petrović, Ivan Đaja, Aleksa Lekso Saičić, Milutin Bojić, Branko Ćopić, Aleksandar Belić, Raško Dimitrijević, Miloš Đurić, prota Milan Smiljanić, Strahinja Borisavljević, Miladin Ostojić, Ivo Andrić, dr Radomir Lukić, Milan Stepanović Matroz, Dušan Radović, Desanka Maksimović, Borislav Mihajlović Mihiz, Danilo Kiš, Jovan Živanović, Josip Broz Tito, Meša Selimović, Brana Crnčević, Miroslav Mika Antić, Branko Miljković, Branko V. Radičević, Banjo Šaranović, Duško Trifunović, Matija Bećković, Mirko Novović, Novo Vuković.
*


Boris RašetaČaruga - balkanski Robin Hud*Jovan Stanisavljević — Jovo Čaruga (1897 — 27. februar 1925) bio je razbojnik iz Slavonije početkom 20. veka.Rođen i pomenutom selu Bare 1897. godine a obešen u Osijeku kad je imao tek 28 godina (i silnim životom iza sebe), 1925. godine. Iako se rodio u bogatoj porodici uzgajivača goveda, rano je otišao iz kuće, učio zanat u Osijeku, najzad, stigao je i Veliki rat i on je bio regrutovan. Rat mu nije prijao pa je ubio narednika, falsifikovao dokumenta i dezertirao (kao što se vidi, ne klasično nego sa papirima). Pri povratku kući je, vele, ubio švalera svoje devojke, a potom i seoskog kneza, uhvaćen, osuđen, pobegao iz zatvora Sremska Mitrovica. Priključio se odredu (bandi) zvanoj Kolo gorskih tića kojim je komandovao Boža Matijević zvani Crveni Božo. Bilo je to vreme takozvanog zelenog kadra, kada su dezerteri iz austrougarske vojske krijući se po šumama (otud naziv) pljačkali i proglašavali crvene republike gde god su stigli. Ubrzo Boža gine a Čaruga preuzima gorske tiće. Živeo je, potom, dvostrukim životom: danju i zimi bio bi bogati trgovac, noću i leti bio je hajdučki harambaša. Ubio je mnogo ljudi i opljačkao silne novce. Najzad, dolijao je i bio obešen. To bi, ukratko, bila Čarugina biografija. Igor Đurić*Čaruga je mlad čovjek, srednjeg uzrasta. Obučen je u solidno građansko odijelo. Tipičan slavonski Srbin, s podkresanim crnim brčićima i gustim crnim solufima. Ima crne, bistre oči, koje sijevaju kao u sokola. Lice mu je nešto hrapavo, ali nije neprijatno. Uopće cijela njegova pojava daje utisak bistrog i promućurnog varoškog kartaša. Držanje mu je slobodno. Veselo razgovara s oružnicima o svojim razbojničkim pothvatima. Hrvatski list„Čaruga je hajduk koji je u naše ime volio lijepe žene, pljačkao bogate, dijelio sirotinji, zajebavao policiju, pravio idiote od državnih činovnika, smijao se sucima. On je naš neostvaren san i u tome leži tajna naše ljubavi prema mitu zvanom Čaruga.” Rajko Grlić, režiser*<a href="https://staraknjiga.com/blog/jovan-stanisavljevic-caruga" rel="noopener noreferrer" target="_blank" style="color: rgb(230, 0, 0);">ČITAJ OVDE: JOVAN STANISAVLJEVIĆ ČARUGA - IGOR ĐURIĆ</a>

Caruga - balkanski Robin Hud

Boris Rašeta
Čaruga - balkanski Robin Hud
*
Jovan Stanisavljević — Jovo Čaruga (1897 — 27. februar 1925) bio je razbojnik iz Slavonije početkom 20. veka.
Rođen i pomenutom selu Bare 1897. godine a obešen u Osijeku kad je imao tek 28 godina (i silnim životom iza sebe), 1925. godine. Iako se rodio u bogatoj porodici uzgajivača goveda, rano je otišao iz kuće, učio zanat u Osijeku, najzad, stigao je i Veliki rat i on je bio regrutovan. Rat mu nije prijao pa je ubio narednika, falsifikovao dokumenta i dezertirao (kao što se vidi, ne klasično nego sa papirima). Pri povratku kući je, vele, ubio švalera svoje devojke, a potom i seoskog kneza, uhvaćen, osuđen, pobegao iz zatvora Sremska Mitrovica. Priključio se odredu (bandi) zvanoj Kolo gorskih tića kojim je komandovao Boža Matijević zvani Crveni Božo. Bilo je to vreme takozvanog zelenog kadra, kada su dezerteri iz austrougarske vojske krijući se po šumama (otud naziv) pljačkali i proglašavali crvene republike gde god su stigli. Ubrzo Boža gine a Čaruga preuzima gorske tiće. Živeo je, potom, dvostrukim životom: danju i zimi bio bi bogati trgovac, noću i leti bio je hajdučki harambaša. Ubio je mnogo ljudi i opljačkao silne novce. Najzad, dolijao je i bio obešen. To bi, ukratko, bila Čarugina biografija.
             Igor Đurić
*
Čaruga je mlad čovjek, srednjeg uzrasta. Obučen je u solidno građansko odijelo. Tipičan slavonski Srbin, s podkresanim crnim brčićima i gustim crnim solufima. Ima crne, bistre oči, koje sijevaju kao u sokola. Lice mu je nešto hrapavo, ali nije neprijatno. Uopće cijela njegova pojava daje utisak bistrog i promućurnog varoškog kartaša. Držanje mu je slobodno. Veselo razgovara s oružnicima o svojim razbojničkim pothvatima.
                      Hrvatski list
„Čaruga je hajduk koji je u naše ime volio lijepe žene, pljačkao bogate, dijelio sirotinji, zajebavao policiju, pravio idiote od državnih činovnika, smijao se sucima. On je naš neostvaren san i u tome leži tajna naše ljubavi prema mitu zvanom Čaruga.”
                   Rajko Grlić, režiser
*
ČITAJ OVDE: JOVAN STANISAVLJEVIĆ ČARUGA - IGOR ĐURIĆ


Boris Rašeta
Čaruga - balkanski Robin Hud

Čaruga - balkanski Robin Hud

Borislav LalićČe GevaraČe Gevara: život, smrt, legenda... Knjiga o Čeu je roman iz života i roman iz novinarskog pera. Uz sve što je uradio u životu Če se potrudio i da umre na vreme, kaže autor. Ernesto Gevara, nesuđeni lekar, romantični revolucionar, buntovnik sa razlogom, žrtva po sopstvenom izboru, postao je ikona mladih XX veka...Sadrži i DNEVNIK ČE GEVARE U BOLIVIJI ( izvodi iz gerilskog dnevnika koji je Če vodio u Boliviji)

Ce Gevara

Borislav Lalić
Če Gevara
Če Gevara: život, smrt, legenda... Knjiga o Čeu je roman iz života i roman iz novinarskog pera. Uz sve što je uradio u životu Če se potrudio i da umre na vreme, kaže autor. Ernesto Gevara, nesuđeni lekar, romantični revolucionar, buntovnik sa razlogom, žrtva po sopstvenom izboru, postao je ikona mladih XX veka...
Sadrži i DNEVNIK ČE GEVARE U BOLIVIJI ( izvodi iz gerilskog dnevnika koji je Če vodio u Boliviji)


Borislav Lalić
Če Gevara
Če Gevara: život, smrt, legenda..


Če Gevara

Dušan MilačićEmil ZolaDušan Z. Milačić (Merdare kod Kuršumlije, 7. novembar 1892 – Beograd, 21. oktobar 1979) bio je srpski književni istoričar, prevodilac, upravnik pozorišta, upravnik biblioteke i književnik.Dela iz književne istorijeSerija monografija o francuskim piscima (Balzak, Igo, Zola, Stendal, Molijer),Knjige o dvema francuskim glumicama, Sari Bernar i Mariji Malibran.Knjige eseja iz francuske književnosti i jedna knjiga o realizmu i naturalizmu.*Emil Zola (franc. Émile Zola; Pariz, 2. april 1840 — Pariz, 29. septembar 1902) bio je francuski romanopisac i osnivač i predstavnik naturalističkog pravca.[3] On je bio glavna figura u političkoj liberalizaciji Francuske i oslobađanju lažnog optuženog i osuđenog vojnog oficira Alfreda Drajfusa, što je on iskazao u renomiranom novinskom naslovu J'Accuse…! Zola je bio nominovan za prvu i drugu Nobelovu nagradu za književnost 1901. i 1902. godine.

Emil Zola

Dušan Milačić
Emil Zola
Dušan Z. Milačić (Merdare kod Kuršumlije, 7. novembar 1892 – Beograd, 21. oktobar 1979) bio je srpski književni istoričar, prevodilac, upravnik pozorišta, upravnik biblioteke i književnik.
Dela iz književne istorije
Serija monografija o francuskim piscima (Balzak, Igo, Zola, Stendal, Molijer),
Knjige o dvema francuskim glumicama, Sari Bernar i Mariji Malibran.
Knjige eseja iz francuske književnosti i jedna knjiga o realizmu i naturalizmu.
*
Emil Zola (franc. Émile Zola; Pariz, 2. april 1840 — Pariz, 29. septembar 1902) bio je francuski romanopisac i osnivač i predstavnik naturalističkog pravca.[3] On je bio glavna figura u političkoj liberalizaciji Francuske i oslobađanju lažnog optuženog i osuđenog vojnog oficira Alfreda Drajfusa, što je on iskazao u renomiranom novinskom naslovu J'Accuse…! Zola je bio nominovan za prvu i drugu Nobelovu nagradu za književnost 1901. i 1902. godine.


Dušan Milačić
Emil Zola (franc. Émile Zola; Pariz, 2. april 1840 — Pariz, 29. septembar 1902) bio je francuski romanopisac 

Dušan MilačićStendalDušan Z. Milačić (Merdare kod Kuršumlije, 7. novembar 1892 – Beograd, 21. oktobar 1979) bio je srpski književni istoričar, prevodilac, upravnik pozorišta, upravnik biblioteke i književnik.Dela iz književne istorijeSerija monografija o francuskim piscima (Balzak, Igo, Zola, Stendal, Molijer),Knjige o dvema francuskim glumicama, Sari Bernar i Mariji Malibran.Knjige eseja iz francuske književnosti i jedna knjiga o realizmu i naturalizmu.*Mari-Anri Bel (franc. Marie-Henri Beyle; Grenobl, 23. januar 1783 — Pariz, 23. mart 1842), poznatiji pod pseudonimom Stendal, bio je francuski pisac čija se dela smatraju pretečom realizma.

Stendal

Dušan Milačić
Stendal
Dušan Z. Milačić (Merdare kod Kuršumlije, 7. novembar 1892 – Beograd, 21. oktobar 1979) bio je srpski književni istoričar, prevodilac, upravnik pozorišta, upravnik biblioteke i književnik.
Dela iz književne istorije
Serija monografija o francuskim piscima (Balzak, Igo, Zola, Stendal, Molijer),
Knjige o dvema francuskim glumicama, Sari Bernar i Mariji Malibran.
Knjige eseja iz francuske književnosti i jedna knjiga o realizmu i naturalizmu.
*
Mari-Anri Bel (franc. Marie-Henri Beyle; Grenobl, 23. januar 1783 — Pariz, 23. mart 1842), poznatiji pod pseudonimom Stendal, bio je francuski pisac čija se dela smatraju pretečom realizma.


Dušan Milačić
Stendal 
Mari-Anri Bel (franc. Marie-Henri Beyle; Grenobl, 23. januar 1783 — Pariz, 23. mart 1842), poznatiji pod pseudonimom Stendal

KUMBARAizbor: Ratomir Rale DamjanovićSRPSKI USTANCIGOST U SRPSKOJ KUĆITRAGOVIItaka, Beograd, 1997meke korice, 20 x 22 cm, 48 + 48 str.Ratomir Damjanović je srpski radio novinar, pisac i recitator. Rođen je 29. januara 1945. godine u Donjem Tovarniku.Predgovor Ratomir Rale Damjanović, Likovi na naslovnoj strani: Vođi srpskih ustanaka 1804 i 1813 - Karađorđe i Knez Miloš Obrenović, Na klapni tekst Viktora Igoa "Za Srbiju", Pariz, 29. avgusta 1876, Tekst srpsko-engleski štampan u međusobno obrnutim smerovima, 96 str /Mag/S2

Kumbara

KUMBARA
izbor: Ratomir Rale Damjanović
SRPSKI USTANCI
GOST U SRPSKOJ KUĆI
TRAGOVI
Itaka, Beograd, 1997
meke korice, 20 x 22 cm, 48 + 48 str.
Ratomir Damjanović je srpski radio novinar, pisac i recitator. Rođen je 29. januara 1945. godine u Donjem Tovarniku.
Predgovor Ratomir Rale Damjanović, Likovi na naslovnoj strani: Vođi srpskih ustanaka 1804 i 1813 - Karađorđe i Knez Miloš Obrenović, Na klapni tekst Viktora Igoa "Za Srbiju", Pariz, 29. avgusta 1876, Tekst srpsko-engleski štampan u međusobno obrnutim smerovima, 96 str /Mag/S2


Kumbara
Izbor: Ratomir Rale Damjanović  je srpski radio novinar, pisac i recitator. Rođen je 29. januara 1945. godine u Donjem Tovarniku.

LEONARDO DA VINČI - LAZAR TRIFUNOVIĆSADRŽAJ-LEONARDO DA VINČI-IZ `TRAKTATA O SLIKARSTVU` LEONARDA DA VINČIJA-RAZLIČITA MIŠLJENJA O LEONARDU DA VINČIJUBEOGRAD 1964 god, 47 str, tvrdi povezLazar Trifunović (Beograd, 14. januar 1929 — Pariz, 23. jul 1983) bio je srpski istoričar umetnosti, likovni kritičar i profesor Univerziteta u Beogradu.

Leonardo da Vinci

LEONARDO DA VINČI - LAZAR TRIFUNOVIĆ
SADRŽAJ
-LEONARDO DA VINČI
-IZ `TRAKTATA O SLIKARSTVU` LEONARDA DA VINČIJA
-RAZLIČITA MIŠLJENJA O LEONARDU DA VINČIJU
BEOGRAD 1964 god, 47 str, tvrdi povez
Lazar Trifunović (Beograd, 14. januar 1929 — Pariz, 23. jul 1983) bio je srpski istoričar umetnosti, likovni kritičar i profesor Univerziteta u Beogradu.


Leonardo da Vinči

Aleksandar Đuričić Kaporova školicaMomčilo Kapor (Sarajevo, 8. april 1937 — Beograd, 3. mart 2010) bio je srpski slikar, književnik, novinar, član Senata Republike Srpske i Akademije nauka i umetnosti Republike Srpske.*U vešto isprepletenoj priči o jednom od najomiljenijih, ali i najkontroverznijihsrpskih pisaca, smenjuju se svedočenja onih koji do sada nisi govorili o MomiKaporu. Potresna ispovest njegovog ujaka koji ga je kao četvorogodišnjeg dečakaizvukao ispod mrtvog majčinog tela u bombardovanom Sarajevu, i tako mu prvi putspasao život, uz koloplet emocija brata od strica, sa kojim je proveo detinjstvo, činejedinstvenu porodičnu sagu, gde su ljubav i smrt plesali ruku pod ruku.Ovde su prvi put objavljena Kaporova ljubavna pisma, koje je kao studentslikarstva pisao svojoj devojci Vesni i već tu se nazire lirika koja će ga načinitiknjiževnom zvezdom bivše Jugoslavije. Čovekom uz čiju su se prozu sanjali najlepšiemotivni snovi.O tome kako je bio eksluzivni uvoznik američke kulture i raspojasanimnjujorškim danima, razuzdanom ljubavnom životu, ali i o romansi sa JelisavetomKarađorđević koja mu je bila rol model za glavnu junakinju romana „Zoe“ govoreintimni svedoci.Kasnije je napravio kolut nazad, neki veruju kolut napred, i od pisca utrapericama postao pisac u maskirnoj uniformi i to je bilo njegovo novo poglavljeprofesionalnog života. Opčinjenost Radovanom Karadžićem odnela mu je dobar deopublike, ali donela je nova iskustva koje je ovaj majstor pripovedanja pretakao unezaboravne priče od kojih se diže dijafragma.Slikarske pustolovine, besane noći i obitavanje po tuđim ateljeima, dok nijenapravio svoj, u koji je utkao veštine najvećih majstora platna svojevrsna su školicaza sve koji se nađu pred štafelajem. A raspon tog crtačkog upijanja i traženjaseizmografa duše je veliki: od gimnazijskih profesora do Stojana Aralice, PeđeMilosavljevića i Miće Popovića. Koloritno. Ulje na papiru.Posebno je poglavlje o čoveku koji je imao apsolutni sluh za prijateljstvo i biosabrat sa Danilom Kišom, Zukom Džumhurom, Liberom Markonijem, Oljom Ivanjicki,Matijom Bećkovićem, Vidom Ognjenović, Mihizom, Igorom Mandićem, ArsenomDedićem i svim ljudima koji su palili svetiljke i lampione u ovoj balkanskoj krčmi. Otome kako su se rušile i obnavljale kule od tih emotivnih karata pričaju oni koji su dosada ćutali.Ova knjiga je i svojevrstan hedonistički meni, gde se prepliću dogodovštine izkafana sa beogradske Čubure sa onim sa Menhetna, i gde se iskonsko uživanjesluži umesto deserta.Kapor je dosta pisao o sebi, cedio je iz svojih iskustava, ali ovde je prvi putobjavljena njegova istinska biografija, koja se guta kao dobar kolač posle ručka ilidižestiv posle večere.

Kaporova skolica

Aleksandar Đuričić 
Kaporova školica
Momčilo Kapor (Sarajevo, 8. april 1937 — Beograd, 3. mart 2010) bio je srpski slikar, književnik, novinar, član Senata Republike Srpske i Akademije nauka i umetnosti Republike Srpske.
*
U vešto isprepletenoj priči o jednom od najomiljenijih, ali i najkontroverznijihsrpskih pisaca, smenjuju se svedočenja onih koji do sada nisi govorili o MomiKaporu. Potresna ispovest njegovog ujaka koji ga je kao četvorogodišnjeg dečakaizvukao ispod mrtvog majčinog tela u bombardovanom Sarajevu, i tako mu prvi putspasao život, uz koloplet emocija brata od strica, sa kojim je proveo detinjstvo, činejedinstvenu porodičnu sagu, gde su ljubav i smrt plesali ruku pod ruku.Ovde su prvi put objavljena Kaporova ljubavna pisma, koje je kao studentslikarstva pisao svojoj devojci Vesni i već tu se nazire lirika koja će ga načinitiknjiževnom zvezdom bivše Jugoslavije. Čovekom uz čiju su se prozu sanjali najlepšiemotivni snovi.O tome kako je bio eksluzivni uvoznik američke kulture i raspojasanimnjujorškim danima, razuzdanom ljubavnom životu, ali i o romansi sa JelisavetomKarađorđević koja mu je bila rol model za glavnu junakinju romana „Zoe“ govoreintimni svedoci.Kasnije je napravio kolut nazad, neki veruju kolut napred, i od pisca utrapericama postao pisac u maskirnoj uniformi i to je bilo njegovo novo poglavljeprofesionalnog života. Opčinjenost Radovanom Karadžićem odnela mu je dobar deopublike, ali donela je nova iskustva koje je ovaj majstor pripovedanja pretakao unezaboravne priče od kojih se diže dijafragma.Slikarske pustolovine, besane noći i obitavanje po tuđim ateljeima, dok nijenapravio svoj, u koji je utkao veštine najvećih majstora platna svojevrsna su školicaza sve koji se nađu pred štafelajem. A raspon tog crtačkog upijanja i traženjaseizmografa duše je veliki: od gimnazijskih profesora do Stojana Aralice, PeđeMilosavljevića i Miće Popovića. Koloritno. Ulje na papiru.Posebno je poglavlje o čoveku koji je imao apsolutni sluh za prijateljstvo i biosabrat sa Danilom Kišom, Zukom Džumhurom, Liberom Markonijem, Oljom Ivanjicki,Matijom Bećkovićem, Vidom Ognjenović, Mihizom, Igorom Mandićem, ArsenomDedićem i svim ljudima koji su palili svetiljke i lampione u ovoj balkanskoj krčmi. Otome kako su se rušile i obnavljale kule od tih emotivnih karata pričaju oni koji su dosada ćutali.Ova knjiga je i svojevrstan hedonistički meni, gde se prepliću dogodovštine izkafana sa beogradske Čubure sa onim sa Menhetna, i gde se iskonsko uživanjesluži umesto deserta.Kapor je dosta pisao o sebi, cedio je iz svojih iskustava, ali ovde je prvi putobjavljena njegova istinska biografija, koja se guta kao dobar kolač posle ručka ilidižestiv posle večere.


Aleksandar Đuričić Kaporova školica Momo Kapor polovna knjiga

Kaporova školica

VUK KARADŽIĆ - život i delojubilarno izdanje povodom dvestagodišnjice rođenja﻿Вук Стефановић Караџић&nbsp;(Тршић, 26. октобар/6. новембар 1787 — Беч, 7. фебруар 1864) је био српски филолог, реформатор српског језика, сакупљач народних умотворина и писац првог речника српског језика.&nbsp;Вук је најзначајнија личност српске књижевности прве половине XIX века.&nbsp;Стекао је и неколико почасних доктората.

Vuk Karadzic - Zivot i delo

VUK KARADŽIĆ - život i delo
jubilarno izdanje povodom dvestagodišnjice rođenja
﻿Вук Стефановић Караџић (Тршић, 26. октобар/6. новембар 1787 — Беч, 7. фебруар 1864) је био српски филолог, реформатор српског језика, сакупљач народних умотворина и писац првог речника српског језика. Вук је најзначајнија личност српске књижевности прве половине XIX века. Стекао је и неколико почасних доктората.


Vuk Stefanović Karadžić Tršić biografija azbuka vukov rečnik

Istraži sve knjige

Prošetajte se našim pretraživačem bajkovitim predelima stare knjige, prođite kroz šumarke i livade polovne knjige, idite potokom retke knjige do izvora antikvarne knjige.