STIVRIZ – STIV RIVS Superheroj mog detinjstva! Sedeo sam na terasi moje omiljene kafane, odmarao oči posmatrajući ozeleneli park, mezetio mladi sir uz piće, uživao u lepom danu i gledao svoja posla prisluškujući šta se govori oko mene. Pa naravno, uvek „odvojim“ uvo da čujem šta se priča okolo, između ostalog, zbog toga i idem u kafanu, da čujem lepog srpskog narodnog govora, po koju priču ili trač. Vremenom sam se osamio, postao sam samotnjak, udaljio sam se od ljudi i narodnog govora pa to loše utiče na moju i onako lošu literaturu. Za susednim stolom, tri sredovečna muškarca evociraju uspomene iz mladosti i JNA. Sa setom se prisećaju kako su nekada bili mladi, lepi i jaki. Čujem jednog od njih kako kaže: - Bio sam jak kao Stiv Rivs! Zazvonilo mi je to ime u srednjem uhu, eustahijeva truba je zatrubila za uzbunu! Ime mi se učinilo poznatim ali u trenutku nisam mogao da se setim otkud ga znam i kada sam ga prvi put čuo?! Potegnuh za čašicom, isključih se iz prisluškivanja (deo oko JNA malo me je interesovao) te počeh da prebiram po sećanjima i frojdovskom nesvesnom. Vratih se, mislima i sećanjima, u detinjstvo. Tu obično pronađem odgovore za svoje stranputice i nedoumice. Prisetim se slika i scena. Čujem majku kako mi govori: - Popi' mleko da budeš jak ko Stivriz. Slušam dalje: - Pojedi grašak da porasteš ko Stivriz! Ja pojedem pa podignem ruku i stegnem pesnicu a ona mi opipava mišić i kaže: - Vidiš! Posle mi je bilo jasno, tada nisam znao, da majka ime Stiv Rivs izgovara Stivriz a da ja ne znam da je to čovek i glumac već mislim da je u pitanju neko nadpirodno stvorenje i mitsko biće. Sećam se da su i mnogi drugi iz okruženja ime slavnog glumca izgovarali pogrešno. Umesto Stiv Rivs – Stivriz! Čujem: - Imaš mišiće ko Stivriz – govori mi ujak u retkim posetama nama. - Ti si Istočki Tarzan – kaže mi stariji brat. - Niko ne sme da te dira, ti si Herkules – teši me tetka, uplakanog i od dece prebijenog. Baba mi je recitovala junačku narodnu pesmu Marko Kraljević i Stivriz. Dobro, ovo poslednje sam izmislio za potrebnu dinamiku priče i malo lošeg humora, ali, priznaćete, lepo zvuči. Ali, svi gore pobrojani snagatori i mitovi imaju nešto zajedničko a to je da je Stiv Rivs glumio i Herkulesa i Tarzana. Pride i Sandokana te Spartaka. Na kraju i vestern junake. Nije glumio samo Marka Kraljevića. Stiv Laster Rivs (Stephen Lester Reeves) se rodio u Montani 1926. godine a preminuo je u Kaliforniji 2000. godine. Bio je bodibilder i glumac. Američka nacionalna ikona, ratni heroj. Mister Amerike postao je 1947. godine a Mister Univerzuma 1954. godine. Svetsku slavu potvrđuje na filmu, njegove filmske uloge su ga učinile planetarno prepoznatljivim. Snimio je mnogo filmova, dosta od njih su bili i oni niskobudžetni, glumio je uglavnom heroje vične maču i borbi, istorijske i mitske ličnosti, skoro uvek u prvi plan pokazujući svoje telo u centru kadra. Mnogo je snimao u Evropi, tačnije u Italiji. Jedne godine je snimao i u Srbiji, u nekom selu blizu Stajićeva, gde ga je, kako kaže urbana legenda, u rvanju pobedio neki lokalac po imenu Brka iz Orlovata. Vele da je taj znao da postavi klečku te je nadmudrio snagatora. Na vrhuncu svoje slave bio je jedan od najplaćenijih glumaca u Evropi. Uostalom, odbio je ulogu Džejmsa Bonda u filmu Doktor No (1962) upravo zbog malog honorara koji mu je bio ponuđen za tu ulogu. Ulogu Samsona odbio je 1949. godine jer je traženo da za potrebe filma Samson i Dalila smrša nekoliko kilograma što on nije hteo. Umesto njega, partner Hedi Lamar u tom filmu bio je Viktor Matjur, takođe velika faca i zavodnik ženskih srdaca. Iz gore navedenih redova može se zaključiti da je Stiv Rivs pored svoje muskula(to)rne građe imao u sebi i karakternih osobina vrednih pažnje. Držao je do sebe i svojih principa! Govorilo se za njega da ima telo boga! Bio je uzor i idol potonjim generacijama snagatora sa velikog filmskog platna. Arnold Švarceneger je govorio da su mu idoli i inspiracija u životu bili Stiv Rivs i Reg Park (1928-2007). Kada se povukao iz glume (zbog povrede na snimanju) osnovao je svoju kompaniju, pisao je knjige i uzgajao konje. Do kraja života zalagao se za bodibilding bez steroida. Životni uzor mu je bio Džoni Vajsmiler (od Međe do Stajićeva nema ni sedamdeset kilometara a Orlovat je malo bliži). Ali, ostavimo se njegove biografije i vratimo se ponovo u naša detinjstva (kolektivno nesvesno)! Kako je to Stivriz postao ličnost za primer, merilo uspešnosti, sinonim za snagu o hrabrost, superheroj našeg vremena, pa i moj?! Kada se proslavio ulogom Herkulesa i postao prepoznatljiv i na našim prostorima to je bilo 11 godina pre nego ću se ja roditi. Da li je otac vodio majku u bioskop da gledaju taj film u svojim pohodima ka sedmoj umetnosti?! Otac je bio fanatični filmofil i gledao je stotine i stotine filmova. Ili je majka jednostavno prihvatila modu i sleng tog vremena i starijih sinova (koji su sigurno znali za njega jer su već bili na pragu adolescencije)i samim tim smatrala da Stivriz treba da mi bude uzor i inspiracija i najmlađem detetu, iako je pogrešno izgovarala njegovo ime i čak sumnjam da je uopšte i znala o kome se radi. Mislim da je i za nju to bio neki epski junak poput Marka Kraljevića. Jer, prisećam se, vreme mog odrastanja bilo je vezano za vrednosti poput snage i hrabrosti. Gore pomenuta baba mi je zaista redovno čitala junačke narodne pesme i izvode iz Baraninovih knjiga. Dečije svađe, naivne tuče, merenje snage i hrabrosti čudnim testovima, upoređivanje bicepsa i tricepsa, sve je to bio deo folklora našeg (i mog) odrastanja. Telo pa um a pre svega osećaj za pravdu! Mentalitet našeg odrastanja i sazrevanja pretpostavljao je snagu i hrabrost ispred ostalih vrednosnih kategorija. Tanatos ispred erosa! Bili smo uglavnom ambivalentni ali smo maštali za alfa statusom u čoporu. Živeli smo na podneblju večne borbe za opstankom! Probleme u odrastanju i borbi za svoje mesto pod nebom nismo rešavali kod psihologa (ili, ne daj bože, kod psihološkinja) već sami ili uz pomoć braće. Nismo išli u teretane već na njivu, livadu i u šumu. Radili smo za porodicu (koja nam je bila svetinja iznad svih ostalih) i doprinosili njenom napretku a ujedno i jačali smo svoje mišiće kopanjem, sakupljanjem sena ili sečom drva. Sportom smo se bavili ali u slobodnom vremenu! Zato nije ni čudo što su roditelji želeli da im deca budu kao Stivriz. Porodica je bila jaka koliko je to bio njen najslabiji član. Mogu samo da zamislim kolika je bila njegova popularnost kada se njegovo ime primilo u narodu kao sinonim i metafora za snagu i veličinu, za božansku nepobedivost, i kada je postalo deo narodnog govora i folklora. Bio je superheroj u vremenu i podneblju koje nije znalo šta su to superheroji ali je imalo svoje narodne junake. Eto, tako me je jedan slučajno (?!) prisluškivani razgovor nepoznatih ljudi u kafani vratio u detinjstvo i oživeo mi uspomenu na davno zaboravljenog idola, u vreme kada sam mislio da nema jačeg bića na svetu od nekog imaginarnog diva po imenu Stivriz. On je za mene bio oličenje snage i hrabrosti, mitsko biće, narodni heroj poput Marka Kraljevića, Herkules, Sandokan, Tarzan, Spartak. Sve je bio samo nije bio čovek, a kamoli glumac! Nisam ni znao za to jer da sam tada znao da je on samo neki bodibilder iz Amerike on meni ne bi značio to što je značio. Bio je naš idol i uzor, smatrali smo da samo uz pomoć takve snage možemo preživeti nedaće burnog i krvavog podneblja. On za nas nije bio Stiv Rivs! Bio je Stivriz! Nama nije bio potreban glumac već Arhanđel pobede i opstanka! Trebalo je da proživim još nekoliko godina, da se zamomčim i smanjim maštanje pa da shvatim da Deda Mraz ne postoji i da je Stivriz u stvari Stiv Rivs. Onda je Brus Li pobedio Čaka Norisa Na zmajevom putu! Posle je stigao sirovi Švarceneger kojega su gledale generacije koje sam sve manje razumeo. Nisam više bio dete. Postao sam čovek koji ima svoje dete. Ako sam u nekom periodu svoga života sve manje razumeo generacije koje su dolazile posle mene, danas, posle mnogo godina, o sadašnjim generacijama i njihovom sistemu vrednosti ništa ne znam i ne razumem ih ni jotu. To su ovi čiji su idoli derpe-i sa takmičenja za Pesmu Evrovizije, otuđene osobe što mašu buketićima (kitama) cveća umesto pesnicama. Ovo je vreme kada bodibildere ne gledaju žene već muškarci sa potpuno drugačijim motivima od naših, ondašnjih. Kratko rečeno, mi smo hteli da budemo mačo a ovi bi da budu pičo! Nama su mišići trebali da budemo alfa mužjaci i osvojimo pravo na ženku a danas, čini se, mišići su samo ukras oko šupka! Za kraj ove priče, koja će verovatno biti zabranjena po mrežama, neću ništa zaključiti, niti ću poentirati. Postaviću jednu moju pesmu, koja je napisana pre petnaestak godina, iz zbirke Ljudi moji – Pesme o palanačkim likovima, a koja odslikava sistem vrednosti i mentalitet vremena o kojem govorim: BOLE ZVANI TARZANDIZ'O JE TEGOVE VAZDANBIO JE JAK MOMAKI IM'O RAVAN STOMAKPO NjEMU JAČEG NIJE BILOFATMIR CIGANIN ŠTO GANA IGRALIŠTU IZMLATITO NIJE MOG'O DA S'VATI DUGO JE BOLE ZVANI TARZANMOLIO BABU DA MU DADNEDA NE MORA DA IH MAZNEDVE KONZERVE OD PO PET KILAPRAZNEOSTALE JOŠ OD KO ZNA KADI OD KO ZNA ČEGAA BABA JE IMALA DRUGE PLANOVEZA TE KONZERVE I JEDVA POPUSTI KAD NAJZAD KONZERVE IZMOLISTRIC NE ŠĆAŠE DA DOZVOLIZA GVOZDENU ĆUSKIJU IZ ŠUPEKOJA MU JE SLUŽILA ZA NIŠTAI SA KOJOM NIJE IMAONIKAKIH PLANOVAAL' BEŠE ŠKRTACTE BOLE ZVANI TARZANBEŠE PRINUĐEN DA JU ZDIPIJEDNOM KAD STRIC BEŠE PRIPITŠTO OVAJ I NE PRIMETIU PRVO VREME NA CEMENT JE ČEK'ODO VREMENA KAD SUZIDALI KLOZET POLjSKII TU SE POTRUDIO SVOJSKISREĆOM TO BEŠE U SKORIJE VREMEJER DEDA SPORAD SEBENE 'TEDE U NOVOME KUPATILUNI ZA GLAVU ŽIVUTE JE STALNO IŠ'O U OBLIŽNjU NjIVUŠTO UKUĆANIMA NE BEŠE PRAVOI TAKO BOLE ZVANI TARZANNAPRAVI TEGI POČE DA POSTAJE JAKKO NORISČAK IMAO JE TARZAN BOLEI DžAK PUN PESKAŠTO ISTO OSTA OD KLOZETAOKAČEN NA DUD IZA KUĆEPA JE TU DIZAO TEGI UDARAO PESNICAMA PO VREĆIKOJA NE UZVRAĆA UDARACKAKO JEDNOM REČE BRUSLI DEDA MU JE GOVORIO„IDI U NjIVUPA SE ONDAK TAMO ZNOJ'BEM TE BLESAVOG“AL' BOLETU TONIJE PUNILO OKOTARZAN NIJE MARIO ZA TEHNIKUIŠ'O JE NA ČISTU SNAGU I DA VIDIŠ VREMENOMMIŠICE BOLETOVE POSTADOŠE TVRDEI VEĆEDAL' ZBOG TEGA IL' ZBOG VREĆEI NEKO MU REČE„JAK SI K'O TARZAN“DžONIVAJSMILER OTAD BEŠE NA GLASU KO NAJAČII NIKO NE 'TEDE DA SE JUNAČITE PROVERAVAISTINITOS' ILI LAŽNOS'JAKOSTI NjEGOVEPA BOLE ZVANI TARZANPOSTADE VAŽAN U KRAJUZAHVALjUJUĆ' ROVITOM JAJUKOJE JE PIO NAŠTINUKO ROKIBALBOA U FILMU IZGLEDA DA TAJ NESRETNIFATMIR CIGANINRAMADANA KOTLOKRPARA SINNIJE ČUO DA JE BOLE NAJJAČIČARNUŠE SE NA IGRALIŠTUOKO LOPTEI FATMIR PREBI BOLETAKO VOLA KAD U KUPUS ZATEKNU SVI SU ĆUTALII BOLE ZVANI TARZANI FATMIR ZVANI MANDOVSMENA SE IZVRŠI TIJOAL' SVI SU ZNALIBEZ DA SE PITABOLE VIŠE NIJE BIO TARZANBOLE JE POST'O ĆITA KAD SUTRADAN BEŠE U STANjUBOLE ODE IZA KUĆEZATEČE DEDU NA PANjUIZAŠ'O IZ KLOZETA BEŠEUPRAVO ZAVIO DUVANI KRESIVOM KREŠE„DELABACI TA GOVNADOKLEN TE I CIGANI BIJU'BEM TE BLESAVOG“DEDA MU REČE BOLE ZVANI TARZANNASTAVI DA BIJE U DžAKMADA JE JOŠ U TOKU NOĆINEPROSPAVANE JAŠTAS'VATIO DA NIJESVE U SNAZIDA JE NEŠTO I U SRCUTE DA NIJE ISTO IZAĆIVREĆI IL' FATMIRU NA CRTU

                                                      STIVRIZ – STIV RIVS
                                                   Superheroj mog detinjstva!

      Sedeo sam na terasi moje omiljene kafane, odmarao oči posmatrajući ozeleneli park, mezetio mladi sir uz piće, uživao u lepom danu i gledao svoja posla prisluškujući šta se govori oko mene. Pa naravno, uvek „odvojim“ uvo da čujem šta se priča okolo, između ostalog, zbog toga i idem u kafanu, da čujem lepog srpskog narodnog govora, po koju priču ili trač. Vremenom sam se osamio, postao sam samotnjak, udaljio sam se od ljudi i narodnog govora pa to loše utiče na moju i onako lošu literaturu.
     Za susednim stolom, tri sredovečna muškarca evociraju uspomene iz mladosti i JNA. Sa setom se prisećaju kako su nekada bili mladi, lepi i jaki.
     Čujem jednog od njih kako kaže:
     - Bio sam jak kao Stiv Rivs!
     Zazvonilo mi je to ime u srednjem uhu, eustahijeva truba je zatrubila za uzbunu! Ime mi se učinilo poznatim ali u trenutku nisam mogao da se setim otkud ga znam i kada sam ga prvi put čuo?!
    Potegnuh za čašicom, isključih se iz prisluškivanja (deo oko JNA malo me je interesovao) te počeh da prebiram po sećanjima i frojdovskom nesvesnom.
    Vratih se, mislima i sećanjima, u detinjstvo.
   Tu obično pronađem odgovore za svoje stranputice i nedoumice.
   Prisetim se slika i scena.
   Čujem majku kako mi govori:
   - Popi' mleko da budeš jak ko Stivriz.
   Slušam dalje:
   - Pojedi grašak da porasteš ko Stivriz!
   Ja pojedem pa podignem ruku i stegnem pesnicu a ona mi opipava mišić i kaže:
   - Vidiš!
   Posle mi je bilo jasno, tada nisam znao, da majka ime Stiv Rivs izgovara Stivriz a da ja ne znam da je to čovek i glumac već mislim da je u pitanju neko nadpirodno stvorenje i mitsko biće.
   Sećam se da su i mnogi drugi iz okruženja ime slavnog glumca izgovarali pogrešno. Umesto Stiv Rivs – Stivriz!
   Čujem:
   - Imaš mišiće ko Stivriz – govori mi ujak u retkim posetama nama.
   - Ti si Istočki Tarzan – kaže mi stariji brat.
   - Niko ne sme da te dira, ti si Herkules – teši me tetka, uplakanog i od dece prebijenog.
   Baba mi je recitovala junačku narodnu pesmu Marko Kraljević i Stivriz.
   Dobro, ovo poslednje sam izmislio za potrebnu dinamiku priče i malo lošeg humora, ali, priznaćete, lepo zvuči.
   Ali, svi gore pobrojani snagatori i mitovi imaju nešto zajedničko a to je da je Stiv Rivs glumio i Herkulesa i Tarzana. Pride i Sandokana te Spartaka. Na kraju i vestern junake. Nije glumio samo Marka Kraljevića.
   Stiv Laster Rivs (Stephen Lester Reeves) se rodio u Montani 1926. godine a preminuo je u Kaliforniji 2000. godine. Bio je bodibilder i glumac. Američka nacionalna ikona, ratni heroj.
   Mister Amerike postao je 1947. godine a Mister Univerzuma 1954. godine. Svetsku slavu potvrđuje na filmu, njegove filmske uloge su ga učinile planetarno prepoznatljivim.
   Snimio je mnogo filmova, dosta od njih su bili i oni niskobudžetni, glumio je uglavnom heroje vične maču i borbi, istorijske i mitske ličnosti, skoro uvek u prvi plan pokazujući svoje telo u centru kadra. Mnogo je snimao u Evropi, tačnije u Italiji. Jedne godine je snimao i u Srbiji, u nekom selu blizu Stajićeva, gde ga je, kako kaže urbana legenda, u rvanju pobedio neki lokalac po imenu Brka iz Orlovata. Vele da je taj znao da postavi klečku te je nadmudrio snagatora.
    Na vrhuncu svoje slave bio je jedan od najplaćenijih glumaca u Evropi. Uostalom, odbio je ulogu Džejmsa Bonda u filmu Doktor No (1962) upravo zbog malog honorara koji mu je bio ponuđen za tu ulogu. 
    Ulogu Samsona odbio je 1949. godine jer je traženo da za potrebe filma Samson i Dalila smrša nekoliko kilograma što on nije hteo. Umesto njega, partner Hedi Lamar u tom filmu bio je Viktor Matjur, takođe velika faca i zavodnik ženskih srdaca.
   Iz gore navedenih redova može se zaključiti da je Stiv Rivs pored svoje muskula(to)rne građe imao u sebi i karakternih osobina vrednih pažnje. Držao je do sebe i svojih principa!
   Govorilo se za njega da ima telo boga!
   Bio je uzor i idol potonjim generacijama snagatora sa velikog filmskog platna. Arnold Švarceneger je govorio da su mu idoli i inspiracija u životu bili Stiv Rivs i Reg Park (1928-2007).
   Kada se povukao iz glume (zbog povrede na snimanju) osnovao je svoju kompaniju, pisao je knjige i uzgajao konje. Do kraja života zalagao se za bodibilding bez steroida. Životni uzor mu je bio Džoni Vajsmiler (od Međe do Stajićeva nema ni sedamdeset kilometara a Orlovat je malo bliži).
   Ali, ostavimo se njegove biografije i vratimo se ponovo u naša detinjstva (kolektivno nesvesno)!
   Kako je to Stivriz postao ličnost za primer, merilo uspešnosti, sinonim za snagu o hrabrost, superheroj našeg vremena, pa i moj?!
   Kada se proslavio ulogom Herkulesa i postao prepoznatljiv i na našim prostorima to je bilo 11 godina pre nego ću se ja roditi. Da li je otac vodio majku u bioskop da gledaju taj film u svojim pohodima ka sedmoj umetnosti?! Otac je bio fanatični filmofil i gledao je stotine i stotine filmova.
   Ili je majka jednostavno prihvatila modu i sleng tog vremena i starijih sinova (koji su sigurno znali za njega jer su već bili na pragu adolescencije)i samim tim smatrala da Stivriz treba da mi bude uzor i inspiracija i najmlađem detetu, iako je pogrešno izgovarala njegovo ime i čak sumnjam da je uopšte i znala o kome se radi. Mislim da je i za nju to bio neki epski junak poput Marka Kraljevića.
    Jer, prisećam se, vreme mog odrastanja bilo je vezano za vrednosti poput snage i hrabrosti. Gore pomenuta baba mi je zaista redovno čitala junačke narodne pesme i izvode iz Baraninovih knjiga. Dečije svađe, naivne tuče, merenje snage i hrabrosti čudnim testovima, upoređivanje bicepsa i tricepsa, sve je to bio deo folklora našeg (i mog) odrastanja.
   Telo pa um a pre svega osećaj za pravdu!
   Mentalitet našeg odrastanja i sazrevanja pretpostavljao je snagu i hrabrost ispred ostalih vrednosnih kategorija.
   Tanatos ispred erosa!
   Bili smo uglavnom ambivalentni ali smo maštali za alfa statusom u čoporu.
   Živeli smo na podneblju večne borbe za opstankom!
   Probleme u odrastanju i borbi za svoje mesto pod nebom nismo rešavali kod psihologa (ili, ne daj bože, kod psihološkinja) već sami ili uz pomoć braće.
   Nismo išli u teretane već na njivu, livadu i u šumu. Radili smo za porodicu (koja nam je bila svetinja iznad svih ostalih) i doprinosili njenom napretku a ujedno i jačali smo svoje mišiće kopanjem, sakupljanjem sena ili sečom drva. Sportom smo se bavili ali u slobodnom vremenu!
   Zato nije ni čudo što su roditelji želeli da im deca budu kao Stivriz. Porodica je bila jaka koliko je to bio njen najslabiji član.
   Mogu samo da zamislim kolika je bila njegova popularnost kada se njegovo ime primilo u narodu kao sinonim i metafora za snagu i veličinu, za božansku nepobedivost, i kada je postalo deo narodnog govora i folklora. Bio je superheroj u vremenu i podneblju koje nije znalo šta su to superheroji ali je imalo svoje narodne junake.
   Eto, tako me je jedan slučajno (?!) prisluškivani razgovor nepoznatih ljudi u kafani vratio u detinjstvo i oživeo mi uspomenu na davno zaboravljenog idola, u vreme kada sam mislio da nema jačeg bića na svetu od nekog imaginarnog diva po imenu Stivriz. On je za mene bio oličenje snage i hrabrosti, mitsko biće, narodni heroj poput Marka Kraljevića, Herkules, Sandokan, Tarzan, Spartak. Sve je bio samo nije bio čovek, a kamoli glumac! Nisam ni znao za to jer da sam tada znao da je on samo neki bodibilder iz Amerike on meni ne bi značio to što je značio. 
   Bio je naš idol i uzor, smatrali smo da samo uz pomoć takve snage možemo preživeti nedaće burnog i krvavog podneblja. On za nas nije bio Stiv Rivs! Bio je Stivriz! Nama nije bio potreban glumac već Arhanđel pobede i opstanka!
   Trebalo je da proživim još nekoliko godina, da se zamomčim i smanjim maštanje pa da shvatim da Deda Mraz ne postoji i da je Stivriz u stvari Stiv Rivs. Onda je Brus Li pobedio Čaka Norisa Na zmajevom putu! Posle je stigao sirovi Švarceneger kojega su gledale generacije koje sam sve manje razumeo. Nisam više bio dete. Postao sam čovek koji ima svoje dete.
   Ako sam u nekom periodu svoga života sve manje razumeo generacije koje su dolazile posle mene, danas, posle mnogo godina, o sadašnjim generacijama i njihovom sistemu vrednosti ništa ne znam i ne razumem ih ni jotu. To su ovi čiji su idoli derpe-i sa takmičenja za Pesmu Evrovizije, otuđene osobe što mašu buketićima (kitama) cveća umesto pesnicama. Ovo je vreme kada bodibildere ne gledaju žene već muškarci sa potpuno drugačijim motivima od naših, ondašnjih.
   Kratko rečeno, mi smo hteli da budemo mačo a ovi bi da budu pičo!
   Nama su mišići trebali da budemo alfa mužjaci i osvojimo pravo na ženku a danas, čini se, mišići su samo ukras oko šupka!
    Za kraj ove priče, koja će verovatno biti zabranjena po mrežama, neću ništa zaključiti, niti ću poentirati. Postaviću jednu moju pesmu, koja je napisana pre petnaestak godina, iz zbirke Ljudi moji – Pesme o palanačkim likovima, a koja odslikava sistem vrednosti i mentalitet vremena o kojem govorim:

BOLE ZVANI TARZAN
DIZ'O JE TEGOVE VAZDAN
BIO JE JAK MOMAK
I IM'O RAVAN STOMAK
PO NjEMU JAČEG NIJE BILO
FATMIR CIGANIN ŠTO GA
NA IGRALIŠTU IZMLATI
TO NIJE MOG'O DA S'VATI

 DUGO JE BOLE ZVANI TARZAN
MOLIO BABU DA MU DADNE
DA NE MORA DA IH MAZNE
DVE KONZERVE OD PO PET KILA
PRAZNE
OSTALE JOŠ OD KO ZNA KAD
I OD KO ZNA ČEGA
A BABA JE IMALA DRUGE PLANOVE
ZA TE KONZERVE I JEDVA POPUSTI

 KAD NAJZAD KONZERVE IZMOLI
STRIC NE ŠĆAŠE DA DOZVOLI
ZA GVOZDENU ĆUSKIJU IZ ŠUPE
KOJA MU JE SLUŽILA ZA NIŠTA
I SA KOJOM NIJE IMAO
NIKAKIH PLANOVA
AL' BEŠE ŠKRTAC
TE BOLE ZVANI TARZAN
BEŠE PRINUĐEN DA JU ZDIPI
JEDNOM KAD STRIC BEŠE PRIPIT
ŠTO OVAJ I NE PRIMETI
U PRVO VREME

 NA CEMENT JE ČEK'O
DO VREMENA KAD SU
ZIDALI KLOZET POLjSKI
I TU SE POTRUDIO SVOJSKI
SREĆOM TO BEŠE U SKORIJE VREME
JER DEDA SPORAD SEBE
NE 'TEDE U NOVOME KUPATILU
NI ZA GLAVU ŽIVU
TE JE STALNO IŠ'O U OBLIŽNjU NjIVU
ŠTO UKUĆANIMA NE BEŠE PRAVO
I TAKO BOLE ZVANI TARZAN
NAPRAVI TEG
I POČE DA POSTAJE JAK
KO NORISČAK

 IMAO JE TARZAN BOLE
I DžAK PUN PESKA
ŠTO ISTO OSTA OD KLOZETA
OKAČEN NA DUD IZA KUĆE
PA JE TU DIZAO TEG
I UDARAO PESNICAMA PO VREĆI
KOJA NE UZVRAĆA UDARAC
KAKO JEDNOM REČE BRUSLI

 DEDA MU JE GOVORIO
„IDI U NjIVU
PA SE ONDAK TAMO ZNOJ
'BEM TE BLESAVOG“
AL' BOLETU TO
NIJE PUNILO OKO
TARZAN NIJE MARIO ZA TEHNIKU
IŠ'O JE NA ČISTU SNAGU

 I DA VIDIŠ VREMENOM
MIŠICE BOLETOVE POSTADOŠE TVRDE
I VEĆE
DAL' ZBOG TEGA IL' ZBOG VREĆE
I NEKO MU REČE
„JAK SI K'O TARZAN“
DžONIVAJSMILER

 OTAD BEŠE NA GLASU KO NAJAČI
I NIKO NE 'TEDE DA SE JUNAČI
TE PROVERAVA
ISTINITOS' ILI LAŽNOS'
JAKOSTI NjEGOVE
PA BOLE ZVANI TARZAN
POSTADE VAŽAN U KRAJU
ZAHVALjUJUĆ' ROVITOM JAJU
KOJE JE PIO NAŠTINU
KO ROKIBALBOA U FILMU

 IZGLEDA DA TAJ NESRETNI
FATMIR CIGANIN
RAMADANA KOTLOKRPARA SIN
NIJE ČUO DA JE BOLE NAJJAČI
ČARNUŠE SE NA IGRALIŠTU
OKO LOPTE
I FATMIR PREBI BOLETA
KO VOLA KAD U KUPUS ZATEKNU

 SVI SU ĆUTALI
I BOLE ZVANI TARZAN
I FATMIR ZVANI MANDOV
SMENA SE IZVRŠI TIJO
AL' SVI SU ZNALI
BEZ DA SE PITA
BOLE VIŠE NIJE BIO TARZAN
BOLE JE POST'O ĆITA

 KAD SUTRADAN BEŠE U STANjU
BOLE ODE IZA KUĆE
ZATEČE DEDU NA PANjU
IZAŠ'O IZ KLOZETA BEŠE
UPRAVO ZAVIO DUVAN
I KRESIVOM KREŠE
„DELA
BACI TA GOVNA
DOKLEN TE I CIGANI BIJU
'BEM TE BLESAVOG“
DEDA MU REČE

 BOLE ZVANI TARZAN
NASTAVI DA BIJE U DžAK
MADA JE JOŠ U TOKU NOĆI
NEPROSPAVANE JAŠTA
S'VATIO DA NIJE
SVE U SNAZI
DA JE NEŠTO I U SRCU
TE DA NIJE ISTO IZAĆI
VREĆI IL' FATMIRU NA CRTU


STIV RIVS - STIVRIZ

Stiven Lester Rivs (engl. Stephen Lester Reeves; 21. januar 1926 — 1. maj 2000.) je bio američki bodibilder i glumac.

Pušači su čudan soj! Oni, čak i u kafani, ne kažu „da popijemo još jednu pa da idemo“; već vele: „da ispušimo još po jednu i idemo“. Vreme o kojem ostavljam ovu crticu jeste ono doba u kojem smo imali dva televizijska kanala (od kojih se jedan teško hvatao uz pomoć izbušenog lavora), tada su prodavnice i trafike radile do predveče a kafane su objavljivale fajront gašenjem i paljenjem svetla negde oko ponoći. To je bilo vreme kada se pušilo u bolničkim čekaonicama, u avionima, autobusima, na sastancima, u opštini, čak: i u bioskopu (krijući se, naravno). To, takođe, nije bilo vreme surove eksploatacije (kao ovo današnje) jer danas i najbednija trafika (kiosk) radi do ponoći. O dragstorima nije bilo reči, sem o par njih u Beogradu. Jedino na šta bi, ponekad, nabasali u sitne sate jeste vruć hleb iz pekara koje tada izbacuju svoje prve vekne za ujutro. Danas pekara pored moje zgrade radi 24 sati dnevno i u njoj niko ne kupuje hleb. Čemu ovoliki uvod? Pa zbog glavne uspomene za ovaj dan! Kad odeš u provod, u kafanu, ili si slučajno otišao pa si zaglavio i ostaneš bez cigara baš onda kada je najlepše, najslađe i kad ti se najviše pije (naravno uz duvan). A cigara ni od korova, niti imaš gde da ih kupiš. Cigara?! Cigarete mu zvuče pomalo pederski (iako se tako pravilnije kaže jer su cigare ono što smo mi tada kolokvijalno nazivali tompus; a, postojao je i cigarilos – tanki tompus). Elem, u neko vreme, u gluvo doba kada sve larma oko tebe i baš kada su ture pića počele da lete kao lude a konobarica nikada lepše nije izgledala u tvojim pijanim očima, nastaje nervoza a onda i komešanje: shvataš da to je ostala samo još jedna cigara. Onda prošaraš očima i vidiš da je i ostalo društvo tanko po tom pitanju. Šacuješ tuđe štekove ali slaba vajda od toga. Povratne informacije uopšte nisu ohrabrujuće. Rešiš, racionalno, da prištediš ali shvataš da od toga nema ništa: nisi ti karakter a što imaš manje cigara to ti se više puši. (Što bi rekao svojevremeno čuveni dr. Miloš Perović: ''...ne volim ljude koji puše dve cigare dnevno...''). Poslednja nada je konobar. Zoveš ga i pitaš: - Da nemate cigara na prodaju, nije važno koje su? U čemu je stvar?! U to vreme neke kafane su držale cigare na prodaju i to je znalo da bude dobar deo prihoda ali su ih nešto zezali oko poreza pa su to činili stidljivo ili prikriveno (samo za odabrane goste). Obično su držali jednu vrstu, od onih boljih i to po paprenim cenama (danas su sve iste, ma kako se zvale; ali su nekada KENT i MARLBORO bili klase u odnosu na DRINU i MORAVU). Znali su oni za jadac. Ko u kafani traži cigare taj je spreman i da ih plati. Međutim, to je bilo u malim količinama, brzo se bi se rasprodalo i što je najgore: najviše ih je osoblje koristilo pa su gazde i upravnici izbegavali da ih drže. Kad imaš sreće i oni imaju cigare, pa naručiš: konobar ih je donosio na poslužavniku, u beloj platnenoj salveti, otvorene i sa izvađene dve, od kojih je jedna izvađena u dužini filtera a druga pola od toga. Konobari su nekada bili ljudi sa manirima i potkovani kafanskim bontonom. Nije bio problem da ostaneš bez cigara u toku dana a zapio si se. Onda pošalješ konobara do najbliže trafike ili prodavnice i on ih kupi. Podrazumevalo se da kusur ne uzimaš. Ali, ovo o čemu pričamo je noćno bančenje. Još bliže: oko ponoći. Oko fajronta. Koliko su cigare bile važne u tadašnjoj društvenoj (sub)kulturi i običajima govori i činjenica da smo ih, uz hranu i piće, posluživali i na veseljima, i na slavama, i na daćama. Tamo gde sam rođen, i gde sam stasavao, u Metohiji, posle sahrane se na kapiji sipala rakija i služile se cigare. Danas, vidim, niko nikoga ne nudi cigarom kada su zajedno u društvu ili za stolom. U vremenu koje opisujem to je bio deo pušačkog bontona. Kutija se nije vadila iz džepa ukoliko nisi bio spreman da ponudiš cigarom svakog od prisutnih, poznate i nepoznate. Nego, mračno je ovo, vratimo se mi veselom kafanskom društvu koje je upravo ostalo bez duvana. U kafani ih nema. Konobari i ostalo osoblje su dali šta su imali ili koliko su mogli da ne ugroze vlastite zalihe. Isto tako i poznanici (kao i nepoznanici) sa susednih stolova su se otvorili koliko su mogli i hteli. To bi bilo to! Poslednja je zapaljena i ide od ruke do ruke, ko u partizanima (htedoh reći: u četnicima). Ako neko vikne „idu Nemci!“ - baciće se i ta nedopušena. Uostalom, koliko je društvo pijano ne iznenađuje da nam se stvarno i priviđaju Nemci. Od trenutka kada je popušena poslednja cigara sve je drugačije: piće više nema isti ukus, konobarica (do tada seks bomba) postaje ružnija, sise su joj manje a podočnjaci veći, šale više nisu smešne, pesma je već u falšu. Nema cigara! Svi, svako pojedinačno, razmišlja(ju) gde bi mogle da se nađu. Ko je tada uopšte mogao da sluti da će za nekoliko decenija doći era mobilnih telefona. Jok, more! Licitiraju se imena rođaka ili poznanika koji imaju kuće i stanove najbliže kafani u kojoj se odigrava drama. Neko predlaže da se obije trafika pa da ujutro priznamo i platimo štetu. Drugi stoje na ulici u nadi da će naići neko poznat ili nepoznat. Na ulici nikog živog osim milicionera pozornika koji će te pre nego bilo šta zaustiš: pitati da nemaš cigaru. Najslabiji karakterom se predaju. Navlače svoje zimske kapute i jakne nadimljene duvanskim dimom i odlaze svojim kućama. Ostaju goli i u svojoj golotinji prosti drveni kafanski čiviluci. Osipa se društvo! A, onda, ko grom iz vedra neba, nebeskom rukom vođen, u kafanu ulazi komšija koji je upravo završio smenu (verovatno drugu), svratio čovek na jednu mučenicu pre spavanja, i, ispostaviće se da kod sebe ima dve kutije cigara, ZLATNI IBAR (ko te pita samo daj). Portirski život, po smenama, podrazumeva da kod sebe uvek imaš zalihe potrebne za razne smene: nanizane šerpice u kojima je kuvano jelo i salata, novine (po mogućstvu ČIK ili EROTIKA, duvan...). Daće, što da neće, on i onako ide kući (naravno da će popiti još jednu turu od razdraganog društva). Svi mu obećavaju kupovinu duplo kutija zauzvrat, koliko sutra, i, naravno: svi će lagati. Nikome neće pasti na pamet to kada se sutradan probude mamurni i praznih džepova, teške glave po kojoj dobuju grdnje ljutih žena ili roditelja. Uostalom, kako da mu vrate kad se ničega ne sećaju kad su pijani?! Odlično! Stvorili su se uslovi da se produži pijanka. Ali, ona neće još dugo trajati. Vreme je da se krene. A, i onako, sad kad se ima cigara više nije slatko kao kad nedostaju. Uostalom, preteralo se, pijani smo, fajront je. Na stolu, pored praznih flaša i čaša, punih pepeljara (piksli), ostaće i dve nedopušene kutije ZLATNOG IBRA. Apsurd?! Naravno, pušački svet je satkan od apsurda. Jer, da nije: ko bi uopšte pušio i ubijao sam sebe za svoj račun?!

     Pušači su čudan soj! Oni, čak i u kafani, ne kažu „da popijemo još jednu pa da idemo“; već vele: „da ispušimo još po jednu i idemo“.
    Vreme o kojem ostavljam ovu crticu jeste ono doba u kojem smo imali dva televizijska kanala (od kojih se jedan teško hvatao uz pomoć izbušenog lavora), tada su prodavnice i trafike radile do predveče a kafane su objavljivale fajront gašenjem i paljenjem svetla negde oko ponoći. To je bilo vreme kada se pušilo u bolničkim čekaonicama, u avionima, autobusima, na sastancima, u opštini, čak: i u bioskopu (krijući se, naravno).
    To, takođe, nije bilo vreme surove eksploatacije (kao ovo današnje) jer danas i najbednija trafika (kiosk) radi do ponoći. O dragstorima nije bilo reči, sem o par njih u Beogradu. Jedino na šta bi, ponekad, nabasali u sitne sate jeste vruć hleb iz pekara koje tada izbacuju svoje prve vekne za ujutro. Danas pekara pored moje zgrade radi 24 sati dnevno i u njoj niko ne kupuje hleb.
    Čemu ovoliki uvod?
    Pa zbog glavne uspomene za ovaj dan!
   Kad odeš u provod, u kafanu, ili si slučajno otišao pa si zaglavio i ostaneš bez cigara baš onda kada je najlepše, najslađe i kad ti se najviše pije (naravno uz duvan). A cigara ni od korova, niti imaš gde da ih kupiš.
    Cigara?!
    Cigarete mu zvuče pomalo pederski (iako se tako pravilnije kaže jer su cigare ono što smo mi tada kolokvijalno nazivali tompus; a, postojao je i cigarilos – tanki tompus).
   Elem, u neko vreme, u gluvo doba kada sve larma oko tebe i baš kada su ture pića počele da lete kao lude a konobarica nikada lepše nije izgledala u tvojim pijanim očima, nastaje nervoza a onda i komešanje: shvataš da to je ostala samo još jedna cigara. Onda prošaraš očima i vidiš da je i ostalo društvo tanko po tom pitanju. Šacuješ tuđe štekove ali slaba vajda od toga. Povratne informacije uopšte nisu ohrabrujuće.
   Rešiš, racionalno, da prištediš ali shvataš da od toga nema ništa: nisi ti karakter a što imaš manje cigara to ti se više puši. (Što bi rekao svojevremeno čuveni dr. Miloš Perović: ''...ne volim ljude koji puše dve cigare dnevno...'').
   Poslednja nada je konobar. Zoveš ga i pitaš:
   - Da nemate cigara na prodaju, nije važno koje su?
   U čemu je stvar?!
    U to vreme neke kafane su držale cigare na prodaju i to je znalo da bude dobar deo prihoda ali su ih nešto zezali oko poreza pa su to činili stidljivo ili prikriveno (samo za odabrane goste). Obično su držali jednu vrstu, od onih boljih i to po paprenim cenama (danas su sve iste, ma kako se zvale; ali su nekada KENT i MARLBORO bili klase u odnosu na DRINU i MORAVU). Znali su oni za jadac. Ko u kafani traži cigare taj je spreman i da ih plati.
   Međutim, to je bilo u malim količinama, brzo se bi se rasprodalo i što je najgore: najviše ih je osoblje koristilo pa su gazde i upravnici izbegavali da ih drže. Kad imaš sreće i oni imaju cigare, pa naručiš: konobar ih je donosio na poslužavniku, u beloj platnenoj salveti, otvorene i sa izvađene dve, od kojih je jedna izvađena u dužini filtera a druga pola od toga. Konobari su nekada bili ljudi sa manirima i potkovani kafanskim bontonom.
   Nije bio problem da ostaneš bez cigara u toku dana a zapio si se. Onda pošalješ konobara do najbliže trafike ili prodavnice i on ih kupi. Podrazumevalo se da kusur ne uzimaš.
   Ali, ovo o čemu pričamo je noćno bančenje. Još bliže: oko ponoći. Oko fajronta.
   Koliko su cigare bile važne u tadašnjoj društvenoj (sub)kulturi i običajima govori i činjenica da smo ih, uz hranu i piće, posluživali i na veseljima, i na slavama, i na daćama. Tamo gde sam rođen, i gde sam stasavao, u Metohiji, posle sahrane se na kapiji sipala rakija i služile se cigare.
   Danas, vidim, niko nikoga ne nudi cigarom kada su zajedno u društvu ili za stolom. U vremenu koje opisujem to je bio deo pušačkog bontona. Kutija se nije vadila iz džepa ukoliko nisi bio spreman da ponudiš cigarom svakog od prisutnih, poznate i nepoznate.
   Nego, mračno je ovo, vratimo se mi veselom kafanskom društvu koje je upravo ostalo bez duvana.
   U kafani ih nema. Konobari i ostalo osoblje su dali šta su imali ili koliko su mogli da ne ugroze vlastite zalihe. Isto tako i poznanici (kao i nepoznanici) sa susednih stolova su se otvorili koliko su mogli i hteli. To bi bilo to!
    Poslednja je zapaljena i ide od ruke do ruke, ko u partizanima (htedoh reći: u četnicima). Ako neko vikne „idu Nemci!“ - baciće se i ta nedopušena. Uostalom, koliko je društvo pijano ne iznenađuje da nam se stvarno i priviđaju Nemci.
   Od trenutka kada je popušena poslednja cigara sve je drugačije: piće više nema isti ukus, konobarica (do tada seks bomba) postaje ružnija, sise su joj manje a podočnjaci veći, šale više nisu smešne, pesma je već u falšu.
   Nema cigara!
   Svi, svako pojedinačno, razmišlja(ju) gde bi mogle da se nađu. Ko je tada uopšte mogao da sluti da će za nekoliko decenija doći era mobilnih telefona. Jok, more!
   Licitiraju se imena rođaka ili poznanika koji imaju kuće i stanove najbliže kafani u kojoj se odigrava drama. Neko predlaže da se obije trafika pa da ujutro priznamo i platimo štetu. Drugi stoje na ulici u nadi da će naići neko poznat ili nepoznat. Na ulici nikog živog osim milicionera pozornika koji će te pre nego bilo šta zaustiš: pitati da nemaš cigaru.
   Najslabiji karakterom se predaju. Navlače svoje zimske kapute i jakne nadimljene duvanskim dimom i odlaze svojim kućama. Ostaju goli i u svojoj golotinji prosti drveni kafanski čiviluci.
   Osipa se društvo!
   A, onda, ko grom iz vedra neba, nebeskom rukom vođen, u kafanu ulazi komšija koji je upravo završio smenu (verovatno drugu), svratio čovek na jednu mučenicu pre spavanja, i, ispostaviće se da kod sebe ima dve kutije cigara, ZLATNI IBAR (ko te pita samo daj). Portirski život, po smenama, podrazumeva da kod sebe uvek imaš zalihe potrebne za razne smene: nanizane šerpice u kojima je kuvano jelo i salata, novine (po mogućstvu ČIK ili EROTIKA, duvan...).
    Daće, što da neće, on i onako ide kući (naravno da će popiti još jednu turu od razdraganog društva). Svi mu obećavaju kupovinu duplo kutija zauzvrat, koliko sutra, i, naravno: svi će lagati. Nikome neće pasti na pamet to kada se sutradan probude mamurni i praznih džepova, teške glave po kojoj dobuju grdnje ljutih žena ili roditelja. Uostalom, kako da mu vrate kad se ničega ne sećaju kad su pijani?!
   Odlično! Stvorili su se uslovi da se produži pijanka. Ali, ona neće još dugo trajati. Vreme je da se krene. A, i onako, sad kad se ima cigara više nije slatko kao kad nedostaju. Uostalom, preteralo se, pijani smo, fajront je. Na stolu, pored praznih flaša i čaša, punih pepeljara (piksli), ostaće i dve nedopušene kutije ZLATNOG IBRA.
   Apsurd?!
   Naravno, pušački svet je satkan od apsurda. Jer, da nije: ko bi uopšte pušio i ubijao sam sebe za svoj račun?!






Jos jedna cigareta pred spavanje!

 Igor Đurić
Još jedna cigareta pred spavanje!
Igor Đurić, rođen u Istoku, Metohija.


Još jedna cigareta pred spavanje!

Вештачка интелигенција (GROK) о романима Игора М. Ђурића!

Srpski recnik novijih anglicizama

Tvrtko Prćić , Jasmina Dražić , Mira Milić
Srpski rečnik novijih anglicizama


Srpski rečnik novijih anglicizama

Istorija Boga

Vreme smrti I

Vreme smrti II

Vreme smrti III

Vreme smrti IV

Kako upokojiti vampira

Miguel ServantesDon Kihot*Don Kihot ili Don Kihote (šp. Don Quijote) je jedno od remek-dela španske i svetske književnosti, autora Migela de Servantesa. Jedna je od najviše objavljivanih i najprevođenijih knjiga na svetu. Smatra se kamenom temeljcem zapadnoevropske književnosti i jednim od najboljih objavljenih dela fikcije svih vremena, kao i najvažnijim delom španskog Zlatnog veka (šp. Siglo de Oro)Vanvremensko promišljanje o ljudskoj prirodi i njenim neizbežnim protivrečnostima.Don Kihot je toliko opčinjen čitanjem viteških romana, da je i sam odlučio da postane vitez. U društvu svog vernog Sanča Panse, lukavog i u izvesnoj meri pronicljivog, kreće u smele avanture. Dok zajedno lutaju svetom, mašta ostarelog Kihota odvodi ih u razne avanture i nevolje – među kojima je i čuvena borba sa vetrenjačama, simbol slepe vere u ideale.Iako je isprva nastao kao parodija na popularne viteške romane, Don Kihot je uspeo da nadmaši vreme u kome je nastao i postao je simbol istrajnosti običnog čoveka koji se bori za svoje ideale, dok Sančo Pansa predstavlja arhetip odanosti i prijateljstva.Zbog svoje eksperimentalne forme i književne razigranosti, Don Kihota mnogi smatraju prvim modernim romanom, a takođe je i jedan od najčešće objavljivanih i najprevođenijih romana na svetu. Imao je veliki uticaj na mnoge svetske književnike, od Dikensa, preko Flobera do Melvila i Foknera, koji su ovaj roman čitali bar jednom godišnje, „kao što neki čitaju Bibliju“.

Don Kihot

Miguel Servantes
Don Kihot
*
Don Kihot ili Don Kihote (šp. Don Quijote) je jedno od remek-dela španske i svetske književnosti, autora Migela de Servantesa. Jedna je od najviše objavljivanih i najprevođenijih knjiga na svetu. Smatra se kamenom temeljcem zapadnoevropske književnosti i jednim od najboljih objavljenih dela fikcije svih vremena, kao i najvažnijim delom španskog Zlatnog veka (šp. Siglo de Oro)
Vanvremensko promišljanje o ljudskoj prirodi i njenim neizbežnim protivrečnostima.
Don Kihot je toliko opčinjen čitanjem viteških romana, da je i sam odlučio da postane vitez. U društvu svog vernog Sanča Panse, lukavog i u izvesnoj meri pronicljivog, kreće u smele avanture. Dok zajedno lutaju svetom, mašta ostarelog Kihota odvodi ih u razne avanture i nevolje – među kojima je i čuvena borba sa vetrenjačama, simbol slepe vere u ideale.
Iako je isprva nastao kao parodija na popularne viteške romane, Don Kihot je uspeo da nadmaši vreme u kome je nastao i postao je simbol istrajnosti običnog čoveka koji se bori za svoje ideale, dok Sančo Pansa predstavlja arhetip odanosti i prijateljstva.
Zbog svoje eksperimentalne forme i književne razigranosti, Don Kihota mnogi smatraju prvim modernim romanom, a takođe je i jedan od najčešće objavljivanih i najprevođenijih romana na svetu. Imao je veliki uticaj na mnoge svetske književnike, od Dikensa, preko Flobera do Melvila i Foknera, koji su ovaj roman čitali bar jednom godišnje, „kao što neki čitaju Bibliju“.


Gi de MopasanU ratu - pripovetkeAnri Rene Alber Gi de MopasanAnri-Rene-Alber-Gi de Mopasan (francuski: Guy de Maupassant ) (5. avgust 1850. - 6. jul 1893.), bio je francuski realistički pisac. Mopasan je rođen u mestu Šato de Miromenil (Château de Miromesnil), kod Djepa (Dieppe) u Francuskoj. Pisao je pripovetke i romane. Njegove pripovetke odlikuje ekonomičan stil i veština kojom su zapleti u njima razrešavani. Danas se neke njegove pripovetke svrstavaju u žanr horora.*Sadržaj:Majka SovažDundaDva prijateljaGospođa FifiČiča MilonDoživljaji Valtera ŠnafsaSveti AntunZarobljeniciPostlja broj 29TombuktuDvobojUžasnoBogaljDržavni udarBogojavljenjePorazRuka oderanogMoj stric ŽilPleterkaKukuriknuo je petaoGospodin JokastVečernja sedeljkaPriviđenjeČika Bonifasov zločinVandetaDeteZaparloženiOtacOdiseja jedne devojkeMartinaČiča Juda

U ratu

Gi de Mopasan
U ratu - pripovetke
Anri Rene Alber Gi de Mopasan
Anri-Rene-Alber-Gi de Mopasan (francuski: Guy de Maupassant ) (5. avgust 1850. - 6. jul 1893.), bio je francuski realistički pisac.

Mopasan je rođen u mestu Šato de Miromenil (Château de Miromesnil), kod Djepa (Dieppe) u Francuskoj. Pisao je pripovetke i romane. Njegove pripovetke odlikuje ekonomičan stil i veština kojom su zapleti u njima razrešavani. Danas se neke njegove pripovetke svrstavaju u žanr horora.
*
Sadržaj:
Majka Sovaž
Dunda
Dva prijatelja
Gospođa Fifi
Čiča Milon
Doživljaji Valtera Šnafsa
Sveti Antun
Zarobljenici
Postlja broj 29
Tombuktu
Dvoboj
Užasno
Bogalj
Državni udar
Bogojavljenje
Poraz
Ruka oderanog
Moj stric Žil
Pleterka
Kukuriknuo je petao
Gospodin Jokast
Večernja sedeljka
Priviđenje
Čika Bonifasov zločin
Vandeta
Dete
Zaparloženi
Otac
Odiseja jedne devojke
Martina
Čiča Juda


Gi de Mopasan
U ratu - pripovetke
Anri Rene Alber Gi de Mopasan

Antologija epskih narodnih pesamaNarodna knjiga - Politika - Beograd2005*Sveti Savo, Ženidba Dušanova, Ženidba kneza Lazara, Ženidba kralja Vukašina, Marko Kraljević i Ljutica Bogdan, Uroš i Mrnjavčevići, Banović Strahinja, Propast carstva srpskoga, Car Lazar i carica Milica, Musić Stevan, Kosovka devojka, Marko Kraljević ukida svadbarinu, Marko Kraljević i Musa Kesedžija, Marko Kraljević i Mina od Kostura, Marko pije uz ramazan vino, Oranje Marka Kraljevića, Smrt Kraljevića Marka, Smrt vojvode Kajice, Smrt vojvode Prijezde, Dioba Jakšića, Starina Novak i knez Bogosav, Stari Vujadin, Ivo Senković i aga od Ribnika, Smrt Senjanina Iva, Početak bune protiv dahija, Boj na Mišaru, Boj na Salašu, Boj na Čokešini, Rastanak Kara-Đorđija sa Srbijom

Antologija epskih narodnih pesama

Antologija epskih narodnih pesama
Narodna knjiga - Politika - Beograd
2005
*
Sveti Savo, Ženidba Dušanova, Ženidba kneza Lazara, Ženidba kralja Vukašina, Marko Kraljević i Ljutica Bogdan, Uroš i Mrnjavčevići, Banović Strahinja, Propast carstva srpskoga, Car Lazar i carica Milica, Musić Stevan, Kosovka devojka, Marko Kraljević ukida svadbarinu, Marko Kraljević i Musa Kesedžija, Marko Kraljević i Mina od Kostura, Marko pije uz ramazan vino, Oranje Marka Kraljevića, Smrt Kraljevića Marka, Smrt vojvode Kajice, Smrt vojvode Prijezde, Dioba Jakšića, Starina Novak i knez Bogosav, Stari Vujadin, Ivo Senković i aga od Ribnika, Smrt Senjanina Iva, Početak bune protiv dahija, Boj na Mišaru, Boj na Salašu, Boj na Čokešini, Rastanak Kara-Đorđija sa Srbijom


Antologija epskih narodnih pesama
Narodna knjiga - Politika - Beograd
2005

Slobodan SelenićPrijatelji sa Kosančićevog venca 7*Roman čija je je radnja smeštena u period neposredno nakon Drugog svetskog rata, pripoveda o odnosu između Istrefa, Albanca koji u Beograd dolazi nakon što mu je čitava porodica ubijena u krvnoj osveti, i Vladana Hadžislavkovića, dekadetnog i obrazovanog potomka ugledne beogradske porodice. U Prijateljima se prikazuje život u Beogradu nakon dolaska komunista na vlast, odnos došljaka i beogradskih građanskih starosedeoca, homoseksualnost, problem obrazovanja i otvara pitanje da li je moguće premostiti jaz između različitih kultura.*„U romanu za koji je pisac 1980. godine dobio NIN-ovu nagradu, o tabuiziranom prijateljstvu jednog kosovskog Albanca, Istrefa Verija, i poslednjeg potomka stare srpske, beogradske porodice Hadžislavković, Vladana Hadžislavkovića, oksfordskog đaka, osobito dominiraju dogmatičnost i fanatizam jedne (klasne, ideološke vrste) prema isključivosti drugačije ideologije, koja počiva na otporu prema svemu što je primitivno i destruktivno po građansku kulturu.“Bojana Stojanović-Pantović „Predočavajući čitaocima uzbudljivu sliku neizbežnih i nerešivih sukoba među ljudima različitih civilizacijskih interesa i različitih kulturnih nivoa, Selenić postojano u svojim romanima ukazuje na to da je jemstvo ljudske vitalnosti u čovekovoj sposobnosti da uoči različitost i razumeva drugog i drukčijeg, ali da procesi ovog razumevanja nose tragične nesporazume i sukobe.“Ljubiša Jeremić „Roman Prijatelji je neka vrsta iznuđenog povlačenja od otvorene konfrontacije dva protivnička morala na temu neprirodne – pa zato i neodržive – vezanosti dva suprotna sveta: statičnog i klonulog građanskog intelektualca sa dekadentnim i nezdravim sklonostima, i dinamičnog, zdravog albanskog momčića, koji od testeraša, pod blagom rukom svog zaljubljenog zaštitnika, prerasta u čoveka novog doba.“Predrag Palavestra

Prijatelji sa Kosancicevog venca 7

Slobodan Selenić
Prijatelji sa Kosančićevog venca 7
*
Roman čija je je radnja smeštena u period neposredno nakon Drugog svetskog rata, pripoveda o odnosu između Istrefa, Albanca koji u Beograd dolazi nakon što mu je čitava porodica ubijena u krvnoj osveti, i Vladana Hadžislavkovića, dekadetnog i obrazovanog potomka ugledne beogradske porodice. U Prijateljima se prikazuje život u Beogradu nakon dolaska komunista na vlast, odnos došljaka i beogradskih građanskih starosedeoca, homoseksualnost, problem obrazovanja i otvara pitanje da li je moguće premostiti jaz između različitih kultura.
*
„U romanu za koji je pisac 1980. godine dobio NIN-ovu nagradu, o tabuiziranom prijateljstvu jednog kosovskog Albanca, Istrefa Verija, i poslednjeg potomka stare srpske, beogradske porodice Hadžislavković, Vladana Hadžislavkovića, oksfordskog đaka, osobito dominiraju dogmatičnost i fanatizam jedne (klasne, ideološke vrste) prema isključivosti drugačije ideologije, koja počiva na otporu prema svemu što je primitivno i destruktivno po građansku kulturu.“
Bojana Stojanović-Pantović

„Predočavajući čitaocima uzbudljivu sliku neizbežnih i nerešivih sukoba među ljudima različitih civilizacijskih interesa i različitih kulturnih nivoa, Selenić postojano u svojim romanima ukazuje na to da je jemstvo ljudske vitalnosti u čovekovoj sposobnosti da uoči različitost i razumeva drugog i drukčijeg, ali da procesi ovog razumevanja nose tragične nesporazume i sukobe.“
Ljubiša Jeremić

„Roman Prijatelji je neka vrsta iznuđenog povlačenja od otvorene konfrontacije dva protivnička morala na temu neprirodne – pa zato i neodržive – vezanosti dva suprotna sveta: statičnog i klonulog građanskog intelektualca sa dekadentnim i nezdravim sklonostima, i dinamičnog, zdravog albanskog momčića, koji od testeraša, pod blagom rukom svog zaljubljenog zaštitnika, prerasta u čoveka novog doba.“
Predrag Palavestra



Slobodan Selenić
Prijatelji sa Kosančićevog venca 7

Prijatelji sa Kosančićevog venca 7

Slobodan SelenićPrijatelji sa Kosančićevog venca 7*Roman čija je je radnja smeštena u period neposredno nakon Drugog svetskog rata, pripoveda o odnosu između Istrefa, Albanca koji u Beograd dolazi nakon što mu je čitava porodica ubijena u krvnoj osveti, i Vladana Hadžislavkovića, dekadetnog i obrazovanog potomka ugledne beogradske porodice. U Prijateljima se prikazuje život u Beogradu nakon dolaska komunista na vlast, odnos došljaka i beogradskih građanskih starosedeoca, homoseksualnost, problem obrazovanja i otvara pitanje da li je moguće premostiti jaz između različitih kultura.*„U romanu za koji je pisac 1980. godine dobio NIN-ovu nagradu, o tabuiziranom prijateljstvu jednog kosovskog Albanca, Istrefa Verija, i poslednjeg potomka stare srpske, beogradske porodice Hadžislavković, Vladana Hadžislavkovića, oksfordskog đaka, osobito dominiraju dogmatičnost i fanatizam jedne (klasne, ideološke vrste) prema isključivosti drugačije ideologije, koja počiva na otporu prema svemu što je primitivno i destruktivno po građansku kulturu.“Bojana Stojanović-Pantović „Predočavajući čitaocima uzbudljivu sliku neizbežnih i nerešivih sukoba među ljudima različitih civilizacijskih interesa i različitih kulturnih nivoa, Selenić postojano u svojim romanima ukazuje na to da je jemstvo ljudske vitalnosti u čovekovoj sposobnosti da uoči različitost i razumeva drugog i drukčijeg, ali da procesi ovog razumevanja nose tragične nesporazume i sukobe.“Ljubiša Jeremić „Roman Prijatelji je neka vrsta iznuđenog povlačenja od otvorene konfrontacije dva protivnička morala na temu neprirodne – pa zato i neodržive – vezanosti dva suprotna sveta: statičnog i klonulog građanskog intelektualca sa dekadentnim i nezdravim sklonostima, i dinamičnog, zdravog albanskog momčića, koji od testeraša, pod blagom rukom svog zaljubljenog zaštitnika, prerasta u čoveka novog doba.“Predrag Palavestra

Slobodan Selenić
Prijatelji sa Kosančićevog venca 7
*
Roman čija je je radnja smeštena u period neposredno nakon Drugog svetskog rata, pripoveda o odnosu između Istrefa, Albanca koji u Beograd dolazi nakon što mu je čitava porodica ubijena u krvnoj osveti, i Vladana Hadžislavkovića, dekadetnog i obrazovanog potomka ugledne beogradske porodice. U Prijateljima se prikazuje život u Beogradu nakon dolaska komunista na vlast, odnos došljaka i beogradskih građanskih starosedeoca, homoseksualnost, problem obrazovanja i otvara pitanje da li je moguće premostiti jaz između različitih kultura.
*
„U romanu za koji je pisac 1980. godine dobio NIN-ovu nagradu, o tabuiziranom prijateljstvu jednog kosovskog Albanca, Istrefa Verija, i poslednjeg potomka stare srpske, beogradske porodice Hadžislavković, Vladana Hadžislavkovića, oksfordskog đaka, osobito dominiraju dogmatičnost i fanatizam jedne (klasne, ideološke vrste) prema isključivosti drugačije ideologije, koja počiva na otporu prema svemu što je primitivno i destruktivno po građansku kulturu.“
Bojana Stojanović-Pantović

„Predočavajući čitaocima uzbudljivu sliku neizbežnih i nerešivih sukoba među ljudima različitih civilizacijskih interesa i različitih kulturnih nivoa, Selenić postojano u svojim romanima ukazuje na to da je jemstvo ljudske vitalnosti u čovekovoj sposobnosti da uoči različitost i razumeva drugog i drukčijeg, ali da procesi ovog razumevanja nose tragične nesporazume i sukobe.“
Ljubiša Jeremić

„Roman Prijatelji je neka vrsta iznuđenog povlačenja od otvorene konfrontacije dva protivnička morala na temu neprirodne – pa zato i neodržive – vezanosti dva suprotna sveta: statičnog i klonulog građanskog intelektualca sa dekadentnim i nezdravim sklonostima, i dinamičnog, zdravog albanskog momčića, koji od testeraša, pod blagom rukom svog zaljubljenog zaštitnika, prerasta u čoveka novog doba.“
Predrag Palavestra


Jakov IgnjatovićMemoari*Jakov Ignjatović (Sentandreja, 8. decembar 1822 — Novi Sad, 5. jul 1889) bio je poznati srpski romanopisac i prozni pisac iz 19. veka.U Beogradu je živeo kao novinar do 1850, a zatim je putovao po svetu. Bio je navodno oficir legionar u francuskoj kolonijalnoj vojsci u Alžiru. Više puta se bavio u Carigradu, među Turcima. Pojavljuje se posle tri godine i otada vidno učestvuje u javnom životu vojvođanskih Srba. Bio je urednik Letopisa Matice srpske u periodu 1854—1856, zatim „narodni sekretar“ u Karlovcima. Kada je 1861. godine gradonačelnik postao Svetozar Miletić, sledili su za njim: Jaša kao veliki beležnik i Zmaj kao podbeležniku varoški u Novom Sadu. Sa Đorđem Rajkovićem uređivao je 1862-63. Putnik: list za umnu i duševnu zabavu. U periodu od 1863. do 1879. godine živeo je u Dalju, gde je radio kao advokat i službenik patrijaršijskog imanja mitropolije Gornjokarlovačke. Svoju privatnu biblioteku zaveštao je Srpskoj čitaonici u Dalju. Nakon izvesnog vremena koje je proveo u Temišvaru gde je uređivao "Temišvarski Glasnik", skrasio se sasvim u Novom Sadu. Godine 1880. on je sa Đorđem Rajkovićem, urednik "Nedeljnog lista" u Novom Sadu.Izabran je za dopisnog člana Srpske kraljevske akademije 23. januara 1888. godine. Bio je takođe član Matice srpske u Novom Sadu i nosilac srpskog ordena Sv. Save. Umro je u Novom Sadu juna 1889. godine "uoči Ivandana", gde je i sahranjen na Uspenskom groblju. Njegovi potomci danas žive i rade u Pirotu.*Đurađ Branković, Sremski Karlovci 1858;Milan Narandžić, I—II, Novi Sad 1860—63, (II izd. Beograd 1900);Čudan svet, Novi Sad 1869;Dela Jakova Ignjatovića, I, Novi Sad 1874, i II Temišvar 1878;Uveo listak, Novi Sad 1878;Adam i berberin prvi ljudi, Novi Sad 1881;Stari i novi majstori, Novi Sad 1883;Patnica, I—III, Novi Sad 1888, (II izd. Beograd 1936);Večiti mladoženja, Beograd 1910;Vasa Rešpekt, Beograd 1913;Dela, I—II, Beograd 1932—35);Odabrana dela, I—VIII, Novi Sad 1948—53);Odabrana dela, I—II, Novi Sad i Beograd 1959 i 1969;Memoari, Beograd 1966:

Memoari

Jakov Ignjatović
Memoari
*
Jakov Ignjatović (Sentandreja, 8. decembar 1822 — Novi Sad, 5. jul 1889) bio je poznati srpski romanopisac i prozni pisac iz 19. veka.
U Beogradu je živeo kao novinar do 1850, a zatim je putovao po svetu. Bio je navodno oficir legionar u francuskoj kolonijalnoj vojsci u Alžiru. Više puta se bavio u Carigradu, među Turcima. Pojavljuje se posle tri godine i otada vidno učestvuje u javnom životu vojvođanskih Srba. Bio je urednik Letopisa Matice srpske u periodu 1854—1856, zatim „narodni sekretar“ u Karlovcima. Kada je 1861. godine gradonačelnik postao Svetozar Miletić, sledili su za njim: Jaša kao veliki beležnik i Zmaj kao podbeležniku varoški u Novom Sadu. Sa Đorđem Rajkovićem uređivao je 1862-63. Putnik: list za umnu i duševnu zabavu. U periodu od 1863. do 1879. godine živeo je u Dalju, gde je radio kao advokat i službenik patrijaršijskog imanja mitropolije Gornjokarlovačke. Svoju privatnu biblioteku zaveštao je Srpskoj čitaonici u Dalju. Nakon izvesnog vremena koje je proveo u Temišvaru gde je uređivao "Temišvarski Glasnik", skrasio se sasvim u Novom Sadu. Godine 1880. on je sa Đorđem Rajkovićem, urednik "Nedeljnog lista" u Novom Sadu.
Izabran je za dopisnog člana Srpske kraljevske akademije 23. januara 1888. godine. Bio je takođe član Matice srpske u Novom Sadu i nosilac srpskog ordena Sv. Save. Umro je u Novom Sadu juna 1889. godine "uoči Ivandana", gde je i sahranjen na Uspenskom groblju. Njegovi potomci danas žive i rade u Pirotu.
*
Đurađ Branković, Sremski Karlovci 1858;
Milan Narandžić, I—II, Novi Sad 1860—63, (II izd. Beograd 1900);
Čudan svet, Novi Sad 1869;
Dela Jakova Ignjatovića, I, Novi Sad 1874, i II Temišvar 1878;
Uveo listak, Novi Sad 1878;
Adam i berberin prvi ljudi, Novi Sad 1881;
Stari i novi majstori, Novi Sad 1883;
Patnica, I—III, Novi Sad 1888, (II izd. Beograd 1936);
Večiti mladoženja, Beograd 1910;
Vasa Rešpekt, Beograd 1913;
Dela, I—II, Beograd 1932—35);
Odabrana dela, I—VIII, Novi Sad 1948—53);
Odabrana dela, I—II, Novi Sad i Beograd 1959 i 1969;
Memoari, Beograd 1966:


Jakov Ignjatović (Sentandreja, 8. decembar 1822 — Novi Sad, 5. jul 1889) bio je poznati srpski romanopisac i prozni pisac iz 19. veka.
Memoari

Dragojlo DudićDnevnik 1941*Dragojlo Dudić (1887 — 1941) je bio jedan od vođa ustanka u okupiranoj Srbiji 1941. i predsednik "Užičke vlade", prve revolucionarne vlade u Srbiji.Dragojlo Dudić je bio zemljoradnik iz valjevskog kraja, koji, iako neškolovan, sam se opismenio. Učesnik je Balkanskih i Prvog svetskog rata, nosilac Albanske spomenice. Za života je bio jedan od najpoznatijih komunista u Srbiji.Poginuo je 29. novembra 1941, nedaleko od Užica, prilikom dejstva nemačke avijacije. Poshumno je proglašen za narodnog heroja Jugoslavije.Njegov „Dnevnik“, koji je objavljen 1945. godine, predstavlja važno svedočanstvo o prvim mesecima ustanka u Srbiji. Dragojlo Dudić u svoj dnevnik 1941. godine zapisuje: 12. septembar: U toku dana došao je kurir Kolubarske čete. U izveštaju stajalo je da su zarobili jedan auto Ministarstva unutrašnjih dela sa pomoćnikom komandanta žandarmerije, još jednim čovekom i šoferom žandarmom. Od materijala nađeno je nekoliko lažnih legitimacija i naredba Ministarstva unutrašnjih dela o organizaciji poternih odreda za komunistima. Iz ove naredbe jasno se vidi da je i Draža Mihailović, komandant četnika sa Ravne gore, u vezi sa ovom akcijom na strani vlade. Sad je svakome bila jasna uloga ovog žonglera koji se pravio prijateljem narodne borbe. Nakon što je eskalirao oružani četničko-partizanski sukob, on u svom dnevniku piše: Pre nekoliko noći došlo je do borbe sa oko 500 četnika iz odreda Draže Mihailovića. Razbijeni su i oko 140 zarobljeno. Naši su likvidirali četnike u Požezi. U toj borbi su naši partizani imali strahovite žrtve. Poginuo je komandant bataljona drug Kapelan, dva komandira četa i mnogo partizana. [...] Dogodilo se to da umesto borbe protiv fašističkih razbojnika vodimo borbu sa braćom; umesto da prolivamo neprijateljsku krv, mi se međusobno krvimo. Umesto da ljudi Draže Mihailovića presreću neprijateljske kamione i otimaju, oni presreću naše kamione i otimaju ono što je srpski narod odvajao od svojih usta i davao za narodnu borbu; umesto da presreću Nemce i Nemce ubijaju, oni presreću naše ljude i ubijaju iz zasede.

Dnevnik 1941

Dragojlo Dudić
Dnevnik 1941
*
Dragojlo Dudić (1887 — 1941) je bio jedan od vođa ustanka u okupiranoj Srbiji 1941. i predsednik "Užičke vlade", prve revolucionarne vlade u Srbiji.
Dragojlo Dudić je bio zemljoradnik iz valjevskog kraja, koji, iako neškolovan, sam se opismenio. Učesnik je Balkanskih i Prvog svetskog rata, nosilac Albanske spomenice. Za života je bio jedan od najpoznatijih komunista u Srbiji.
Poginuo je 29. novembra 1941, nedaleko od Užica, prilikom dejstva nemačke avijacije. Poshumno je proglašen za narodnog heroja Jugoslavije.
Njegov „Dnevnik“, koji je objavljen 1945. godine, predstavlja važno svedočanstvo o prvim mesecima ustanka u Srbiji. Dragojlo Dudić u svoj dnevnik 1941. godine zapisuje:

12. septembar: U toku dana došao je kurir Kolubarske čete. U izveštaju stajalo je da su zarobili jedan auto Ministarstva unutrašnjih dela sa pomoćnikom komandanta žandarmerije, još jednim čovekom i šoferom žandarmom. Od materijala nađeno je nekoliko lažnih legitimacija i naredba Ministarstva unutrašnjih dela o organizaciji poternih odreda za komunistima. Iz ove naredbe jasno se vidi da je i Draža Mihailović, komandant četnika sa Ravne gore, u vezi sa ovom akcijom na strani vlade. Sad je svakome bila jasna uloga ovog žonglera koji se pravio prijateljem narodne borbe.

Nakon što je eskalirao oružani četničko-partizanski sukob, on u svom dnevniku piše:

Pre nekoliko noći došlo je do borbe sa oko 500 četnika iz odreda Draže Mihailovića. Razbijeni su i oko 140 zarobljeno. Naši su likvidirali četnike u Požezi. U toj borbi su naši partizani imali strahovite žrtve. Poginuo je komandant bataljona drug Kapelan, dva komandira četa i mnogo partizana. [...] Dogodilo se to da umesto borbe protiv fašističkih razbojnika vodimo borbu sa braćom; umesto da prolivamo neprijateljsku krv, mi se međusobno krvimo. Umesto da ljudi Draže Mihailovića presreću neprijateljske kamione i otimaju, oni presreću naše kamione i otimaju ono što je srpski narod odvajao od svojih usta i davao za narodnu borbu; umesto da presreću Nemce i Nemce ubijaju, oni presreću naše ljude i ubijaju iz zasede.


Vasa PopovićPriče iz belog svetaPutopisne reportažepredgovor napisao Momo Kaporbiblioteka ITDVasa Popović (Jazak, 16. mart 1923[1] – Beograd, 23. jun 2007[2]) bio je pisac, scenarista, novinar, satiričar, humorista.Bio je učesnik NOB–a.Bio je veliki prijatelj Branka Ćopića i Miloša Crnjanskog, dugogodišnji urednik „Ježa“ i „NINa“. Britak i duhovit pisao je humoreske za „Politiku“. Neposredno posle Titove smrti napisao je humoresku „Bure“ sa aluzijom na budući raspad Jugoslavije, zbog čega je hitno udaljen iz javnog života.SADRŽAJ:Rim, Pariz, Pigal, Švejkov PRAG, Stari veseli BEČ, Belgija, Švajcarska, Cirih, Sankt Moric, Lozana, Milano, Japan, Tokio, Gejše, Australija, Brizbejn, Kenguri, Rusija, Moskva, Jasna Poljana, Lenjingrad, Neva, SIBIR, Gruzija, KREMLJ, Latinica, 150 str, izvrsno mg

Price iz belog sveta

Vasa Popović
Priče iz belog sveta
Putopisne reportaže
predgovor napisao Momo Kapor
biblioteka ITD
Vasa Popović (Jazak, 16. mart 1923[1] – Beograd, 23. jun 2007[2]) bio je pisac, scenarista, novinar, satiričar, humorista.
Bio je učesnik NOB–a.
Bio je veliki prijatelj Branka Ćopića i Miloša Crnjanskog, dugogodišnji urednik „Ježa“ i „NINa“. Britak i duhovit pisao je humoreske za „Politiku“. Neposredno posle Titove smrti napisao je humoresku „Bure“ sa aluzijom na budući raspad Jugoslavije, zbog čega je hitno udaljen iz javnog života.
SADRŽAJ:
Rim, Pariz, Pigal, Švejkov PRAG, Stari veseli BEČ, Belgija, Švajcarska, Cirih, Sankt Moric, Lozana, Milano, Japan, Tokio, Gejše, Australija, Brizbejn, Kenguri, Rusija, Moskva, Jasna Poljana, Lenjingrad, Neva, SIBIR, Gruzija, KREMLJ, Latinica, 150 str, izvrsno mg


Vasa Popović
Priče iz belog sveta
Putopisne reportaže
predgovor napisao Momo Kapor
biblioteka ITD


Priče iz belog sveta

Srpski pesniciMatica srpska 1-10 kompletTvrdi povez sa zaštitnim omotom Izdavač Matica Srpska, 19891. Milan Rakic – Pesme2. Laza Kostic – Pesme3. Djura Jaksic – Pesme4. Branko Radicevic – Pesme5. Vojislav Ilic – Pesme6. Jovan Jovanovic Zmaj – Pesme7. Vladislav Petkovic Dis – Pesme8. Mileta Jaksic – Pesme9. Jovan Ducic – Pesme10. Aleksa Santic – Pesme

SRPSKI PESNICI 

Srpski pesnici
Matica srpska 1-10 komplet
Tvrdi povez sa zaštitnim omotom

Izdavač Matica Srpska, 1989
1. Milan Rakic – Pesme
2. Laza Kostic – Pesme
3. Djura Jaksic – Pesme
4. Branko Radicevic – Pesme
5. Vojislav Ilic – Pesme
6. Jovan Jovanovic Zmaj – Pesme
7. Vladislav Petkovic Dis – Pesme
8. Mileta Jaksic – Pesme
9. Jovan Ducic – Pesme
10. Aleksa Santic – Pesme


Srpski pesnici
Matica srpska 1-10 komplet
Tvrdi povez sa zaštitnim omotom
Izdavač Matica Srpska, 1989



Dobrica ĆosićOtpadnikDobrica Ćosić (1921-2014), pisac, esejista, političar, jedna od najznačajnijih figura srpske istorije i književnosti druge polovine 20. veka. U književnost ulazi 1951. godine sa svojim prvim romanom Daleko je sunce, prvim modernim romanom o jugoslovenskoj revoluciji koji je predstavljao kritiku revolucionarnog terora. Roman je preveden na tridesetak jezika, a samo u SSSR-u štampan u 1.600.000 primeraka. Zatim objavljuje romane: Koreni (1954), Deobe (1961), Bajka (1965), Vreme smrti (tetralogija, 1972–79), Vreme zla – trilogija Grešnik (1985), Otpadnik (1986) i Vernik (1990), Vreme vlasti I (1996) i Vreme vlasti II (2007). Dobitnik je Ninove nagrade dva puta, za romane Koreni i Deobe.Otpadnik je, hronološki, drugi roman u trilogiji Vreme zla, srpskog književnika Dobrice Ćosića, štampan 1986. godine. Roman, kao i njegov prethodnik, Grešnik, prati živote Ivana Katića, Petra Bajevića, ali prevashodno Bogdana Dragovića, Ivanovog šuraka, od njegovog odlaska u SSSR početkom tridesetih godina 20. veka, do povratka u Jugoslaviju, osuđenog od strane SKPB-a za trockizam.U romanu je predstavljen veliki broj istorijskih ličnosti, poput Angaretisa, Dimitrova, Bele Kuna, Kolarova i Vujkovića.

Otpadnik

Dobrica Ćosić
Otpadnik
Dobrica Ćosić (1921-2014), pisac, esejista, političar, jedna od najznačajnijih figura srpske istorije i književnosti druge polovine 20. veka. U književnost ulazi 1951. godine sa svojim prvim romanom Daleko je sunce, prvim modernim romanom o jugoslovenskoj revoluciji koji je predstavljao kritiku revolucionarnog terora. Roman je preveden na tridesetak jezika, a samo u SSSR-u štampan u 1.600.000 primeraka. Zatim objavljuje romane: Koreni (1954), Deobe (1961), Bajka (1965), Vreme smrti (tetralogija, 1972–79), Vreme zla – trilogija Grešnik (1985), Otpadnik (1986) i Vernik (1990), Vreme vlasti I (1996) i Vreme vlasti II (2007). Dobitnik je Ninove nagrade dva puta, za romane Koreni i Deobe.
Otpadnik je, hronološki, drugi roman u trilogiji Vreme zla, srpskog književnika Dobrice Ćosića, štampan 1986. godine. Roman, kao i njegov prethodnik, Grešnik, prati živote Ivana Katića, Petra Bajevića, ali prevashodno Bogdana Dragovića, Ivanovog šuraka, od njegovog odlaska u SSSR početkom tridesetih godina 20. veka, do povratka u Jugoslaviju, osuđenog od strane SKPB-a za trockizam.
U romanu je predstavljen veliki broj istorijskih ličnosti, poput Angaretisa, Dimitrova, Bele Kuna, Kolarova i Vujkovića.


Dobica Ćosić , Otpadnik , Vernik , Grešnik , Vreme smrti , Deobe , Koreni , Vreme zla

Rejksmuzeum - AmsterdamREJKSMUZEUM - AmsterdamVUK KARADŽIĆ Beograd 1975. MUZEJI SVETAtvrd povez sa zaštitnim omotom, 171 strana

Rejksmuzeum - Amsterdam

Rejksmuzeum - Amsterdam
REJKSMUZEUM - Amsterdam
VUK KARADŽIĆ Beograd 1975. MUZEJI SVETA
tvrd povez sa zaštitnim omotom, 171 strana


Rejksmuzeum - Amsterdam VUK KARADŽIĆ Beograd 1975. MUZEJI SVETA

LEONARDO DA VINČI - LAZAR TRIFUNOVIĆSADRŽAJ-LEONARDO DA VINČI-IZ `TRAKTATA O SLIKARSTVU` LEONARDA DA VINČIJA-RAZLIČITA MIŠLJENJA O LEONARDU DA VINČIJUBEOGRAD 1964 god, 47 str, tvrdi povezLazar Trifunović (Beograd, 14. januar 1929 — Pariz, 23. jul 1983) bio je srpski istoričar umetnosti, likovni kritičar i profesor Univerziteta u Beogradu.

Leonardo da Vinci

LEONARDO DA VINČI - LAZAR TRIFUNOVIĆ
SADRŽAJ
-LEONARDO DA VINČI
-IZ `TRAKTATA O SLIKARSTVU` LEONARDA DA VINČIJA
-RAZLIČITA MIŠLJENJA O LEONARDU DA VINČIJU
BEOGRAD 1964 god, 47 str, tvrdi povez
Lazar Trifunović (Beograd, 14. januar 1929 — Pariz, 23. jul 1983) bio je srpski istoričar umetnosti, likovni kritičar i profesor Univerziteta u Beogradu.


Leonardo da Vinči

Igor ĐurićDnevnik knjigovođeOva knjiga, pričajući o sudbini i životnoj priči jednog čoveka koji je vodio svoj dnevnik decenijama, pokušava da na specifičan ali književni način kaže, između ostalog, šta se zapravo događalo Srbima sa Kosova i Metohije posle Drugog svetskog rata pa sve do egzodusa na kraju dvadesetog veka i da u tim događajima proba da pronađe makar deo uzroka za potonju kolektivnu tragediju. Kroz lične uspone i padove glavnoga junaka, kroz njegove zablude ili dobre izbore, kroz priču o jednom vremenu, pratiće se opšti usponi i padovi, dobri ili loši kolektivni izbori, sudbina tamošnjeg naroda i sve ono što je prethodilo fatalnom ishodu, ali: implicitno. Na svakome je da pojedinačno dođe do zaključaka.Pre svega, cilj ovoga spisa je pokušaj da se opiše atmosfera (ili: atmosfere?!) jednog vremena, njegov duh i kretanje jednog čoveka u toj epohi. Atmosfera između dva svetska rata. Atmosfera posle oslobođenja i u periodu obnove. Atmosfera jednog gradića u Metohiji. Atmosfera praznovanja, dočeka novih godina, vremena kada životni standard raste. Atmosfera opuštenosti. Atmosfera kafane šezdesetih godina. Atmosfera licemerja i laži. Atmosfera dvoličnosti. Atmosfera pada standarda: životnog i sistema vrednosti. Atmosfera nesigurnosti, ugroženosti, beznadežnosti. Atmosfera poniženja i duhovnog posrnuća. Atmosfera početka kraja. Atmosfera rata i pogroma. Atmosfera nerazumevanja. Porodična atmosfera.U žiži interesovanja ove knjige jeste pokušaj da se opiše štetnost komunističke ideologije (i vladavine komunista) za srpske interese na Kosovu i Metohiji čak i onda kada je izgledalo da stvari kreću ka boljemu, lažnost parole bratstva i jedinstva, ali i nesnalaženje glavnog junaka, pa samim tim i nekih drugih Srba, njihovo nečinjenje i krivica onih Srba koji su podlegli toj ideologiji, iskreno ili lažno verujući da stvaraju bolje i humanije društvo. Sveobuhvatno i ako ćemo pravo: to je generalno bio problem srpskog naroda. Jedino su Srbi u SFRJ iskreno verovali u tu ideologiju i poslednji su se (ako su uopšte?!) otresli te iluzije koja ih je koštala mnogo, čak i kada se činilo da daje dosta. Još u vremenu ustavnih promena šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka bilo je predvidljivo kuda je pošla federacija. Osamdesetih godina kada manje-više svi govore da ne žele više da žive u zajedničkoj državi jedino Srbi i dalje insistiraju na tome ali ne zbog očuvanja jedinstvenog srpskog prostora već zbog zablude da možemo živeti zajedno i ravnopravno.U centru dešavanja je glavni junak, knjigovođa i intelektualac, komunista i aktivista, ljubitelj kapljice, knjige i filma, „zvezdaš“, čovek koji je vodio svoj dnevnik od 1953. godine pa sve do svoje smrti 2012. godine. On je bio osoba čiji su život obeležile i ličnost uobličile reči koje počinju na slovo „K“: Kosovo, komunizam, knjigovodstvo, kafana, knjige i kino. *Iz Vikipedije:Igor Đurić (Istok, 26. januar 1968) srpski je pisac.Bibliografija„Nedovršene pesme“, zbirka pesama, Istok, Omladinski savet (1997)„Neki drugi Nemci“, Hvosno broj 43 (2005)„Gde su leševi?“, Hvosno broj 44 (2005)„Kad riče bradavičasto prase“„“, Hvosno broj 46 (2005)„Kolona“, roman, Dom kulture Sveti Sava, Istok (2005)Koscenarista za dokumentarni film „Ostala je reč“;„Pravi film je bajka“, Hvosno broj 51 (2006)„Plače li ona loza“, Hvosno broj 52 (2007)„Raseljenik“, roman, internet izdanje (2004)[1]„Srpska usplahirenost“, Hvosno broj 53, (2007)„Istočke priče“, zbirka priča, UG Izvor-Istok (2009)„Jedna godina u Njujorku“, putopis, internet izdanje„Četiri priče“, priče„Moj Istok ispod Mokre Gore“, Hvosno broj 61 (2009)„Metohija i Kosovo“, zbirka eseja, JRJ, Zemun 2010;„Istočki esesovac“, Hvosno broj 64, 2010;„Ras“, zbornik za preporod raške oblasti (2010)„Sunčan dan“, Zbornik Svetlost kresiva, Žitište (2010)„Zamalo prvi put“, Zbirka kratkih priča, Alma, Beograd (2011)Prikaz knjige Ćele kula, Antonio Evanđelista, Lestve broj 2 (2012)„Klinički život“, roman, Stara knjiga (2012)„Odricanje od Srbije“, Lestve broj 3 (2012)„Strah“, Lestve broj 4 (2012)„Istočke priče“, Sentimentalna istorija jedne varoši, Sveti Sava, Kosovska Mitrovica (2013)„Ljudi moji“, zbirka pesama o palanačkim karakterima, Stara knjiga (2013)"Stvarno se (samo) prvi put", Najbolje kratke priče, ALMA, Beograd, (2014)"Iz Istočkih priča", Lestve broj 9 (2015)"Svi su mučeni pa ubijeni", Časopis Nezaborav, broj 5, avgust (2015)Roman „Vreme zlih pastrmki - porodična istorija potomaka kuće od kamena - porodična basna”, Lestve, Kosovska Mitrovica, (2016)Roman „Deveti krug Svetog kralja – Izopačeno vreme velike devetke”, roman, Kapija, Lazarevac, (2017)"Logor Dečani 1947-1952", Lestve, broj 15, 2020;„Dnevnik knjigovođe: završni račun”, roman, Lestve, Kosovska Mitrovica, (2021);„Doktor Vladimir Sergejevič Čistov u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca/Jugoslaviji”, (Igor Đurić i Momir Ninković), Zbornik naučnih radova „Ruska emigracija na Balkanu”, Institut nacionalne istorije Moskovskog univerziteta Lomonosov, (2022)

Dnevnik knjigovodje - Zavrsni racun

Igor Đurić
Dnevnik knjigovođe
Ova knjiga, pričajući o sudbini i životnoj priči jednog čoveka koji je vodio svoj dnevnik decenijama, pokušava da na specifičan ali književni način kaže, između ostalog, šta se zapravo događalo Srbima sa Kosova i Metohije posle Drugog svetskog rata pa sve do egzodusa na kraju dvadesetog veka i da u tim događajima proba da pronađe makar deo uzroka za potonju kolektivnu tragediju. Kroz lične uspone i padove glavnoga junaka, kroz njegove zablude ili dobre izbore, kroz priču o jednom vremenu, pratiće se opšti usponi i padovi, dobri ili loši kolektivni izbori, sudbina tamošnjeg naroda i sve ono što je prethodilo fatalnom ishodu, ali: implicitno. Na svakome je da pojedinačno dođe do zaključaka.
Pre svega, cilj ovoga spisa je pokušaj da se opiše atmosfera (ili: atmosfere?!) jednog vremena, njegov duh i kretanje jednog čoveka u toj epohi. Atmosfera između dva svetska rata. Atmosfera posle oslobođenja i u periodu obnove. Atmosfera jednog gradića u Metohiji. Atmosfera praznovanja, dočeka novih godina, vremena kada životni standard raste. Atmosfera opuštenosti. Atmosfera kafane šezdesetih godina. Atmosfera licemerja i laži. Atmosfera dvoličnosti. Atmosfera pada standarda: životnog i sistema vrednosti. Atmosfera nesigurnosti, ugroženosti, beznadežnosti. Atmosfera poniženja i duhovnog posrnuća. Atmosfera početka kraja. Atmosfera rata i pogroma. Atmosfera nerazumevanja. Porodična atmosfera.
U žiži interesovanja ove knjige jeste pokušaj da se opiše štetnost komunističke ideologije (i vladavine komunista) za srpske interese na Kosovu i Metohiji čak i onda kada je izgledalo da stvari kreću ka boljemu, lažnost parole bratstva i jedinstva, ali i nesnalaženje glavnog junaka, pa samim tim i nekih drugih Srba, njihovo nečinjenje i krivica onih Srba koji su podlegli toj ideologiji, iskreno ili lažno verujući da stvaraju bolje i humanije društvo. 
Sveobuhvatno i ako ćemo pravo: to je generalno bio problem srpskog naroda. Jedino su Srbi u SFRJ iskreno verovali u tu ideologiju i poslednji su se (ako su uopšte?!) otresli te iluzije koja ih je koštala mnogo, čak i kada se činilo da daje dosta. Još u vremenu ustavnih promena šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka bilo je predvidljivo kuda je pošla federacija. Osamdesetih godina kada manje-više svi govore da ne žele više da žive u zajedničkoj državi jedino Srbi i dalje insistiraju na tome ali ne zbog očuvanja jedinstvenog srpskog prostora već zbog zablude da možemo živeti zajedno i ravnopravno.
U centru dešavanja je glavni junak, knjigovođa i intelektualac, komunista i aktivista, ljubitelj kapljice, knjige i filma, „zvezdaš“, čovek koji je vodio svoj dnevnik od 1953. godine pa sve do svoje smrti 2012. godine. On je bio osoba čiji su život obeležile i ličnost uobličile reči koje počinju na slovo „K“: Kosovo, komunizam, knjigovodstvo, kafana, knjige i kino. 
*
Iz Vikipedije:
Igor Đurić (Istok, 26. januar 1968) srpski je pisac.
Bibliografija
„Nedovršene pesme“, zbirka pesama, Istok, Omladinski savet (1997)
„Neki drugi Nemci“, Hvosno broj 43 (2005)
„Gde su leševi?“, Hvosno broj 44 (2005)
„Kad riče bradavičasto prase“„“, Hvosno broj 46 (2005)
„Kolona“, roman, Dom kulture Sveti Sava, Istok (2005)
Koscenarista za dokumentarni film „Ostala je reč“;
„Pravi film je bajka“, Hvosno broj 51 (2006)
„Plače li ona loza“, Hvosno broj 52 (2007)
„Raseljenik“, roman, internet izdanje (2004)[1]
„Srpska usplahirenost“, Hvosno broj 53, (2007)
„Istočke priče“, zbirka priča, UG Izvor-Istok (2009)
„Jedna godina u Njujorku“, putopis, internet izdanje
„Četiri priče“, priče
„Moj Istok ispod Mokre Gore“, Hvosno broj 61 (2009)
„Metohija i Kosovo“, zbirka eseja, JRJ, Zemun 2010;
„Istočki esesovac“, Hvosno broj 64, 2010;
„Ras“, zbornik za preporod raške oblasti (2010)
„Sunčan dan“, Zbornik Svetlost kresiva, Žitište (2010)
„Zamalo prvi put“, Zbirka kratkih priča, Alma, Beograd (2011)
Prikaz knjige Ćele kula, Antonio Evanđelista, Lestve broj 2 (2012)
„Klinički život“, roman, Stara knjiga (2012)
„Odricanje od Srbije“, Lestve broj 3 (2012)
„Strah“, Lestve broj 4 (2012)
„Istočke priče“, Sentimentalna istorija jedne varoši, Sveti Sava, Kosovska Mitrovica (2013)
„Ljudi moji“, zbirka pesama o palanačkim karakterima, Stara knjiga (2013)
"Stvarno se (samo) prvi put", Najbolje kratke priče, ALMA, Beograd, (2014)
"Iz Istočkih priča", Lestve broj 9 (2015)
"Svi su mučeni pa ubijeni", Časopis Nezaborav, broj 5, avgust (2015)
Roman „Vreme zlih pastrmki - porodična istorija potomaka kuće od kamena - porodična basna”, Lestve, Kosovska Mitrovica, (2016)
Roman „Deveti krug Svetog kralja – Izopačeno vreme velike devetke”, roman, Kapija, Lazarevac, (2017)
"Logor Dečani 1947-1952", Lestve, broj 15, 2020;
„Dnevnik knjigovođe: završni račun”, roman, Lestve, Kosovska Mitrovica, (2021);
„Doktor Vladimir Sergejevič Čistov u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca/Jugoslaviji”, (Igor Đurić i Momir Ninković), Zbornik naučnih radova „Ruska emigracija na Balkanu”, Institut nacionalne istorije Moskovskog univerziteta Lomonosov, (2022)



Kosovo i Metohija Milisav Đurić dnevnik Istok knjigovođa Igor Đurić

Dnevnik knjigovođe - Završni račun

Erica JongErika DžongKako spasiti vlastiti životErika Džong je američka spisateljica, satiričarka i pesnikinja, poznata posebno po svom romanu Strah od letenja iz 1973. Knjiga je postala čuvena kontroverzna zbog svojih stavova prema ženskoj seksualnosti i bila je istaknuta u razvoju feminizma drugog talasa.

Kako spasiti vlastiti zivot

Erica Jong
Erika Džong
Kako spasiti vlastiti život
Erika Džong je američka spisateljica, satiričarka i pesnikinja, poznata posebno po svom romanu Strah od letenja iz 1973. Knjiga je postala čuvena kontroverzna zbog svojih stavova prema ženskoj seksualnosti i bila je istaknuta u razvoju feminizma drugog talasa.


Erica Jong
Erika Džong
Kako spasiti vlastiti život

Kako spasiti vlastiti život

Modern TalkingRomantic WarriorsThe 5th AlbumGRAMOFONSKA PLOČA LPvinilHansa ‎– 208 400, PGP RTB ‎– 2223740Vinyl, LP, Album, StereoJun 9, 1987ElectronicSynth-pop, Euro-Disco*A1		Jet Airliner	4:19A2		Like A Hero	3:45A3		Don't Worry	3:31A4		Blinded By Your Love	4:02A5		Romantic Warriors	3:59B1		Arabian Gold	3:43B2		We Still Have Dreams	3:18B3		Operator Gimme 609	3:39B4		You And Me	4:04B5		Charlene	3:50

Romantic Warriors - The 5th Album

Modern Talking
Romantic Warriors
The 5th Album
GRAMOFONSKA PLOČA 
LP
vinil
Hansa ‎– 208 400, PGP RTB ‎– 2223740
Vinyl, LP, Album, Stereo
Jun 9, 1987
Electronic
Synth-pop, Euro-Disco
*
A1		Jet Airliner	4:19
A2		Like A Hero	3:45
A3		Don't Worry	3:31
A4		Blinded By Your Love	4:02
A5		Romantic Warriors	3:59
B1		Arabian Gold	3:43
B2		We Still Have Dreams	3:18
B3		Operator Gimme 609	3:39
B4		You And Me	4:04
B5		Charlene	3:50


Modern Talking
Romantic Warriors
The 5th Album
GRAMOFONSKA PLOČA 
LP
vinil
Hansa ‎– 208 400, PGP RTB ‎– 2223740
Vinyl, LP, Album, Stereo
Jun 9, 1987


AC/DCBACK IN BLACKGRAMOFONSKA PLOČASUZY 1980Prvi album sa Brian Jonhson-om nakon smrti Bonn Scott-a.*A1 Hells Bells 5:09A2 Shoot To Thrill 5:14A3 What Do You Do For Money Honey 3:33A4 Given The Dog A Bone 3:30A5 Let Me Put My Love Into You 4:12B1 Back In Black 4:13B2 You Shook Me All Night Long 3:28B3 Have A Drink On Me 3:57B4 Shake A Leg 4:03B5 Rock And Roll Ain`t Noise Pollution 4:12*1980. godine Brian Johnson postao je pevač benda AC/DC. Zamenio je pokojnog Bona Scotta. Prvi album grupe sa Johnsonom kao pevačem bio je superuspešan Back in Black iz iste godine. Back in Black danas je drugi najprodavaniji album svih vremena.

BACK IN BLACK

AC/DC
BACK IN BLACK
GRAMOFONSKA PLOČA
SUZY 1980
Prvi album sa Brian Jonhson-om nakon smrti Bonn Scott-a.
*
A1 Hells Bells 5:09
A2 Shoot To Thrill 5:14
A3 What Do You Do For Money Honey 3:33
A4 Given The Dog A Bone 3:30
A5 Let Me Put My Love Into You 4:12
B1 Back In Black 4:13
B2 You Shook Me All Night Long 3:28
B3 Have A Drink On Me 3:57
B4 Shake A Leg 4:03
B5 Rock And Roll Ain`t Noise Pollution 4:12
*
1980. godine Brian Johnson postao je pevač benda AC/DC. Zamenio je pokojnog Bona Scotta. Prvi album grupe sa Johnsonom kao pevačem bio je superuspešan Back in Black iz iste godine. Back in Black danas je drugi najprodavaniji album svih vremena.


AC/DC
BACK IN BLACK
GRAMOFONSKA PLOČA
SUZY 1980

Oliver DragojevićOliver 5LSY-66102gramofonska pločavinilvinyl*Oliver* – Oliver 5Oliver Dragojević - Oliver 5 album coverMore images Label: Jugoton – LSY-66102, Jugoton – LSY 66102Format: Vinyl, LP, Compilation, Reissue, Stereo, Dark Blue LabelCountry: YugoslaviaReleased: 1980Genre: PopStyle: Chanson, Schlager*A1		Piva Klapa Ispo' VoltaPerformer – Klapa "Trogir"A2		Galeb I JaA3		SkalinadaA4		Vjeruj U LjubavPerformer – Pepel In KriA5		Oprosti Mi, PapeLyrics By – M. Popadić*Performer – Klapa "Trogir"A6		PicaferajLyrics By – A. Duplančić*B1		NadalinaPerformer – Boris DvornikB2		Cvit MediteranaLyrics By – D. Britvić*B3		MalinkonijaB4		Zelenu Granu S Tugom Žuta VoćaLyrics By – T. Ujević*B5		PoetaB6		Romanca

Oliver 5

Oliver Dragojević
Oliver 5
LSY-66102
gramofonska ploča
vinil
vinyl
*
Oliver* – Oliver 5
Oliver Dragojević - Oliver 5 album cover
More images

Label: Jugoton – LSY-66102, Jugoton – LSY 66102
Format: Vinyl, LP, Compilation, Reissue, Stereo, Dark Blue Label
Country: Yugoslavia
Released: 1980
Genre: Pop
Style: Chanson, Schlager
*
A1		Piva Klapa Ispo' Volta
Performer – Klapa "Trogir"
A2		Galeb I Ja
A3		Skalinada
A4		Vjeruj U Ljubav
Performer – Pepel In Kri
A5		Oprosti Mi, Pape
Lyrics By – M. Popadić*
Performer – Klapa "Trogir"
A6		Picaferaj
Lyrics By – A. Duplančić*
B1		Nadalina
Performer – Boris Dvornik
B2		Cvit Mediterana
Lyrics By – D. Britvić*
B3		Malinkonija
B4		Zelenu Granu S Tugom Žuta Voća
Lyrics By – T. Ujević*
B5		Poeta
B6		Romanca


Oliver Dragojević
Oliver 5
LSY-66102
gramofonska ploča
vinil
vinyl

Divlje jagodeDivlje jagodeJugoton , Zagreb 1978gramofonska pločavinil vinylLSY - 61408*Originalno, prvo izdanje sa bledo plavim etiketama sa popunjenom tamnoplavom vertikalnom linijom, Tekst Zasluga za numeru B4 napisanu bez "i" na etiketi: "Marjan Kašaj" i omot odštampan Interprogres, Zagreb. Dalje, veliki logo Jugotona i "PODUZEĆE ZA IZRADU GRAMOFONSKIH PLOČA ZAGREB DUBRAVA (manji:) MADE IN IUGOSLAVIA" kao što se pojavljuje na prvoj represi i pečatu sa tekstom o neoporezivanju - porez se naplaćuje za ovaj proizvod - pojavljuje se na svim LP izdanja, odštampana na zadnjoj korici.„Snimljeno i miksano u studiju Jugotona u rujnu 1978.“ = "Snimano i miksovano u studiju Jugoton septembra 1978."*A1		Divlje JagodeLyrics By – Sead LipovačaA2		Krivo Je MoreA3		BubiA4		Jedina MojaB1		Želim Da Te ImamB2		Mojoj LjubaviB3		Čekam Da Sunce ZađeB4		VodaricaLyrics By – Marjan Kašaj*B5		SjećanjaMusic By – Mustafa Ismailovski

Divlje jagode

Divlje jagode
Divlje jagode
Jugoton , Zagreb 1978
gramofonska ploča
vinil vinyl
LSY - 61408
*
Originalno, prvo izdanje sa bledo plavim etiketama sa popunjenom tamnoplavom vertikalnom linijom, Tekst Zasluga za numeru B4 napisanu bez "i" na etiketi: "Marjan Kašaj" i omot odštampan Interprogres, Zagreb. Dalje, veliki logo Jugotona i "PODUZEĆE ZA IZRADU GRAMOFONSKIH PLOČA ZAGREB DUBRAVA (manji:) MADE IN IUGOSLAVIA" kao što se pojavljuje na prvoj represi i pečatu sa tekstom o neoporezivanju - porez se naplaćuje za ovaj proizvod - pojavljuje se na svim LP izdanja, odštampana na zadnjoj korici.
„Snimljeno i miksano u studiju Jugotona u rujnu 1978.“ = "Snimano i miksovano u studiju Jugoton septembra 1978."
*
A1		Divlje Jagode
Lyrics By – Sead Lipovača
A2		Krivo Je More
A3		Bubi
A4		Jedina Moja
B1		Želim Da Te Imam
B2		Mojoj Ljubavi
B3		Čekam Da Sunce Zađe
B4		Vodarica
Lyrics By – Marjan Kašaj*
B5		Sjećanja
Music By – Mustafa Ismailovski


Divlje jagode
Divlje jagode
Jugoton , Zagreb 1978
gramofonska ploča
vinil vinyl

Luj ArmstrongNajveći hitovi LPLouis ArmstrongGreatest hitsCBS 21058vinylgramofonska ploča*Luj Armstrong (engl. Louis Armstrong; Nju Orleans, 4. avgust 1901 — Njujork, 6. jul 1971) je bio američki džez muzičar.Iako se prvo proslavio svirajući trubu, krajem karijere postao je najpoznatiji kao pevač i bio je jedan od najuticajnijih džez pevača.*Louis Armstrong – Greatest HitsLouis Armstrong - Greatest Hits album coverLabel:CBS – CBS 21058Series: I ♥ JazzVinyl, LP,Format: Compilation, Reissue, MonoCountry: EuropeReleased: 1983Genre: JazzStyle: Dixieland, Swing, Big Band*A1		A Theme From The Threepenny Opera (Mack The Knife)Written-By – B. Brecht*, K. Weill*, M. Blitzstein*3:20A2		Back O'Town BluesWritten-By – L. Armstrong*, L. Russell*3:48A3		(What Did I Do To Be So) Black And BlueWritten-By – A. Razaf*, T. Waller*, H. Brooks*4:36A4		Ain't Misbehavin'Written-By – A. Razaf*, T. Waller*, H. Brooks*4:00A5		Basin Street BluesWritten-By – S. Williams*5:37A6		CabaretWritten-By – F. Ebb - J. Kander*3:08B1		When It's Sleepytime Down SouthWritten-By – C. Muse*, L. Rene*, O. Rene*3:21B2		All Of MeWritten-By – G. Marks*, S. Simons*3:45B3		West End BluesWritten-By – C. Williams*, J. Oliver*4:12B4		Struttin' With Some BarbecueWritten-By – Hardin*5:14B5		IndianaWritten-By – B. Macdonald*, Hanley*3:49

Najveci hitovi

Luj Armstrong
Najveći hitovi LP
Louis Armstrong
Greatest hits
CBS 21058
vinyl
gramofonska ploča
*
Luj Armstrong (engl. Louis Armstrong; Nju Orleans, 4. avgust 1901 — Njujork, 6. jul 1971) je bio američki džez muzičar.Iako se prvo proslavio svirajući trubu, krajem karijere postao je najpoznatiji kao pevač i bio je jedan od najuticajnijih džez pevača.
*
Louis Armstrong – Greatest Hits
Louis Armstrong - Greatest Hits album cover
Label:CBS – CBS 21058
Series: I ♥ Jazz
Vinyl, LP,
Format: Compilation, Reissue, Mono
Country: Europe
Released: 1983
Genre: Jazz
Style: Dixieland, Swing, Big Band
*
A1		A Theme From The Threepenny Opera (Mack The Knife)
Written-By – B. Brecht*, K. Weill*, M. Blitzstein*
3:20
A2		Back O'Town Blues
Written-By – L. Armstrong*, L. Russell*
3:48
A3		(What Did I Do To Be So) Black And Blue
Written-By – A. Razaf*, T. Waller*, H. Brooks*
4:36
A4		Ain't Misbehavin'
Written-By – A. Razaf*, T. Waller*, H. Brooks*
4:00
A5		Basin Street Blues
Written-By – S. Williams*
5:37
A6		Cabaret
Written-By – F. Ebb - J. Kander*
3:08
B1		When It's Sleepytime Down South
Written-By – C. Muse*, L. Rene*, O. Rene*
3:21
B2		All Of Me
Written-By – G. Marks*, S. Simons*
3:45
B3		West End Blues
Written-By – C. Williams*, J. Oliver*
4:12
B4		Struttin' With Some Barbecue
Written-By – Hardin*
5:14
B5		Indiana
Written-By – B. Macdonald*, Hanley*
3:49


Luj Armstrong (engl. Louis Armstrong; Nju Orleans, 1901 — Njujork, 6. jul 19719
Louis Armstrong
Greatest hits
CBS 21058
vinyl
gramofonska ploča LP


Najveći hitovi

The Beatles 1962-1966 1967-1970kompilacija pesama BitlsaBitlsi4 gramofonske pločegramofonska pločavynil vinilJugoton1979*The Beatles – 1962-1966Jugoton – LSAP 70545/6, Apple Records – LSAP 70545/6Format: 2 x Vinyl, LP, Compilation, RepressPESME:A1		Love Me DoA2		Please Please MeA3		From Me To YouA4		She Loves YouA5		I Want To Hold Your HandA6		All My LovingA7		Can't Buy Me LoveB1		A Hard Day's NightB2		And I Love HerB3		Eight Days A WeekB4		I Feel FineB5		Ticket To RideB6		YesterdayC1		Help!C2		You've Got To Hide Your Love AwayC3		We Can Work It OutC4		Day TripperC5		Drive My CarC6		Norwegian Wood (This Bird Has Flown)D1		Nowhere ManD2		MichelleD3		In My LifeD4		GirlD5		Paperback WriterD6		Eleanor RigbyD7		Yellow Submarine*The Beatles – 1967-1970Jugoton – LSAP-70547/8, Apple Records – LSAP-70547/8Format: 2 x Vinyl, LP, Compilation, Repress, GatefoldSADRŽAJ:A1		Strawberry Fields Forever	4:04A2		Penny Lane	2:58A3		Sgt. Pepper's Lonely Hearts Club Band	2:00A4		With A Little Help From My Friends	2:46A5		Lucy In The Sky With Diamonds	3:25A6		A Day In The Life	4:57A7		All You Need Is Love	3:45B1		I Am The Walrus	4:31B2		Hello Goodbye	3:23B3		The Fool On The Hill	2:55B4		Magical Mystery Tour	2:46B5		Lady Madonna	2:14B6		Hey Jude	6:54B7		Revolution	3:22C1		Back In The U.S.S.R.	2:42C2		While My Guitar Gently Weeps	4:50C3		Ob-La-Di, Ob-La-Da	3:08C4		Get Back	3:09C5		Don't Let Me Down	3:37C6		The Ballad Of John &amp; Yoko	2:58C7		Old Brown Shoe	3:16D1		Here Comes The Sun	3:04D2		Come Together	4:16D3		Something	2:59D4		Octopus's GardenWritten-By – Richard Starkey2:48D5		Let It Be	4:01D6		Across The Universe	3:44D7		The Long And Winding Road

Bitlsi 1962-1970

The Beatles 
1962-1966 
1967-1970
kompilacija pesama Bitlsa
Bitlsi
4 gramofonske ploče
gramofonska ploča
vynil vinil
Jugoton
1979
*
The Beatles – 1962-1966
Jugoton – LSAP 70545/6, Apple Records – LSAP 70545/6
Format: 2 x Vinyl, LP, Compilation, Repress
PESME:
A1		Love Me Do
A2		Please Please Me
A3		From Me To You
A4		She Loves You
A5		I Want To Hold Your Hand
A6		All My Loving
A7		Can't Buy Me Love
B1		A Hard Day's Night
B2		And I Love Her
B3		Eight Days A Week
B4		I Feel Fine
B5		Ticket To Ride
B6		Yesterday
C1		Help!
C2		You've Got To Hide Your Love Away
C3		We Can Work It Out
C4		Day Tripper
C5		Drive My Car
C6		Norwegian Wood (This Bird Has Flown)
D1		Nowhere Man
D2		Michelle
D3		In My Life
D4		Girl
D5		Paperback Writer
D6		Eleanor Rigby
D7		Yellow Submarine
*
The Beatles – 1967-1970
Jugoton – LSAP-70547/8, Apple Records – LSAP-70547/8
Format: 2 x Vinyl, LP, Compilation, Repress, Gatefold
SADRŽAJ:
A1		Strawberry Fields Forever	4:04
A2		Penny Lane	2:58
A3		Sgt. Pepper's Lonely Hearts Club Band	2:00
A4		With A Little Help From My Friends	2:46
A5		Lucy In The Sky With Diamonds	3:25
A6		A Day In The Life	4:57
A7		All You Need Is Love	3:45
B1		I Am The Walrus	4:31
B2		Hello Goodbye	3:23
B3		The Fool On The Hill	2:55
B4		Magical Mystery Tour	2:46
B5		Lady Madonna	2:14
B6		Hey Jude	6:54
B7		Revolution	3:22
C1		Back In The U.S.S.R.	2:42
C2		While My Guitar Gently Weeps	4:50
C3		Ob-La-Di, Ob-La-Da	3:08
C4		Get Back	3:09
C5		Don't Let Me Down	3:37
C6		The Ballad Of John & Yoko	2:58
C7		Old Brown Shoe	3:16
D1		Here Comes The Sun	3:04
D2		Come Together	4:16
D3		Something	2:59
D4		Octopus's Garden
Written-By – Richard Starkey
2:48
D5		Let It Be	4:01
D6		Across The Universe	3:44
D7		The Long And Winding Road


The Beatles 
1962-1966 
1967-1970
4 gramofonske ploče
Jugoton
1979
kompilacija pesama Bitlsa
Bitlsi

Johann Sebastian BachMusikalisches OpferJohan Sebastian Bahgramofonska ploča*Tokom ovog perioda, komponovao je Kyrie i Gloria za "Misu u B-molu, te je 1733. je predstavio rukopis kralju Poljske, velikom knezu Litvanije i elektoru Saksonije, Augustu III. sa ovim djelom uspijeva da ubijedi monarha da ga imenuje za dvorskog kompozitora. Kasnije je proširio ovo djelo u punu misu, dodavanjem Credo, Sanctus i Agnus Dei stavaka. Godine 1747. okom susreta s kraljem Pruske Fridrikom II. u Potsdamu, kralj zadaje muzički izazov, temu koja je Bachu trebala poslužiti kao temelj za šesteroglasnu fugu. Rezultat je bila Muzička ponuda (njemački "Das Musikalische Opfer") koja je sadržavala niz fuga i kanona na zadanu "kraljevsku temu". Bach je kasnije komponovao i 18 složenih fuga i kanona zasnovanih na jednostavnoj muzičkoj temi. Ove kompozicije, poznate kao "Umjetnost fuge" (njem.: "Die Kunst der Fuge") su napisane ranije, ali su objavljene tek nakon Bachove smrti.Muzička ponuda ( BVV 1079) je zbirka pretežno kontrapunktnih stavova koje je Johan Sebastijan Bah napisao tri godine pre svoje smrti. Svi stavovi su zasnovani na jednoj temi pruskog kralja Fridriha II .Početak šestodelnog Ricercara iz Muzičke ponude (Bahov autogram)Kompozicija pripada Bahovom kasnom kontrapunktnom delu, zajedno sa delima kao što su Kanonske promene na Vom Himel Hoh , Četrnaest kanona o prvim fundamentalnim notama Goldbergovih varijacija i Umetnosti fuge .*Johann Sebastian Bach:- Musikalisches Opfer, BWV 1079Das Leipziger Bach-Collegium spieltauf historischen Instrumenten:Karl-Heinz Passin, TraversflöteEberhard Palm, ViolineSiegfried Pank, VioloncelloWalter Heinz Bernstein, Cembalo, Hammerflügel (siehe auch: Fotos der Cover-Rückseite)Aufgenommen 1983 im KonzertzimmerFriedrichs II. im Schloss Sanssouci in PotsdamEterna - Stereo; 1985 (Blue Label)*** Cover mit Lagerungsspuren*A1		Ricercar A 3	6:40A2		Canon Perpetuus Super Thema Regium	0:54A3		Canon A 2 Cancrizans	1:38A4		Canon A 2 Violini In Unisono	0:45A5		Canon A 2 Per Motum Contrarium	0:43A6		Canon A 2 Per Augmentationum, Contrario Motu	0:54A7		Canon A 2 Per Tonos	3:01A8		Canon A 2 Quaerendo Invenietis	1:02A9		Canon A 4 Quaerendo Invenietis	2:36A10		Fuga Canonica In Epidiapente	2:47A11		Canon Perpetuus	1:31Sonata Sopr'il Soggetto Reale	B1		1. Largo	6:15B2		2. Allegro	8:05B3		3. Andante	3:53B4		4. Allegro	4:02Ricercar A 6	B5		Ricercar A 6	7:52

Musikalisches Opfer

Johann Sebastian Bach
Musikalisches Opfer
Johan Sebastian Bah
gramofonska ploča
*
Tokom ovog perioda, komponovao je Kyrie i Gloria za "Misu u B-molu, te je 1733. je predstavio rukopis kralju Poljske, velikom knezu Litvanije i elektoru Saksonije, Augustu III. sa ovim djelom uspijeva da ubijedi monarha da ga imenuje za dvorskog kompozitora. Kasnije je proširio ovo djelo u punu misu, dodavanjem Credo, Sanctus i Agnus Dei stavaka. Godine 1747. okom susreta s kraljem Pruske Fridrikom II. u Potsdamu, kralj zadaje muzički izazov, temu koja je Bachu trebala poslužiti kao temelj za šesteroglasnu fugu. Rezultat je bila Muzička ponuda (njemački "Das Musikalische Opfer") koja je sadržavala niz fuga i kanona na zadanu "kraljevsku temu". Bach je kasnije komponovao i 18 složenih fuga i kanona zasnovanih na jednostavnoj muzičkoj temi. Ove kompozicije, poznate kao "Umjetnost fuge" (njem.: "Die Kunst der Fuge") su napisane ranije, ali su objavljene tek nakon Bachove smrti.
Muzička ponuda ( BVV 1079) je zbirka pretežno kontrapunktnih stavova koje je Johan Sebastijan Bah napisao tri godine pre svoje smrti. Svi stavovi su zasnovani na jednoj temi pruskog kralja Fridriha II .
Početak šestodelnog Ricercara iz Muzičke ponude (Bahov autogram)
Kompozicija pripada Bahovom kasnom kontrapunktnom delu, zajedno sa delima kao što su Kanonske promene na Vom Himel Hoh , Četrnaest kanona o prvim fundamentalnim notama Goldbergovih varijacija i Umetnosti fuge .
*
Johann Sebastian Bach:
- Musikalisches Opfer, BWV 1079
Das Leipziger Bach-Collegium spielt
auf historischen Instrumenten:
Karl-Heinz Passin, Traversflöte
Eberhard Palm, Violine
Siegfried Pank, Violoncello
Walter Heinz Bernstein, Cembalo, Hammerflügel 
(siehe auch: Fotos der Cover-Rückseite)
Aufgenommen 1983 im Konzertzimmer
Friedrichs II. im Schloss Sanssouci in Potsdam
Eterna - Stereo; 1985 (Blue Label)
*** Cover mit Lagerungsspuren
*
A1		Ricercar A 3	6:40
A2		Canon Perpetuus Super Thema Regium	0:54
A3		Canon A 2 Cancrizans	1:38
A4		Canon A 2 Violini In Unisono	0:45
A5		Canon A 2 Per Motum Contrarium	0:43
A6		Canon A 2 Per Augmentationum, Contrario Motu	0:54
A7		Canon A 2 Per Tonos	3:01
A8		Canon A 2 Quaerendo Invenietis	1:02
A9		Canon A 4 Quaerendo Invenietis	2:36
A10		Fuga Canonica In Epidiapente	2:47
A11		Canon Perpetuus	1:31
Sonata Sopr'il Soggetto Reale	
B1		1. Largo	6:15
B2		2. Allegro	8:05
B3		3. Andante	3:53
B4		4. Allegro	4:02
Ricercar A 6	
B5		Ricercar A 6	7:52


Johann Sebastian Bach
Musikalisches Opfer BWV 1079
Johan Sebastian Bah
Muzička ponuda - Bah
gramofonska ploča

STARAKNJIGA

Najnovije

Don Kihot

U ratu

Antologija epskih narodnih pesama

Prijatelji sa Kosančićevog venca 7

Prijatelji sa Kosančićevog venca 7

Memoari

Dnevnik 1941

Preporučujemo

Priče iz belog sveta

SRPSKI PESNICI

Otpadnik

Rejksmuzeum - Amsterdam

Leonardo da Vinči

Dnevnik knjigovođe - Završni račun

Kako spasiti vlastiti život

Gramofonske ploče

Romantic Warriors - The 5th Album

BACK IN BLACK

Oliver 5

Divlje jagode

Najveći hitovi

Bitlsi 1962-1970

Musikalisches Opfer

Blog

STIV RIVS - STIVRIZ

Još jedna cigareta pred spavanje!

Вештачка интелигенција (GROK) о романима Игора М. Ђурића!

E-knjige

Srpski rečnik novijih anglicizama

Istorija Boga

Vreme smrti I

Vreme smrti II

Vreme smrti III

Vreme smrti IV

Kako upokojiti vampira