Name: Srpski rečnik novijih anglicizama
Availability: InStock
Author: Tvrtko Prćić , Jasmina Dražić , Mira Milić

Srpski recnik novijih anglicizama

Tvrtko Prćić , Jasmina Dražić , Mira Milić
Srpski rečnik novijih anglicizama


Srpski rečnik novijih anglicizama

Miroslav Radojčić Odavde do večnostiIzdavanje i proizvodnja Beograd : Fond Ribnikar : Narodna knjiga - Alfa, 2005 (Beograd : Narodna knjiga - Alfa)Fizički opis 339 str. ; 21 cmZbirka Riznica srpskog novinarstva / [Fond Ribnikar] ; ǂknj. ǂ6ISBN 86-85171-11-3 (knj. 6)86-85171-04-0 (FR; za izdavačku celinu; karton)Tiraž 3.000Str. 5-6: Reč izdavača / Darko D. Ribnikar.Članci MIROSLAVA RADOJČIĆA, čuvenog novinara "Politike"...Iskreno, Ubistvo predsednika SAD Džona Kenedija, Berlin 1953, Krunisanje Elizabete II, Izveštaji iz Engleske, Izveštaji iz Amerike, Sudbina čovekova, Putovanje, razne zemlje (Indija, Atina, Nemačka, Amerika, Kanada, Manila), O nama i našim ljudima, Sport.Miroslav Miro Radojčić (Sarajevo, 24. avgust 1920 — Beograd, 14. januar 2000) bio je srpski i jugoslovenski novinar, najpoznatiji kao prvi i dugogogodišnji dopisnik Politike od 1945. godine iz Njujorka i Londona.Rođen je 1920. godine u Sarajevu, gde je završio Prvu mušku gimnaziju, kao najuspešniji đak. Na pragu Drugog svetskog rata sa porodicom se doselio u Beograd.Jedna od ulica u Beogradu od 2020. godine nosi njegovo ime.

Odavde do vecnosti

Miroslav Radojčić 
Odavde do večnosti
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Fond Ribnikar : Narodna knjiga - Alfa, 2005 (Beograd : Narodna knjiga - Alfa)
Fizički opis 339 str. ; 21 cm
Zbirka Riznica srpskog novinarstva / [Fond Ribnikar] ; ǂknj. ǂ6
ISBN 86-85171-11-3 (knj. 6)
86-85171-04-0 (FR; za izdavačku celinu; karton)
Tiraž 3.000
Str. 5-6: Reč izdavača / Darko D. Ribnikar.
Članci MIROSLAVA RADOJČIĆA, čuvenog novinara "Politike"...Iskreno, Ubistvo predsednika SAD Džona Kenedija, Berlin 1953, Krunisanje Elizabete II, Izveštaji iz Engleske, Izveštaji iz Amerike, Sudbina čovekova, Putovanje, razne zemlje (Indija, Atina, Nemačka, Amerika, Kanada, Manila), O nama i našim ljudima, Sport.
Miroslav Miro Radojčić (Sarajevo, 24. avgust 1920 — Beograd, 14. januar 2000) bio je srpski i jugoslovenski novinar, najpoznatiji kao prvi i dugogogodišnji dopisnik Politike od 1945. godine iz Njujorka i Londona.
Rođen je 1920. godine u Sarajevu, gde je završio Prvu mušku gimnaziju, kao najuspešniji đak. Na pragu Drugog svetskog rata sa porodicom se doselio u Beograd.
Jedna od ulica u Beogradu od 2020. godine nosi njegovo ime.


Miroslav Radojčić 
Odavde do večnosti
Članci MIROSLAVA RADOJČIĆA, čuvenog novinara "Politike".

Odavde do večnosti

Grigorije Božović Kosovska pričaBiblioteka SVEDOČANSTVA / NEIZMIŠLJENI LIKOVI + ROBLJE ZAROBLJENO + I DRUGE PRIČE... Pogovor GOJKO TEŠIĆ... Ćirilica, Tvrde korice, 250 str. Grigorije Božović (Pridvorica, 15. novembra 1880[1] — Beograd, 4. januara 1945) bio je književnik, profesor prizrenske bogoslovije, jedan od vođa srpskog pokreta u Makedoniji, prvenstveno u Bitoljskom odboru srpske četničke organizacije, a potom i poslanik Narodne skupštine u Skoplju. Imao je rukovodeću ulogu u političkim i nacionalnim poslovima u vreme kada je staroj Srbiji pretila ozbiljna opasnost od Turaka i Arnauta, neposredno pred Balkanske ratove i oslobođenju ovih krajeva.

Kosovska prica

Grigorije Božović 
Kosovska priča
Biblioteka SVEDOČANSTVA / NEIZMIŠLJENI LIKOVI + ROBLJE ZAROBLJENO + I DRUGE PRIČE... Pogovor GOJKO TEŠIĆ... Ćirilica, Tvrde korice, 250 str. 
Grigorije Božović (Pridvorica, 15. novembra 1880[1] — Beograd, 4. januara 1945) bio je književnik, profesor prizrenske bogoslovije, jedan od vođa srpskog pokreta u Makedoniji, prvenstveno u Bitoljskom odboru srpske četničke organizacije, a potom i poslanik Narodne skupštine u Skoplju. Imao je rukovodeću ulogu u političkim i nacionalnim poslovima u vreme kada je staroj Srbiji pretila ozbiljna opasnost od Turaka i Arnauta, neposredno pred Balkanske ratove i oslobođenju ovih krajeva.



Kosovska priča

Mirko DemićĆutanja iz Gore*ISTORIJA U SAMOM JEZGRU JEZIKAĆutanja iz Gore Mirka Demića prvi su deo petoknjižja u kome slede već objavljene knjige: Molski akordi(2008, 2009, „Andrićeva nagrada“), Ataka na Itaku (2015), Trezvenjaci na pijanoj lađi (2010, nagrada„Dejan Medaković“) i Po(v)ratnički rekvijem (2012).Petrova gora je glavni junak ove fantazmagorije, kako mitska tako i stvarna, čija se istorija prati odpredrimskog i rimskog doba, sve do savremenosti. Raspliću se predanja o njenom postanju i porekluimena, uz narodnu pesmu o nastanku i nestanku Petrove gore.Roman pratimo kroz svesti tri pripovedača: Leša Samouka, poslednjeg krajiškog proroka, čiji glasistovremeno i otvara i zatvara ne samo svako poglavlje već i čitavo petoknjižje svojevrsnim „Epilogomkoji je na početku“; upraviteljku sanatorijuma, koja progovara u „Prologu, koji je na kraju“; i naratoracentralne priče.U Ćutanjima iz Gore mešaju se beskonačne polemike Adama i Adame, prvih ljudi, glasovi vrhovnesveštenice Kolapljana i rimskog legionara, glasovi ruke i glasovi pepela, ispovesti duša i ispovesti tela,braće i razbraće, političkih protivnika i koalicionih saboraca, svedočanstva patrijarhove glave ipatrijarhovog trupa, Nikog i ničega i Nekog i nečega, Duše i tela, Petra i Pavla, večne polemike igumana ikralja… Dva ugaona stuba ove priče čine dva stvarna i mitska Petra; jedan je Petar Svačić, poslednji hrvatski kralj,po kojem je, prema hrvatskoj verziji, Petrova gora i dobila ime, dok se druga, srpska verzija, zarodonačelnika poziva na kaluđera Petra, tvorca života. Obojici je zajednički grob – Petrova gora.Miting iz 1990. godine održan na Petrovoj gori, nije pustio duhove iz boce, već duhove mrtvih iz Gore,nagoveštavajući neizvesnu budućnost živih, što se pokazalo u knjigama koje iza Ćutanja iz Gore slede.

Cutanja iz Gore

Mirko Demić
Ćutanja iz Gore
*
ISTORIJA U SAMOM JEZGRU JEZIKA
Ćutanja iz Gore Mirka Demića prvi su deo petoknjižja u kome slede već objavljene knjige: Molski akordi
(2008, 2009, „Andrićeva nagrada“), Ataka na Itaku (2015), Trezvenjaci na pijanoj lađi (2010, nagrada
„Dejan Medaković“) i Po(v)ratnički rekvijem (2012).
Petrova gora je glavni junak ove fantazmagorije, kako mitska tako i stvarna, čija se istorija prati od
predrimskog i rimskog doba, sve do savremenosti. Raspliću se predanja o njenom postanju i poreklu
imena, uz narodnu pesmu o nastanku i nestanku Petrove gore.
Roman pratimo kroz svesti tri pripovedača: Leša Samouka, poslednjeg krajiškog proroka, čiji glas
istovremeno i otvara i zatvara ne samo svako poglavlje već i čitavo petoknjižje svojevrsnim „Epilogom
koji je na početku“; upraviteljku sanatorijuma, koja progovara u „Prologu, koji je na kraju“; i naratora
centralne priče.
U Ćutanjima iz Gore mešaju se beskonačne polemike Adama i Adame, prvih ljudi, glasovi vrhovne
sveštenice Kolapljana i rimskog legionara, glasovi ruke i glasovi pepela, ispovesti duša i ispovesti tela,
braće i razbraće, političkih protivnika i koalicionih saboraca, svedočanstva patrijarhove glave i
patrijarhovog trupa, Nikog i ničega i Nekog i nečega, Duše i tela, Petra i Pavla, večne polemike igumana i
kralja…

Dva ugaona stuba ove priče čine dva stvarna i mitska Petra; jedan je Petar Svačić, poslednji hrvatski kralj,
po kojem je, prema hrvatskoj verziji, Petrova gora i dobila ime, dok se druga, srpska verzija, za
rodonačelnika poziva na kaluđera Petra, tvorca života. Obojici je zajednički grob – Petrova gora.
Miting iz 1990. godine održan na Petrovoj gori,  nije pustio duhove iz boce, već duhove mrtvih iz Gore,
nagoveštavajući neizvesnu budućnost živih, što se pokazalo u knjigama koje iza Ćutanja iz Gore slede.


Ćutanja iz Gore

Dobrica Ćosić U tuđem veku II Dnevnik 1. januar 2004 - 29. decembar 2010U svojoj testamentarnoj knjizi Dobrica Ćosić, kao značajan svedok epohe, ispisuje burnu i prelomnu istoriju Srbije prve decenije XXI veka. Ovom knjigom Ćosić okončava dnevničke zapise koje je vodio preko šest decenija. Ti zapisi, uz to, prvi put rasvetljavaju Ćosićev intimni doživljaj života, njegov odnos prema porodici, ali i odnos prema samom činu pisanja.Kako se i zašto istorija i dalje poigrava sa Srbijom? Kuda smo se zaputili? Kako smo i zašto izgubili Kosovo? Ovo su samo neka od pitanja koja Ćosić promišlja, pokušavajući da razume i rasvetli ulogu različitih političkih, kulturnih i javnih ličnosti u novoj Srbiji u kontekstu nove geopolitičke podele sveta.„Duboko i lično svedočanstvo o kraju jedne epohe iz pera čoveka koji je podjednako bio i njen svedok i njen tvorac. Ovo delo je amanet koji je ostavio i onima koji su ga poštovali i onima koji su izgradili karijere napadajući ga. Svako od njih će u njemu pronaći baš ono što mu treba.“ Dejan Stojiljković„Zasnovana na tradiciji najboljih pisaca tog žanra, od Tolstojevih dnevnika do Malroovih Antimemoara, ova knjiga je sa osećanjem neizvesnosti i zabrinutosti zagledana u budućnost i predstavlja gorko ali otrežnjujuće svedočanstvo o suštinskim promenama koje su se dogodile u zemlji i u svetu. U njoj Ćosić preispituje brojna pitanja koja su opsedala mnoge pisce i istoričare pre njega, i koja se kreću u krugu neuralgičnih srpskih tema.“ Marko Krstić„Dnevnički zapisi Dobrice Ćosića fasciniraju na jedan nov način: otkrivaju nam, naime, da je Ćosić dvadeset i prvi vek, u koji je kao svedok zakoračio, koji nije literarno obrađivao i koji je doživljavao kao tuđ, ipak razumeo bolje od mnogih koji bi po krštenici trebalo da budu ljudi našeg tužnog stoleća.“ Vladimir Kecmanović

U tudjem veku II

Dobrica Ćosić 
U tuđem veku II Dnevnik 
1. januar 2004 - 29. decembar 2010
U svojoj testamentarnoj knjizi Dobrica Ćosić, kao značajan svedok epohe, ispisuje burnu i prelomnu istoriju Srbije prve decenije XXI veka. Ovom knjigom Ćosić okončava dnevničke zapise koje je vodio preko šest decenija. Ti zapisi, uz to, prvi put rasvetljavaju Ćosićev intimni doživljaj života, njegov odnos prema porodici, ali i odnos prema samom činu pisanja.
Kako se i zašto istorija i dalje poigrava sa Srbijom? Kuda smo se zaputili? Kako smo i zašto izgubili Kosovo? Ovo su samo neka od pitanja koja Ćosić promišlja, pokušavajući da razume i rasvetli ulogu različitih političkih, kulturnih i javnih ličnosti u novoj Srbiji u kontekstu nove geopolitičke podele sveta.
„Duboko i lično svedočanstvo o kraju jedne epohe iz pera čoveka koji je podjednako bio i njen svedok i njen tvorac. Ovo delo je amanet koji je ostavio i onima koji su ga poštovali i onima koji su izgradili karijere napadajući ga. Svako od njih će u njemu pronaći baš ono što mu treba.“ Dejan Stojiljković
„Zasnovana na tradiciji najboljih pisaca tog žanra, od Tolstojevih dnevnika do Malroovih Antimemoara, ova knjiga je sa osećanjem neizvesnosti i zabrinutosti zagledana u budućnost i predstavlja gorko ali otrežnjujuće svedočanstvo o suštinskim promenama koje su se dogodile u zemlji i u svetu. U njoj Ćosić preispituje brojna pitanja koja su opsedala mnoge pisce i istoričare pre njega, i koja se kreću u krugu neuralgičnih srpskih tema.“ Marko Krstić
„Dnevnički zapisi Dobrice Ćosića fasciniraju na jedan nov način: otkrivaju nam, naime, da je Ćosić dvadeset i prvi vek, u koji je kao svedok zakoračio, koji nije literarno obrađivao i koji je doživljavao kao tuđ, ipak razumeo bolje od mnogih koji bi po krštenici trebalo da budu ljudi našeg tužnog stoleća.“ Vladimir Kecmanović


Dobrica Ćosić U tuđem veku II Dnevnik 1. januar 2004 - 29. decembar 2010

U tuđem veku II

Frenk HerbertDeca Arakisa I-IIPeščana planetaFrenk Herbert (engl. Franklin Patrick Herbert; Takoma, 8. oktobar 1920 — Medison, 11. februar 1986) je američki pisac naučne fantastike.Herbert je najviše poznat po svom romanu Dina (1965), koji se smatra jednim od najboljih romana naučne fantastike ikada napisanih[traži se izvor]. Radnja je smeštena na pustinjsku planetu Arakis, koja je postojbina džinovskih crva i jedini izvor najtraženije droge u celom Univerzumu, začina melanža. Ova epska avantura je osvojila obe najznačajnije američke nagrade za stvaralaštvo iz oblasti naučne fantastike, „Hugo” i „Nebula”, i dobila kultni status među čitaocima naučne fantastike. Prema ovom romanu je 1984. američki režiser Dejvid Linč snimio istoimeni film.[1]Ogromna popularnost knjige dovela je do pet nastavaka: Mesija Dine (1969), Deca Dine (1976), Božanski car Dine (1981), Jeretici Dine (1984) i Kapitol Dina (1985).Pored ovih, Herbert je autor i mnogih drugih romana koji su ostali u senci serijala o Dini: Helstromova košnica, Odredište: ništavilo, Hajzenbergove oči, Eksperiment „Dosadi”, Incident „Isus”, Efekat „Lazar”...U svojim pričama Herbert se često doticao velikih kulturoloških dešavanja i onih iz čovekove okoline.

Deca Arakisa I-II

Frenk Herbert
Deca Arakisa I-II
Peščana planeta
Frenk Herbert (engl. Franklin Patrick Herbert; Takoma, 8. oktobar 1920 — Medison, 11. februar 1986) je američki pisac naučne fantastike.
Herbert je najviše poznat po svom romanu Dina (1965), koji se smatra jednim od najboljih romana naučne fantastike ikada napisanih[traži se izvor]. Radnja je smeštena na pustinjsku planetu Arakis, koja je postojbina džinovskih crva i jedini izvor najtraženije droge u celom Univerzumu, začina melanža. Ova epska avantura je osvojila obe najznačajnije američke nagrade za stvaralaštvo iz oblasti naučne fantastike, „Hugo” i „Nebula”, i dobila kultni status među čitaocima naučne fantastike. Prema ovom romanu je 1984. američki režiser Dejvid Linč snimio istoimeni film.[1]
Ogromna popularnost knjige dovela je do pet nastavaka: Mesija Dine (1969), Deca Dine (1976), Božanski car Dine (1981), Jeretici Dine (1984) i Kapitol Dina (1985).
Pored ovih, Herbert je autor i mnogih drugih romana koji su ostali u senci serijala o Dini: Helstromova košnica, Odredište: ništavilo, Hajzenbergove oči, Eksperiment „Dosadi”, Incident „Isus”, Efekat „Lazar”...
U svojim pričama Herbert se često doticao velikih kulturoloških dešavanja i onih iz čovekove okoline.


Frenk Herbert
Deca Arakisa I-II
Peščana planeta


BOJ NA KOSOVU komplet 3 knjige Rade Mihaljčić BIGZ Beograd 1989 1. Kraj srpskog carstva2. Lazar Hrebeljanović3. Junaci kosovske legendeTvrd povez format 17 x 24 cm , zaštini omot , zlatotisak, ilustrovano, 299 + 286 + 313 strana , ćirilicaRade Mihaljčić (Srednja Jurkovica kod Gradiške, 21. januar 1937 — Beograd, 26. mart 2020) bio je srpski istoričar i član Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske.

Boj na Kosovu I-III

BOJ NA KOSOVU komplet 3 knjige 
Rade Mihaljčić 
BIGZ Beograd 1989 
1. Kraj srpskog carstva
2. Lazar Hrebeljanović
3. Junaci kosovske legende
Tvrd povez format 17 x 24 cm , zaštini omot , zlatotisak, ilustrovano, 299 + 286 + 313 strana , ćirilica
Rade Mihaljčić (Srednja Jurkovica kod Gradiške, 21. januar 1937 — Beograd, 26. mart 2020) bio je srpski istoričar i član Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske.



BOJ NA KOSOVU komplet 3 knjige 
Rade Mihaljčić 
BIGZ Beograd 1989 
1. Kraj srpskog carstva
2. Lazar Hrebeljanović
3. Junaci kosovske legende

Marko Car Naše primorje - Slike i Utisci s Primorja Marko Car (Herceg Novi, 30. avgust 1859 — Beograd, 1. novembar 1953) bio je srpski književni kritičar, esejista i putopisac.Marko Car je rođen 30. avgusta 1859. godine u Novome (Herceg Novi), u Boki Kotorskoj. Započeo je školovanje rodnom mestu, pa nastavio gimnaziju u Kotoru, ali se u petom razredu gimnazije zbog porodičnih problema, morao vratiti kući. Vreme provodi učeći i pokušavajući da piše u društvu sa mladim prijateljima Tomom Krstom Popovićem i Simom Matavuljem.

Nase primorje - Slike i Utisci s Primorja

Marko Car 
Naše primorje - Slike i Utisci s Primorja 
Marko Car (Herceg Novi, 30. avgust 1859 — Beograd, 1. novembar 1953) bio je srpski književni kritičar, esejista i putopisac.
Marko Car je rođen 30. avgusta 1859. godine u Novome (Herceg Novi), u Boki Kotorskoj. Započeo je školovanje rodnom mestu, pa nastavio gimnaziju u Kotoru, ali se u petom razredu gimnazije zbog porodičnih problema, morao vratiti kući. Vreme provodi učeći i pokušavajući da piše u društvu sa mladim prijateljima Tomom Krstom Popovićem i Simom Matavuljem.


Naše primorje - Slike i Utisci s Primorja Marko Car polovne knjige stare knjige