Kako upokojiti vampira

ILUSTROVANA ENCIKLOPEDIJA PIŠTOLJA I REVOLVERA SVETARadmilo LekovićMiroslav StojanovićBATABeograd, 1990.Tvrd povez, veliki format 23×33 cmLatinica, 173 straneBogato ilustrovano na kvalitetnom papiruSadržaj:– Predgovor– Prvi pištolji sa tabanom na kolo i tabanom na kremen– Pištolji sa tabanom na kapislu (perkusioni pištolji)– Revolveri sa kapislom (udarači)– Revolveri sa mecima– Automatski pištolji– Novo doba

Enciklopedija pistolja i revolvera

ILUSTROVANA ENCIKLOPEDIJA PIŠTOLJA I REVOLVERA SVETA
Radmilo Leković
Miroslav Stojanović
BATA
Beograd, 1990.
Tvrd povez, veliki format 23×33 cm
Latinica, 173 strane
Bogato ilustrovano na kvalitetnom papiru
Sadržaj:
– Predgovor
– Prvi pištolji sa tabanom na kolo i tabanom na kremen
– Pištolji sa tabanom na kapislu (perkusioni pištolji)
– Revolveri sa kapislom (udarači)
– Revolveri sa mecima
– Automatski pištolji
– Novo doba


Ilustrovana enciklopedija pištolja i revolvera pištojl revolver magnum bereta luger colt walther cz

Enciklopedija pištolja i revolvera

Danilo NikolićCrta za sabiranjeOvom knjigom Danilo Nikolić je još jednom proširio onaj niz podataka koji se obično daju u beleškama o autoru uz njegova dela. Dve prethodne knjige, po mnogo čemu biografskog karaktera i memoarskog prosedea, `Velika prazna reka` i `Prah za pozlatu`, govore o vremenu i događajima kada je Nikolić već bio formiran kao pisac. Ovde je, međutim, reč o vremenu kad je bio dečak, izbeglica iz Metohije, 1941. god. Ali, kao što se u svojim romanima nije držao pravolinijskog i hronološki potpunog redosleda, tako se i ovde ukrštaju ili paralelno daju zbivanja, različita po stanju i sadržaju, razmaknuta po vremenu, ali vezana za isto mesto, isti kraj. Pa, u nekim slučajevima, i za istu zgradu. I za neke njegove knjige.*Danilo Nikolić je rođen u Splitu (1926) u tadašnjem centru nekadašnje Banovine, u kojoj je njegov otac bio službenik. Porodica se preselila u Metohiju, u grad Peć, i tamo je ovaj pisac proveo dečaštvio i mladost. Osnovno i srednje obrazovanje stekao je u gradu svoje mladosti, a Pravni fakultet je završio u Beogradu 1950. godine. Bio je urednik i saradnik u Radio Beogradu do penzionisanja.Knjige pripovedaka Male poruke, Povtratak u Metohiju, Spisak grešaka, Spisak zasluga, Provetravanje vladara i Ulazak u svet.Priče za decu: Put za prijatelje, Oni su voleli srne, Neko sat, a neko budulnik, Divqak u mračnoj šumi i Najboqi deda na svetu.Romani: Vlasnici bivše sreće, Kraljica zabave, Fajront u Grgetegu, Fotokeramika gospodina Cebalovića, Jesenja svila i Melihat iz Glog.Memoarska proza: Velika prazna reka, Prah za pozlatu i Crta za sabiranjeZa ove knjige Danilo Nikolić je dobio sve naše najznačajnije književne nagrade koje se dodeljuju za prozu.

Crta za sabiranje

Danilo Nikolić
Crta za sabiranje
Ovom knjigom Danilo Nikolić je još jednom proširio onaj niz podataka koji se obično daju u beleškama o autoru uz njegova dela. Dve prethodne knjige, po mnogo čemu biografskog karaktera i memoarskog prosedea, `Velika prazna reka` i `Prah za pozlatu`, govore o vremenu i događajima kada je Nikolić već bio formiran kao pisac. Ovde je, međutim, reč o vremenu kad je bio dečak, izbeglica iz Metohije, 1941. god. Ali, kao što se u svojim romanima nije držao pravolinijskog i hronološki potpunog redosleda, tako se i ovde ukrštaju ili paralelno daju zbivanja, različita po stanju i sadržaju, razmaknuta po vremenu, ali vezana za isto mesto, isti kraj. Pa, u nekim slučajevima, i za istu zgradu. I za neke njegove knjige.
*
Danilo Nikolić je rođen u Splitu (1926) u tadašnjem centru nekadašnje Banovine, u kojoj je njegov otac bio službenik. Porodica se preselila u Metohiju, u grad Peć, i tamo je ovaj pisac proveo dečaštvio i mladost. Osnovno i srednje obrazovanje stekao je u gradu svoje mladosti, a Pravni fakultet je završio u Beogradu 1950. godine. Bio je urednik i saradnik u Radio Beogradu do penzionisanja.
Knjige pripovedaka Male poruke, Povtratak u Metohiju, Spisak grešaka, Spisak zasluga, Provetravanje vladara i Ulazak u svet.
Priče za decu: Put za prijatelje, Oni su voleli srne, Neko sat, a neko budulnik, Divqak u mračnoj šumi i Najboqi deda na svetu.Romani: Vlasnici bivše sreće, Kraljica zabave, Fajront u Grgetegu, Fotokeramika gospodina Cebalovića, Jesenja svila i Melihat iz Glog.
Memoarska proza: Velika prazna reka, Prah za pozlatu i Crta za sabiranje
Za ove knjige Danilo Nikolić je dobio sve naše najznačajnije književne nagrade koje se dodeljuju za prozu.


Danilo Nikolić
Crta za sabiranje
 Povtratak u Metohiju, Spisak grešaka, Spisak zasluga, Provetravanje vladara i Ulazak u svet.


Pablo NerudaPriznajem da sam živeo - MemoariPablo Neruda, pravo ime Neftali Rikardo Rejes (šp. Pablo Neruda; 12. jul 1904 — 23. septembar 1973), bio je čileanski književnik i dobitnik Nobelove nagrade za književnost. Svoj literarni pseudonim Neruda koji je kasnije prihvatio kao lično ime, izveo je od imena češkog pesnika i pisca Jana Nerude.Priznajem da sam živeo knjiga je memoara čuvenog čileanskog pesnika Pabla Nerude, dobitnika Nobelove nagrade za književnost. U njoj Neruda pripoveda ne samo o glavnim događajima iz svog života već i o okolnostima i svetu u kojima je stvarao svoje najpoznatije pesme.Pesnik je maestralno izložio svoje viđenje umetnosti i poezije, razloge zbog kojih je do kraja života branio svoje političke stavove, a istovremeno se vrlo živopisno prisećao izvesnih ličnosti s političke i umetničke scene svog doba, od kojih su mnoge bili njegovi dobri prijatelji poput Garsije Lorke, Albertija, Migela Ernandesa, Elijara, Aragona...

Priznajem da sam ziveo

Pablo Neruda
Priznajem da sam živeo - Memoari
Pablo Neruda, pravo ime Neftali Rikardo Rejes (šp. Pablo Neruda; 12. jul 1904 — 23. septembar 1973), bio je čileanski književnik i dobitnik Nobelove nagrade za književnost. Svoj literarni pseudonim Neruda koji je kasnije prihvatio kao lično ime, izveo je od imena češkog pesnika i pisca Jana Nerude.
Priznajem da sam živeo knjiga je memoara čuvenog čileanskog pesnika Pabla Nerude, dobitnika Nobelove nagrade za književnost. U njoj Neruda pripoveda ne samo o glavnim događajima iz svog života već i o okolnostima i svetu u kojima je stvarao svoje najpoznatije pesme.
Pesnik je maestralno izložio svoje viđenje umetnosti i poezije, razloge zbog kojih je do kraja života branio svoje političke stavove, a istovremeno se vrlo živopisno prisećao izvesnih ličnosti s političke i umetničke scene svog doba, od kojih su mnoge bili njegovi dobri prijatelji poput Garsije Lorke, Albertija, Migela Ernandesa, Elijara, Aragona...


Pablo Neruda
Priznajem da sam živeo - Memoari
 čileanski književnik i dobitnik Nobelove nagrade za književnost.

Priznajem da sam živeo

Tarita TeripajaMarlon BrandoMoja ljubav, moja patnjamek povez, strana 301+ilustracije, 21cm*Evo priče o slavnom glumcu Marlonu Brandu, simbolu Holivuda, i jednom od najvećih glumaca dvadesetog veka u Americi, iz pera njegove supruge, Tahićanke. Naime, na snimanju filma Pobuna na brodu Baunti, na ostrvu Bora Bora, Brando upoznaje devetnaestogodišnju Tariru Teripaju, Tahićanku koja u filmu pleše u jednoj sceni. Već dva puta do tada oženjen, Brando se razvodi i uspeva da je uveri da je njihov zajednički život neminovnost i sigurna sreća za oboje. No, stvarnost biva drugačija. Ispostavlja se da je Brando komplikovan i težak, istovremeno i nežan i grub, često melanholičan i odsutan, ponekad nasilan, najčešće veoma zatvoren. Razorno dejstvo Brandovog detinjstva načinilo je od njega ranjivog i teškog čoveka. On i Tarita Teripaja dobijaju dvoje dece. Kći će imati tragičnu sudbinu, a njihova veza će uvek lebdeti između strasti i porinuća u netrpeljivost i rastanak. Ova knjiga je, pre svega, dokument i svedočanstvo koje nam otkriva lica, naličja i maske Holivuda, složenost ne samo ovog para, već i složenost same ljubavi. Marlon Brando iz pera Tarite Teripaje, prvorazredni je dokument ne samo o nesrećnom spoju života na Tahitiju i Holivuda, već i svedočanstvo o ljubavom odnosu, koji su načeli slava, popularnost, novac i razne traume.Sanja Domazet*Marlon Brando - moja ljubav, moja patnja. Na snimanju filma Pobuna na brodu Baunti, na ostrvu Bora Bora, Brando upoznaje devetnaestogodišnju Tariru Teripaju, Tahićanku koja u filmu pleše u jednoj sceni. Već dva puta do tada oženjen, Brando se razvodi i uspeva da je uveri da je njihov zajednički život neminovnost i sigurna sreća za oboje. No, stvarnost biva drugačija. Ispostavlja se da je Brando komplikovan i težak, istovremeno i nežan i grub, često melanholičan i odsutan, ponekad nasilan, najčešće veoma zatvoren. Razorno dejstvo Brandovog detinjstva načinilo je od njega ranjivog i teškog čoveka. On i Tarita Teripaja dobijaju dvoje dece. Kći će imati tragičnu sudbinu, a njihova veza će uvek lebdeti između strasti i porinuća u netrpeljivost i rastanak...Ispovest koja se čita kao najuzbudljiviji triler, neverovatna i brutalno surova sudbina jedne ljubavi, jednog muškarca i jedne žene. Muškarac je Marlon Brando, a žena lepa Tahićanka Tarita Teripaja. Upoznali su se na snimanju Pobune na brodu Baunti i sledećih četrdeset godina njihovi životi su bolno isprepletani..

Marlon Brando

Tarita Teripaja
Marlon Brando
Moja ljubav, moja patnja
mek povez, strana 301+ilustracije, 21cm
*
Evo priče o slavnom glumcu Marlonu Brandu, simbolu Holivuda, i jednom od najvećih glumaca dvadesetog veka u Americi, iz pera njegove supruge, Tahićanke. Naime, na snimanju filma Pobuna na brodu Baunti, na ostrvu Bora Bora, Brando upoznaje devetnaestogodišnju Tariru Teripaju, Tahićanku koja u filmu pleše u jednoj sceni. Već dva puta do tada oženjen, Brando se razvodi i uspeva da je uveri da je njihov zajednički život neminovnost i sigurna sreća za oboje. No, stvarnost biva drugačija. Ispostavlja se da je Brando komplikovan i težak, istovremeno i nežan i grub, često melanholičan i odsutan, ponekad nasilan, najčešće veoma zatvoren. Razorno dejstvo Brandovog detinjstva načinilo je od njega ranjivog i teškog čoveka. On i Tarita Teripaja dobijaju dvoje dece. Kći će imati tragičnu sudbinu, a njihova veza će uvek lebdeti između strasti i porinuća u netrpeljivost i rastanak. Ova knjiga je, pre svega, dokument i svedočanstvo koje nam otkriva lica, naličja i maske Holivuda, složenost ne samo ovog para, već i složenost same ljubavi. Marlon Brando iz pera Tarite Teripaje, prvorazredni je dokument ne samo o nesrećnom spoju života na Tahitiju i Holivuda, već i svedočanstvo o ljubavom odnosu, koji su načeli slava, popularnost, novac i razne traume.
Sanja Domazet
*
Marlon Brando - moja ljubav, moja patnja. Na snimanju filma Pobuna na brodu Baunti, na ostrvu Bora Bora, Brando upoznaje devetnaestogodišnju Tariru Teripaju, Tahićanku koja u filmu pleše u jednoj sceni. Već dva puta do tada oženjen, Brando se razvodi i uspeva da je uveri da je njihov zajednički život neminovnost i sigurna sreća za oboje. No, stvarnost biva drugačija. Ispostavlja se da je Brando komplikovan i težak, istovremeno i nežan i grub, često melanholičan i odsutan, ponekad nasilan, najčešće veoma zatvoren. Razorno dejstvo Brandovog detinjstva načinilo je od njega ranjivog i teškog čoveka. On i Tarita Teripaja dobijaju dvoje dece. Kći će imati tragičnu sudbinu, a njihova veza će uvek lebdeti između strasti i porinuća u netrpeljivost i rastanak...
Ispovest koja se čita kao najuzbudljiviji triler, neverovatna i brutalno surova sudbina jedne ljubavi, jednog muškarca i jedne žene. Muškarac je Marlon Brando, a žena lepa Tahićanka Tarita Teripaja. Upoznali su se na snimanju Pobune na brodu Baunti i sledećih četrdeset godina njihovi životi su bolno isprepletani..


Tarita Teripaja
Marlon Brando
Moja ljubav, moja patnja
mek povez, strana 301+ilustracije, 21cm

Karađorđe Stojan V. Živadinović349str.,tvrdi povez,31cm,Ograničeni tiraž: 800. Knjige numerisane, ova je broj: 149﻿Geca Kon - Beograd

Karadjordje

Karađorđe Stojan V. Živadinović
349str.,tvrdi povez,31cm,
Ograničeni tiraž: 800. Knjige numerisane, ova je broj: 149
Geca Kon - Beograd



Karađorđe Stojan V. Živadinović Đorđe Petrović Prvi srpski ustanak

Karađorđe

Brana CrnčevićSrpska posla*Jesu li srbomrsci uvereni da je prednost koju su stekli – prvi su prijavili uvek opasnu Srbiju dobroj staroj Evropi – nenadoknadiva?Šta sada već opisani i otpisani Srbi imaju da kažu?O, svašta Srbi imaju da kažu, sinovac.Jesu li srbomrsci verovali da trpeljivi srpski duh mogu pretovariti kao magarca? Zar i magarac pod tolikim teretom ne bi pronjakao?Ako već moramo, a bogme i hoćemo, da pričamo priču pred Evropom i svetom, dobro de – pričaćemo je. Nismo ni mi bez priče. Srpska je priča uverljivija od srbomrzačke. Ne bili u nama buditi guslare. Ako već brojimo mrtve, imamo ih više! Ako pokazujemo rane, dublje ćemo rane pokazati! Ako se budemo skidali do gola i pokazivali ožiljke, videće se da su naši ožiljci i dublji i stariji.Svaku priču možemo ubedljivije no oni ispričati, više nas je priča i koštala!*Branislav „Brana” Crnčević (Kovačica, 8. februar 1933 — Beograd, 14. april 2011) bio je srpski književnik, aforističar, novinar, scenarista i političar. Bio je poslanik Savezne skupštine Savezne Republike Jugoslavije.

Srpska posla

Brana Crnčević
Srpska posla
*
Jesu li srbomrsci uvereni da je prednost koju su stekli – prvi su prijavili uvek opasnu Srbiju dobroj staroj Evropi – nenadoknadiva?
Šta sada već opisani i otpisani Srbi imaju da kažu?
O, svašta Srbi imaju da kažu, sinovac.
Jesu li srbomrsci verovali da trpeljivi srpski duh mogu pretovariti kao magarca? Zar i magarac pod tolikim teretom ne bi pronjakao?
Ako već moramo, a bogme i hoćemo, da pričamo priču pred Evropom i svetom, dobro de – pričaćemo je. Nismo ni mi bez priče. Srpska je priča uverljivija od srbomrzačke. Ne bili u nama buditi guslare. Ako već brojimo mrtve, imamo ih više! Ako pokazujemo rane, dublje ćemo rane pokazati! Ako se budemo skidali do gola i pokazivali ožiljke, videće se da su naši ožiljci i dublji i stariji.
Svaku priču možemo ubedljivije no oni ispričati, više nas je priča i koštala!
*
Branislav „Brana” Crnčević (Kovačica, 8. februar 1933 — Beograd, 14. april 2011) bio je srpski književnik, aforističar, novinar, scenarista i političar. Bio je poslanik Savezne skupštine Savezne Republike Jugoslavije.


Brana Crnčević (Kovačica, 8. februar 1933 — Beograd, 14. april 2011)
Srpska posla

Alan Edgar Po Avanture Gordona Pima KADOK Avanture Gordona Pima (engl. The Narrative of Arthur Gordon Pym of Nantucket) je pripovetka Edgara Alana Poa o bizarnim doživljajima Gordona Pima objavljena 1838. godine. Iako sebe vidi kao nepopravljivog realistu, Po se u sijaset slučaja pokazao kao majstor fikcije. Tako je i sa romanom Avanture Artura Gordona Pima. Ovaj roman je na srpski prevela Isidora Sekulić. U želji za pustolovinama beži od kuće i ukrcava se kao slepi putnik na brod „Grampus“. Na putovanju će doživeti zatočenje u utrobi broda, pobunu mornara, borbu sa odmetnicima, buru, glad i žeđ na brodu koji polagano tone, kanibalizam, put na Južni pol. Pripovetka ima prolog i epilog koji daju pseudo-dokumentarni okvir pripovedanju.U dogovoru sa svojim prijateljem Avgustom, Gordon Pim beži od kuće i ukrcava se tajno na brod Avgustovog oca kapetana Bertranda. Dok se Pim krije u potpalublju, na brodu dolazi do pobune posade, ubistva većeg dela mornara, dok jednu manju grupu pobunjenici ostavljaju usred mora u čamcu sa kapetanom. Za sve to vreme Pim je zarobljen u utrobi broda bez vode, hrane i svetla. Na brodu dolazi do preokreta i do obračuna između pobunjenika. Jedan od pobunjenika Piters u obračunu sa ostatkom posade oslanja se na Avgusta i Pima. Ova trojka uspeva da nadvlada pobunjenike. Međutim, bura gotovo da uništava brod na kome ostaju njih trojica i još jedan pobunjenik Parker. Danima bez hrane i vode lutaju na brodu koji polako tone. Izvlače slamčicu ko će biti žrtvovan. Piters ubija Parkera koji služi kao hrana 4 dana. Spas im donosi brod „Jovanka Gaj“ koji plovi prema Južnom polu. Zaustavljaju se na ostrvu Tsalali, na kome urođenici pobiju celu posadu. U životu ostaju samo Piters i Pim. Oni uspevaju da pobegnu sa ostrva i u čamcu kreću prema Južnom polu. Pim je u halucinaciji i nesvesti verovatno umro. U epilogu pisac obaveštava publiku da će knjigu o Gordonu Pimu završiti urednik Pimovih hartija.Četrdeset šest godina nakon prvog izdanja „Avantura Artura Gordona Pima“, engleski brod „Minjonet“ doživeo je brodolom u vodama južnog Atlantika. Dva meseca kasnije, parobrod „Montezuma“ naišao je na čamac sa tri preostala člana posade - kapetanom Tomom Dadlijem i dvojicom mornara, koji su, po sopstvenom priznanju, preživeli samo zahvaljujući kanibalizmu. Ime njihovog nesrećnog druga, čijim ostacima su se hranili 35 dana, bilo je Ričard Parker, kao i u Poovom romanu. (Izvor: Vikipedija)

Avanture Gordona Pima

Alan Edgar Po 
Avanture Gordona Pima 
KADOK 
Avanture Gordona Pima (engl. The Narrative of Arthur Gordon Pym of Nantucket) je pripovetka Edgara Alana Poa o bizarnim doživljajima Gordona Pima objavljena 1838. godine. Iako sebe vidi kao nepopravljivog realistu, Po se u sijaset slučaja pokazao kao majstor fikcije. Tako je i sa romanom Avanture Artura Gordona Pima. Ovaj roman je na srpski prevela Isidora Sekulić. U želji za pustolovinama beži od kuće i ukrcava se kao slepi putnik na brod „Grampus“. Na putovanju će doživeti zatočenje u utrobi broda, pobunu mornara, borbu sa odmetnicima, buru, glad i žeđ na brodu koji polagano tone, kanibalizam, put na Južni pol. Pripovetka ima prolog i epilog koji daju pseudo-dokumentarni okvir pripovedanju.
U dogovoru sa svojim prijateljem Avgustom, Gordon Pim beži od kuće i ukrcava se tajno na brod Avgustovog oca kapetana Bertranda. Dok se Pim krije u potpalublju, na brodu dolazi do pobune posade, ubistva većeg dela mornara, dok jednu manju grupu pobunjenici ostavljaju usred mora u čamcu sa kapetanom. Za sve to vreme Pim je zarobljen u utrobi broda bez vode, hrane i svetla. Na brodu dolazi do preokreta i do obračuna između pobunjenika. Jedan od pobunjenika Piters u obračunu sa ostatkom posade oslanja se na Avgusta i Pima. Ova trojka uspeva da nadvlada pobunjenike. Međutim, bura gotovo da uništava brod na kome ostaju njih trojica i još jedan pobunjenik Parker. Danima bez hrane i vode lutaju na brodu koji polako tone. Izvlače slamčicu ko će biti žrtvovan. Piters ubija Parkera koji služi kao hrana 4 dana. Spas im donosi brod „Jovanka Gaj“ koji plovi prema Južnom polu. Zaustavljaju se na ostrvu Tsalali, na kome urođenici pobiju celu posadu. U životu ostaju samo Piters i Pim. Oni uspevaju da pobegnu sa ostrva i u čamcu kreću prema Južnom polu. Pim je u halucinaciji i nesvesti verovatno umro. U epilogu pisac obaveštava publiku da će knjigu o Gordonu Pimu završiti urednik Pimovih hartija.
Četrdeset šest godina nakon prvog izdanja „Avantura Artura Gordona Pima“, engleski brod „Minjonet“ doživeo je brodolom u vodama južnog Atlantika. Dva meseca kasnije, parobrod „Montezuma“ naišao je na čamac sa tri preostala člana posade - kapetanom Tomom Dadlijem i dvojicom mornara, koji su, po sopstvenom priznanju, preživeli samo zahvaljujući kanibalizmu. Ime njihovog nesrećnog druga, čijim ostacima su se hranili 35 dana, bilo je Ričard Parker, kao i u Poovom romanu. 
(Izvor: Vikipedija)


Alan Edgar Po Avanture Gordona Pima KADOK Knjiga za decu i omladinu polovna knjiga čitanje

Kako upokojiti vampira

Borislav Pekić