Kako upokojiti vampira

Dve knjige za 1000 dinara!Igor ĐurićKlinički život - Vuk je pojeo šargarepuIgor Đurić, književnik rođen u Metohiji!*Igor ĐurićKlinički životTotalna konfuzija ili knjiga o duši!Postmoderna nije mrtva!Umrli su pisci postmoderne.Ali su se rodili neki drugi. Ali se rodio jedan posle njih.Ostalo su pisari.Knjiga ''Klinički život'' jeste knjiga o duši.Knjiga ''Klinički život'' govori i o duhovnom propadanju pojednica i kolektivnoj smrti sistema vrednosti jedne nacije. Govori ali ne kaže ništa.Mi smo klinički živeli u stanju kliničke smrti.Duša je, pored kosmosa, međaš preko kojega ne možemo ali pokretač koji nas stremi preko toga nemogućeg. Simbolika prodaje duše đavolu vodi nas ka pitanjima a ne ka odgovorima: ko smo i koliko smo spremni da odemo daleko stavljajući lično iznad opšteg, bezobzira koliko korist ličnog bila nemerljivo mala u odnosu na štetu opšteg koju počinimo.''Klinički život'' ne bi trebalo da čitaju oni koji očekuju od knjige zabavu i koji čitaju današnje ''hitove''. Takođe, niti oni koji traže odgovore.Ova knjiga je udžbenik o duši.Ona govori o padu moralnih i svih drugih vrednosti što je prouzrokovalo naš pad na dno i sve ono što se događalo. Knjiga o propadanju generacija koje su vaspitavane u socijalizmu, gde su se na tim osnovama izgradile ličnosti koje su se kao zreli ljudi teško snalazili u tranziciji: gde su vladala sasvim druga pravila.Ovo je knjiga o gubitnicima tranzicije koji znaju da čitaju: a najviše je takvih jer su ih zamenili nepismeni.''Pad sistema vrednosti. Smrt morala. To su uzroci smrti države''.Koliko čovek može da bude oprezan? Čak ni toliko da uveče, pred spavanje, ne legne opremljen za planinarenje, umesto u pidžami?!?Čovek, sve i da hoće, ne može biti oprezan.To što je tekst surov i bezobziran, da ne kažemo povremeno prost i pornografski,&nbsp;je upravo razlog želji da se podvuče dilema i pitanje: ''Kako ljudi koji imaju dušu mogu biti takvi: surovi, bezobzirni i prosti?''.Je li i duša može biti takva? Ako može, a može, čim su ljudi takvi, onda se negde u traganju za njom nešto propustilo.Ovo je beg iz književnog provincijalizma: sadržajno i tematski. Ova knjiga je protest protiv trenutnog stanja u srpskoj književnosti, u kojoj godinama nije napisan vredan red a kamoli cela knjiga.Ova knjiga koja samo naizgled u svom početku koketira sa popularnim udžbenicima, ali i sa dramskim tekstom, i sa satirom, i sa pornografijom, i sa psihologijom, alternativnim pogledima: jeste katarzična.*О РОМАНУ „ВУК ЈЕ ПОЈЕО ШАРГАРЕПУ“ ИГОРА ЂУРИЋА (staraknjiga.com, 2025.)- стих у роману -(Клинички живот, други део)*Док смо пишали по себи:вриштала је смрт около!- из романа –*	Роман који није роман, уосталом, као и сви романи Игора М. Ђурића. То су прилози за психоанализу а сама књига је посвећена&nbsp;онима које сањамо.&nbsp;Па још и: стих у роману. Наслов говори све а, у ствари, ништа о роману. То је једна превара, можда чак и: парадигма или синтагма?! У питању је, пре свега, роман о сновима - у сну и на јави! Ово је роман дилема и теорема! Јесте, пред вама је роман: резиме! Ово је први роман у Србији где је коришћена вештачка интелигенција за дијалог о већ завршеном штиву. Дакле, вештачка интелигенција није употребљена као помоћ при формирању фабуле и одабиру форме, већ као анализатор већ постављене радње у одређеној структури.	Вук веган (vouk култура - једноставно, зар не?!)&nbsp;је симбол новог времена (против којега се аутор слабашно разрачунава речју а веома јако своjим досадaшњим делом): левог либерализма, ЛЏБТ идеологије и зеленог тероризма. Аутор упире прстом (шапом&nbsp;вука вегетаријанца) на све оне битанге који су се отргли од Бога и одрекли породице и који нису у природи свог постанка и постојања, но су антихристи.	Признаћете, вук који једе шаргарепу (или неко друго воће и поврће) је неприродно стање. То више није вук а није до краја ни шакал! Шакал једе воће кад нема ничег другог – вук, сем меса, ништа макар црк'о!	Вук веган&nbsp;је слика и прилика данашњег просечног&nbsp;корисног идиота&nbsp;на западу (и свугде другде, са тенденцијом и према Србији). Тај и такав човек (корисни идиот) је приморан, пропагандом агенде, горе поменутих сила у окриљу дубоких држава и српских (људских) непријатеља да чини све и стално онако како му се наложи, да не размишља или сам одлучује (не дај Боже) већ мора непрестано и мазохистички да игнорише и понижава своју природу, традицију, породицу, Бога, државу по наређењу јачих, оних који владају...	Вукови, по природи крволоци, како им је Бог прописао, завијају у овом роману (кроз уста аутора):Орешнике за болеснике...	Русија и Руси, данас, то јест, вукови који кољу плен и једу месо, који чувају накот и живе у чопору, ратује(ју) против вукова који једу поврће, живе у зоолошким вртовима, јебу се у дупе и размножавају вештачки (или усвајају природне вучиће). Не буквално, наравно, већ као концепт.	Зашто?!	Кад се вукови натерају да буду вегетаријанци, то је крај вучјег рода! Тако је и са народима, са човеком. Готово! Енде! Нема више!	Овај светски рат се не води због колонија, неправди, енергената, освајања!	Не!	Овај рат се води: да пичка која рађа буде замењена шупком (чија се намена зна); а пенис, који ствара, да се замени језиком који ћути (и: лиже).	Када се вук који једе шаргарепу, први пут појавио, на фронту против човека који жели да живи како су му и преци живели, да живи слободно и по природи?!	1999. године на Косову и Метохији једнорози су, по наређењу демократа из Америке и њихових слугу из Европе и са Балкана, напали вукове са Проклетија - Србе. Било их је више, били су много боље опремљени и били су појачани са хијенама&nbsp;из суседства, али нас нису победили на бојном пољу јер их нисмо пустили унутра.	Није им то ни био циљ: хтели су само да пробају како ће то изгледати против Русије.	Оног тренутка када су неки вукови прешли с меса на шаргарепе, Срби су нападнути на Косову равном, јер је запад изгубио природно стање свог постојања, а на путу су им се нашли људи који то не признају.	Тако су Срби привремено изгубили Косово и Метохију а човек са запада је трајно добио штап и шаргарепу.	Ако сте очекивали да књига говори о горе поменутом вуку геју опширно: варате се. Она само наговештава, кратко и у цртицама.	Не очекујте очигледно од ове књиге!	&nbsp;Нешто је и на читаоцу, ваљда?!	Ова књига је компилација ауторових мисли у другим књигама (које нису коришћене, а јесу обилато) и очијукање са вештачком интелигенцијом безбожном.	Првобитни наслов ове књиге био је&nbsp;Пријатељска ватра&nbsp;а то је и главна тема овог списа. Тек се касније схватило да је ово други део романа&nbsp;Клинички живот. Само се јавило и рекло!

Klinicki zivot - Vuk je pojeo sargarepu

Dve knjige za 1000 dinara!
Igor Đurić
Klinički život - Vuk je pojeo šargarepu
Igor Đurić, književnik rođen u Metohiji!
*
Igor Đurić
Klinički život
Totalna konfuzija ili knjiga o duši!
Postmoderna nije mrtva!
Umrli su pisci postmoderne.
Ali su se rodili neki drugi. Ali se rodio jedan posle njih.
Ostalo su pisari.
Knjiga ''Klinički život'' jeste knjiga o duši.
Knjiga ''Klinički život'' govori i o duhovnom propadanju pojednica i kolektivnoj smrti sistema vrednosti jedne nacije. Govori ali ne kaže ništa.
Mi smo klinički živeli u stanju kliničke smrti.
Duša je, pored kosmosa, međaš preko kojega ne možemo ali pokretač koji nas stremi preko toga nemogućeg. Simbolika prodaje duše đavolu vodi nas ka pitanjima a ne ka odgovorima: ko smo i koliko smo spremni da odemo daleko stavljajući lično iznad opšteg, bezobzira koliko korist ličnog bila nemerljivo mala u odnosu na štetu opšteg koju počinimo.
''Klinički život'' ne bi trebalo da čitaju oni koji očekuju od knjige zabavu i koji čitaju današnje ''hitove''. Takođe, niti oni koji traže odgovore.
Ova knjiga je udžbenik o duši.
Ona govori o padu moralnih i svih drugih vrednosti što je prouzrokovalo naš pad na dno i sve ono što se događalo. Knjiga o propadanju generacija koje su vaspitavane u socijalizmu, gde su se na tim osnovama izgradile ličnosti koje su se kao zreli ljudi teško snalazili u tranziciji: gde su vladala sasvim druga pravila.
Ovo je knjiga o gubitnicima tranzicije koji znaju da čitaju: a najviše je takvih jer su ih zamenili nepismeni.
''Pad sistema vrednosti. Smrt morala. To su uzroci smrti države''.
Koliko čovek može da bude oprezan? Čak ni toliko da uveče, pred spavanje, ne legne opremljen za planinarenje, umesto u pidžami?!?
Čovek, sve i da hoće, ne može biti oprezan.
To što je tekst surov i bezobziran, da ne kažemo povremeno prost i pornografski, je upravo razlog želji da se podvuče dilema i pitanje: ''Kako ljudi koji imaju dušu mogu biti takvi: surovi, bezobzirni i prosti?''.
Je li i duša može biti takva? Ako može, a može, čim su ljudi takvi, onda se negde u traganju za njom nešto propustilo.
Ovo je beg iz književnog provincijalizma: sadržajno i tematski. Ova knjiga je protest protiv trenutnog stanja u srpskoj književnosti, u kojoj godinama nije napisan vredan red a kamoli cela knjiga.
Ova knjiga koja samo naizgled u svom početku koketira sa popularnim udžbenicima, ali i sa dramskim tekstom, i sa satirom, i sa pornografijom, i sa psihologijom, alternativnim pogledima: jeste katarzična.
*
О РОМАНУ „ВУК ЈЕ ПОЈЕО ШАРГАРЕПУ“ ИГОРА ЂУРИЋА (staraknjiga.com, 2025.)
- стих у роману -
(Клинички живот, други део)
*
Док смо пишали по себи:
вриштала је смрт около!
- из романа –
*
	Роман који није роман, уосталом, као и сви романи Игора М. Ђурића. То су прилози за психоанализу а сама књига је посвећена онима које сањамо. Па још и: стих у роману. Наслов говори све а, у ствари, ништа о роману. То је једна превара, можда чак и: парадигма или синтагма?!
      У питању је, пре свега, роман о сновима - у сну и на јави!
       Ово је роман дилема и теорема!
       Јесте, пред вама је роман: резиме!
    Ово је први роман у Србији где је коришћена вештачка интелигенција за дијалог о већ завршеном штиву. Дакле, вештачка интелигенција није употребљена као помоћ при формирању фабуле и одабиру форме, већ као анализатор већ постављене радње у одређеној структури.
	Вук веган (vouk култура - једноставно, зар не?!) је симбол новог времена (против којега се аутор слабашно разрачунава речју а веома јако своjим досадaшњим делом): левог либерализма, ЛЏБТ идеологије и зеленог тероризма. Аутор упире прстом (шапом вука вегетаријанца) на све оне битанге који су се отргли од Бога и одрекли породице и који нису у природи свог постанка и постојања, но су антихристи.
	Признаћете, вук који једе шаргарепу (или неко друго воће и поврће) је неприродно стање. То више није вук а није до краја ни шакал! Шакал једе воће кад нема ничег другог – вук, сем меса, ништа макар црк'о!
	Вук веган је слика и прилика данашњег просечног корисног идиота на западу (и свугде другде, са тенденцијом и према Србији). Тај и такав човек (корисни идиот) је приморан, пропагандом агенде, горе поменутих сила у окриљу дубоких држава и српских (људских) непријатеља да чини све и стално онако како му се наложи, да не размишља или сам одлучује (не дај Боже) већ мора непрестано и мазохистички да игнорише и понижава своју природу, традицију, породицу, Бога, државу по наређењу јачих, оних који владају...
	Вукови, по природи крволоци, како им је Бог прописао, завијају у овом роману (кроз уста аутора):
Орешнике за болеснике...
	Русија и Руси, данас, то јест, вукови који кољу плен и једу месо, који чувају накот и живе у чопору, ратује(ју) против вукова који једу поврће, живе у зоолошким вртовима, јебу се у дупе и размножавају вештачки (или усвајају природне вучиће). Не буквално, наравно, већ као концепт.
	Зашто?!
	Кад се вукови натерају да буду вегетаријанци, то је крај вучјег рода! Тако је и са народима, са човеком. Готово! Енде! Нема више!
	Овај светски рат се не води због колонија, неправди, енергената, освајања!
	Не!
	Овај рат се води: да пичка која рађа буде замењена шупком (чија се намена зна); а пенис, који ствара, да се замени језиком који ћути (и: лиже).
	Када се вук који једе шаргарепу, први пут појавио, на фронту против човека који жели да живи како су му и преци живели, да живи слободно и по природи?!
	1999. године на Косову и Метохији једнорози су, по наређењу демократа из Америке и њихових слугу из Европе и са Балкана, напали вукове са Проклетија - Србе. Било их је више, били су много боље опремљени и били су појачани са хијенама из суседства, али нас нису победили на бојном пољу јер их нисмо пустили унутра.
	Није им то ни био циљ: хтели су само да пробају како ће то изгледати против Русије.
	Оног тренутка када су неки вукови прешли с меса на шаргарепе, Срби су нападнути на Косову равном, јер је запад изгубио природно стање свог постојања, а на путу су им се нашли људи који то не признају.
	Тако су Срби привремено изгубили Косово и Метохију а човек са запада је трајно добио штап и шаргарепу.
	Ако сте очекивали да књига говори о горе поменутом вуку геју опширно: варате се. Она само наговештава, кратко и у цртицама.
	Не очекујте очигледно од ове књиге!
	 Нешто је и на читаоцу, ваљда?!
	Ова књига је компилација ауторових мисли у другим књигама (које нису коришћене, а јесу обилато) и очијукање са вештачком интелигенцијом безбожном.
	Првобитни наслов ове књиге био је Пријатељска ватра а то је и главна тема овог списа. Тек се касније схватило да је ово други део романа Клинички живот. Само се јавило и рекло!



Dve knjige za 1000 dinara!
Igor Đurić
Klinički život - Vuk je pojeo šargarepu
Igor Đurić, književnik rođen u Metohiji!

Klinički život - Vuk je pojeo šargarepu

Vasa PopovićPriče iz belog svetaPutopisne reportažepredgovor napisao Momo Kaporbiblioteka ITDVasa Popović (Jazak, 16. mart 1923[1] – Beograd, 23. jun 2007[2]) bio je pisac, scenarista, novinar, satiričar, humorista.Bio je učesnik NOB–a.Bio je veliki prijatelj Branka Ćopića i Miloša Crnjanskog, dugogodišnji urednik „Ježa“ i „NINa“. Britak i duhovit pisao je humoreske za „Politiku“. Neposredno posle Titove smrti napisao je humoresku „Bure“ sa aluzijom na budući raspad Jugoslavije, zbog čega je hitno udaljen iz javnog života.SADRŽAJ:Rim, Pariz, Pigal, Švejkov PRAG, Stari veseli BEČ, Belgija, Švajcarska, Cirih, Sankt Moric, Lozana, Milano, Japan, Tokio, Gejše, Australija, Brizbejn, Kenguri, Rusija, Moskva, Jasna Poljana, Lenjingrad, Neva, SIBIR, Gruzija, KREMLJ, Latinica, 150 str, izvrsno mg

Price iz belog sveta

Vasa Popović
Priče iz belog sveta
Putopisne reportaže
predgovor napisao Momo Kapor
biblioteka ITD
Vasa Popović (Jazak, 16. mart 1923[1] – Beograd, 23. jun 2007[2]) bio je pisac, scenarista, novinar, satiričar, humorista.
Bio je učesnik NOB–a.
Bio je veliki prijatelj Branka Ćopića i Miloša Crnjanskog, dugogodišnji urednik „Ježa“ i „NINa“. Britak i duhovit pisao je humoreske za „Politiku“. Neposredno posle Titove smrti napisao je humoresku „Bure“ sa aluzijom na budući raspad Jugoslavije, zbog čega je hitno udaljen iz javnog života.
SADRŽAJ:
Rim, Pariz, Pigal, Švejkov PRAG, Stari veseli BEČ, Belgija, Švajcarska, Cirih, Sankt Moric, Lozana, Milano, Japan, Tokio, Gejše, Australija, Brizbejn, Kenguri, Rusija, Moskva, Jasna Poljana, Lenjingrad, Neva, SIBIR, Gruzija, KREMLJ, Latinica, 150 str, izvrsno mg


Vasa Popović
Priče iz belog sveta
Putopisne reportaže
predgovor napisao Momo Kapor
biblioteka ITD


Priče iz belog sveta

Enciklopedija narodnog života, običaja i verovanja u Srba na Kosovu i MetohijiVI vek - početak XX vekaviše od 2000 odrednicaTatomir VukanovićETNOLOŠKI REČNIK Srba Metohije, Kosova i Morave 6-početak 20. veka... a) Narodni OBIČAJI - KiM - 6 vek - 20 vek - Enciklopedije b) Narodna VEROVANJA - KiM - 6 vek - 20 vek - Enciklopedije/ Više od 2000 ODREDNICA, Ilustracije (82), Ćirilica, Šiven povez, Obeleživač stranica, 30 cmTatomir Vukanović (Vranje, 2. decembar 1907 — 7. novembar 1997) bio je srpski etnolog i istoričar koji je posebno bio zainteresovan za običaje, kulturu i tradiciju naroda koji su živeli u Staroj Srbiji, Crnoj Gori i na Kosovu i Metohiji.

Enciklopedija narodnog zivota u Srba na Kosovu

Enciklopedija narodnog života, običaja i verovanja u Srba na Kosovu i Metohiji
VI vek - početak XX veka
više od 2000 odrednica
Tatomir Vukanović
ETNOLOŠKI REČNIK Srba Metohije, Kosova i Morave 6-početak 20. veka... a) Narodni OBIČAJI - KiM - 6 vek - 20 vek - Enciklopedije b) Narodna VEROVANJA - KiM - 6 vek - 20 vek - Enciklopedije/ Više od 2000 ODREDNICA, Ilustracije (82), Ćirilica, Šiven povez, Obeleživač stranica, 30 cm
Tatomir Vukanović (Vranje, 2. decembar 1907 — 7. novembar 1997) bio je srpski etnolog i istoričar koji je posebno bio zainteresovan za običaje, kulturu i tradiciju naroda koji su živeli u Staroj Srbiji, Crnoj Gori i na Kosovu i Metohiji.


Enciklopedija narodnog života, običaja i verovanja u Srba na Kosovu i Metohiji
VI vek - početak XX veka
više od 2000 odrednica
Tatomir Vukanović

Enciklopedija narodnog života u Srba na Kosovu

Sclavi i BrindisiDylan Dog - Lift za pakaobroj 41Dylan DogVeseli ČetvrtakTiziano SclaviBruno BrindisiAngelo StanoAscensore per l’Inferno<h3> </h3><h3> </h3>

Dylan Dog - Lift za pakao

Sclavi i Brindisi
Dylan Dog - Lift za pakao
broj 41
Dylan Dog
Veseli Četvrtak
Tiziano Sclavi
Bruno Brindisi
Angelo Stano
Ascensore per l’Inferno






Sclavi i Brindisi
Dylan Dog - Lift za pakao
broj 41

Ivo AndrićProkleta avlija*Roman Prokleta avlija, velikog pisca Ive Andrića, vraća nas u minula vremena gde je pravda bila utopija, ali i san mnogih potlačenih. Likove u delu uglavnom upoznajemo preko priča neke druge osobe, a ne njih samih, ali oni skrivaju probleme s kojima se svakodnevno susrećemo i u našim životima, što govori o njihovoj bezvremenosti. Takvi problemi ne ispoljavaju se javno, nego se drže duboko potisnuti u individuama koje same moraju da se bore s nizom nepravilnosti postojećeg društva. Tako i lik fra Petra upoznajemo preko druge osobe, emotivno vezane za fratra, pa kratko nakon njegove smrti već oseća prazninu i nedostatak bliskosti.

Prokleta avlija

Ivo Andrić
Prokleta avlija
*
Roman Prokleta avlija, velikog pisca Ive Andrića, vraća nas u minula vremena gde je pravda bila utopija, ali i san mnogih potlačenih. Likove u delu uglavnom upoznajemo preko priča neke druge osobe, a ne njih samih, ali oni skrivaju probleme s kojima se svakodnevno susrećemo i u našim životima, što govori o njihovoj bezvremenosti. Takvi problemi ne ispoljavaju se javno, nego se drže duboko potisnuti u individuama koje same moraju da se bore s nizom nepravilnosti postojećeg društva. Tako i lik fra Petra upoznajemo preko druge osobe, emotivno vezane za fratra, pa kratko nakon njegove smrti već oseća prazninu i nedostatak bliskosti.


Boško RuđinčaninZavičaj i Prerovo Dobrice ĆosićaDobrica ĆosićKnjiga o Dobrici Ćosiću i Vrnjačkoj Banji

Zavicaj i Prerovo Dobrice Cosica

Boško Ruđinčanin
Zavičaj i Prerovo Dobrice Ćosića
Dobrica Ćosić
Knjiga o Dobrici Ćosiću i Vrnjačkoj Banji


Zavičaj i Prerovo Dobrice Ćosića

Radoslav BratićSumnja u biografijuRadoslav Bratić, rođen 28. juna 1948. u Bresticama u Hercegovini, Jugoslavija, srpski književnik.Posle školovanja u rodnoj Hercegovini, studirao je jugoslovensku i svetsku književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu.Do sada je objavio romane Smrt spasitenja, Sumnja u biografiju i Trg soli, knjige pripovedaka Slika bez oca, Strah od zvona i Zima u Hercegovini, poetičku knjigu o čitanju Šeherezadin ljubavnik, knjigu eseja i kritike Pisac i dokument i knjige izabranih propovedaka Zima u Hercegovini i druge priče i Najlepše priče Radoslava Bratića.Napisao je i više drama za radio i televiziju. Sam ili sa saradnicima, pripremio je više antologija tekstova iz inostranih književnosti (lužičkih Srba, kineske, indijske, američkih crnaca). Kao urednik u BIGZ-u, uredio je desetak biblioteka domaće i strane književnosti.Bio je član redakcije ili urednik u više časopisa, a sada je glavni urednik časopisa Nova Zora.Dobio je više nagrada: lista Mladost, Isidora Sekulić, Andrićevu, Ćamil Sijarić, Meša Selimović, Borbina, Kočićeva, plaketa Miloš Crnjanski, Zlatna povelja Car Dušan.

Sumnja u biografiju

Radoslav Bratić
Sumnja u biografiju
Radoslav Bratić, rođen 28. juna 1948. u Bresticama u Hercegovini, Jugoslavija, srpski književnik.
Posle školovanja u rodnoj Hercegovini, studirao je jugoslovensku i svetsku književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu.
Do sada je objavio romane Smrt spasitenja, Sumnja u biografiju i Trg soli, knjige pripovedaka Slika bez oca, Strah od zvona i Zima u Hercegovini, poetičku knjigu o čitanju Šeherezadin ljubavnik, knjigu eseja i kritike Pisac i dokument i knjige izabranih propovedaka Zima u Hercegovini i druge priče i Najlepše priče Radoslava Bratića.
Napisao je i više drama za radio i televiziju. Sam ili sa saradnicima, pripremio je više antologija tekstova iz inostranih književnosti (lužičkih Srba, kineske, indijske, američkih crnaca). Kao urednik u BIGZ-u, uredio je desetak biblioteka domaće i strane književnosti.
Bio je član redakcije ili urednik u više časopisa, a sada je glavni urednik časopisa Nova Zora.
Dobio je više nagrada: lista Mladost, Isidora Sekulić, Andrićevu, Ćamil Sijarić, Meša Selimović, Borbina, Kočićeva, plaketa Miloš Crnjanski, Zlatna povelja Car Dušan.


Radoslav Bratić
Sumnja u biografiju
Radoslav Bratić, rođen 28. juna 1948. u Bresticama u Hercegovini, Jugoslavija, srpski književnik

Kako upokojiti vampira

Borislav Pekić