Vreme smrti IV

Danilo NikolićFajront u GrgeteguIzdavač: Narodna knjigaGodina izdanja: 2002.Broj strana: 175.Pismo: ĆirilicaPovez: TvrdDanilo Nikolić (Split, 2. februar 1926 — Beograd, 6. februar 2016) bio je srpski književnik. On je jedan od najznačajnijih pripovedača i romanopisaca srpske književnosti druge polovine 20. veka, čije su knjige višestruko nagrađivane književnim nagradama. Njegov legat nalazi se u Udruženju za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat” u Beogradu.Već od prve stranice čitalac romana "Fajront u Grgretegu" oseća ruku majstora. Mada je mnogo toga drugačije nego u prethodnim knjigama Danila Nikolića (pre svega prostor u kome se zbivanja odvijaju), i ovde je stavljena u dejstvo ona pripovedačka tehnika koja čitaocu omogućava da se kroz priču kreće lako i da, neosetno, silazi u njene dublje slojeve. Pričajući naoko jednostavnu priču o ljudima jednog pokoljenja kome je bilo suđeno da živi u vrlo dramatičnom vremenu, opisujući trenutke u kojima oni osećaju kako životna radost iz njih prosto čili, Danilo Nikolić je ostao veran svom osnovnom načelu - roman treba da bude niz priča koje će povezati likovi i njihove sudbine. Zbog toga priča o Marku Prliću Firangi i njegovim prijateljima i protivnicima postaje i priča o čitavom jednom naraštaju koji u život ulazi sa mnogo poleta i vedrine da bi se, postepeno, pod udarcima svakovrsnih nevolja sve češće suočavao sa naličjem svega oko sebe. Drugim rečima, i priča u romanu "Fajront u Grgetegu" ima dva sloja. U jednom ćemo sresti junake kao mlade ljude, koji tragajući za ljubavlju, prepliću svoje sudbine i postaju zajednica koju mnogo toga i povezuje i razdvaja, a u drugom sloju Nikolićevi junaci su ljudi koji se opraštaju od ljubavi i od života. Mada će na samom kraju romana biti rečeno da "još nije fajront", junaci Nikolićevog romana su u toj meri u vlasti sopstvenog potonuća da ovu poruku, sasvim sigurno, ne primaju kao utehu. Jednostavno, Danilo Nikolić je ispričao priču o snazi ljubavi ali i priču o pustoši koja ostaje kada ljubav prođe.Priča u romanu Fajront u Grgetegu ima dva sloja. U jednom ćemo sresti junake kao mlade ljude koji, tragajući za ljubavlju, prepliću svoje sudbine i postaju zajednica koju mnogo toga povezuje i razdvaja, a u drugom sloju Nikolićevi junaci su ljudi koji se opraštaju i od ljubavi i od života. Mada će na samom kraju romana biti rečeno da "još nije fajront", junaci Nikolićevog romana su u toj meri u vlasti sopstvenog potonuća da ovu poruku, sasvim sigurno, ne primaju kao utehu. Jednostavno, Danilo Nikolić je ispričao priču o snazi ljubavi ali i priču o pustoši koja ostaje kad ljubav prođe.

Fajront u Grgetegu

Danilo Nikolić
Fajront u Grgetegu
Izdavač: Narodna knjiga
Godina izdanja: 2002.
Broj strana: 175.
Pismo: Ćirilica
Povez: Tvrd
Danilo Nikolić (Split, 2. februar 1926 — Beograd, 6. februar 2016) bio je srpski književnik. On je jedan od najznačajnijih pripovedača i romanopisaca srpske književnosti druge polovine 20. veka, čije su knjige višestruko nagrađivane književnim nagradama. Njegov legat nalazi se u Udruženju za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat” u Beogradu.
Već od prve stranice čitalac romana "Fajront u Grgretegu" oseća ruku majstora. Mada je mnogo toga drugačije nego u prethodnim knjigama Danila Nikolića (pre svega prostor u kome se zbivanja odvijaju), i ovde je stavljena u dejstvo ona pripovedačka tehnika koja čitaocu omogućava da se kroz priču kreće lako i da, neosetno, silazi u njene dublje slojeve. Pričajući naoko jednostavnu priču o ljudima jednog pokoljenja kome je bilo suđeno da živi u vrlo dramatičnom vremenu, opisujući trenutke u kojima oni osećaju kako životna radost iz njih prosto čili, Danilo Nikolić je ostao veran svom osnovnom načelu - roman treba da bude niz priča koje će povezati likovi i njihove sudbine. Zbog toga priča o Marku Prliću Firangi i njegovim prijateljima i protivnicima postaje i priča o čitavom jednom naraštaju koji u život ulazi sa mnogo poleta i vedrine da bi se, postepeno, pod udarcima svakovrsnih nevolja sve češće suočavao sa naličjem svega oko sebe. Drugim rečima, i priča u romanu "Fajront u Grgetegu" ima dva sloja. U jednom ćemo sresti junake kao mlade ljude, koji tragajući za ljubavlju, prepliću svoje sudbine i postaju zajednica koju mnogo toga i povezuje i razdvaja, a u drugom sloju Nikolićevi junaci su ljudi koji se opraštaju od ljubavi i od života. Mada će na samom kraju romana biti rečeno da "još nije fajront", junaci Nikolićevog romana su u toj meri u vlasti sopstvenog potonuća da ovu poruku, sasvim sigurno, ne primaju kao utehu. Jednostavno, Danilo Nikolić je ispričao priču o snazi ljubavi ali i priču o pustoši koja ostaje kada ljubav prođe.Priča u romanu Fajront u Grgetegu ima dva sloja. U jednom ćemo sresti junake kao mlade ljude koji, tragajući za ljubavlju, prepliću svoje sudbine i postaju zajednica koju mnogo toga povezuje i razdvaja, a u drugom sloju Nikolićevi junaci su ljudi koji se opraštaju i od ljubavi i od života. Mada će na samom kraju romana biti rečeno da "još nije fajront", junaci Nikolićevog romana su u toj meri u vlasti sopstvenog potonuća da ovu poruku, sasvim sigurno, ne primaju kao utehu. Jednostavno, Danilo Nikolić je ispričao priču o snazi ljubavi ali i priču o pustoši koja ostaje kad ljubav prođe.


Danilo Nikolić  
Fajront u Grgetegu
On je jedan od najznačajnijih pripovedača i romanopisaca srpske književnosti

Muzeji svetaMuzeji JugoslavijeMuzeji Jugoslavijetekst Dragoslav SrejovićIzdavač: Vuk Karadžić, Mladinska knjiga, Mladost, Beograd-Ljubljana-Zagreb 1973; Muzeji sveta: knjiga 8tvrd povez sa omotom, strana 171, bogato ilustrovana, 29cm, stanjeSADRŽAJ:

Muzeji Jugoslavije

Muzeji sveta
Muzeji Jugoslavije
Muzeji Jugoslavije
tekst Dragoslav Srejović
Izdavač: Vuk Karadžić, Mladinska knjiga, Mladost, Beograd-Ljubljana-Zagreb 1973; Muzeji sveta: knjiga 8
tvrd povez sa omotom, strana 171, bogato ilustrovana, 29cm, stanje
SADRŽAJ:



Brana CrnčevićSrpska posla*Jesu li srbomrsci uvereni da je prednost koju su stekli – prvi su prijavili uvek opasnu Srbiju dobroj staroj Evropi – nenadoknadiva?Šta sada već opisani i otpisani Srbi imaju da kažu?O, svašta Srbi imaju da kažu, sinovac.Jesu li srbomrsci verovali da trpeljivi srpski duh mogu pretovariti kao magarca? Zar i magarac pod tolikim teretom ne bi pronjakao?Ako već moramo, a bogme i hoćemo, da pričamo priču pred Evropom i svetom, dobro de – pričaćemo je. Nismo ni mi bez priče. Srpska je priča uverljivija od srbomrzačke. Ne bili u nama buditi guslare. Ako već brojimo mrtve, imamo ih više! Ako pokazujemo rane, dublje ćemo rane pokazati! Ako se budemo skidali do gola i pokazivali ožiljke, videće se da su naši ožiljci i dublji i stariji.Svaku priču možemo ubedljivije no oni ispričati, više nas je priča i koštala!*Branislav „Brana” Crnčević (Kovačica, 8. februar 1933 — Beograd, 14. april 2011) bio je srpski književnik, aforističar, novinar, scenarista i političar. Bio je poslanik Savezne skupštine Savezne Republike Jugoslavije.

Srpska posla

Brana Crnčević
Srpska posla
*
Jesu li srbomrsci uvereni da je prednost koju su stekli – prvi su prijavili uvek opasnu Srbiju dobroj staroj Evropi – nenadoknadiva?
Šta sada već opisani i otpisani Srbi imaju da kažu?
O, svašta Srbi imaju da kažu, sinovac.
Jesu li srbomrsci verovali da trpeljivi srpski duh mogu pretovariti kao magarca? Zar i magarac pod tolikim teretom ne bi pronjakao?
Ako već moramo, a bogme i hoćemo, da pričamo priču pred Evropom i svetom, dobro de – pričaćemo je. Nismo ni mi bez priče. Srpska je priča uverljivija od srbomrzačke. Ne bili u nama buditi guslare. Ako već brojimo mrtve, imamo ih više! Ako pokazujemo rane, dublje ćemo rane pokazati! Ako se budemo skidali do gola i pokazivali ožiljke, videće se da su naši ožiljci i dublji i stariji.
Svaku priču možemo ubedljivije no oni ispričati, više nas je priča i koštala!
*
Branislav „Brana” Crnčević (Kovačica, 8. februar 1933 — Beograd, 14. april 2011) bio je srpski književnik, aforističar, novinar, scenarista i političar. Bio je poslanik Savezne skupštine Savezne Republike Jugoslavije.


Brana Crnčević (Kovačica, 8. februar 1933 — Beograd, 14. april 2011)
Srpska posla

Zagor: Vreme osveteBurattini -PesceVeseli četvrtakIzdavačVeseli četvrtakGodina izdavanja2009Bonelli serijalZagorScenarioMoreno BurattiniCrtežMassimo PesceNaslovna stranaGallieno FerriOriginalni naslovIl tempo della vendettaBroj originalne edicije487JezikSrpskiZemljaItalijaEdicijaRedovna serijaFormat148 x 205 mmPovezMeki povezBroj strana98BojaCrno-belo

Zagor: Vreme osvete

Zagor: Vreme osvete
Burattini -Pesce
Veseli četvrtak
Izdavač
Veseli četvrtak
Godina izdavanja
2009
Bonelli serijal
Zagor
Scenario
Moreno Burattini
Crtež
Massimo Pesce
Naslovna strana
Gallieno Ferri
Originalni naslov
Il tempo della vendetta
Broj originalne edicije
487
Jezik
Srpski
Zemlja
Italija
Edicija
Redovna serija
Format
148 x 205 mm
Povez
Meki povez
Broj strana
98
Boja
Crno-belo


Zagor: Vreme osvete
Burattini -Pesce
Veseli četvrtak


Simon WELFARE &amp; John FAIRLEYMISTERIJE SVIJETAArthur ClarkeOva knjiga je temelj istoimene televizijske serije Yorkshire TelevsionAugust Cesarec, Zagreb, 1982.Tvrd povez, omot, 25 cm, 221 strana, ilustrovanoU ovoj knjizi Arthur Clarke, čije sjajne proročanske i upozoravajuće romane čitaju milioni ljudi, istražuje taj, nauci još nepoznat svet. Teme koje su obrađene u ovoj knjizi su: NLO, Divovi u zemlji, bića iz jezera, krugovi i uspravno kamenje i mnoge druge.Sadržaj:● Izgubljena karika - majmunoliki čovjek● Kabinet čuda● Drevne vatre● Čudovišta iz dubine● Krugovi i uspravljeno kamenje● Bića iz jezera● Likovi u krajoliku● O zvijerima i zmijama● Velika sibirska eksplozija● NLO● Nebeske nepoznanice● Divovi u zemlji

Misterije svijeta

Simon WELFARE & John FAIRLEY
MISTERIJE SVIJETA
Arthur Clarke
Ova knjiga je temelj istoimene televizijske serije Yorkshire Televsion
August Cesarec, Zagreb, 1982.
Tvrd povez, omot, 25 cm, 221 strana, ilustrovano
U ovoj knjizi Arthur Clarke, čije sjajne proročanske i upozoravajuće romane čitaju milioni ljudi, istražuje taj, nauci još nepoznat svet. Teme koje su obrađene u ovoj knjizi su: NLO, Divovi u zemlji, bića iz jezera, krugovi i uspravno kamenje i mnoge druge.
Sadržaj:
● Izgubljena karika - majmunoliki čovjek
● Kabinet čuda
● Drevne vatre
● Čudovišta iz dubine
● Krugovi i uspravljeno kamenje
● Bića iz jezera
● Likovi u krajoliku
● O zvijerima i zmijama
● Velika sibirska eksplozija
● NLO
● Nebeske nepoznanice
● Divovi u zemlji


Arthur Clarke
Misterije svijeta
Simon WELFARE & John FAIRLEY
Artur Klark
Ova knjiga je temelj istoimene televizijske serije Yorkshire Televsion

Frenk HerbertProrokPeščana planetaFrenk Herbert (engl. Franklin Patrick Herbert; Takoma, 8. oktobar 1920 — Medison, 11. februar 1986) je američki pisac naučne fantastike.

Prorok

Frenk Herbert
Prorok
Peščana planeta
Frenk Herbert (engl. Franklin Patrick Herbert; Takoma, 8. oktobar 1920 — Medison, 11. februar 1986) je američki pisac naučne fantastike.



Ljiljana BulatovićIstinita SrebrenicaLjiljana Bulatović Medić (Tomaševo kod Bijelog Polja, 14. april 1940 — Beograd, 3. maj 2023) bila je srpska novinarka, publicista i književnik.Posredstvom svojih sagovornika, ona autentično objavljuje svetu kako su bestidno i zverski mučene srpske žene, majke, njihova deca u kolevkama, kako su ubijani nepokretni starci i kako su se muslimanski „borci“ iživljavali nad zarobljenim Srbima i kako se mnogima ni dan-danas ne zna sudbina. Njene potresne priče, ispisane književnim jezikom, u čitaocu izazivaju uznemirenost i saosećanje. Dragocen prilog utvrđivanju pune istine o mučeničkom stradanju Srba u Srebrenici

Istinita Srebrenica

Ljiljana Bulatović
Istinita Srebrenica
Ljiljana Bulatović Medić (Tomaševo kod Bijelog Polja, 14. april 1940 — Beograd, 3. maj 2023) bila je srpska novinarka, publicista i književnik.
Posredstvom svojih sagovornika, ona autentično objavljuje svetu kako su bestidno i zverski mučene srpske žene, majke, njihova deca u kolevkama, kako su ubijani nepokretni starci i kako su se muslimanski „borci“ iživljavali nad zarobljenim Srbima i kako se mnogima ni dan-danas ne zna sudbina. Njene potresne priče, ispisane književnim jezikom, u čitaocu izazivaju uznemirenost i saosećanje.
 Dragocen prilog utvrđivanju pune istine o mučeničkom stradanju Srba u Srebrenici


Istinita Srebrenica
Ljiljana Bulatović (Tomaševo kod Bijelog Polja, 14. april 1940 — Beograd, 3. maj 2023) bila je srpska novinarka, publicista.


Vreme smrti IV

Dobrica Ćosić