Vreme smrti III

Vladimir DedijerDnevnik I-III1.od 6. aprila 1941. do 27. novembra 1942. 2.od 28. novembra 1942. do 10. novembra 1943. 3.od 10. novembra 1943. do 7.novembra 1944.Peto izdanjeVladimir Vlado Dedijer (Beograd, 4. februar 1914 — Boston, 30. novembar 1990) bio je akademik, istoričar, publicista novinar i učesnik Narodnooslobodilačke borbe.Tokom rata brižljivo je vodio svoj dnevnik, koji je posle rata objavljen.

Dnevnik I-III

Vladimir Dedijer
Dnevnik I-III
1.od 6. aprila 1941. do 27. novembra 1942. 2.od 28. novembra 1942. do 10. novembra 1943. 3.od 10. novembra 1943. do 7.novembra 1944.
Peto izdanje
Vladimir Vlado Dedijer (Beograd, 4. februar 1914 — Boston, 30. novembar 1990) bio je akademik, istoričar, publicista novinar i učesnik Narodnooslobodilačke borbe.
Tokom rata brižljivo je vodio svoj dnevnik, koji je posle rata objavljen.


Vladimir Dedijer Dnevnik I-III 
Vladimir Vlado Dedijer (Beograd, 4. februar 1914 — Boston, 30. novembar 1990)
partizani NOB Drugi svetski rat dnevnik 

Danko ŠipkaVeliki englesko-srpski rečnikRečnike karakteriše okrenutost korisniku, podela na dve jasne grupe u zavisnosti od nivoavladanja jezikom i prilagođenost selekcije i sadržaja potrebama tih grupa. Rečnik od 25 hiljadaodrednica namenjen je osobama sa nivoom vladanja jezikom (1 i 2 na američkoj skali ILR, odnosno A1, A2 i B1 na skali Saveta Evrope CEF, rečnik od 90 hiljada odrednica onima na nivou 3 i višem na skali ILR odnosno B2 i višem na skali CEF).Cela konstrukcija rečnika polazi, dakle, od konkretnih potreba u oba smera (englesko-srpski, srpsko-engleski) a ne od subjektivne procene autora šta uključiti. Ovo je prva prednost u odnosu na postojeće rečnike.

Veliki englesko-srpski recnik

Danko Šipka
Veliki englesko-srpski rečnik
Rečnike karakteriše okrenutost korisniku, podela na dve jasne grupe u zavisnosti od nivoavladanja jezikom i prilagođenost selekcije i sadržaja potrebama tih grupa. Rečnik od 25 hiljadaodrednica namenjen je osobama sa nivoom vladanja jezikom (1 i 2 na američkoj skali ILR, odnosno A1, A2 i B1 na skali Saveta Evrope CEF, rečnik od 90 hiljada odrednica onima na nivou 3 i višem na skali ILR odnosno B2 i višem na skali CEF).Cela konstrukcija rečnika polazi, dakle, od konkretnih potreba u oba smera (englesko-srpski, srpsko-engleski) a ne od subjektivne procene autora šta uključiti. Ovo je prva prednost u odnosu na postojeće rečnike.


Danko Šipka
Veliki englesko-srpski rečnik

Veliki englesko-srpski rečnik

Boris PasternakZaštitna poveljaDetinjstvo LiversoveIl Tratto di ApelleVazdušni koloseciPisma iz Tule*Boris Leonidovič Pasternak (rus. Boris Leonidovič Pasternak, Moskva, 10. februar 1890 — Predelkino kraj Moskve, 30. maj 1960) je bio ruski književnik.Bio je pesnik, novelista, romanopisac i prevodilac. Odrastao je u intelektualnoj sredini, studirao je filozofiju u Moskvi i Marburgu. U mladosti je bio futurista. Poezija mu je pretežno tematski apolitična, literarna i intelektualna. Piše i poeme sa temom prve i druge ruske revolucije. U romanu „Doktor Živago“ oslonio se na tradicije romana 19. veka i izgradio delo na fabuli o sudbini nekoliko porodica, obuhvatio prostor od zapadnih ruskih granica do Sibira, sa Moskvom u središtu, opisao dve ruske revolucije i završio epilogom u vreme Drugog svetskog rata. U Sovjetskom Savezu je roman nazvan „antisovjetskim“, a na Zapadu je 1958. Pasternaku dodeljena Nobelova nagrada, koju pisac nije primio.

Boris Pasternak

Boris Pasternak
Zaštitna povelja
Detinjstvo Liversove
Il Tratto di Apelle
Vazdušni koloseci
Pisma iz Tule
*
Boris Leonidovič Pasternak (rus. Boris Leonidovič Pasternak, Moskva, 10. februar 1890 — Predelkino kraj Moskve, 30. maj 1960) je bio ruski književnik.
Bio je pesnik, novelista, romanopisac i prevodilac. Odrastao je u intelektualnoj sredini, studirao je filozofiju u Moskvi i Marburgu. U mladosti je bio futurista. Poezija mu je pretežno tematski apolitična, literarna i intelektualna. Piše i poeme sa temom prve i druge ruske revolucije. U romanu „Doktor Živago“ oslonio se na tradicije romana 19. veka i izgradio delo na fabuli o sudbini nekoliko porodica, obuhvatio prostor od zapadnih ruskih granica do Sibira, sa Moskvom u središtu, opisao dve ruske revolucije i završio epilogom u vreme Drugog svetskog rata. U Sovjetskom Savezu je roman nazvan „antisovjetskim“, a na Zapadu je 1958. Pasternaku dodeljena Nobelova nagrada, koju pisac nije primio.


Dylan Dog - Mali đavobroj 62IZDAVAČ: Veseli ČetvrtakBROJŠIFRADD VEC 62SCENARIO: Giancarlo MarzanoCRTEŽ: Corrado RoiNASLOVNICA: Angelo StanoORIGINALNI NASLOV: Il piccolo diavoloORIGINALNI BROJ: 271DATUM OBJAVLJIVANJA18.10.2012Dilan Dog (engl. Dylan Dog), horor strip za odrasle koji je stvorio italijanski pisac i novinar Ticijano Sklavi (ital. Tiziano Sclavi) za italijansku izdavačku kuću Serđo Boneli editore, tj. Boneli komiks. Prvi broj ovog stripa izašao je u Italiji 1986. godine i već nakon nekoliko brojeva postigao veliku popularnost. Početkom 1990-ih, Dilan je u celom svetu izlazio u mesečnom tiražu većem od 1.000.000 primeraka. Dark Hors komiks je izdavao englesku verziju Dilana Doga.U bivšoj Jugoslaviji objavljivao ga je novosadski Dnevnik. U Srbiji je 2006. Sistem Komiks objavio nekoliko strip albuma Dilan Dog — gigant, a od 14. februara 2008. Dilana objavljuje izdavačka kuća Veseli četvrtak. U Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, ovaj strip objavljuje izdavačka kuća Ludens.

Dylan Dog - Mali djavo

Dylan Dog - Mali đavo
broj 62
IZDAVAČ: Veseli Četvrtak
BROJ
ŠIFRA
DD VEC 62
SCENARIO: Giancarlo Marzano
CRTEŽ: Corrado Roi
NASLOVNICA: Angelo Stano
ORIGINALNI NASLOV: Il piccolo diavolo
ORIGINALNI BROJ: 271
DATUM OBJAVLJIVANJA
18.10.2012
Dilan Dog (engl. Dylan Dog), horor strip za odrasle koji je stvorio italijanski pisac i novinar Ticijano Sklavi (ital. Tiziano Sclavi) za italijansku izdavačku kuću Serđo Boneli editore, tj. Boneli komiks. Prvi broj ovog stripa izašao je u Italiji 1986. godine i već nakon nekoliko brojeva postigao veliku popularnost. Početkom 1990-ih, Dilan je u celom svetu izlazio u mesečnom tiražu većem od 1.000.000 primeraka. Dark Hors komiks je izdavao englesku verziju Dilana Doga.U bivšoj Jugoslaviji objavljivao ga je novosadski Dnevnik. U Srbiji je 2006. Sistem Komiks objavio nekoliko strip albuma Dilan Dog — gigant, a od 14. februara 2008. Dilana objavljuje izdavačka kuća Veseli četvrtak. U Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, ovaj strip objavljuje izdavačka kuća Ludens.


Dylan Dog - Mali đavo
broj 62
Dilan Dog  horor strip za odrasle koji je stvorio italijanski pisac i novinar Ticijano Sklavi.

Dylan Dog - Mali đavo

AristotelRasprava o dušiO duši je glavna rasprava koju je napisao Aristotel c. 350 pne. Njegova diskusija se usredsređuje na vrste duša koje poseduju različite vrste živih bića, koje se razlikuju po različitim operacijama.Aristotelovo shvatanje "duše" :"Duša se prevashodno sastoji u onome na temelju čega živimo, osećamo i mislimo. Zbog toga je duša pojam i forma, a ne materija i supstrat. Supstanciju, naime, kao što je rečeno, razumevamo trojako - kao formu, materiju i kao spoj jednog i drugog.Od toga materija predstavlja mogućnost, a forma entelehiju. Budući da se živo biće sastoji iz jednog i drugog, to telo ne predstavlja entelehiju duše, nego je duša entelehija tela. Zato ispravno pretpostavljaju oni kojima se čini da nema duše bez tela, niti tela bez duše.Ona doista nije telo nego nešto (deo) od tela, zbog čega i jeste u telu, i to u telu određene vrste, a ne u onakvom telu kao što su je prethodnici [Aristotel misli na Pitagorejce] uklopili, bez pobližeg određenja u koje i kakvo telo, mada je očigledno da ma koja stvar ne prima ma koji sadržaj. To je u skladu sa zdravim razumom. Entelehija svake stvari prirodno se, naime, ostvaruje utoliko što je ta stvar u mogućnosti i u odgovarajućoj materiji..."

Rasprava o dusi

Aristotel
Rasprava o duši
O duši je glavna rasprava koju je napisao Aristotel c. 350 pne. Njegova diskusija se usredsređuje na vrste duša koje poseduju različite vrste živih bića, koje se razlikuju po različitim operacijama.
Aristotelovo shvatanje "duše" :"Duša se prevashodno sastoji u onome na temelju čega živimo, osećamo i mislimo. Zbog toga je duša pojam i forma, a ne materija i supstrat. Supstanciju, naime, kao što je rečeno, razumevamo trojako - kao formu, materiju i kao spoj jednog i drugog.
Od toga materija predstavlja mogućnost, a forma entelehiju. Budući da se živo biće sastoji iz jednog i drugog, to telo ne predstavlja entelehiju duše, nego je duša entelehija tela. Zato ispravno pretpostavljaju oni kojima se čini da nema duše bez tela, niti tela bez duše.
Ona doista nije telo nego nešto (deo) od tela, zbog čega i jeste u telu, i to u telu određene vrste, a ne u onakvom telu kao što su je prethodnici [Aristotel misli na Pitagorejce] uklopili, bez pobližeg određenja u koje i kakvo telo, mada je očigledno da ma koja stvar ne prima ma koji sadržaj. To je u skladu sa zdravim razumom. Entelehija svake stvari prirodno se, naime, ostvaruje utoliko što je ta stvar u mogućnosti i u odgovarajućoj materiji..."


Aristotel
Rasprava o duši
O duši je glavna rasprava koju je napisao Aristotel c. 350 pne. Njegova diskusija se usredsređuje na vrste duša...


Rasprava o duši

Mira VučetićZlatna knjiga kuharstvaKuhajte s ljubavlju i veseljem, pa neće izostati želejni uspjeh.*Zlatna knjiga kuharstva Mira VučetićKuharica Mire Vucetic istinski je klasik medu hrvatskim kuharicama i kanonsko djelo hrvatske gastronomije, prema kojem su svoja prva jela kuhale naše mame i bake, a njime se naveliko služili i profesionalci.To je tradicionalna, klasicna i vrlo temeljita i precizna kuharica koja ne zbunjuje namirnicama koje nisu zastupljene u svakodnevnoj kuhinji.Puna je divnih jela koja nas vracaju za obiteljski stol. Autorica iznosi zavidno znanje o samim namirnicama i procesima u kuhinji, te se bavi i onime što je u svemu tome najdragocjenije: nama – obitelji, prijateljima i gostima – koji se okupljamo oko stola i tako dajemo smisao hrani koju uživamo zajedno.Uz pomna objašnjenja postupaka biranja i pripreme namirnica, uz gotovo tisucu i pol recepata, uz jelovnike za svakodnevnu prehranu zaposlenih ljudi, ali i za sve vrste posebnih prigoda, kao i uz upute o tome kako rasporediti stol kad je za njim više žena nego muškaraca ili obrnuto i sl. ova knjiga nije samo kuharica, vec i pravi udžbenik gradanske kulture i savjetnik o ponašanju u najrazlicitijim situacijama u domacinstvu i za stolom.I kako kaže sama autorica: “Kuhajte s ljubavlju i veseljem, pa nece izostati željeni uspjeh.“

Zlatna knjiga kuharstva

Mira Vučetić
Zlatna knjiga kuharstva
Kuhajte s ljubavlju i veseljem, pa neće izostati želejni uspjeh.
*
Zlatna knjiga kuharstva Mira Vučetić
Kuharica Mire Vucetic istinski je klasik medu hrvatskim kuharicama i kanonsko djelo hrvatske gastronomije, prema kojem su svoja prva jela kuhale naše mame i bake, a njime se naveliko služili i profesionalci.
To je tradicionalna, klasicna i vrlo temeljita i precizna kuharica koja ne zbunjuje namirnicama koje nisu zastupljene u svakodnevnoj kuhinji.
Puna je divnih jela koja nas vracaju za obiteljski stol. Autorica iznosi zavidno znanje o samim namirnicama i procesima u kuhinji, te se bavi i onime što je u svemu tome najdragocjenije: nama – obitelji, prijateljima i gostima – koji se okupljamo oko stola i tako dajemo smisao hrani koju uživamo zajedno.
Uz pomna objašnjenja postupaka biranja i pripreme namirnica, uz gotovo tisucu i pol recepata, uz jelovnike za svakodnevnu prehranu zaposlenih ljudi, ali i za sve vrste posebnih prigoda, kao i uz upute o tome kako rasporediti stol kad je za njim više žena nego muškaraca ili obrnuto i sl. ova knjiga nije samo kuharica, vec i pravi udžbenik gradanske kulture i savjetnik o ponašanju u najrazlicitijim situacijama u domacinstvu i za stolom.
I kako kaže sama autorica: “Kuhajte s ljubavlju i veseljem, pa nece izostati željeni uspjeh.“



Mira Vučetić
Zlatna knjiga kuharstva
Kuhajte s ljubavlju i veseljem, pa neće izostati želejni uspjeh.
kuvar
kulinarstvo

Milomir KragovićDeca olujePriča o odrastanju za jednu noćTUŽNA, osamnaesta godišnjica hrvatske "Oluje" obeležava se i novim romanom Milomira Kragovića "Deca Oluje", u izdanju Kompanije "Novosti", koji je od subote na kioscima u Srbiji, Crnoj Gori i Republici Srpskoj, i već privlači veliku pažnju čitalaca.Ova knjiga donosi potresnu priču o 4. avgustu 1995. godine i progonu srpskog naroda iz Srpske Krajine, a biće predstavljena na današnjoj konferenciji za novinare u Medija centru, u podne. O romanu će govoriti književnik Vanja Bulić, književni kritičar Petar Arbutina, v. d. generalnog direktora i glavnog urednika Kompanije "Novosti" Ratko Dmitrović, kao i sam autor.Roman "Deca Oluje", nosi podnaslov "Priča o odrastanju za jednu noć", i objavljen je u početnom tiražu od 20.000 primeraka. U pitanju je autentično svedočanstvo o patnji, izbegličkoj koloni smrti i sudbinama Krajišnika koji su u jednom danu izgubili sve, osim sećanja. Kragović je građu za knjigu skupljao godinama, koristeći arhive dokumentacionog centra "Veritas", novinske reportaže i intervjue sa stradalnicima. Glavni junak ovog romana je Marko Milojković (u stvarnosti Dragan Mioković), dečak koji je na traktoru dovezao svoju porodicu u Beograd.Ukrstivši imaginaciju i faktografiju, Kragović je sastavio tragičnu hroniku o vremenu kada su ljudi bežali od ljudi, ali i uzbudljivu pripovest koja potvrđuje da na kraju bolnog puta samo ljubav otvara novo poglavlje nade.

Deca oluje

Milomir Kragović
Deca oluje
Priča o odrastanju za jednu noć
TUŽNA, osamnaesta godišnjica hrvatske "Oluje" obeležava se i novim romanom Milomira Kragovića "Deca Oluje", u izdanju Kompanije "Novosti", koji je od subote na kioscima u Srbiji, Crnoj Gori i Republici Srpskoj, i već privlači veliku pažnju čitalaca.
Ova knjiga donosi potresnu priču o 4. avgustu 1995. godine i progonu srpskog naroda iz Srpske Krajine, a biće predstavljena na današnjoj konferenciji za novinare u Medija centru, u podne. O romanu će govoriti književnik Vanja Bulić, književni kritičar Petar Arbutina, v. d. generalnog direktora i glavnog urednika Kompanije "Novosti" Ratko Dmitrović, kao i sam autor.
Roman "Deca Oluje", nosi podnaslov "Priča o odrastanju za jednu noć", i objavljen je u početnom tiražu od 20.000 primeraka. U pitanju je autentično svedočanstvo o patnji, izbegličkoj koloni smrti i sudbinama Krajišnika koji su u jednom danu izgubili sve, osim sećanja. Kragović je građu za knjigu skupljao godinama, koristeći arhive dokumentacionog centra "Veritas", novinske reportaže i intervjue sa stradalnicima. Glavni junak ovog romana je Marko Milojković (u stvarnosti Dragan Mioković), dečak koji je na traktoru dovezao svoju porodicu u Beograd.
Ukrstivši imaginaciju i faktografiju, Kragović je sastavio tragičnu hroniku o vremenu kada su ljudi bežali od ljudi, ali i uzbudljivu pripovest koja potvrđuje da na kraju bolnog puta samo ljubav otvara novo poglavlje nade. 


Milomir Kragović
Deca oluje
Priča o odrastanju za jednu noć

Vreme smrti III

Dobrica Ćosić