Vreme smrti III

Milo LomparNjegoš i modernaMilo Lompar (Beograd, 19. april 1962) srpski je istoričar književnosti, esejista i univerzitetski profesor. Lompar je redovni profesor Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, predsednik Zadužbine Miloša Crnjanskog, nekadašnji generalni direktor Politike i predsednik Srpske književne zadruge. Lomparova studija Duh samoporicanja postala je jedna od najčitanijih knjiga na srpskom jeziku.„Njegoš i moderna“ prva knjiga Mila Lompara posvećena tumačenju Njegoševih dela objavljena je 1998. godine. Drugo izmenjeno izdanje knjige objavljeno je 2008. godine, a ovo je treće izmenjeno izdanje. Analizirajući Njegoševe lirske pesme i spevove, Milo Lompar je srpskoj nauci o književnosti dao važan prilog i pokazao da i danas, usred identitetske i vrednosne pometnje, ima onih koji su spremni da služe temeljnom nalogu svake kulture – uspostavljanju dijaloga sa delima koja su i sama temelj...

Njegos i moderna

Milo Lompar
Njegoš i moderna
Milo Lompar (Beograd, 19. april 1962) srpski je istoričar književnosti, esejista i univerzitetski profesor. Lompar je redovni profesor Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, predsednik Zadužbine Miloša Crnjanskog, nekadašnji generalni direktor Politike i predsednik Srpske književne zadruge. Lomparova studija Duh samoporicanja postala je jedna od najčitanijih knjiga na srpskom jeziku.
„Njegoš i moderna“ prva knjiga Mila Lompara posvećena tumačenju Njegoševih dela objavljena je 1998. godine. Drugo izmenjeno izdanje knjige objavljeno je 2008. godine, a ovo je treće izmenjeno izdanje. 
Analizirajući Njegoševe lirske pesme i spevove, Milo Lompar je srpskoj nauci o književnosti dao važan prilog i pokazao da i danas, usred identitetske i vrednosne pometnje, ima onih koji su spremni da služe temeljnom nalogu svake kulture – uspostavljanju dijaloga sa delima koja su i sama temelj...



Milo Lompar
Njegoš i moderna
„Njegoš i moderna“  prva knjiga Mila Lompara posvećena tumačenju Njegoševih dela objavljena je 1998. godine. 

Njegoš i moderna

Alan Ford - Gumiflexova osvetabroj 193Magnus i BunkerPrevod Nenad BrixyAlan Ford je italijanski strip, koji su stvorili scenarista Lučano Seki (pseudonim Maks Bunker) i crtač Roberto Raviola (pseudonim Magnus). Strip je politička satira koja kao osnovu radnje koristi parodiju na glamurozne tajne agente poput Džejmsa Bonda. Lik Alana Forda Magnus je nacrtao po uzoru na britanskog glumca Pitera O'Tula, dok je u liku Boba Roka dao sopstvenu karikaturu.

Alan Ford - Gumiflexova osveta

Alan Ford - Gumiflexova osveta
broj 193
Magnus i Bunker
Prevod Nenad Brixy
Alan Ford je italijanski strip, koji su stvorili scenarista Lučano Seki (pseudonim Maks Bunker) i crtač Roberto Raviola (pseudonim Magnus). Strip je politička satira koja kao osnovu radnje koristi parodiju na glamurozne tajne agente poput Džejmsa Bonda. Lik Alana Forda Magnus je nacrtao po uzoru na britanskog glumca Pitera O'Tula, dok je u liku Boba Roka dao sopstvenu karikaturu.


Alan Ford - Gumiflexova osveta
broj 193
Magnus i Bunker
Prevod Nenad Brixy

Brana CrnčevićSrpska posla*Jesu li srbomrsci uvereni da je prednost koju su stekli – prvi su prijavili uvek opasnu Srbiju dobroj staroj Evropi – nenadoknadiva?Šta sada već opisani i otpisani Srbi imaju da kažu?O, svašta Srbi imaju da kažu, sinovac.Jesu li srbomrsci verovali da trpeljivi srpski duh mogu pretovariti kao magarca? Zar i magarac pod tolikim teretom ne bi pronjakao?Ako već moramo, a bogme i hoćemo, da pričamo priču pred Evropom i svetom, dobro de – pričaćemo je. Nismo ni mi bez priče. Srpska je priča uverljivija od srbomrzačke. Ne bili u nama buditi guslare. Ako već brojimo mrtve, imamo ih više! Ako pokazujemo rane, dublje ćemo rane pokazati! Ako se budemo skidali do gola i pokazivali ožiljke, videće se da su naši ožiljci i dublji i stariji.Svaku priču možemo ubedljivije no oni ispričati, više nas je priča i koštala!*Branislav „Brana” Crnčević (Kovačica, 8. februar 1933 — Beograd, 14. april 2011) bio je srpski književnik, aforističar, novinar, scenarista i političar. Bio je poslanik Savezne skupštine Savezne Republike Jugoslavije.

Srpska posla

Brana Crnčević
Srpska posla
*
Jesu li srbomrsci uvereni da je prednost koju su stekli – prvi su prijavili uvek opasnu Srbiju dobroj staroj Evropi – nenadoknadiva?
Šta sada već opisani i otpisani Srbi imaju da kažu?
O, svašta Srbi imaju da kažu, sinovac.
Jesu li srbomrsci verovali da trpeljivi srpski duh mogu pretovariti kao magarca? Zar i magarac pod tolikim teretom ne bi pronjakao?
Ako već moramo, a bogme i hoćemo, da pričamo priču pred Evropom i svetom, dobro de – pričaćemo je. Nismo ni mi bez priče. Srpska je priča uverljivija od srbomrzačke. Ne bili u nama buditi guslare. Ako već brojimo mrtve, imamo ih više! Ako pokazujemo rane, dublje ćemo rane pokazati! Ako se budemo skidali do gola i pokazivali ožiljke, videće se da su naši ožiljci i dublji i stariji.
Svaku priču možemo ubedljivije no oni ispričati, više nas je priča i koštala!
*
Branislav „Brana” Crnčević (Kovačica, 8. februar 1933 — Beograd, 14. april 2011) bio je srpski književnik, aforističar, novinar, scenarista i političar. Bio je poslanik Savezne skupštine Savezne Republike Jugoslavije.


Brana Crnčević (Kovačica, 8. februar 1933 — Beograd, 14. april 2011)
Srpska posla

Petrus BorelŠampaver - Nemoralne pričePetrus Borel, bio je francuski pisac romantičarskog pokreta. biblioteka Svetski klasici,Izdavač :Prosveta,BeogradIzdato: 1962Stranica: 250Tvrdi povez,zlatotiskPismo : ĆirilicaPredgovor Miodrag Pavlovićsadržaj :PRIČE 1.Gospodin od Laržantijera, tužilac2.Žakez Barau, drvodelja3.Don Andreja Vezalijus, anatom4.Three fingered jack, Obi5.Dina, lepa Jevrejka6.Pasero, đak7.Šampaver, vukodlak

Sampaver - Nemoralne price

Petrus Borel
Šampaver - Nemoralne priče
Petrus Borel, bio je francuski pisac romantičarskog pokreta.
 biblioteka Svetski klasici,
Izdavač :Prosveta,Beograd
Izdato: 1962
Stranica: 250
Tvrdi povez,zlatotisk
Pismo : Ćirilica
Predgovor Miodrag Pavlović
sadržaj :
PRIČE 
1.Gospodin od Laržantijera, tužilac
2.Žakez Barau, drvodelja
3.Don Andreja Vezalijus, anatom
4.Three fingered jack, Obi
5.Dina, lepa Jevrejka
6.Pasero, đak
7.Šampaver, vukodlak


Petrus Borel
Šampaver - Nemoralne priče

Šampaver - Nemoralne priče

Nacionalna galerija - London , Muzeji svetaAutori : Điđeta Dali REGOLI ; Đanpaolo GANDOLFO ; Rafaele MONTI ; Ana PALUKINI ; Rodolfo PALUKINI ; Liča Ragjanti KOLOBIIzdavač : VUK Karadžić - Beograd ; 1976.god.Broj strana : 172, formata 24 x 29,5 cm.

Nacionalna galerija - London

Nacionalna galerija - London , Muzeji sveta
Autori : Điđeta Dali REGOLI ; Đanpaolo GANDOLFO ; Rafaele MONTI ; Ana PALUKINI ; Rodolfo PALUKINI ; Liča Ragjanti KOLOBI
Izdavač : VUK Karadžić - Beograd ; 1976.god.
Broj strana : 172, formata 24 x 29,5 cm.


Nacionalna galerija - London , Muzeji sveta Điđeta Dali REGOLI ; Đanpaolo GANDOLFO ; Rafaele MONTI ; Ana PALUKINI ; Rodolfo PALUKINI ; Liča Ragjanti 

Sergej Jesenjin Lirika (1917-1923)Celokupna dela, knjiga 4*Sergej Aleksandrovič Jesenjin (rus. Sergéй Aleksándrovič Esénin; Konstantinovo, 3. oktobar 1895 — Lenjingrad, 28. decembar 1925) je bio ruski pesnik, pripadnik književnog pravca imažinizma.Najpoznatije pesme Jesenjina su: Pesma o keruši, Ispovest mangupa, Molitva za umrle, Pismo majci, Kafanska Moskva i Do viđenja, druže moj, do viđenja.Jesenjin važi za jednog od najboljih i ujedno najomiljenijih pesnika Rusije. Zbog porekla sa sela, on je sebe smatrao „pesnikom sela“, i u mnogim svojim delima bavio se životom na selu.

Lirika (1917-1923)

Sergej Jesenjin 
Lirika (1917-1923)
Celokupna dela, knjiga 4
*
Sergej Aleksandrovič Jesenjin (rus. Sergéй Aleksándrovič Esénin; Konstantinovo, 3. oktobar 1895 — Lenjingrad, 28. decembar 1925) je bio ruski pesnik, pripadnik književnog pravca imažinizma.
Najpoznatije pesme Jesenjina su: Pesma o keruši, Ispovest mangupa, Molitva za umrle, Pismo majci, Kafanska Moskva i Do viđenja, druže moj, do viđenja.
Jesenjin važi za jednog od najboljih i ujedno najomiljenijih pesnika Rusije. Zbog porekla sa sela, on je sebe smatrao „pesnikom sela“, i u mnogim svojim delima bavio se životom na selu.


Vuk KrnjevićIsidorine opomeneesejistički kolaži*ISIDORINE OPOMENE , Vuk Krnjević , Prosveta Beograd 2000 , esejistički kolaži , Ovi esejistički kolaži su zanimljivi zbog toga što se autor više puta, od 1966. godine do danas vraćao osnovnim idejama Isidore Sekulić i, poučen njima, pronicljivo tumačio modernu srpsku književnost mek povez, format 13 x 20 cm , ćirilica,376 strana* Bezmalo trideset kraćih i dužih tekstova, podnaslovom nazvanih esejističkim kolažima, složio je pesnik Vuk Krnjević u svoju novu kritičko-esejističku knjigu. Mada ova žanrovska odrednica "pokriva" formu tekstova o kojima je reč i autorov spisateljski postupak podjednako, oni izvesno sadrže središnji predmet. Piše, dakle, Krnjević o delima i delovanju stvaralaca kakvi su, pored ostalih, Vuk Karadžić i NJegoš, Dučić, Rakić i Andrić, Rastko Petrović, Matić i Ristić, Popa, Pavlović i Lalić, Pekić i Kiš. Piše o njihovim delima raspravljajući književno-teorijska, istorijska i društvena, moralna pitanja s njima u neposrednoj vezi. A rečena pitanja, opet, sežu do aktuelne stvarnosti, pa pokreću razmatranje tema o sudbini malih naroda (ponajpre našeg) i gradova u kojima se kulture ukrštaju a nacionalni interesi sučeljavaju (Sarajevo, Mostar), o nacionalno utemeljenim svojstvima umetnosti kojima je put ka univerzalnim vrednostima otvoren... Na delu je, odmah valja reći, koncept slobodnog "esejiziranja" koji ne podleže obavezujućim nalozima forme i kompozicije, metodološkim ograničenjima još manje. Ove tekstove pri tom, ispisuje autor bogatog književnog i životnog iskustva, kritičar koji se kalio na opusima i delima mnogih značajnih srpskih pisaca dvadesetog veka. I ne samo na njima. Mada kadgod eklektično i mestimično površno, najvećma je posredi zanimljivo štivo koje, koncentracijom na probleme od nesumnjive važnosti, uspeva da pronikne specifičnosti duhovne klime naše epohe. Krnjevićeva namera je, međutim, znatno ambicioznija: svoja promišljanja on nastoji da sameri sa stanovištima Isidore Sekulić, spisateljice koja je bila duhovni saučesnik i svedok zbivanja u našoj kulturi dvadesetog veka. Za njegovu generaciju pisaca - veli Krnjević u Predgovoru - Isidora je bila i ostala ona vrsta oslonca (i "utočišta") od kojeg su, polovinom veka, u literaturu kretali sa "moralnom čvrstinom i, što je još presudnije, sa težnjom da se piše i tumači moderna književnost u stalnom dosluhu sa onim što se zbivalo u umjetnosti u svijetu". Podvlačila je "nebitnost aktualizacije umjetnine u svakodnevici", ali je najpodsticajnija bila njena "strasna žudnja" za ponovnim tumačenjem i vrednovanjem "dubinskih slojeva tradicije". Naše i, poređenja radi, tradicije u drugim književnostima. Temeljni Isidorini stavovi poput navedenih, ali i oni iz njih izvedeni, konkretizovani na pojedinačnim pojavama ili delima, služe Krnjeviću kao polazište ili, ako hoćemo, kao "šlagvort" za predstojeći monolog. Na čelu svakog njegovog teksta je jedan citat iz Isidorinih spisa, završnica nas (ako već autor ne konstatuje koliko je, eto, Isidora bila u pravu) privodi drugom, najčešće iz istog konteksta... Osnovno je, dabome, pitanje u kakvom su zapravo odnosu ovi citati i Krnjevićev tekst između njih? Kada je reč o temama koje (uslovno) možemo nazvati istorijskim ili etičkim, koliko i o onima koje proizlaze iz dela Isidorinih savremenika, taj nam se odnos čini prirodan, a Krnjevićev tekst organski celovit. Prvi citat služi ne samo kao polazište, već i kao putokaz za razvijanje ideja, Isidorina su mišljenja u podtekstu tako da ih ne gubimo iz vida, završni citat se nadovezuje na početni, poentirajući celinu. Kada, pak, govor ide o modernijim, teorijskim ili poetičkim problemima vezanim za pisce i dela druge polovine veka, stvari stoje drugačije. Odnos između citata i esejističkog (analitičkog) teksta je najvećma krajnje posredan. Citati deluju nakalemljeno, njihova dalekosežnost problematična, Krnjevićev tekst njima malo dobija, na gubitku je Isidora. Pomišljamo: dobar deo Krnjevićevih esejističkih kolaža sasvim se dobro drži i bez ovih citata. Štaviše, njihova bi objedinjujuća funkcija na zadovoljavajući način bila ostvarena kada bi, kao moto, prethodili svim tekstovima... Samo, naslov knjige Isidorine opomene ne bi, u tom slučaju, odgovarao svrsi koja mu je namenjena.

Isidorine opomene

Vuk Krnjević
Isidorine opomene
esejistički kolaži
*
ISIDORINE OPOMENE , Vuk Krnjević , Prosveta Beograd 2000 , esejistički kolaži , Ovi esejistički kolaži su zanimljivi zbog toga što se autor više puta, od 1966. godine do danas vraćao osnovnim idejama Isidore Sekulić i, poučen njima, pronicljivo tumačio modernu srpsku književnost mek povez, format 13 x 20 cm , ćirilica,376 strana
*
    Bezmalo trideset kraćih i dužih tekstova, podnaslovom nazvanih esejističkim kolažima, složio je pesnik Vuk Krnjević u svoju novu kritičko-esejističku knjigu. Mada ova žanrovska odrednica "pokriva" formu tekstova o kojima je reč i autorov spisateljski postupak podjednako, oni izvesno sadrže središnji predmet.
       Piše, dakle, Krnjević o delima i delovanju stvaralaca kakvi su, pored ostalih, Vuk Karadžić i NJegoš, Dučić, Rakić i Andrić, Rastko Petrović, Matić i Ristić, Popa, Pavlović i Lalić, Pekić i Kiš. Piše o njihovim delima raspravljajući književno-teorijska, istorijska i društvena, moralna pitanja s njima u neposrednoj vezi. A rečena pitanja, opet, sežu do aktuelne stvarnosti, pa pokreću razmatranje tema o sudbini malih naroda (ponajpre našeg) i gradova u kojima se kulture ukrštaju a nacionalni interesi sučeljavaju (Sarajevo, Mostar), o nacionalno utemeljenim svojstvima umetnosti kojima je put ka univerzalnim vrednostima otvoren... Na delu je, odmah valja reći, koncept slobodnog "esejiziranja" koji ne podleže obavezujućim nalozima forme i kompozicije, metodološkim ograničenjima još manje. Ove tekstove pri tom, ispisuje autor bogatog književnog i životnog iskustva, kritičar koji se kalio na opusima i delima mnogih značajnih srpskih pisaca dvadesetog veka. I ne samo na njima. Mada kadgod eklektično i mestimično površno, najvećma je posredi zanimljivo štivo koje, koncentracijom na probleme od nesumnjive važnosti, uspeva da pronikne specifičnosti duhovne klime naše epohe.
       Krnjevićeva namera je, međutim, znatno ambicioznija: svoja promišljanja on nastoji da sameri sa stanovištima Isidore Sekulić, spisateljice koja je bila duhovni saučesnik i svedok zbivanja u našoj kulturi dvadesetog veka. Za njegovu generaciju pisaca - veli Krnjević u Predgovoru - Isidora je bila i ostala ona vrsta oslonca (i "utočišta") od kojeg su, polovinom veka, u literaturu kretali sa "moralnom čvrstinom i, što je još presudnije, sa težnjom da se piše i tumači moderna književnost u stalnom dosluhu sa onim što se zbivalo u umjetnosti u svijetu". Podvlačila je "nebitnost aktualizacije umjetnine u svakodnevici", ali je najpodsticajnija bila njena "strasna žudnja" za ponovnim tumačenjem i vrednovanjem "dubinskih slojeva tradicije". Naše i, poređenja radi, tradicije u drugim književnostima.
       Temeljni Isidorini stavovi poput navedenih, ali i oni iz njih izvedeni, konkretizovani na pojedinačnim pojavama ili delima, služe Krnjeviću kao polazište ili, ako hoćemo, kao "šlagvort" za predstojeći monolog. Na čelu svakog njegovog teksta je jedan citat iz Isidorinih spisa, završnica nas (ako već autor ne konstatuje koliko je, eto, Isidora bila u pravu) privodi drugom, najčešće iz istog konteksta... Osnovno je, dabome, pitanje u kakvom su zapravo odnosu ovi citati i Krnjevićev tekst između njih? Kada je reč o temama koje (uslovno) možemo nazvati istorijskim ili etičkim, koliko i o onima koje proizlaze iz dela Isidorinih savremenika, taj nam se odnos čini prirodan, a Krnjevićev tekst organski celovit. Prvi citat služi ne samo kao polazište, već i kao putokaz za razvijanje ideja, Isidorina su mišljenja u podtekstu tako da ih ne gubimo iz vida, završni citat se nadovezuje na početni, poentirajući celinu. Kada, pak, govor ide o modernijim, teorijskim ili poetičkim problemima vezanim za pisce i dela druge polovine veka, stvari stoje drugačije. Odnos između citata i esejističkog (analitičkog) teksta je najvećma krajnje posredan. Citati deluju nakalemljeno, njihova dalekosežnost problematična, Krnjevićev tekst njima malo dobija, na gubitku je Isidora.
       Pomišljamo: dobar deo Krnjevićevih esejističkih kolaža sasvim se dobro drži i bez ovih citata. Štaviše, njihova bi objedinjujuća funkcija na zadovoljavajući način bila ostvarena kada bi, kao moto, prethodili svim tekstovima... Samo, naslov knjige Isidorine opomene ne bi, u tom slučaju, odgovarao svrsi koja mu je namenjena.


Vuk Krnjević
Isidorine opomene
esejistički kolaži

Vreme smrti III

Dobrica Ćosić