Istorija Boga

Filota TomaToma FilaU ime života*Toma Fila (Bitolj, 29. jul 1941) srpski je advokat i političar cincarskog porekla.*U ime života Filote i Tome File donosi istinite priče o najtežim sudskim odbranama i borbi za pravo na život. Autori, otac i sin, govore iz ličnog i profesionalnog iskustva – kroz 14 događaja iz istorije pravosuđa, suočavaju nas sa ključnim pitanjem: da li iko ima pravo da odluči o tuđem životu? Njihov sudski kredo – „Ne ubij!“ – nije bio samo profesionalni stav, već i lična filozofija rođena u ratu, logoru, sudnici i životnim tragedijama.Od haških zatvorenika do prezrenih pojedinaca, ova knjiga brani pravo na dostojanstvo svakog čoveka, bez obzira na krivicu. Autentično i potresno svedočenje o vrednosti života u društvima u kojima je ona često zanemarena.Čvrsto su verovali da je „Bog na nebu, sud na zemlji“. I da niko nema pravo da uzme nečiji život. Borili su se da, i kod najokorelijih ubica, dokažu da smrt nije kazna, jer mrtvog više niko i ništa ne može da promeni.Branili su mnoge koji su gledali smrti u oči. Ali i one koji su bili od društva osuđeni i odbačeni, kao haški zatvorenici, Slobodan Milošević, Jovanka Broz, Žarko Laušević...Filoti je pred streljački vod otišao svaki peti, od dvadeset šestorice. Jer u vreme u kojem je branio ljudski život je bio jeftin, porote surove, dželati od zanata.Tomi je ubijen jedan branjenik. Odbačenom od svih, lično mu je podigao spomenik.Filota je, u logoru Mathauzen, i sam stajao pred mašinom smrti. Preživeo je slučajno. Ili je sudbina uplela prste. Gledao je ljude koje su odvodili na stratišta. Iz tog razloga mu se, kako je govorio, moglo verovati da poznaje „dah smrti“.Toma je od rođenja slušao o surovosti koju je njegov otac preživeo. Znao je: niko nema pravo da naredi da nekog više ne bude. Svakako, čoveku takvo ovlašćenje ne pripada.„Ne ubij!“, bio je zato za njih prvi zavet u životu i u sudnici.Ova knjiga pisana je na osnovu 14 stvarnih događaja. O njima i o sebi samima. Jer pravi život piše najbolje romane.

U ime zivota

Filota Toma
Toma Fila
U ime života
*
Toma Fila (Bitolj, 29. jul 1941) srpski je advokat i političar cincarskog porekla.
*
U ime života Filote i Tome File donosi istinite priče o najtežim sudskim odbranama i borbi za pravo na život. Autori, otac i sin, govore iz ličnog i profesionalnog iskustva – kroz 14 događaja iz istorije pravosuđa, suočavaju nas sa ključnim pitanjem: da li iko ima pravo da odluči o tuđem životu? Njihov sudski kredo – „Ne ubij!“ – nije bio samo profesionalni stav, već i lična filozofija rođena u ratu, logoru, sudnici i životnim tragedijama.
Od haških zatvorenika do prezrenih pojedinaca, ova knjiga brani pravo na dostojanstvo svakog čoveka, bez obzira na krivicu. Autentično i potresno svedočenje o vrednosti života u društvima u kojima je ona često zanemarena.
Čvrsto su verovali da je „Bog na nebu, sud na zemlji“. I da niko nema pravo da uzme nečiji život. Borili su se da, i kod najokorelijih ubica, dokažu da smrt nije kazna, jer mrtvog više niko i ništa ne može da promeni.
Branili su mnoge koji su gledali smrti u oči. Ali i one koji su bili od društva osuđeni i odbačeni, kao haški zatvorenici, Slobodan Milošević, Jovanka Broz, Žarko Laušević...
Filoti je pred streljački vod otišao svaki peti, od dvadeset šestorice. Jer u vreme u kojem je branio ljudski život je bio jeftin, porote surove, dželati od zanata.
Tomi je ubijen jedan branjenik. Odbačenom od svih, lično mu je podigao spomenik.
Filota je, u logoru Mathauzen, i sam stajao pred mašinom smrti. Preživeo je slučajno. Ili je sudbina uplela prste. Gledao je ljude koje su odvodili na stratišta. Iz tog razloga mu se, kako je govorio, moglo verovati da poznaje „dah smrti“.
Toma je od rođenja slušao o surovosti koju je njegov otac preživeo. Znao je: niko nema pravo da naredi da nekog više ne bude. Svakako, čoveku takvo ovlašćenje ne pripada.
„Ne ubij!“, bio je zato za njih prvi zavet u životu i u sudnici.
Ova knjiga pisana je na osnovu 14 stvarnih događaja. O njima i o sebi samima. Jer pravi život piše najbolje romane.


Filota Toma srpski je advokat i političar cincarskog porekla.
Toma Fila
U ime života
Slobodan Milošević, Jovanka Broz, Žarko Laušević...

U ime života

Milutin BojićIzbor Ivana LalićaSadržaj:PESMEODLOMCI NEDOVRŠENOG EPAKRALJEVA JESENUROŠEVA ŽENIDBAO MILURINU BOJIĆU: Vladimir Ćorović, Isidora Sekulić, Miodrag Pavlović;HRONOLOGIJABIBLIOGRAFIJALITERATURA

Milutin Bojic

Milutin Bojić
Izbor Ivana Lalića
Sadržaj:
PESME
ODLOMCI NEDOVRŠENOG EPA
KRALJEVA JESEN
UROŠEVA ŽENIDBA
O MILURINU BOJIĆU: Vladimir Ćorović, Isidora Sekulić, Miodrag Pavlović;
HRONOLOGIJA
BIBLIOGRAFIJA
LITERATURA


Milutin Bojić

Siniša IvanovićŠpijun u mantiji*Krunoslav Draganović (Orašje, 30. oktobar 1903 — Sarajevo, 3. jul 1983) bio je profesor na zagrebačkom Bogoslovskom fakultetu i jedan od poverljivih ljudi Alojzija Stepinca i Vatikana. Organizator je pacovskih kanala kojim je u Južnu Ameriku prebeglo na hiljade ustaških i nacističkih zločinaca.Krunoslav Draganović je nakon sloma Kraljevine Jugoslavije poslat u Beograd da okupi i vrati hrvatske vojnike i oficire u Zagreb. On je to uspešno obavio, i kao nagradu kasnije dobio misiju u Vatikanu.U avgustu 1943. godine odlazi u Vatikan gde je postavljen za predstavnika NDH. Uz taj poziv obavljao je dužnosti u hrvatskom Crvenom krstu i katoličke Nadbiskupije u Zagrebu. Tako da je dobijao od hrvatske NDH vlade i veliku novčanu pomoć. Nakon završetka Drugog svetskog rata, veliki deo tog novca je ostao kod Draganovića. Jedan od bitnih poslova koje je Draganović trebalo da obavi u Vatikanu, jeste uspostavljanje saradnje sa engleskom i američkom obaveštajnom službom, što mu i uspelo.Od maja 1945. pa do decembra 1948. Krunoslav Draganović je intenzivno radio na prebacivanju ustaških i nacističkih zločinaca u Južnu Ameriku (Argentina, Paragvaj, Bolivija). U to vreme je bio zaposlen u katoličkom institutu Sv. Jeronima u Rimu, gde je dobio na raspolaganje crkvene prostorije koje nisu bile dostupne vojnim i civilnim vlastima Italije. Zajedno sa još nekoliko katoličkih sveštenika poreklom iz Jugoslavije (dr Dominik Mandić, fra Vitomir Naletilić, don Ivan Ilijić i dr.) obilazio je logore u Italiji i Austriji, gde su pronalazili ustaške zločince i davali im lažna dokumenta, a potom brodovima ih prebacivali u Južnu Ameriku.Jedan pretres Cije koji je izvršen u institutu „Sv. Jeronimo“ septembra 1947. pokazao je da je Krunoslav Draganović bio umešan u pomoć više od 20.000 ustaških i nacističkih zločinaca prilikom bežanja van Evrope, uključujići i ustaškog poglavnika Anta Pavelića i Klausa Barbija, poznatijeg kao „koljač iz Liona“.Kasnije su izveštaji Cije utvrdili da postoji tajna operacija "RATLINE" (pacovski kanali), koju je Krunoslav Draganić vodio sa katoličkim sveštenicima za pomaganje prebacivanja ustaških zločinaca iz Evrope. Sve to je rađeno pod plaštom vatikanske agencije „Nacionalna katolička dobrotvorna organizacija“ za raseljavanje lica koja nisu imala dokumenta, begunaca od pravde, genocidnih zločinaca NDH.[3] Svi ti zločinci su sa sobom nosili opljačkano zlato od svojih žrtava.[3] Upravo to zlato je kasnije omogućavalo ustaškoj emigraciji da finansira terorističke akcije u Jugoslaviji i njenih diplomata (npr. Raduča '72, ubistvo Vladimira Rolovića, otimanje aviona 1972. i druge).Radio je u Vatikanu sve do 1964. kada je prešao u gradić Presbaum, kraj Beča. Tu je nastavio svoju saradnju sa ustaškom emigracijom. Pored toga pisao je i niz naučnih radova, a najviše u vezi sa dešavanjima u Blajburgu maja 1945.Krunoslava Draganovića je 10. septembra 1967. godine uhapsila jugoslovenska Udba u Trstu, odakle je bio prebačen u Beograd, a potom u Sarajevo. Mesecima je kasnije išao u zgradu sarajevske policije, gde je davao iskaz policijskim istražiteljima o svom radu ranijih godina. U to vreme je bio stalno pod prismotrom Udbe, jer su ustaški emigranti imali dobar motiv da ga likvidiraju, jer su se bojali odavanja informacija. Njegov iskaz u policiji je nakucan na 9.000 stranica.To hapšenje Krunoslava Draganovića iz 1967. godine je izazvalo brojne reakcije, ne samo u Evropi, već i širom sveta. Mnogi su bili u dilemi da li se Draganović sam predao jugoslovenskoj Udbi, ili je Udba zaista uspela da se dokopa jedne od najtraženijih osoba.Krunoslav Draganović je umro u sarajevskoj bolnici Koševo 3. jula 1983.Sahranjen je u uskom krugu ljudi na sarajevskom groblju „Bare“. Na sahrani su bila prisutna tri sveštenika i tri svetovna lica.

Spijun u mantiji

Siniša Ivanović
Špijun u mantiji
*
Krunoslav Draganović (Orašje, 30. oktobar 1903 — Sarajevo, 3. jul 1983) bio je profesor na zagrebačkom Bogoslovskom fakultetu i jedan od poverljivih ljudi Alojzija Stepinca i Vatikana. Organizator je pacovskih kanala kojim je u Južnu Ameriku prebeglo na hiljade ustaških i nacističkih zločinaca.
Krunoslav Draganović je nakon sloma Kraljevine Jugoslavije poslat u Beograd da okupi i vrati hrvatske vojnike i oficire u Zagreb. On je to uspešno obavio, i kao nagradu kasnije dobio misiju u Vatikanu.
U avgustu 1943. godine odlazi u Vatikan gde je postavljen za predstavnika NDH. Uz taj poziv obavljao je dužnosti u hrvatskom Crvenom krstu i katoličke Nadbiskupije u Zagrebu. Tako da je dobijao od hrvatske NDH vlade i veliku novčanu pomoć. Nakon završetka Drugog svetskog rata, veliki deo tog novca je ostao kod Draganovića. Jedan od bitnih poslova koje je Draganović trebalo da obavi u Vatikanu, jeste uspostavljanje saradnje sa engleskom i američkom obaveštajnom službom, što mu i uspelo.
Od maja 1945. pa do decembra 1948. Krunoslav Draganović je intenzivno radio na prebacivanju ustaških i nacističkih zločinaca u Južnu Ameriku (Argentina, Paragvaj, Bolivija). U to vreme je bio zaposlen u katoličkom institutu Sv. Jeronima u Rimu, gde je dobio na raspolaganje crkvene prostorije koje nisu bile dostupne vojnim i civilnim vlastima Italije. Zajedno sa još nekoliko katoličkih sveštenika poreklom iz Jugoslavije (dr Dominik Mandić, fra Vitomir Naletilić, don Ivan Ilijić i dr.) obilazio je logore u Italiji i Austriji, gde su pronalazili ustaške zločince i davali im lažna dokumenta, a potom brodovima ih prebacivali u Južnu Ameriku.
Jedan pretres Cije koji je izvršen u institutu „Sv. Jeronimo“ septembra 1947. pokazao je da je Krunoslav Draganović bio umešan u pomoć više od 20.000 ustaških i nacističkih zločinaca prilikom bežanja van Evrope, uključujići i ustaškog poglavnika Anta Pavelića i Klausa Barbija, poznatijeg kao „koljač iz Liona“.
Kasnije su izveštaji Cije utvrdili da postoji tajna operacija "RATLINE" (pacovski kanali), koju je Krunoslav Draganić vodio sa katoličkim sveštenicima za pomaganje prebacivanja ustaških zločinaca iz Evrope. Sve to je rađeno pod plaštom vatikanske agencije „Nacionalna katolička dobrotvorna organizacija“ za raseljavanje lica koja nisu imala dokumenta, begunaca od pravde, genocidnih zločinaca NDH.[3] Svi ti zločinci su sa sobom nosili opljačkano zlato od svojih žrtava.[3] Upravo to zlato je kasnije omogućavalo ustaškoj emigraciji da finansira terorističke akcije u Jugoslaviji i njenih diplomata (npr. Raduča '72, ubistvo Vladimira Rolovića, otimanje aviona 1972. i druge).
Radio je u Vatikanu sve do 1964. kada je prešao u gradić Presbaum, kraj Beča. Tu je nastavio svoju saradnju sa ustaškom emigracijom. Pored toga pisao je i niz naučnih radova, a najviše u vezi sa dešavanjima u Blajburgu maja 1945.
Krunoslava Draganovića je 10. septembra 1967. godine uhapsila jugoslovenska Udba u Trstu, odakle je bio prebačen u Beograd, a potom u Sarajevo. Mesecima je kasnije išao u zgradu sarajevske policije, gde je davao iskaz policijskim istražiteljima o svom radu ranijih godina. U to vreme je bio stalno pod prismotrom Udbe, jer su ustaški emigranti imali dobar motiv da ga likvidiraju, jer su se bojali odavanja informacija. Njegov iskaz u policiji je nakucan na 9.000 stranica.
To hapšenje Krunoslava Draganovića iz 1967. godine je izazvalo brojne reakcije, ne samo u Evropi, već i širom sveta. Mnogi su bili u dilemi da li se Draganović sam predao jugoslovenskoj Udbi, ili je Udba zaista uspela da se dokopa jedne od najtraženijih osoba.
Krunoslav Draganović je umro u sarajevskoj bolnici Koševo 3. jula 1983.
Sahranjen je u uskom krugu ljudi na sarajevskom groblju „Bare“. Na sahrani su bila prisutna tri sveštenika i tri svetovna lica.


Siniša Ivanović
Špijun u mantiji
Krunoslav Draganović (Orašje, 30. oktobar 1903 — Sarajevo, 3. jul 1983)

Špijun u mantiji

Dilan Dog - Na talasima sećanjastrip u kolorubroj 15Na adresi Dylana Doga, slavnog istraživača noćnih mora, pojavljuje se zgodna Eva Collins, i moli ga da preuzme njezin slučaj. Eva, naime, tvrdi da ju je neko ubio...Izdavač: Veseli četvrtakGodina izdavanja: 2009Bonelli serijal: Dilan DogScenario: Pasquale RujuCrtež: Giovanni FreghieriNaslovna strana: Angelo StanoOriginalni naslov: Sul filo dei ricordiBroj originalne edicije: 224Format: 148 x 205 mmPovez: Meki povezBroj strana: 98Boja: U boji

Dylan Dog - Na talasima secanja

Dilan Dog - Na talasima sećanja
strip u koloru
broj 15
Na adresi Dylana Doga, slavnog istraživača noćnih mora, pojavljuje se zgodna Eva Collins, i moli ga da preuzme njezin slučaj. Eva, naime, tvrdi da ju je neko ubio...
Izdavač: Veseli četvrtak
Godina izdavanja: 2009
Bonelli serijal: Dilan Dog
Scenario: Pasquale Ruju
Crtež: Giovanni Freghieri
Naslovna strana: Angelo Stano
Originalni naslov: Sul filo dei ricordi
Broj originalne edicije: 224
Format: 148 x 205 mm
Povez: Meki povez
Broj strana: 98
Boja: U boji


Dilan Dog - Na talasima sećanja , u boji, Na adresi Dylana Doga, slavnog istraživača noćnih mora, pojavljuje se zgodna Eva Collins

Dylan Dog - Na talasima sećanja

Robert ŠnakenbergTajni život pisacaNeobične ali istinite priče o ubicama, preljubnicima, zavisnicima i ostalim književnim legendama.Nečuvenim i necenzurisanim portretima slavnih pisaca, od Vilijama Šekspira do Ernesta Hemingveja, Tajni život velikih pisaca čačnuo je sva ona pitanja kojih su se vaši profesori književnosti pribojavali: S kim je to Luis Kerol voleo da se druži? Čime se lečio Dž. D. Selindžer? S koliko je žena (i muškaraca) spavao Lord bajron? Zašto Ajn Rand obožava Čarlijeve anđele? Klasična književnost nikad nije bila tako zabavna!

Tajni zivot pisaca

Robert Šnakenberg
Tajni život pisaca
Neobične ali istinite priče o ubicama, preljubnicima, zavisnicima i ostalim književnim legendama.
Nečuvenim i necenzurisanim portretima slavnih pisaca, od Vilijama Šekspira do Ernesta Hemingveja, Tajni život velikih pisaca čačnuo je sva ona pitanja kojih su se vaši profesori književnosti pribojavali: S kim je to Luis Kerol voleo da se druži? Čime se lečio Dž. D. Selindžer? S koliko je žena (i muškaraca) spavao Lord bajron? Zašto Ajn Rand obožava Čarlijeve anđele? Klasična književnost nikad nije bila tako zabavna!


Tajni život pisaca

Alan Ford - Vesela dolinabroj 346Magnus &amp; BunkerU jednom kutku Unije živi Vesela dolina; i u Veseloj dolini, život je milina; i farmer i radnik vole ptica pjev; jer kad čuju njihov pjev; na licu nije gnjev. Ali nestade odjednom iz Doline milina, jer sve što sad se čuje, samo je tišina. Da otkriju gdje ptice nestale su sve; u pomoć farmer zove, grupu TNT!

Alan Ford - Vesela dolina

Alan Ford - Vesela dolina
broj 346
Magnus & Bunker
U jednom kutku Unije živi Vesela dolina; i u Veseloj dolini, život je milina; i farmer i radnik vole ptica pjev; jer kad čuju njihov pjev; na licu nije gnjev. Ali nestade odjednom iz Doline milina, jer sve što sad se čuje, samo je tišina. Da otkriju gdje ptice nestale su sve; u pomoć farmer zove, grupu TNT!


Alan Ford - Vesela dolina
broj 346
Magnus & Bunker

Marti Misterija - Karavađov kod, br. 13Izdavač: Veseli četvrtakGodina izdavanja: 2010Bonelli serijal: Marti MisterijaScenario: Alfredo CastelliCrtež:Daniele CaluriNaslovna strana: Giancarlo AlessandriniOriginalni naslov: Il codice CaravaggioBroj originalne edicije: 291Jezik: SrpskiZemlja: ItalijaEdicija: Redovna serijaFormat: 148 x 205 mmPovez: Meki povezBroj strana: 160Boja: Crno-beloMarti i Java su u Firenci zbog muzičkog festivala, ali i zbog skupljanja materijala za novu epizodu italijanskih Misterijinih misterija, kad su već tu. Tema je malecno ostrvo Pijanoza, koja krije zanimljive tajne poput ranohrišćanskih katakombi i templara. U celu priču upliće se i Martijev producent Aron, koji želi da epizoda bude posvećena Karavađu. I zaista, kada se desi jedno ubistvo upravo na Pijanozi, Marti i Java će nevoljno krenuti za dešifrovanjem Karavađovog koda…

Marti Misterija - Karavadjov kod

Marti Misterija - Karavađov kod, br. 13
Izdavač: Veseli četvrtak
Godina izdavanja: 2010
Bonelli serijal: Marti Misterija
Scenario: Alfredo Castelli
Crtež:Daniele Caluri
Naslovna strana: Giancarlo Alessandrini
Originalni naslov: Il codice Caravaggio
Broj originalne edicije: 291
Jezik: Srpski
Zemlja: Italija
Edicija: Redovna serija
Format: 148 x 205 mm
Povez: Meki povez
Broj strana: 160
Boja: Crno-belo
Marti i Java su u Firenci zbog muzičkog festivala, ali i zbog skupljanja materijala za novu epizodu italijanskih Misterijinih misterija, kad su već tu. Tema je malecno ostrvo Pijanoza, koja krije zanimljive tajne poput ranohrišćanskih katakombi i templara. U celu priču upliće se i Martijev producent Aron, koji želi da epizoda bude posvećena Karavađu. I zaista, kada se desi jedno ubistvo upravo na Pijanozi, Marti i Java će nevoljno krenuti za dešifrovanjem Karavađovog koda…


Marti Misterija - Karavađov kod, br. 13, strip, Veseli četvrtak, Marti i Java su u Firenci zbog muzičkog festivala. Tema je malecno ostrvo Pijanoza,

Istorija Boga

Karen Armstrong