Istorija Boga

Džejn OstinRazum i osećajnostRazum i osećajnost je prvi objavljen roman Džejn Ostin, izdat 1811. godine pod pseudonimom "Dama." Radnja ovog dela romantične beletristike, bolje poznate kao komedija naravi, odvija se u jugozapadnoj Engleskoj, Londonu i Kentu između 1792. i 1797. godine i opisuje život i ljubavi sestara Dašvud, Elinor i Merijen. Roman prati dvije mlade dame u njihov novi dom, skromnu kuću na imanju dalekih rođaka, gdje će doživjeti ljubav, romansu i tugu. Filozofsko razrešenje romana je dvosmisleno: čitalac mora sam odlučiti da li su se razum i osećajnost zaista sjedinili. Prvi obljavljeni roman Džejn Ostin, „Razum i osećajnost”, predstavlja savršeno zabavnu priču o snazi duha i ljubavi u čijem se centru nalaze dve sestre sasvim različitih naravi ­- Elinora i Marijana Dešvud.Marijana Dešvud se ponosi bogatstvom emotivnog sveta i snagom svojih osećanja, duboko prezirući materijalne interese i logiku praktičnog života. Ona zamera svojoj sestri Elinori što je suviše uzdržana, praktična i razumna. Ali već prva lična drama, obrt životne igre u kojoj se svako kali i stiče svoje pravo lice, prenuće Marijanu iz njene zablude i njenu složenu ličnost upotpuniti hrabrošću, iskustvom i razboritošću.

Razum i osecajnost

Džejn Ostin
Razum i osećajnost
Razum i osećajnost je prvi objavljen roman Džejn Ostin, izdat 1811. godine pod pseudonimom "Dama." Radnja ovog dela romantične beletristike, bolje poznate kao komedija naravi, odvija se u jugozapadnoj Engleskoj, Londonu i Kentu između 1792. i 1797. godine i opisuje život i ljubavi sestara Dašvud, Elinor i Merijen. Roman prati dvije mlade dame u njihov novi dom, skromnu kuću na imanju dalekih rođaka, gdje će doživjeti ljubav, romansu i tugu. Filozofsko razrešenje romana je dvosmisleno: čitalac mora sam odlučiti da li su se razum i osećajnost zaista sjedinili. 
Prvi obljavljeni roman Džejn Ostin, „Razum i osećajnost”, predstavlja savršeno zabavnu priču o snazi duha i ljubavi u čijem se centru nalaze dve sestre sasvim različitih naravi ­- Elinora i Marijana Dešvud.
Marijana Dešvud se ponosi bogatstvom emotivnog sveta i snagom svojih osećanja, duboko prezirući materijalne interese i logiku praktičnog života. Ona zamera svojoj sestri Elinori što je suviše uzdržana, praktična i razumna. Ali već prva lična drama, obrt životne igre u kojoj se svako kali i stiče svoje pravo lice, prenuće Marijanu iz njene zablude i njenu složenu ličnost upotpuniti hrabrošću, iskustvom i razboritošću.


Džejn Ostin
Razum i osećajnost
Razum i osećajnost je prvi objavljen roman Džejn Ostin, izdat 1811. godine pod pseudonimom "Dama."

Razum i osećajnost

Milo Gligorijević Rat i mir Vladimira Dedijera﻿Vladimir Dedijer, istoričar, novinar i politički radnik, je rođen u Beogradu. Upisuje Pravni fakultet, ali ga napušta usled nemaštine. Zapošljava se u “Politici”, gde radi kao dopisnik iz nekoliko zemalja. Na početku Drugog svetskog rata odlazi u partizane. Učestvovao je u borbama u kojima je ranjavan, a u bici na Sutjesci je poginula njegova supruga Olga Dedijer. Po završenom ratu predaje istoriju na Filozofskom fakultetu i postaje urednik “Borbe”. Zbog podrške Milovanu Đilasu je osuđen na jednogodišnju zatvorsku kaznu. Napušta sve političke i društvene funkcije i seli se u SAD 1955. godine. Predavao je na nekoliko univerziteta (Harvard, Jejl, Prinston, Sorbona…), i u isto vreme bio član Raselovog suda. Napisao je mnoštvo istorijskih studija i radova, među kojima se ističu: “Dnevnik 1941-1945”, “Istorija Jugoslavije”, “Novi prilozi za biografiju Josipa Broza Tita”, “Jasenovac i Vatikan”… Njegova knjiga “Sarajevo 1914” se i danas u svetskim razmerama smatra za najbolju istorijsku studiju napisanu o sarajevskom atentatu.Milovan Milo Gligorijević (24. januar 1942 — 23. jun 2017) bio je srpski novinar, književnik, publicista i izdavač.Rođen je u selu Radanovci kod Kosjerića, odakle se kao devetogodišnjak preselio u Valjevo.Bio je najmlađi maturant u istoriji Valjevske gimnazije. Diplomirao je na grupi za jugoslovensku i svetsku književnost Filološkog fakulteta u Beogradu.Od 1964. godine je bio novinar dnevnog lista "Borba". Godine 1976. je izabran za glavnog i odgovornog urednika lista "Mladost", ali je smenjen na zahtev političkih struktura posle samo nekoliko meseci. Od 1977. je novinar "NIN"-a u kome je bio urednik kulturne rubrike, glavni i odgovorni urednik i potom predsednik Upravnog odbora. Godine 1999. napušta novinarstvo i počinje da se bavi izdavaštvom.Preminuo je 23. juna 2017. u Beogradu.

Rat i mir Vladimira Dedijera

Milo Gligorijević 
Rat i mir Vladimira Dedijera
﻿Vladimir Dedijer, istoričar, novinar i politički radnik, je rođen u Beogradu. Upisuje Pravni fakultet, ali ga napušta usled nemaštine. Zapošljava se u “Politici”, gde radi kao dopisnik iz nekoliko zemalja. Na početku Drugog svetskog rata odlazi u partizane. Učestvovao je u borbama u kojima je ranjavan, a u bici na Sutjesci je poginula njegova supruga Olga Dedijer. Po završenom ratu predaje istoriju na Filozofskom fakultetu i postaje urednik “Borbe”. Zbog podrške Milovanu Đilasu je osuđen na jednogodišnju zatvorsku kaznu. Napušta sve političke i društvene funkcije i seli se u SAD 1955. godine. Predavao je na nekoliko univerziteta (Harvard, Jejl, Prinston, Sorbona…), i u isto vreme bio član Raselovog suda. Napisao je mnoštvo istorijskih studija i radova, među kojima se ističu: “Dnevnik 1941-1945”, “Istorija Jugoslavije”, “Novi prilozi za biografiju Josipa Broza Tita”, “Jasenovac i Vatikan”… Njegova knjiga “Sarajevo 1914” se i danas u svetskim razmerama smatra za najbolju istorijsku studiju napisanu o sarajevskom atentatu.
Milovan Milo Gligorijević (24. januar 1942 — 23. jun 2017) bio je srpski novinar, književnik, publicista i izdavač.
Rođen je u selu Radanovci kod Kosjerića, odakle se kao devetogodišnjak preselio u Valjevo.
Bio je najmlađi maturant u istoriji Valjevske gimnazije. Diplomirao je na grupi za jugoslovensku i svetsku književnost Filološkog fakulteta u Beogradu.
Od 1964. godine je bio novinar dnevnog lista "Borba". Godine 1976. je izabran za glavnog i odgovornog urednika lista "Mladost", ali je smenjen na zahtev političkih struktura posle samo nekoliko meseci. Od 1977. je novinar "NIN"-a u kome je bio urednik kulturne rubrike, glavni i odgovorni urednik i potom predsednik Upravnog odbora. Godine 1999. napušta novinarstvo i počinje da se bavi izdavaštvom.
Preminuo je 23. juna 2017. u Beogradu.


Milo Gligorijević Rat i mir Vladimira Dedijera istorija biografije stare knjige polovne knjige

Mika Alas Beleške o životu velikog matematičara Mihaila PetrovićaMilutin Milanković - Jelenko MihailovićPriredio Vlado MilićevićBeograd - Kalgari 2012Ova knjiga predstavlja izuzetno lepo napisanu biografiju našeg čuvenog naučnika Mihaila Petrovića Alasa (1868-1943). U knjizi je Mika Alas predstavljen ne samo kao naučnik, svetski priznat matematičar, nego i kao čovek izuzetnog živog i nemirnog duha. ''Miran, tih, skroman, čovečanski jednostavan, nadčovečanski obdaren, Petrović je bio jedan od najvećih sinova naše zemlje'' - ovo je jedna od rečenica kojima se Milanković oprostio od Mike Alasa, a koju možemo da pročitamo i u ovom delu.Mika Alas je kroz niz zanimljivih priča i anegdota u knjizi predstavljen kao čovek koji je strasno voleo ribolov, putovanja, muziku, druženje sa ljudima... Posebnu vrednost knjige čini to što su o njemu pisala dva čoveka koji su mu lično bili bliski, a koji su i sami su bili vrlo produhovljeni ljudi.

Mika Alas

Mika Alas 
Beleške o životu velikog matematičara Mihaila Petrovića
Milutin Milanković - Jelenko Mihailović
Priredio Vlado Milićević
Beograd - Kalgari 2012
Ova knjiga predstavlja izuzetno lepo napisanu biografiju našeg čuvenog naučnika Mihaila Petrovića Alasa (1868-1943). U knjizi je Mika Alas predstavljen ne samo kao naučnik, svetski priznat matematičar, nego i kao čovek izuzetnog živog i nemirnog duha. ''Miran, tih, skroman, čovečanski jednostavan, nadčovečanski obdaren, Petrović je bio jedan od najvećih sinova naše zemlje'' - ovo je jedna od rečenica kojima se Milanković oprostio od Mike Alasa, a koju možemo da pročitamo i u ovom delu.
Mika Alas je kroz niz zanimljivih priča i anegdota u knjizi predstavljen kao čovek koji je strasno voleo ribolov, putovanja, muziku, druženje sa ljudima... Posebnu vrednost knjige čini to što su o njemu pisala dva čoveka koji su mu lično bili bliski, a koji su i sami su bili vrlo produhovljeni ljudi.



Mika Alas Beleške o životu velikog matematičara Mihaila Petrovića Milutin Milanković - Jelenko Mihailović Vlado Milićević

Sotheby's catalog 2007, London july 2007English literature, history, children's books and illustrationsEngleska književnost, istorija, knjige za decu i ilustracije.

Sotheby's catalog 2007

Sotheby's catalog 2007, London july 2007
English literature, history, children's books and illustrations
Engleska književnost, istorija, knjige za decu i ilustracije.


Igor ĐurićDeveti krug Svetog kraljaPreturajući po raznim novinskim tekstovima i zbornicima dokumenata vezanim za Staru Srbiju, naišao sam na zanimljivu informaciju, prvo kroz jednu novinsku vest, a kasnije i kroz naređenja komandanta Treće armije, o tome kako se izvesni doktor Rašović sa naoružanim ljudima zatvorio u manastiru Visoki Dečani, 6. maja 1919. godine, i tamo proglasio socijalističku republiku, koja doduše nije trajala dugo, nije ostavila nikakvog traga i neslavno se završila. Mora se priznati da je taj podatak, sam po sebi, bio interesantan i intrigantan. Ja sam već čitao o takozvanom „zelenom kadru“, proglašavanju sovjetskih republika širom Evrope (Mađarska sovjetska republika proglašena je tek mesec dana pre ove Dečanske, u Nemačkoj je ugušen isti pokušaj uz prolivanje krvi), gledao i filmove, ali do tad nisam znao da je takvih pokušaja bilo i u Metohiji, pa još u samom manastiru Visoki Dečani.Deveti krug Svetog kralja je roman u kojem glavni lik manastir Visoki Dečani preko svoje Kapije saobraća sa Vasionom pod budnim okom Svetog Vuka, putuje kroz srpsku istoriju i narod koji ga je sagradio povezuje sa Kosmosom.Deveti krug je pripovetka zaodenuta plaštom romana! To je mistična istorija naroda i klasična povest Kosmosa.Deveti krug Svetog kralja je, između ostalog, krik usmeren prema Kosmosu, to jest, Bogu. Svima se autor žalio – ostala mu je samo još Beskonačnost u liku Stvoritelja. Vrednost toga krika je što nikada neće prestati da kriči, on putuje i nikada neće stati jer je otposlat u nešto što nema kraja, možda čak ni početka.*Iz Vikipedije:Igor Đurić (Istok, 26. januar 1968) srpski je pisac.Bibliografija„Nedovršene pesme“, zbirka pesama, Istok, Omladinski savet (1997)„Neki drugi Nemci“, Hvosno broj 43 (2005)„Gde su leševi?“, Hvosno broj 44 (2005)„Kad riče bradavičasto prase“„“, Hvosno broj 46 (2005)„Kolona“, roman, Dom kulture Sveti Sava, Istok (2005)Koscenarista za dokumentarni film „Ostala je reč“;„Pravi film je bajka“, Hvosno broj 51 (2006)„Plače li ona loza“, Hvosno broj 52 (2007)„Raseljenik“, roman, internet izdanje (2004)[1]„Srpska usplahirenost“, Hvosno broj 53, (2007)„Istočke priče“, zbirka priča, UG Izvor-Istok (2009)„Jedna godina u Njujorku“, putopis, internet izdanje„Četiri priče“, priče„Moj Istok ispod Mokre Gore“, Hvosno broj 61 (2009)„Metohija i Kosovo“, zbirka eseja, JRJ, Zemun 2010;„Istočki esesovac“, Hvosno broj 64, 2010;„Ras“, zbornik za preporod raške oblasti (2010)„Sunčan dan“, Zbornik Svetlost kresiva, Žitište (2010)„Zamalo prvi put“, Zbirka kratkih priča, Alma, Beograd (2011)Prikaz knjige Ćele kula, Antonio Evanđelista, Lestve broj 2 (2012)„Klinički život“, roman, Stara knjiga (2012)„Odricanje od Srbije“, Lestve broj 3 (2012)„Strah“, Lestve broj 4 (2012)„Istočke priče“, Sentimentalna istorija jedne varoši, Sveti Sava, Kosovska Mitrovica (2013)„Ljudi moji“, zbirka pesama o palanačkim karakterima, Stara knjiga (2013)"Stvarno se (samo) prvi put", Najbolje kratke priče, ALMA, Beograd, (2014)"Iz Istočkih priča", Lestve broj 9 (2015)"Svi su mučeni pa ubijeni", Časopis Nezaborav, broj 5, avgust (2015)Roman „Vreme zlih pastrmki - porodična istorija potomaka kuće od kamena - porodična basna”, Lestve, Kosovska Mitrovica, (2016)Roman „Deveti krug Svetog kralja – Izopačeno vreme velike devetke”, roman, Kapija, Lazarevac, (2017)"Logor Dečani 1947-1952", Lestve, broj 15, 2020;„Dnevnik knjigovođe: završni račun”, roman, Lestve, Kosovska Mitrovica, (2021);„Doktor Vladimir Sergejevič Čistov u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca/Jugoslaviji”, (Igor Đurić i Momir Ninković), Zbornik naučnih radova „Ruska emigracija na Balkanu”, Institut nacionalne istorije Moskovskog univerziteta Lomonosov, (2022)

Deveti krug Svetog kralja

Igor Đurić
Deveti krug Svetog kralja
Preturajući po raznim novinskim tekstovima i zbornicima dokumenata vezanim za Staru Srbiju, naišao sam na zanimljivu informaciju, prvo kroz jednu novinsku vest, a kasnije i kroz naređenja komandanta Treće armije, o tome kako se izvesni doktor Rašović sa naoružanim ljudima zatvorio u manastiru Visoki Dečani, 6. maja 1919. godine, i tamo proglasio socijalističku republiku, koja doduše nije trajala dugo, nije ostavila nikakvog traga i neslavno se završila. Mora se priznati da je taj podatak, sam po sebi, bio interesantan i intrigantan. Ja sam već čitao o takozvanom „zelenom kadru“, proglašavanju sovjetskih republika širom Evrope (Mađarska sovjetska republika proglašena je tek mesec dana pre ove Dečanske, u Nemačkoj je ugušen isti pokušaj uz prolivanje krvi), gledao i filmove, ali do tad nisam znao da je takvih pokušaja bilo i u Metohiji, pa još u samom manastiru Visoki Dečani.
Deveti krug Svetog kralja je roman u kojem glavni lik manastir Visoki Dečani preko svoje Kapije saobraća sa Vasionom pod budnim okom Svetog Vuka, putuje kroz srpsku istoriju i narod koji ga je sagradio povezuje sa Kosmosom.
Deveti krug je pripovetka zaodenuta plaštom romana! To je mistična istorija naroda i klasična povest Kosmosa.
Deveti krug Svetog kralja je, između ostalog, krik usmeren prema Kosmosu, to jest, Bogu. Svima se autor žalio – ostala mu je samo još Beskonačnost u liku Stvoritelja. Vrednost toga krika je što nikada neće prestati da kriči, on putuje i nikada neće stati jer je otposlat u nešto što nema kraja, možda čak ni početka.
*
Iz Vikipedije:
Igor Đurić (Istok, 26. januar 1968) srpski je pisac.
Bibliografija
„Nedovršene pesme“, zbirka pesama, Istok, Omladinski savet (1997)
„Neki drugi Nemci“, Hvosno broj 43 (2005)
„Gde su leševi?“, Hvosno broj 44 (2005)
„Kad riče bradavičasto prase“„“, Hvosno broj 46 (2005)
„Kolona“, roman, Dom kulture Sveti Sava, Istok (2005)
Koscenarista za dokumentarni film „Ostala je reč“;
„Pravi film je bajka“, Hvosno broj 51 (2006)
„Plače li ona loza“, Hvosno broj 52 (2007)
„Raseljenik“, roman, internet izdanje (2004)[1]
„Srpska usplahirenost“, Hvosno broj 53, (2007)
„Istočke priče“, zbirka priča, UG Izvor-Istok (2009)
„Jedna godina u Njujorku“, putopis, internet izdanje
„Četiri priče“, priče
„Moj Istok ispod Mokre Gore“, Hvosno broj 61 (2009)
„Metohija i Kosovo“, zbirka eseja, JRJ, Zemun 2010;
„Istočki esesovac“, Hvosno broj 64, 2010;
„Ras“, zbornik za preporod raške oblasti (2010)
„Sunčan dan“, Zbornik Svetlost kresiva, Žitište (2010)
„Zamalo prvi put“, Zbirka kratkih priča, Alma, Beograd (2011)
Prikaz knjige Ćele kula, Antonio Evanđelista, Lestve broj 2 (2012)
„Klinički život“, roman, Stara knjiga (2012)
„Odricanje od Srbije“, Lestve broj 3 (2012)
„Strah“, Lestve broj 4 (2012)
„Istočke priče“, Sentimentalna istorija jedne varoši, Sveti Sava, Kosovska Mitrovica (2013)
„Ljudi moji“, zbirka pesama o palanačkim karakterima, Stara knjiga (2013)
"Stvarno se (samo) prvi put", Najbolje kratke priče, ALMA, Beograd, (2014)
"Iz Istočkih priča", Lestve broj 9 (2015)
"Svi su mučeni pa ubijeni", Časopis Nezaborav, broj 5, avgust (2015)
Roman „Vreme zlih pastrmki - porodična istorija potomaka kuće od kamena - porodična basna”, Lestve, Kosovska Mitrovica, (2016)
Roman „Deveti krug Svetog kralja – Izopačeno vreme velike devetke”, roman, Kapija, Lazarevac, (2017)
"Logor Dečani 1947-1952", Lestve, broj 15, 2020;
„Dnevnik knjigovođe: završni račun”, roman, Lestve, Kosovska Mitrovica, (2021);
„Doktor Vladimir Sergejevič Čistov u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca/Jugoslaviji”, (Igor Đurić i Momir Ninković), Zbornik naučnih radova „Ruska emigracija na Balkanu”, Institut nacionalne istorije Moskovskog univerziteta Lomonosov, (2022)



kosovo metohija visoki dečani igor djurić vasiona apokalipsa 1999 nemanjići dušan silni freske vremenski portal paralelni svetovi


Nebojša Vasović Zar opet o Kišu?Nebojša Vasović je diplomirao na Filološkom fakultetu u Beogradu, na grupi „Jugoslovenske književnosti sa opštom“ 1978. U Beogradu je radio kao slobodni umetnik: pisac, književni kritičar, jedan od urednika lista Književna reč (1984-88) i saradnik „Trećeg programa Radio Beograda“ (1980-88). Seli se za Kanadu marta 1988, gde i danas živi. Magistrirao je 1992. na „Novom kalifornijskom koledžu“ u San Francisku (program Poetics) sa temom „Epigramska poezija D. H. Lorensa“. Radovi su mu prevođeni na španski, nemački, engleski, francuski, švedski, poljski, rumunski, mađarski, slovački, slovenački, makedonski i turski.U knjizi Zar opet o Kišu?, Vasović uzvraća na izazov diskriminacije, zaoštrava svoje teze, iznova pokazujući osnovnu dvostrukost svog polemičkog stanovišta. On nastavlja da analizira pripovedne postupke samog Kiša. U veoma uspešnim analizama Grobnice za Borisa Davidoviča naglasak je postavljen na Kišovo pripovedno heroizovanje jednog tipa revolucionara kao nešto što bi trebalo da bude suprotno piščevoj oglašenoj kritici komunističkog totalitarizma. Uprkos takvoj kritici, Kiš u pripovednom svetu oblikuje jednog komunističkog revolucionara u skladu sa herojskom ideologijom tih vremena. U analizi priče Knjiga kraljeva i budala, pak, naš esejista dokazuje – analizom pripovedne podloge – monohromost piščeve imaginacije. Sve nas to može odvesti do značajnog teorijsko-polemičkog pitanja: koliko istorijski sadržaj mora biti kruto i tipizirano uprizoren, da bi se obrazovala njegova eksplicitna negacija?Sam Vasović smatra da je Kišov odnos prema jevrejskoj temi – neautentičan. On navodi neopovrgnuto svedočenje po kojem je Kiš Brodskom kazao kako je proganjan od srpskog antisemitizma. To je ruski pesnik i napisao u predgovoru za francusko izdanje Grobnice za Borisa Davidoviča. Upitan da objasni ovu potpunu neistinu, Kiš je rekao kako je dao takvo obaveštenje da bi se knjiga bolje prodavala u Francuskoj. To je biografska činjenica.Vasovićev interpretativni naglasak proističe iz saznanja o Kišovoj upotrebi jevrejske teme u skladu sa javnim očekivanjem: neko ko računa sa boljom prodajom knjige kao posledicom izmišljenog antisemitskog progona svakako je neko ko instrumentalizuje samu jevrejsku temu svog pripovedanja zbog očekivanog uspeha. Naš esejista smatra da je upotreba bilo koje teme – staljinističke, ruske ili jevrejske – u ozbiljnom neskladu sa autentičnošću. Otud dokazuje kako neautentično iskustvo ima svojih posledica u književnoj slabosti Kišovog pripovedanja. To je okosnica njegove argumentacije koja se račva u više pravaca, jer se u području književne autentičnosti odvija Vasovićevo dugotrajno kretanje od biografskih preko književnih do kulturnopolitičkih činjenica… (Pečat – M.Lompar)

Zar opet o Kisu?

Nebojša Vasović 
Zar opet o Kišu?
Nebojša Vasović je diplomirao na Filološkom fakultetu u Beogradu, na grupi „Jugoslovenske književnosti sa opštom“ 1978. U Beogradu je radio kao slobodni umetnik: pisac, književni kritičar, jedan od urednika lista Književna reč (1984-88) i saradnik „Trećeg programa Radio Beograda“ (1980-88). Seli se za Kanadu marta 1988, gde i danas živi. Magistrirao je 1992. na „Novom kalifornijskom koledžu“ u San Francisku (program Poetics) sa temom „Epigramska poezija D. H. Lorensa“. Radovi su mu prevođeni na španski, nemački, engleski, francuski, švedski, poljski, rumunski, mađarski, slovački, slovenački, makedonski i turski.
U knjizi Zar opet o Kišu?, Vasović uzvraća na izazov diskriminacije, zaoštrava svoje teze, iznova pokazujući osnovnu dvostrukost svog polemičkog stanovišta. On nastavlja da analizira pripovedne postupke samog Kiša. U veoma uspešnim analizama Grobnice za Borisa Davidoviča naglasak je postavljen na Kišovo pripovedno heroizovanje jednog tipa revolucionara kao nešto što bi trebalo da bude suprotno piščevoj oglašenoj kritici komunističkog totalitarizma. Uprkos takvoj kritici, Kiš u pripovednom svetu oblikuje jednog komunističkog revolucionara u skladu sa herojskom ideologijom tih vremena. U analizi priče Knjiga kraljeva i budala, pak, naš esejista dokazuje – analizom pripovedne podloge – monohromost piščeve imaginacije. Sve nas to može odvesti do značajnog teorijsko-polemičkog pitanja: koliko istorijski sadržaj mora biti kruto i tipizirano uprizoren, da bi se obrazovala njegova eksplicitna negacija?
Sam Vasović smatra da je Kišov odnos prema jevrejskoj temi – neautentičan. On navodi neopovrgnuto svedočenje po kojem je Kiš Brodskom kazao kako je proganjan od srpskog antisemitizma. To je ruski pesnik i napisao u predgovoru za francusko izdanje Grobnice za Borisa Davidoviča. Upitan da objasni ovu potpunu neistinu, Kiš je rekao kako je dao takvo obaveštenje da bi se knjiga bolje prodavala u Francuskoj. To je biografska činjenica.
Vasovićev interpretativni naglasak proističe iz saznanja o Kišovoj upotrebi jevrejske teme u skladu sa javnim očekivanjem: neko ko računa sa boljom prodajom knjige kao posledicom izmišljenog antisemitskog progona svakako je neko ko instrumentalizuje samu jevrejsku temu svog pripovedanja zbog očekivanog uspeha. Naš esejista smatra da je upotreba bilo koje teme – staljinističke, ruske ili jevrejske – u ozbiljnom neskladu sa autentičnošću. Otud dokazuje kako neautentično iskustvo ima svojih posledica u književnoj slabosti Kišovog pripovedanja. To je okosnica njegove argumentacije koja se račva u više pravaca, jer se u području književne autentičnosti odvija Vasovićevo dugotrajno kretanje od biografskih preko književnih do kulturnopolitičkih činjenica… (Pečat – M.Lompar)



Nebojša Vasović Zar opet o Kišu? Vasović uzvraća na izazov diskriminacije, zaoštrava svoje teze, iznova pokazujući osnovnu dvostrukost svog polemičkog

Zar opet o Kišu?

Alan Edgar Po Avanture Gordona Pima KADOK Avanture Gordona Pima (engl. The Narrative of Arthur Gordon Pym of Nantucket) je pripovetka Edgara Alana Poa o bizarnim doživljajima Gordona Pima objavljena 1838. godine. Iako sebe vidi kao nepopravljivog realistu, Po se u sijaset slučaja pokazao kao majstor fikcije. Tako je i sa romanom Avanture Artura Gordona Pima. Ovaj roman je na srpski prevela Isidora Sekulić. U želji za pustolovinama beži od kuće i ukrcava se kao slepi putnik na brod „Grampus“. Na putovanju će doživeti zatočenje u utrobi broda, pobunu mornara, borbu sa odmetnicima, buru, glad i žeđ na brodu koji polagano tone, kanibalizam, put na Južni pol. Pripovetka ima prolog i epilog koji daju pseudo-dokumentarni okvir pripovedanju.U dogovoru sa svojim prijateljem Avgustom, Gordon Pim beži od kuće i ukrcava se tajno na brod Avgustovog oca kapetana Bertranda. Dok se Pim krije u potpalublju, na brodu dolazi do pobune posade, ubistva većeg dela mornara, dok jednu manju grupu pobunjenici ostavljaju usred mora u čamcu sa kapetanom. Za sve to vreme Pim je zarobljen u utrobi broda bez vode, hrane i svetla. Na brodu dolazi do preokreta i do obračuna između pobunjenika. Jedan od pobunjenika Piters u obračunu sa ostatkom posade oslanja se na Avgusta i Pima. Ova trojka uspeva da nadvlada pobunjenike. Međutim, bura gotovo da uništava brod na kome ostaju njih trojica i još jedan pobunjenik Parker. Danima bez hrane i vode lutaju na brodu koji polako tone. Izvlače slamčicu ko će biti žrtvovan. Piters ubija Parkera koji služi kao hrana 4 dana. Spas im donosi brod „Jovanka Gaj“ koji plovi prema Južnom polu. Zaustavljaju se na ostrvu Tsalali, na kome urođenici pobiju celu posadu. U životu ostaju samo Piters i Pim. Oni uspevaju da pobegnu sa ostrva i u čamcu kreću prema Južnom polu. Pim je u halucinaciji i nesvesti verovatno umro. U epilogu pisac obaveštava publiku da će knjigu o Gordonu Pimu završiti urednik Pimovih hartija.Četrdeset šest godina nakon prvog izdanja „Avantura Artura Gordona Pima“, engleski brod „Minjonet“ doživeo je brodolom u vodama južnog Atlantika. Dva meseca kasnije, parobrod „Montezuma“ naišao je na čamac sa tri preostala člana posade - kapetanom Tomom Dadlijem i dvojicom mornara, koji su, po sopstvenom priznanju, preživeli samo zahvaljujući kanibalizmu. Ime njihovog nesrećnog druga, čijim ostacima su se hranili 35 dana, bilo je Ričard Parker, kao i u Poovom romanu. (Izvor: Vikipedija)

Avanture Gordona Pima

Alan Edgar Po 
Avanture Gordona Pima 
KADOK 
Avanture Gordona Pima (engl. The Narrative of Arthur Gordon Pym of Nantucket) je pripovetka Edgara Alana Poa o bizarnim doživljajima Gordona Pima objavljena 1838. godine. Iako sebe vidi kao nepopravljivog realistu, Po se u sijaset slučaja pokazao kao majstor fikcije. Tako je i sa romanom Avanture Artura Gordona Pima. Ovaj roman je na srpski prevela Isidora Sekulić. U želji za pustolovinama beži od kuće i ukrcava se kao slepi putnik na brod „Grampus“. Na putovanju će doživeti zatočenje u utrobi broda, pobunu mornara, borbu sa odmetnicima, buru, glad i žeđ na brodu koji polagano tone, kanibalizam, put na Južni pol. Pripovetka ima prolog i epilog koji daju pseudo-dokumentarni okvir pripovedanju.
U dogovoru sa svojim prijateljem Avgustom, Gordon Pim beži od kuće i ukrcava se tajno na brod Avgustovog oca kapetana Bertranda. Dok se Pim krije u potpalublju, na brodu dolazi do pobune posade, ubistva većeg dela mornara, dok jednu manju grupu pobunjenici ostavljaju usred mora u čamcu sa kapetanom. Za sve to vreme Pim je zarobljen u utrobi broda bez vode, hrane i svetla. Na brodu dolazi do preokreta i do obračuna između pobunjenika. Jedan od pobunjenika Piters u obračunu sa ostatkom posade oslanja se na Avgusta i Pima. Ova trojka uspeva da nadvlada pobunjenike. Međutim, bura gotovo da uništava brod na kome ostaju njih trojica i još jedan pobunjenik Parker. Danima bez hrane i vode lutaju na brodu koji polako tone. Izvlače slamčicu ko će biti žrtvovan. Piters ubija Parkera koji služi kao hrana 4 dana. Spas im donosi brod „Jovanka Gaj“ koji plovi prema Južnom polu. Zaustavljaju se na ostrvu Tsalali, na kome urođenici pobiju celu posadu. U životu ostaju samo Piters i Pim. Oni uspevaju da pobegnu sa ostrva i u čamcu kreću prema Južnom polu. Pim je u halucinaciji i nesvesti verovatno umro. U epilogu pisac obaveštava publiku da će knjigu o Gordonu Pimu završiti urednik Pimovih hartija.
Četrdeset šest godina nakon prvog izdanja „Avantura Artura Gordona Pima“, engleski brod „Minjonet“ doživeo je brodolom u vodama južnog Atlantika. Dva meseca kasnije, parobrod „Montezuma“ naišao je na čamac sa tri preostala člana posade - kapetanom Tomom Dadlijem i dvojicom mornara, koji su, po sopstvenom priznanju, preživeli samo zahvaljujući kanibalizmu. Ime njihovog nesrećnog druga, čijim ostacima su se hranili 35 dana, bilo je Ričard Parker, kao i u Poovom romanu. 
(Izvor: Vikipedija)


Alan Edgar Po Avanture Gordona Pima KADOK Knjiga za decu i omladinu polovna knjiga čitanje

Istorija Boga

Karen Armstrong