Vreme smrti I

PREGLED POVIJESTI UMJETNOSTI - Slavko BatušićRazvoj graditeljstva, kiparstva i slikarstva od najstarijih vremena do danas s tumačem stranih naziva i pojmova.192 STR. Sa mnogo ilustracija i fotografija17 x 24 cmŠkolska knjiga, Zagreb 1969

Pregled povijesti umjetnosti

PREGLED POVIJESTI UMJETNOSTI - Slavko Batušić
Razvoj graditeljstva, kiparstva i slikarstva od najstarijih vremena do danas s tumačem stranih naziva i pojmova.
192 STR. Sa mnogo ilustracija i fotografija
17 x 24 cm
Školska knjiga, Zagreb 1969


ČASOSLOVSADRŽI SVE SLUŽBEPO PORETKU SVETIHJERUSALIMSKIH MANASTIRAI CELE SABORNOKATOLIČANSKEPRAVOSLAVNE CRKVE HRISTOVEČASOSLOV (grč: Ώρολόγιον). Veliki časoslov dobio je svoje ime po molitvama kanonskih časova: prvog, trećeg, šestog i devetog. Kasnije su mu dodate razne molitve i pesme iz drugih bogoslužbenih knjiga. Danas u Časoslovu imamo čin polunoćnica, jutrenja, časova, međučasova, izobraziteljnih, večernja, velikog i malog povečerja, jutarnjih molitava, čina ο panagiji, blagosiljanje trpeze, kanon Presvetoj Bogorodici i molitve pred spavanje.Pored pomenutih činova u Časoslovu su dati i Vaskrsni tropari kroz svih osam glasova, kondaci, bogorodični, prokimeni, pričasna, akatisti, kalendar sa troparima, kondacima, prokimenima, pričasnima, veličanijama, a takođe i uputstva kako se čitaju apostoli i Jevanđelje. Na kraju Časoslova dati su pashalija, indikt i krugovi meseca na osnovu kojih se može pronaći kada će se dogoditi pokretni postovi i praznici.

Casoslov

ČASOSLOV
SADRŽI SVE SLUŽBE
PO PORETKU SVETIH
JERUSALIMSKIH MANASTIRA
I CELE SABORNOKATOLIČANSKE
PRAVOSLAVNE CRKVE HRISTOVE
ČASOSLOV (grč: Ώρολόγιον). Veliki časoslov dobio je svoje ime po molitvama kanonskih časova: prvog, trećeg, šestog i devetog. Kasnije su mu dodate razne molitve i pesme iz drugih bogoslužbenih knjiga. Danas u Časoslovu imamo čin polunoćnica, jutrenja, časova, međučasova, izobraziteljnih, večernja, velikog i malog povečerja, jutarnjih molitava, čina ο panagiji, blagosiljanje trpeze, kanon Presvetoj Bogorodici i molitve pred spavanje.
Pored pomenutih činova u Časoslovu su dati i Vaskrsni tropari kroz svih osam glasova, kondaci, bogorodični, prokimeni, pričasna, akatisti, kalendar sa troparima, kondacima, prokimenima, pričasnima, veličanijama, a takođe i uputstva kako se čitaju apostoli i Jevanđelje. Na kraju Časoslova dati su pashalija, indikt i krugovi meseca na osnovu kojih se može pronaći kada će se dogoditi pokretni postovi i praznici.


Časoslov Manastir Devič pravoslavlje katoličanstvo Crkvenoslovenski Igumanija Paraskeva

Časoslov

<h1>IZDAVAC VUK KARADZIC,1975,171 STR,TVRD POVEZ,VELIKI FORMAT,ILUSTROVANA</h1> Brera - MilanoMuzeji sveta<h1>Muzeji sveta - Pinacoteca di Brera, Milano</h1>

Brera - Milano

IZDAVAC VUK KARADZIC,1975,171 STR,TVRD POVEZ,VELIKI FORMAT,ILUSTROVANA

 Brera - Milano
Muzeji sveta
Muzeji sveta - Pinacoteca di Brera, Milano




Brera - Milano
izdanje VUK KARADŽIĆ 1975.
edicija muzeji sveta

Gerasim ZelićŽitije*Svoju autobiografiju Gerasim Zelić objavljuje u Budimu 1823. godine, sa dvojakim ciljem: da ostavi svedočanstvo o životu Srba u Dalmaciji i da se odbrani od optužbi i glasina sa kojima se borio čitavog života. Veliki deo Žitija posvetio je svojim putovanjima u Rusiju, Carigrad, Italiju, Francusku, Austriju, kao i značajnim ličnostima onoga vremena koje je i lično poznavao – Katarini Velikoj, Josifu II, Napoleonu. Zelićevo pisanje je jednostavno i slikovito, bogato istorijskim činjenicama i anegdotama, što ga čini prijemčivim i za današnjeg čitaoca.*Gerasim (rođen Zelić, Žegar, 11. jun 1752. — Budim, 26. mart 1828) bio je srpski kaluđer i arhimandrit u manastiru Krupi, episkopski vikar u Dalmaciji i Boki kotorskoj.

Zitije

Gerasim Zelić
Žitije
*
Svoju autobiografiju Gerasim Zelić objavljuje u Budimu 1823. godine, sa dvojakim ciljem: da ostavi svedočanstvo o životu Srba u Dalmaciji i da se odbrani od optužbi i glasina sa kojima se borio čitavog života. Veliki deo Žitija posvetio je svojim putovanjima u Rusiju, Carigrad, Italiju, Francusku, Austriju, kao i značajnim ličnostima onoga vremena koje je i lično poznavao – Katarini Velikoj, Josifu II, Napoleonu. Zelićevo pisanje je jednostavno i slikovito, bogato istorijskim činjenicama i anegdotama, što ga čini prijemčivim i za današnjeg čitaoca.
*
Gerasim (rođen Zelić, Žegar, 11. jun 1752. — Budim, 26. mart 1828) bio je srpski kaluđer i arhimandrit u manastiru Krupi, episkopski vikar u Dalmaciji i Boki kotorskoj.


Žitije

Enciklopedijski leksikon Mozaik znanjaFilozofijaInterpres - Beograd1973tvrd povez, strana 529, ilustracije, 23cm,Filozofija / [urednik Danko Grlić ; ilustracije, crteži i tabele Leo Korelc

Filozofija

Enciklopedijski leksikon Mozaik znanja
Filozofija
Interpres - Beograd
1973
tvrd povez, strana 529, ilustracije, 23cm,
Filozofija / [urednik Danko Grlić ; ilustracije, crteži i tabele Leo Korelc


Enciklopedijski leksikon Mozaik znanja
Filozofija
Interpres - Beograd
1973

Draga P. Jovanović (1885-1975)Bez imenaNarodna knjižnica - BeogradŠtamparija Progres Beograd*Srpska književnica, diplomirala književnost na univerzitetu u Ženevi 1911. godine, gde je i osvojila prvu nagradu za psihološko-dramsku poemu „Noć u Veneciji” (1909). U prvoj polovini 20. veka Draga Jovanović je objavila romane Bez imena (1931), Verin slučaj (1963), zbirku pripovedaka Mučenice i grešnice (1937), Mozaik stvarnosti i snova (1965), pripovetku „Majka” (1961), zbirku poema San letnje noći (1933) i dramu Jesenja noć – zimska noć (1966). U svojim delima je istraživala problematiku materinstva, vanbračne trudnoće u tradicionalnom društvu, ljubavi, bolesti i smrti.

Bez imena

Draga P. Jovanović (1885-1975)
Bez imena
Narodna knjižnica - Beograd
Štamparija Progres Beograd
*
Srpska književnica, diplomirala književnost na univerzitetu u Ženevi 1911. godine, gde je i osvojila prvu nagradu za psihološko-dramsku poemu „Noć u Veneciji” (1909). U prvoj polovini 20. veka Draga Jovanović je objavila romane Bez imena (1931), Verin slučaj (1963), zbirku pripovedaka Mučenice i grešnice (1937), Mozaik stvarnosti i snova (1965), pripovetku „Majka” (1961), zbirku poema San letnje noći (1933) i dramu Jesenja noć – zimska noć (1966). U svojim delima je istraživala problematiku materinstva, vanbračne trudnoće u tradicionalnom društvu, ljubavi, bolesti i smrti. 


Draga P. Jovanović
Bez imena
Narodna knjižnica - Beograd

Alan Edgar Po Avanture Gordona Pima KADOK Avanture Gordona Pima (engl. The Narrative of Arthur Gordon Pym of Nantucket) je pripovetka Edgara Alana Poa o bizarnim doživljajima Gordona Pima objavljena 1838. godine. Iako sebe vidi kao nepopravljivog realistu, Po se u sijaset slučaja pokazao kao majstor fikcije. Tako je i sa romanom Avanture Artura Gordona Pima. Ovaj roman je na srpski prevela Isidora Sekulić. U želji za pustolovinama beži od kuće i ukrcava se kao slepi putnik na brod „Grampus“. Na putovanju će doživeti zatočenje u utrobi broda, pobunu mornara, borbu sa odmetnicima, buru, glad i žeđ na brodu koji polagano tone, kanibalizam, put na Južni pol. Pripovetka ima prolog i epilog koji daju pseudo-dokumentarni okvir pripovedanju.U dogovoru sa svojim prijateljem Avgustom, Gordon Pim beži od kuće i ukrcava se tajno na brod Avgustovog oca kapetana Bertranda. Dok se Pim krije u potpalublju, na brodu dolazi do pobune posade, ubistva većeg dela mornara, dok jednu manju grupu pobunjenici ostavljaju usred mora u čamcu sa kapetanom. Za sve to vreme Pim je zarobljen u utrobi broda bez vode, hrane i svetla. Na brodu dolazi do preokreta i do obračuna između pobunjenika. Jedan od pobunjenika Piters u obračunu sa ostatkom posade oslanja se na Avgusta i Pima. Ova trojka uspeva da nadvlada pobunjenike. Međutim, bura gotovo da uništava brod na kome ostaju njih trojica i još jedan pobunjenik Parker. Danima bez hrane i vode lutaju na brodu koji polako tone. Izvlače slamčicu ko će biti žrtvovan. Piters ubija Parkera koji služi kao hrana 4 dana. Spas im donosi brod „Jovanka Gaj“ koji plovi prema Južnom polu. Zaustavljaju se na ostrvu Tsalali, na kome urođenici pobiju celu posadu. U životu ostaju samo Piters i Pim. Oni uspevaju da pobegnu sa ostrva i u čamcu kreću prema Južnom polu. Pim je u halucinaciji i nesvesti verovatno umro. U epilogu pisac obaveštava publiku da će knjigu o Gordonu Pimu završiti urednik Pimovih hartija.Četrdeset šest godina nakon prvog izdanja „Avantura Artura Gordona Pima“, engleski brod „Minjonet“ doživeo je brodolom u vodama južnog Atlantika. Dva meseca kasnije, parobrod „Montezuma“ naišao je na čamac sa tri preostala člana posade - kapetanom Tomom Dadlijem i dvojicom mornara, koji su, po sopstvenom priznanju, preživeli samo zahvaljujući kanibalizmu. Ime njihovog nesrećnog druga, čijim ostacima su se hranili 35 dana, bilo je Ričard Parker, kao i u Poovom romanu. (Izvor: Vikipedija)

Avanture Gordona Pima

Alan Edgar Po 
Avanture Gordona Pima 
KADOK 
Avanture Gordona Pima (engl. The Narrative of Arthur Gordon Pym of Nantucket) je pripovetka Edgara Alana Poa o bizarnim doživljajima Gordona Pima objavljena 1838. godine. Iako sebe vidi kao nepopravljivog realistu, Po se u sijaset slučaja pokazao kao majstor fikcije. Tako je i sa romanom Avanture Artura Gordona Pima. Ovaj roman je na srpski prevela Isidora Sekulić. U želji za pustolovinama beži od kuće i ukrcava se kao slepi putnik na brod „Grampus“. Na putovanju će doživeti zatočenje u utrobi broda, pobunu mornara, borbu sa odmetnicima, buru, glad i žeđ na brodu koji polagano tone, kanibalizam, put na Južni pol. Pripovetka ima prolog i epilog koji daju pseudo-dokumentarni okvir pripovedanju.
U dogovoru sa svojim prijateljem Avgustom, Gordon Pim beži od kuće i ukrcava se tajno na brod Avgustovog oca kapetana Bertranda. Dok se Pim krije u potpalublju, na brodu dolazi do pobune posade, ubistva većeg dela mornara, dok jednu manju grupu pobunjenici ostavljaju usred mora u čamcu sa kapetanom. Za sve to vreme Pim je zarobljen u utrobi broda bez vode, hrane i svetla. Na brodu dolazi do preokreta i do obračuna između pobunjenika. Jedan od pobunjenika Piters u obračunu sa ostatkom posade oslanja se na Avgusta i Pima. Ova trojka uspeva da nadvlada pobunjenike. Međutim, bura gotovo da uništava brod na kome ostaju njih trojica i još jedan pobunjenik Parker. Danima bez hrane i vode lutaju na brodu koji polako tone. Izvlače slamčicu ko će biti žrtvovan. Piters ubija Parkera koji služi kao hrana 4 dana. Spas im donosi brod „Jovanka Gaj“ koji plovi prema Južnom polu. Zaustavljaju se na ostrvu Tsalali, na kome urođenici pobiju celu posadu. U životu ostaju samo Piters i Pim. Oni uspevaju da pobegnu sa ostrva i u čamcu kreću prema Južnom polu. Pim je u halucinaciji i nesvesti verovatno umro. U epilogu pisac obaveštava publiku da će knjigu o Gordonu Pimu završiti urednik Pimovih hartija.
Četrdeset šest godina nakon prvog izdanja „Avantura Artura Gordona Pima“, engleski brod „Minjonet“ doživeo je brodolom u vodama južnog Atlantika. Dva meseca kasnije, parobrod „Montezuma“ naišao je na čamac sa tri preostala člana posade - kapetanom Tomom Dadlijem i dvojicom mornara, koji su, po sopstvenom priznanju, preživeli samo zahvaljujući kanibalizmu. Ime njihovog nesrećnog druga, čijim ostacima su se hranili 35 dana, bilo je Ričard Parker, kao i u Poovom romanu. 
(Izvor: Vikipedija)


Alan Edgar Po Avanture Gordona Pima KADOK Knjiga za decu i omladinu polovna knjiga čitanje

Vreme smrti I

Dobrica Ćosić