Name: Zabeleške iz podzemlja
Price: 900 RSD
Availability: OutOfStock
Author: Dostojevski

Zabeleške iz podzemlja i dve noveleFjodor M. Dostojevski, prevela Branka KovačevićIzdavač: Glas crkve, Valjevo 1994; Izabrana dela u 35 knjiga: knj. 16, fototipsko izd. iz 1933.Za štampu priredila ISIDORA SEKULIĆSadržaj:Zabeleške iz podzemljaGospodin ProharčinPolzunkov Zapisi iz podzemlja (rus. Zapiski iz podpolья) je roman Fjodora Dostojevskog, prvi put objavljena u časopisu Epoha 1864. Narativ je u prvom licu u obliku „ispovesti“: delo je prvobitno objavio Dostojevski u Epohi pod naslovom „Ispovest“.Novela se predstavlja kao odlomak iz memoara ogorčenog, izolovanog, neimenovanog pripovedača (kog kritičari uglavnom nazivaju Podzemnim čovekom), koji je penzionisani državni službenik koji živi u Sankt Peterburgu. Iako prvi deo novele ima formu monologa, forma pripovedačevog obraćanja čitaocu je oštro dijaloška. Prema Mihailu Bahtinu, u ispovesti Podzemlja „bukvalno nema nijedne monološki čvrste, nerazdvojene reči“. Svaka reč Podzemlja anticipira reči drugog, sa kojim ulazi u opsesivnu unutrašnju polemiku.Podzemni čovek napada savremenu rusku filozofiju, posebno „Šta da se radi?“ Nikolaja Černiševskog. Uopšteno govoreći, ovo delo se može posmatrati kao napad i pobuna protiv determinizma: ideje da sve, uključujući ljudsku ličnost i volju, može biti svedeno na zakone prirode, nauke i matematike.

Zabeleske iz podzemlja

Zabeleške iz podzemlja i dve novele
Fjodor M. Dostojevski, prevela Branka Kovačević
Izdavač: Glas crkve, Valjevo 1994; Izabrana dela u 35 knjiga: knj. 16, fototipsko izd. iz 1933.
Za štampu priredila ISIDORA SEKULIĆ
Sadržaj:
Zabeleške iz podzemlja
Gospodin Proharčin
Polzunkov

Zapisi iz podzemlja (rus. Zapiski iz podpolья) je roman Fjodora Dostojevskog, prvi put objavljena u časopisu Epoha 1864. Narativ je u prvom licu u obliku „ispovesti“: delo je prvobitno objavio Dostojevski u Epohi pod naslovom „Ispovest“.
Novela se predstavlja kao odlomak iz memoara ogorčenog, izolovanog, neimenovanog pripovedača (kog kritičari uglavnom nazivaju Podzemnim čovekom), koji je penzionisani državni službenik koji živi u Sankt Peterburgu. Iako prvi deo novele ima formu monologa, forma pripovedačevog obraćanja čitaocu je oštro dijaloška. Prema Mihailu Bahtinu, u ispovesti Podzemlja „bukvalno nema nijedne monološki čvrste, nerazdvojene reči“. Svaka reč Podzemlja anticipira reči drugog, sa kojim ulazi u opsesivnu unutrašnju polemiku.
Podzemni čovek napada savremenu rusku filozofiju, posebno „Šta da se radi?“ Nikolaja Černiševskog. Uopšteno govoreći, ovo delo se može posmatrati kao napad i pobuna protiv determinizma: ideje da sve, uključujući ljudsku ličnost i volju, može biti svedeno na zakone prirode, nauke i matematike.


Dostojevski
Zabeleške iz podzemlja i dve novele
Fototispko izdanje Narodna prosveta - Beograd 1933
Za štampu priredila ISIDORA SEKULIĆ