Klinički život

Opis

Igor Đurić Klinički život Totalna konfuzija ili knjiga o duši! Postmoderna nije mrtva! Umrli su pisci postmoderne. Ali su se rodili neki drugi. Ali se rodio jedan posle njih. Ostalo su pisari. Knjiga ''Klinički život'' jeste knjiga o duši. Knjiga ''Klinički život'' govori i o duhovnom propadanju pojednica i kolektivnoj smrti sistema vrednosti jedne nacije. Govori ali ne kaže ništa. Mi smo klinički živeli u stanju kliničke smrti. Duša je, pored kosmosa, međaš preko kojega ne možemo ali pokretač koji nas stremi preko toga nemogućeg. Simbolika prodaje duše đavolu vodi nas ka pitanjima a ne ka odgovorima: ko smo i koliko smo spremni da odemo daleko stavljajući lično iznad opšteg, bezobzira koliko korist ličnog bila nemerljivo mala u odnosu na štetu opšteg koju počinimo. ''Klinički život'' ne bi trebalo da čitaju oni koji očekuju od knjige zabavu i koji čitaju današnje ''hitove''. Takođe, niti oni koji traže odgovore. Ova knjiga je udžbenik o duši. Ona govori o padu moralnih i svih drugih vrednosti što je prouzrokovalo naš pad na dno i sve ono što se događalo. Knjiga o propadanju generacija koje su vaspitavane u socijalizmu, gde su se na tim osnovama izgradile ličnosti koje su se kao zreli ljudi teško snalazili u tranziciji: gde su vladala sasvim druga pravila. Ovo je knjiga o gubitnicima tranzicije koji znaju da čitaju: a najviše je takvih jer su ih zamenili nepismeni. ''Pad sistema vrednosti. Smrt morala. To su uzroci smrti države''. Koliko čovek može da bude oprezan? Čak ni toliko da uveče, pred spavanje, ne legne opremljen za planinarenje, umesto u pidžami?!? Čovek, sve i da hoće, ne može biti oprezan. To što je tekst surov i bezobziran, da ne kažemo povremeno prost i pornografski, je upravo razlog želji da se podvuče dilema i pitanje: ''Kako ljudi koji imaju dušu mogu biti takvi: surovi, bezobzirni i prosti?''. Je li i duša može biti takva? Ako može, a može, čim su ljudi takvi, onda se negde u traganju za njom nešto propustilo. Ovo je beg iz književnog provincijalizma: sadržajno i tematski. Ova knjiga je protest protiv trenutnog stanja u srpskoj književnosti, u kojoj godinama nije napisan vredan red a kamoli cela knjiga. Ova knjiga koja samo naizgled u svom početku koketira sa popularnim udžbenicima, ali i sa dramskim tekstom, i sa satirom, i sa pornografijom, i sa psihologijom, alternativnim pogledima: jeste katarzična. * Iz Vikipedije: Igor Đurić (Istok, 26. januar 1968) srpski je pisac. Bibliografija „Nedovršene pesme“, zbirka pesama, Istok, Omladinski savet (1997) „Neki drugi Nemci“, Hvosno broj 43 (2005) „Gde su leševi?“, Hvosno broj 44 (2005) „Kad riče bradavičasto prase“„“, Hvosno broj 46 (2005) „Kolona“, roman, Dom kulture Sveti Sava, Istok (2005) Koscenarista za dokumentarni film „Ostala je reč“; „Pravi film je bajka“, Hvosno broj 51 (2006) „Plače li ona loza“, Hvosno broj 52 (2007) „Raseljenik“, roman, internet izdanje (2004)[1] „Srpska usplahirenost“, Hvosno broj 53, (2007) „Istočke priče“, zbirka priča, UG Izvor-Istok (2009) „Jedna godina u Njujorku“, putopis, internet izdanje „Četiri priče“, priče „Moj Istok ispod Mokre Gore“, Hvosno broj 61 (2009) „Metohija i Kosovo“, zbirka eseja, JRJ, Zemun 2010; „Istočki esesovac“, Hvosno broj 64, 2010; „Ras“, zbornik za preporod raške oblasti (2010) „Sunčan dan“, Zbornik Svetlost kresiva, Žitište (2010) „Zamalo prvi put“, Zbirka kratkih priča, Alma, Beograd (2011) Prikaz knjige Ćele kula, Antonio Evanđelista, Lestve broj 2 (2012) „Klinički život“, roman, Stara knjiga (2012) „Odricanje od Srbije“, Lestve broj 3 (2012) „Strah“, Lestve broj 4 (2012) „Istočke priče“, Sentimentalna istorija jedne varoši, Sveti Sava, Kosovska Mitrovica (2013) „Ljudi moji“, zbirka pesama o palanačkim karakterima, Stara knjiga (2013) "Stvarno se (samo) prvi put", Najbolje kratke priče, ALMA, Beograd, (2014) "Iz Istočkih priča", Lestve broj 9 (2015) "Svi su mučeni pa ubijeni", Časopis Nezaborav, broj 5, avgust (2015) Roman „Vreme zlih pastrmki - porodična istorija potomaka kuće od kamena - porodična basna”, Lestve, Kosovska Mitrovica, (2016) Roman „Deveti krug Svetog kralja – Izopačeno vreme velike devetke”, roman, Kapija, Lazarevac, (2017) "Logor Dečani 1947-1952", Lestve, broj 15, 2020; „Dnevnik knjigovođe: završni račun”, roman, Lestve, Kosovska Mitrovica, (2021); „Doktor Vladimir Sergejevič Čistov u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca/Jugoslaviji”, (Igor Đurić i Momir Ninković), Zbornik naučnih radova „Ruska emigracija na Balkanu”, Institut nacionalne istorije Moskovskog univerziteta Lomonosov, (2022)