Name: Komo
Price: 450 RSD
Availability: InStock
Author: Srđan Valjarević

Srđan ValjarevićKomoVII izdanje*Nagrade Stevan Sremac, Prix des lecteurs du Var – Toulon, Austria Literaris.Ljudi su i inače, stalno i oduvek, napuštali ovu zemlju. Ja sam otišao samo na mesec dana… Nismo bili od onih koji su imali novca za putovanja, i zato smo pili do duboko u noć.„Iz stranice u stranicu ove izuzetne kontemplativne proze pripovedač osobenim senzibilitetom uvlači čitaoca u jedinstvenu atmosferu svog boravka na jezeru Komo u podnožju Alpa. Prekrasan roman, intimna hronika jednog nepokajanog ljubitelja kapljice koji nalazi reči da to iskaže.“ Le Démocrate vernonnais„Nesklon masivnim pripovedačkim eksperimentima koliko i razmetanju figurama, Valjarević uspeva da svoj stil oneobiči do one mere u kojoj on postaje prepoznatljiv, različit, autentičan, i – iskren… Junak Koma dokazuje da se i pored boravka u velikom svetu, koji mu namenjuje ulogu javnog pisca, može sačuvati intima koja ga vodi ili u prirodu, ili u podnožje, u selo, među lokalne meštane, odnosno ka slici kao načinu alternativne, nejezičke komunikacije.“ Slobodan Vladušić„U svojim minimalističkim, a istodobno lirskim prozama Srđan Valjarević nemilosrdan je prema sebi, a obziran i dobronamjeran spram drugih i svijeta. Njegove knjige autentično su pismo, na granici dnevničkog i autofikcionalnog, promišljane kao u cinéma vérité stilu, ispisane razuđenom rečenicom, gdje se naoko jednostavnim dokumentiranjem običnosti stvara moćna literatura.“ Fenomeni*„Otvoren sam prema pisanju, kao što sam otvoren i prema životu. . . “Srđan ValjarevićKOMO je načitanija knjiga Srđana Valjarevića, kultnog autora mlađe i srednje generacije u Srbiji, roman koji je u samom vrhu moderne srpske književnosti. „Izvadio sam svesku i olovku iz džepa, i pomislio da nacrtam ono što vidim, a video sam taj vrh planine. I nacrtao sam ga. Taj notes je bio mali, tako da sam i planinu nacrtao preko cele jedne strane, i jednu pticu. To je bilo sve što sam nacrtao. I to je bilo jedino što sam uradio a čime sam bio zadovoljan, tako da sam imao razloga da se zahvalim na stipendiji koju sam dobio. Nacrtao sam planinu i pticu, sklopio notes i vratio ga u džep. I nastavio sa izležavanjem na klupi, na brdu s tim smešnim imenom Tragedija. Da li je Plinije Mlađi zaista imao na umu cipele koje su nosili glumci u starom Rimu, ili je to izmišljotina, ili se i njegov život stropoštavao kao i moj? Nisam to mogao da znam, ali bih i sam tako nazvao to brdo. . .

Komo

Srđan Valjarević
Komo
VII izdanje
*
Nagrade Stevan Sremac, Prix des lecteurs du Var – Toulon, Austria Literaris.
Ljudi su i inače, stalno i oduvek, napuštali ovu zemlju. Ja sam otišao samo na mesec dana… Nismo bili od onih koji su imali novca za putovanja, i zato smo pili do duboko u noć.
„Iz stranice u stranicu ove izuzetne kontemplativne proze pripovedač osobenim senzibilitetom uvlači čitaoca u jedinstvenu atmosferu svog boravka na jezeru Komo u podnožju Alpa. Prekrasan roman, intimna hronika jednog nepokajanog ljubitelja kapljice koji nalazi reči da to iskaže.“ Le Démocrate vernonnais
„Nesklon masivnim pripovedačkim eksperimentima koliko i razmetanju figurama, Valjarević uspeva da svoj stil oneobiči do one mere u kojoj on postaje prepoznatljiv, različit, autentičan, i – iskren… Junak Koma dokazuje da se i pored boravka u velikom svetu, koji mu namenjuje ulogu javnog pisca, može sačuvati intima koja ga vodi ili u prirodu, ili u podnožje, u selo, među lokalne meštane, odnosno ka slici kao načinu alternativne, nejezičke komunikacije.“ Slobodan Vladušić
„U svojim minimalističkim, a istodobno lirskim prozama Srđan Valjarević nemilosrdan je prema sebi, a obziran i dobronamjeran spram drugih i svijeta. Njegove knjige autentično su pismo, na granici dnevničkog i autofikcionalnog, promišljane kao u cinéma vérité stilu, ispisane razuđenom rečenicom, gdje se naoko jednostavnim dokumentiranjem običnosti stvara moćna literatura.“ Fenomeni
*
„Otvoren sam prema pisanju, kao što sam otvoren i prema životu. . . “
Srđan Valjarević
KOMO je načitanija knjiga Srđana Valjarevića, kultnog autora mlađe i srednje generacije u Srbiji, roman koji je u samom vrhu moderne srpske književnosti.

„Izvadio sam svesku i olovku iz džepa, i pomislio da nacrtam ono što vidim, a video sam taj vrh planine. I nacrtao sam ga. Taj notes je bio mali, tako da sam i planinu nacrtao preko cele jedne strane, i jednu pticu. To je bilo sve što sam nacrtao. I to je bilo jedino što sam uradio a čime sam bio zadovoljan, tako da sam imao razloga da se zahvalim na stipendiji koju sam dobio. Nacrtao sam planinu i pticu, sklopio notes i vratio ga u džep. I nastavio sa izležavanjem na klupi, na brdu s tim smešnim imenom Tragedija. Da li je Plinije Mlađi zaista imao na umu cipele koje su nosili glumci u starom Rimu, ili je to izmišljotina, ili se i njegov život stropoštavao kao i moj? Nisam to mogao da znam, ali bih i sam tako nazvao to brdo. . . 
