Dnevnik Ane FrankDnevnik Ane Frank (hol. Het Achterhuis) je delo Ane Frank, jedne od žrtava Holokausta, koje je objavljeno od strane njenog oca Ota 1947. Kao progonjeni Jevreji, porodica Frank se pred nacistima sakriva u tajnim prostorijama firme njenog oca gde je on bio partner i direktor u Amsterdamu.Za vreme dvogodišnjeg skrivanja, pa sve do izdaje njihovog skloništa, Ahterhausa, Ana u dnevniku beleži događaje, strepnje i probleme koji se razvijaju pri životu u takvim uslovima. U dnevniku su zadržane i emocionalne erupcije svih stanovnika Ahterhausa. Tako je vidljiva ljubomora pri podeli namirnica, ljubomora stanara jednih prema drugima, kao i strahovi od izdaje i dolaska Gestapoa. Takođe je vidljivo kako neke sitne stvari u ovakvim uslovima dobijaju na vrednosti. Na primer, jedan od najvažnijih poseda Ane je obični češalj koji je i izvor nekoliko konfrontacija Ane sa njenom sestrom Margo. Ana u zapisima prikazuje i želje tinejdžerke tog vremena, ali i nemogućnosti privatnosti u tim uslovima.Tajno sklonište ima i svoj pravilnik. Vreme počinka je u 10 sati uveče do 7.30 ujutru, osim nedelje kada se na spavanje išlo u 10.15 sati. Doručak je u 9 sati ujutru, a nedeljom i praznikom u 11.30 sati. Ručak je od 1.15 do 1.45 sati, a večera zavisno od emisija i vesti i nije bila vremenski određena. Kupanje je nedeljom počevši od 9 sati ujutru pa nadalje kako je kome dostupno.Ovaj dnevnik je jedan od retkih zapisa koji pokazuju zavisnost od drugih i strah od režima tog vremena. Dnevnik Ane Frank u originalu se nalazi u Rijksinstituut voor Oorlogsdocumentatie, holandskom institutu za ratnu dokumentaciju.Anin otac Oto je nakon završetka rata bio jedini preživeli u porodici, a i jedini preživeli od stanara skloništa.

Dnevnik Ane Frank

Dnevnik Ane Frank
Dnevnik Ane Frank (hol. Het Achterhuis) je delo Ane Frank, jedne od žrtava Holokausta, koje je objavljeno od strane njenog oca Ota 1947. Kao progonjeni Jevreji, porodica Frank se pred nacistima sakriva u tajnim prostorijama firme njenog oca gde je on bio partner i direktor u Amsterdamu.
Za vreme dvogodišnjeg skrivanja, pa sve do izdaje njihovog skloništa, Ahterhausa, Ana u dnevniku beleži događaje, strepnje i probleme koji se razvijaju pri životu u takvim uslovima. U dnevniku su zadržane i emocionalne erupcije svih stanovnika Ahterhausa. Tako je vidljiva ljubomora pri podeli namirnica, ljubomora stanara jednih prema drugima, kao i strahovi od izdaje i dolaska Gestapoa. Takođe je vidljivo kako neke sitne stvari u ovakvim uslovima dobijaju na vrednosti. Na primer, jedan od najvažnijih poseda Ane je obični češalj koji je i izvor nekoliko konfrontacija Ane sa njenom sestrom Margo. Ana u zapisima prikazuje i želje tinejdžerke tog vremena, ali i nemogućnosti privatnosti u tim uslovima.
Tajno sklonište ima i svoj pravilnik. Vreme počinka je u 10 sati uveče do 7.30 ujutru, osim nedelje kada se na spavanje išlo u 10.15 sati. Doručak je u 9 sati ujutru, a nedeljom i praznikom u 11.30 sati. Ručak je od 1.15 do 1.45 sati, a večera zavisno od emisija i vesti i nije bila vremenski određena. Kupanje je nedeljom počevši od 9 sati ujutru pa nadalje kako je kome dostupno.
Ovaj dnevnik je jedan od retkih zapisa koji pokazuju zavisnost od drugih i strah od režima tog vremena. Dnevnik Ane Frank u originalu se nalazi u Rijksinstituut voor Oorlogsdocumentatie, holandskom institutu za ratnu dokumentaciju.
Anin otac Oto je nakon završetka rata bio jedini preživeli u porodici, a i jedini preživeli od stanara skloništa.


Dnevnik Ane Frank

Ana Frank