PEDESETE: POČETAK KRIZE SREDNJIH GODINA!

Na žalost, nisu sve krize ekonomske prirode. Reforme organizma su mnogo teže podnošljivije od fiskalnih reformi.

"Pedesete" su, u stvari, šezdesete, jer si pedeset već potrošio a od šezdesetih upravo načinješ.

U pedesetoj nisi ni mlad, ni star. Tražiš reč da te opravda, da ti pomogne, da se snađeš. Nisi tada na pola puta – to zavisi od toga gde se put završava. Zna se gde je počeo ali kraj je neizvestan.

U pedesetoj nisi ni starac, ni dete, momak nisi nikako.

Okrećeš se, u tim godinama, za sobom i tražiš svoj smisao, svrhu, tražiš sebe u nadi da ćeš dokazati da si nekad bio neko i nešto – nekome. To je najvažnije. I da si još uvek neko i nešto: nekome. Iskustva imaš, ali oni koji kidišu na tebe mladi su i jaki, i nije im potrebno iskustvo.

U tim godinama, ne želiš da gledaš ispred sebe. Čini ti se da nema mnogo prostora i razdaljine dokle bi oko dobacilo. Plašiš se, ujedno, da ne vidiš nešto što neće valjati. Te se zato sve više osvrćeš. Najbolje je, tada, ne gledati napred već samo onoliko koliko ti pogled dopire. Sutra je daleko, mnogo dalje u pedesetim nego u šezdesetim i sedamdesetim. U pedesetim si još mlad za smrt. U sedamdesetim već kradeš od smrti.

U tim godinama, žao ti je za svakom propuštenom šansom, a koje više neće biti, makar ne u ovom životu, a koliko juče mislio si da su šanse tek pred tobom. Oni gluplji probaju da nešto isprave pa im posle bude još gore. Šta je bilo: bilo je. Šanse, da su bile iskorišćene bile bi doživljaj i uspomena. Čim nisu iskorišćene: ne vredi o njima razmišljati.

U tim godinama, uspomene dobijaju na ceni, i sitno tada izgleda krupno. Poljubac se pretvara u najzanosniji erotski doživljaj a ružnjikava devojka iz odeljenja u kraljicu maturskog bala. Sećaš se davnašnjih imena, prizivaš davno zaboravljene likove, u san ti dolaze nevine devojke kojima si bio prvi ali ne i poslednji. Sve izgleda mnogo lepše nego što je uistinu nekada bilo.

U tim godinama, duže stojiš pred ogledalom i sve teže prepoznaješ svoj odraz. Ne znaš taj lik, tog skota preko puta tebe, a nešto te veže sa njim (za njega), ali ti ne možeš da dokučiš šta bi to moglo biti. Možda samo isto ime i prezime, te godina rođenja. Stajaće se sve više i više pa će možda biti dovoljno vremena da se upoznate.

U tim godinama, drugi u tebi već vide starca, kako si ti u svoje vreme gledao druge, a ti u duši osećaš i misliš da si još na nasipu kakve radne akcije sedamdesetih godina. Misliš da je još u ćošku sobe stara gitara, koja ti je jedina svojina pored patika, dve majice i pocepanih farmerki. Uhvatiš sebe u nekom drugom vremenu kada si po godinama zasluživao mladost i nevinost. Bežiš od proslava godišnjica mature jer ne želiš da gledaš ostarela lica svojih vršnjaka. Shvatiš: isti si ili gori.

Kad imaš pedeset i više, imaš taman toliko koliko treba da imaš. To samo treba propratiti glavom i pameću onako kako treba i onako kako priliči. U svakom slučaju, isto ti se 'vata, pa makar malo dostojanstva nije zgoreg imati. Mator si konj, mladi te posmatraju sa podozrenjem i podsmešljivo. Jer, sve i da hoćeš i probaš, rezultat je varljive prirode. Možda ti zbog nekog interesa i stvore iluziju da si deo njih, ali to nije istina. Poštenije je da platiš i da klimaš ''sa čim imaš'', nego da umisliš da uistinu ''imaš''. Pogotovu u vremenu mladih sponzoruša i još mlađih karijerista.

U tim godinama, vreme je da se sklanjaš, ko ti je kriv što se tebi niko nije sklanjao kad si bio mlad. Ne ponavljaj greške koje su te dovodile do očajanja i besa u vreme kad nisi imao ovoliko godina i kada se činilo da to vreme nikada neće doći: koliko je tada izgledalo daleko.

U tim godinama, najbolje je, uglavnom, da ćutiš, možda neko zabludom pomisli da si mudar. Makar nešto.

U tim godinama, ni slučajno ne uobražavaj da te žene žele i hoće. To može da ispadne bedno, možeš sebi natovariti još jaču krizu, a to ti nije potrebno, jer si već zakoračio u krizu srednjih godina, za koju lično znaš da nije „srednjih“, kamo sreće da jeste, srednje stanje uopšte nije tako loše: u tim godinama.

U tim godinama, čućeš svakoga dana, i sve više i više, reč „čiko“, postajaćeš providno biće za kojim se niko ne okreće sa znatiželjom.

U tim godinama sve tvoje dosetke su opšta mesta, sve tvoje šale su već stotinu puta ponovljene, sav tvoj šarm je ofucan k'o matora kurva sa bolesnom pudlicom, svi tvoji doživljaji iz vojske alergeni za okolinu.

U tim godinama sve ređe ideš u kafanu, konobarice ti više ne sede na kolenu, a sa društvom ne razgovaraš više o ženama i politici, već o lekovima, šećeru i holesterolu.

U tim godinama sve te ređe budi ''onaj'' koji te je godinama svako jutro budio, oran i spreman.

U tim godinama, čudiš se svojoj ženi i njenoj hrabrosti, te jakom želucu, da legne uveče sa tobom u isti krevet a da ujutro prvo što vidi budeš ti. Pitaš se: da li si stvarno nekad bio neko i nešto kad ona i dalje želi da bude sa tobom? U redu, ni njoj ne cvetaju ruže kada su godine u pitanju, ali žena je žensko i uvek može da nađe bolje no što zaslužuje ili ima jer je svet pun muških mučenika i bednika.

U tim godinama, znaj, niko se više neće zaljubiti u tebe, a, opet, nisi još uvek toliko star da bi te sažaljevali.

U tim godinama, čaša je sve punija, tanjir takođe, slasno još možeš (i hoćeš) da gledaš ali to tek kad staviš naočare i ako ti daju sveću. Sveću, doduše još ne držiš, ima svetlih još trenutaka kod tebe, nisi ti još staro gvožđe, ali te nešto muči u glavi jer si već držao sveće na opelima svojih školskih drugova.

U tim godinama, čežnja je sve tiša (osim kao nije tajna), strast bleda (osim kao nije perverzna), želja neuverljiva (osim ako nije potpuno nova i zabranjena), a jedino reč ponekad zna da pogodi metu, al' tada svi znaju da lažeš, mada ti to ne uzimaju za zlo jer te u potpunosti razumeju, čak pomalo i žale. Kako vreme bude prolazilo žaliće te jedino najbliži a primećivati te neće niko osim ukoliko ne bude imao neke koristi od tog primećivanja. U tim godinama, izgledaš snažno ali nemaš volje da trošiš snagu. U tim godinama izgleda da još možeš ali ti znaš da želiš sve manje. U tim godinama izgleda da još želiš a ti znaš da to činiš iz puste navike. U tim godinama još nije ništa prestalo, nije se ništa ugasilo, ali ti osećaš da jače više nikada neće biti a slabije zasigurno hoće. Krenuo si niz brdo!!!

U pedesetim, nisi više ničije dete, jer mator si već za to, možeš skoro, ili već jesi, i deda postati, a otac ti je umro ili će umreti. U tim godinama, možda si nečiji otac ali već u godinama neinteresantnim za tvoje dete. Ne razumeš ga i džangrizav si, u tim godinama, i sve više ličiš na njegovog dedu, tvog oca. U tim godinama, najčešće, najstariji si u porodici. Deda i otac ti više nisu živi: sada si ti to.

U tim godinama, u godinama si i nisi, i to je ono što te najviše nervira i najrađe bi sve zaboravio ali ti uspomene koje te posećuju, sve češće i češće, to ne dozvoljavaju. U tim godinama nisi još potrošio sve što te sleduje u životu ali se novim ''životnim kreditima'' više ne možeš nadati. To ti je: što ti je!!! Ne treba očajavati. Ostane nekima još dosta toga!!!