<a href="https://staraknjiga.com/knjiga/dnevnik-knjigovodje-zavrsni-racun-igor-djuric" rel="noopener noreferrer" target="_blank" class="ql-size-large">NARUČI KNJIGU SA OVOG LINKA!</a> Ova knjiga, pričajući o sudbini i životnoj priči jednog čoveka koji je vodio svoj dnevnik decenijama, pokušava da na specifičan ali književni način kaže, između ostalog, šta se zapravo događalo Srbima sa Kosova i Metohije posle Drugog svetskog rata pa sve do egzodusa na kraju dvadesetog veka i da u tim događajima proba da pronađe makar deo uzroka za potonju kolektivnu tragediju. Kroz lične uspone i padove glavnoga junaka, kroz njegove zablude ili dobre izbore, kroz priču o jednom vremenu, pratiće se opšti usponi i padovi, dobri ili loši kolektivni izbori, sudbina tamošnjeg naroda i sve ono što je prethodilo fatalnom ishodu, ali: implicitno. Na svakome je da pojedinačno dođe do zaključaka. Pre svega, cilj ovoga spisa je pokušaj da se opiše atmosfera (ili: atmosfere?!) jednog vremena, njegov duh i kretanje jednog čoveka u toj epohi. Atmosfera između dva svetska rata. Atmosfera posle oslobođenja i u periodu obnove. Atmosfera jednog gradića u Metohiji. Atmosfera praznovanja, dočeka novih godina, vremena kada životni standard raste. Atmosfera opuštenosti. Atmosfera kafane šezdesetih godina. Atmosfera licemerja i laži. Atmosfera dvoličnosti. Atmosfera pada standarda: životnog i sistema vrednosti. Atmosfera nesigurnosti, ugroženosti, beznadežnosti. Atmosfera poniženja i duhovnog posrnuća. Atmosfera početka kraja. Atmosfera rata i pogroma. Atmosfera nerazumevanja. Porodična atmosfera. U žiži interesovanja ove knjige jeste pokušaj da se opiše štetnost komunističke ideologije (i vladavine komunista) za srpske interese na Kosovu i Metohiji čak i onda kada je izgledalo da stvari kreću ka boljemu, lažnost parole bratstva i jedinstva, ali i nesnalaženje glavnog junaka, pa samim tim i nekih drugih Srba, njihovo nečinjenje i krivica onih Srba koji su podlegli toj ideologiji, iskreno ili lažno verujući da stvaraju bolje i humanije društvo.&nbsp; Sveobuhvatno i ako ćemo pravo: to je generalno bio problem srpskog naroda. Jedino su Srbi u SFRJ iskreno verovali u tu ideologiju i poslednji su se (ako su uopšte?!) otresli te iluzije koja ih je koštala mnogo, čak i kada se činilo da daje dosta. Još u vremenu ustavnih promena šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka bilo je predvidljivo kuda je pošla federacija. Osamdesetih godina kada manje-više svi govore da ne žele više da žive u zajedničkoj državi jedino Srbi i dalje insistiraju na tome ali ne zbog očuvanja jedinstvenog srpskog prostora već zbog zablude da možemo živeti zajedno i ravnopravno. U centru dešavanja je glavni junak, knjigovođa i intelektualac, komunista i aktivista, ljubitelj kapljice, knjige i filma, „zvezdaš“, čovek koji je vodio svoj dnevnik od 1953. godine pa sve do svoje smrti 2012. godine. On je bio osoba čiji su život obeležile i ličnost uobličile reči koje počinju na slovo „K“: Kosovo, komunizam, knjigovodstvo, kafana, knjige i kino.&nbsp; Još od malih nogu, pre škole, pisao je lepim rukopisom i izvodio račun bez greške, kao da su mu bila predodređena buduća zanimanja i interesovanja. Ono što se ne uklapa u taj psihološki i mentalni sklop nekoga ko se bavi brojevima i egzaktnim stanjima računovodstva jeste ljubav prema knjigama i umetnosti uopšte, sa akcentom na „umetnost življenja“. Kupovao je i čitao knjige (usput gledao filmove i boemisao) iz istorije, marksizma (ali i filosofije), enciklopedije, zbornike, međutim, najviše ljubavi i pažnje, a kada je knjiga u pitanju, posvetio je lepoj književnosti. Ukoliko se nekome učini, tokom čitanja, da koautor i sin glavnog junaka nije štedeo svoga oca u ovim spisima: grdno se vara. Sve što je napisano učinjeno je iz poštovanja prema onome ko je vodio dnevnik jer je upravo on ispisujući svoje redove želeo da bude iskren i hteo da tako ostane zapisano. Zapravo, kada se tiče opisa raznih pogrešnih izbora, postupaka, ludovanja ili pijančenja, odnosa prema porodici ili poslu, koautor se čak trudio da ublaži autentične dnevničke zapise svoga oca bez obzira što je autor dnevnika želeo da beskompromisno ostavi takav trag o sebi samom. Takođe, koautor je ublažavao ili potpuno izbegavao dnevničke hvalospeve namenjene porodici i deci a da bi izbegao zamku patetičnosti.&nbsp; Sve lične greške, zablude, lomove i sagrešenija glavnog junaka koji su ovde navedeni, ostavio je on lično i u pisanoj formi, bez prikrivanja ili ulepšavanja. Doduše, često je znao da opravda neki svoj postupak (ili: postupke) ali ih nikada nije prećutkivao (inače, kako bi smo mi sada saznali o njima). Onako kako je radio i kako se ponašao: tako je i zapisivao. Ukoliko se negde može protumačiti da su komentar ili analiza koautora tendenciozni i lični, čak su i takvi redovi „izvlačeni“ iz atmosfere i konteksta samih dnevnika.&nbsp; Najzad, moralo je biti i ličnih koautorovih nota, pa i određene doze subjektivnosti, jer je pored glavnog junaka i on govorio o svom životu koji se preplitao onako kako se prepliću životi očeva i sinova. Koautor je govorio o svome ocu, ili, onako kako ga je doživljavao dok je bio mlad i zelen, ili, u vremenu kada je zaista upoznao starinu, nažalost, kada je i sam zagazio u ozbiljne godine i pred kraj života svoga oca. Na kraju, istu su sudbinu delili i podelili. Bili su zajedno do kraja, i u dobru i u zlu. Ova knjiga govori o čoveku koji je povremeno prema sebi bio loš ali koji je u konačnome, u suštini i uistinu, bio dobar čovek: čestit, častoljubiv, pravdoljubiv i pošten. Reč je o čoveku koji je bio vrhunski stručnjak u svome poslu i zanimanju knjigovođe ali koji se zbog ličnih izbora nije iskazao do kraja u tome i koji se nije snalazio u društvenim odnosima koji su vladali a koji su određivali uspon i uspeh u društvenoj hijerarhiji toga vremena. Delimično je za to kriv i njegov način života a delimično njegov otvoreni prezir prema karijeristima i poltronima. Ova knjiga zapravo govori o doslednom čoveku. Bio je takav u greškama, i u porocima, i u životnim stavovima, i u ideologiji, i u neporočnom načinu života kada je izabrao da tako živi u poslednjoj deonici svoga dugog i berićetnog veka. Bio je uzoran omladinac i aktivista u prvim dekadama svoga života; žestoki boem i kafanski čovek u sredini svoga veka; i nepomirljivi anti-alkoholičar i porodičan čovek u poslednjoj trećini toga životnoga doba. Za svo to vreme konstanta je bila da je bio vrhunski knjigovođa, pošten čovek i da je voleo svoju porodicu čak i onda kada su ga dela demantovala.&nbsp; Ovo je skaska o preživelom bratu blizancu. Ovde se govori o čoveku koji je iskreno verovao da je moguće izgraditi takvo društvo na Kosovu i Metohiji u kojem će svi biti ravnopravni i jednaki, sa istim pravima i obavezama, bez obzira na veru i naciju - jednako čak i onda kada je podržavajući Miloševića to moglo izgledati drugačije. On zaista nije shvatao šta se tamo sprema i radi tih šezdesetih godina, oko Briona i Ustava, ne zato što to nije hteo da vidi (kako je to činila većina) već zato što je verovao da njegovi drugovi iz partije, Albanci, misle iskreno i dobro poput njega. On veruje u SFRJ do poslednjeg dana. On, najzad, iskreno misli da je Milošević novi Tito čak i kada ga u svojim zapisima časti epitetima novog Karađorđa ili Obilića.&nbsp; Ovo je priča i o tome kako je u jednom periodu zaista zaličilo da se može živeti zajedno i ravnopravno ali samo od onoga trena kada su maske počele da padaju i kada je počela da se otkriva perfidna politika Albanaca i njihovih rukovodstava koji su uvek i u većini jedino imali za cilj da Kosovo i Metohiju očiste od Srba (i ništa drugo). To što glavni junak i slični njemu nisu to mogli da shvate i uvide ne umanjuje njihove ljudske kvalitete i može jedino govoriti o njihovoj naivnosti i zabludi ali i o njihovom poštenom pristupu pri tom pokušaju da se živi zajedno i uz međusobno poštovanje. Opisivanjem (prepisivanjem) sudbine glavnog junaka ispisana je sudbina i katastrofa Srba sa Kosova i Metohije, pogotovo posle 1999. godine i posebno u danima izbeglištva koje je karakterisalo nerazumevanje ljudi u novoj sredini a koje je znalo biti bolnije od pljačke i paljevine. Ispričana je sudbina svih tih ljudi koji su vredno i pošteno radili i gradili a onda su odjednom ostali bez ičega, prepušteni na milost i nemilost već tada ranjene države, bolesnog društva,&nbsp;nacionalnog kolapsa i urušenog sistema vrednosti. Nisu svi Srbi na Kosovu i Metohiji mislili kao on, te ova knjiga i o tome govori. Pre svega, pored ličnog, ideološkog i nacionalnog neslaganja, je bilo u samoj porodici. O tome najbolje govore sukobi glavnog junaka i članova njegove uže porodice vezani za odnos prema veri, pravoslavlju, crkvi i poštovanju hrišćanskih obreda i običaja. Ovo je istorija jedne države i jednog gradića u njoj. Jedne države koja je menjala imena i gradića koji je ostao veran svome imenu te ga i danas nosi: Istok! Ovo je sentimentalna i porodična povest o ljudima u tom gradu. Ovo je i kulturna istorija tog podneblja. Ovde se može videti kako se odvijao društveni, sportski, privredni i kulturni život, doduše, često opterećen ideologijom ili tradicijom ali ne uvek i ne obavezno. Ovo je istorija ličnih izbora. Ovo je medicinski izveštaj grada koji je na kraju i umro. Ovo je politička istorija jedne države ispričana kroz sudbinu pojedinca. Najzad, ova knjiga možda najviše govori o jednom vremenu i patrijarhalnoj sredini u kojoj je položaj žene bio izuzetno težak, kada se nisu poštovali lični izbori već se sve podređivalo porodici i odlukama koje su donosili oni koji su porodicu vodili i predstavljali. Ova knjiga govori o tome kako žena u tom vremenu nije imala mnogo izbora, i kako je morala da trpi hirove i odluke muškaraca: očeva, braće i muževa. Ova knjiga priča o tome kako je žena morala isključivo da se posveti porodici i deci, što samo po sebi nije loše, ali je loše to što bi svaki drugi njen pokušaj izbora značio odbacivanje porodice i prezir društva. Da bi se smatrala „dobrom i cenjenom“, za ženu je u to vreme važilo geslo „da mora da bude zadnja za sofrom a prva za poslom“. Kad neko piše roman o ocu onda taj ima unutrašnje dileme – ukoliko piše roman o majci onda ima unutrašnje probleme! Ukoliko pišeš knjigu o ocu onda moraš izvrnuti i tvoju i njegovu kožu! Drugačije ne može. Jer, kad pričaš o ocu – govoriš o sebi! Ako imaš sina – ćuti o svome ocu! Ovo je priča o ocu, i sinu, i porodičnome duhu. Amin! Ovo je lična knjiga. U njoj će se naći bolnih priznanja, unutrašnjih lomova, životnih uspona i padova, velikih grešaka, teških žigova. Ali, pre svega, ovo je srećna knjiga o jednoj srećnoj i ispunjenoj porodici koja je zajedno prošla i dobro i zlo, i iz svega toga izašla jaka, mnogobrojna i složna. Čak i bogata. Deo tog bogatstva, pored materijalnog, ogleda se i u ironiji, humoru i snazi da se govori o svemu, na ovaj način i u ovoj knjizi. Porodice koje imaju svoje knjige –&nbsp;velike su – duhom – porodice.

NARUČI KNJIGU SA OVOG LINKA!
     
     Ova knjiga, pričajući o sudbini i životnoj priči jednog čoveka koji je vodio svoj dnevnik decenijama, pokušava da na specifičan ali književni način kaže, između ostalog, šta se zapravo događalo Srbima sa Kosova i Metohije posle Drugog svetskog rata pa sve do egzodusa na kraju dvadesetog veka i da u tim događajima proba da pronađe makar deo uzroka za potonju kolektivnu tragediju. Kroz lične uspone i padove glavnoga junaka, kroz njegove zablude ili dobre izbore, kroz priču o jednom vremenu, pratiće se opšti usponi i padovi, dobri ili loši kolektivni izbori, sudbina tamošnjeg naroda i sve ono što je prethodilo fatalnom ishodu, ali: implicitno. Na svakome je da pojedinačno dođe do zaključaka.
     Pre svega, cilj ovoga spisa je pokušaj da se opiše atmosfera (ili: atmosfere?!) jednog vremena, njegov duh i kretanje jednog čoveka u toj epohi. Atmosfera između dva svetska rata. Atmosfera posle oslobođenja i u periodu obnove. Atmosfera jednog gradića u Metohiji. Atmosfera praznovanja, dočeka novih godina, vremena kada životni standard raste. Atmosfera opuštenosti. Atmosfera kafane šezdesetih godina. Atmosfera licemerja i laži. Atmosfera dvoličnosti. Atmosfera pada standarda: životnog i sistema vrednosti. Atmosfera nesigurnosti, ugroženosti, beznadežnosti. Atmosfera poniženja i duhovnog posrnuća. Atmosfera početka kraja. Atmosfera rata i pogroma. Atmosfera nerazumevanja. Porodična atmosfera.
     U žiži interesovanja ove knjige jeste pokušaj da se opiše štetnost komunističke ideologije (i vladavine komunista) za srpske interese na Kosovu i Metohiji čak i onda kada je izgledalo da stvari kreću ka boljemu, lažnost parole bratstva i jedinstva, ali i nesnalaženje glavnog junaka, pa samim tim i nekih drugih Srba, njihovo nečinjenje i krivica onih Srba koji su podlegli toj ideologiji, iskreno ili lažno verujući da stvaraju bolje i humanije društvo. 
    Sveobuhvatno i ako ćemo pravo: to je generalno bio problem srpskog naroda. Jedino su Srbi u SFRJ iskreno verovali u tu ideologiju i poslednji su se (ako su uopšte?!) otresli te iluzije koja ih je koštala mnogo, čak i kada se činilo da daje dosta. Još u vremenu ustavnih promena šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka bilo je predvidljivo kuda je pošla federacija. Osamdesetih godina kada manje-više svi govore da ne žele više da žive u zajedničkoj državi jedino Srbi i dalje insistiraju na tome ali ne zbog očuvanja jedinstvenog srpskog prostora već zbog zablude da možemo živeti zajedno i ravnopravno.
     U centru dešavanja je glavni junak, knjigovođa i intelektualac, komunista i aktivista, ljubitelj kapljice, knjige i filma, „zvezdaš“, čovek koji je vodio svoj dnevnik od 1953. godine pa sve do svoje smrti 2012. godine. On je bio osoba čiji su život obeležile i ličnost uobličile reči koje počinju na slovo „K“: Kosovo, komunizam, knjigovodstvo, kafana, knjige i kino. 
     Još od malih nogu, pre škole, pisao je lepim rukopisom i izvodio račun bez greške, kao da su mu bila predodređena buduća zanimanja i interesovanja. Ono što se ne uklapa u taj psihološki i mentalni sklop nekoga ko se bavi brojevima i egzaktnim stanjima računovodstva jeste ljubav prema knjigama i umetnosti uopšte, sa akcentom na „umetnost življenja“. Kupovao je i čitao knjige (usput gledao filmove i boemisao) iz istorije, marksizma (ali i filosofije), enciklopedije, zbornike, međutim, najviše ljubavi i pažnje, a kada je knjiga u pitanju, posvetio je lepoj književnosti.
     Ukoliko se nekome učini, tokom čitanja, da koautor i sin glavnog junaka nije štedeo svoga oca u ovim spisima: grdno se vara. Sve što je napisano učinjeno je iz poštovanja prema onome ko je vodio dnevnik jer je upravo on ispisujući svoje redove želeo da bude iskren i hteo da tako ostane zapisano. Zapravo, kada se tiče opisa raznih pogrešnih izbora, postupaka, ludovanja ili pijančenja, odnosa prema porodici ili poslu, koautor se čak trudio da ublaži autentične dnevničke zapise svoga oca bez obzira što je autor dnevnika želeo da beskompromisno ostavi takav trag o sebi samom. Takođe, koautor je ublažavao ili potpuno izbegavao dnevničke hvalospeve namenjene porodici i deci a da bi izbegao zamku patetičnosti. 
     Sve lične greške, zablude, lomove i sagrešenija glavnog junaka koji su ovde navedeni, ostavio je on lično i u pisanoj formi, bez prikrivanja ili ulepšavanja. Doduše, često je znao da opravda neki svoj postupak (ili: postupke) ali ih nikada nije prećutkivao (inače, kako bi smo mi sada saznali o njima). Onako kako je radio i kako se ponašao: tako je i zapisivao. Ukoliko se negde može protumačiti da su komentar ili analiza koautora tendenciozni i lični, čak su i takvi redovi „izvlačeni“ iz atmosfere i konteksta samih dnevnika. 
     Najzad, moralo je biti i ličnih koautorovih nota, pa i određene doze subjektivnosti, jer je pored glavnog junaka i on govorio o svom životu koji se preplitao onako kako se prepliću životi očeva i sinova. Koautor je govorio o svome ocu, ili, onako kako ga je doživljavao dok je bio mlad i zelen, ili, u vremenu kada je zaista upoznao starinu, nažalost, kada je i sam zagazio u ozbiljne godine i pred kraj života svoga oca. Na kraju, istu su sudbinu delili i podelili. Bili su zajedno do kraja, i u dobru i u zlu.
     Ova knjiga govori o čoveku koji je povremeno prema sebi bio loš ali koji je u konačnome, u suštini i uistinu, bio dobar čovek: čestit, častoljubiv, pravdoljubiv i pošten. Reč je o čoveku koji je bio vrhunski stručnjak u svome poslu i zanimanju knjigovođe ali koji se zbog ličnih izbora nije iskazao do kraja u tome i koji se nije snalazio u društvenim odnosima koji su vladali a koji su određivali uspon i uspeh u društvenoj hijerarhiji toga vremena. Delimično je za to kriv i njegov način života a delimično njegov otvoreni prezir prema karijeristima i poltronima.
     Ova knjiga zapravo govori o doslednom čoveku. Bio je takav u greškama, i u porocima, i u životnim stavovima, i u ideologiji, i u neporočnom načinu života kada je izabrao da tako živi u poslednjoj deonici svoga dugog i berićetnog veka. Bio je uzoran omladinac i aktivista u prvim dekadama svoga života; žestoki boem i kafanski čovek u sredini svoga veka; i nepomirljivi anti-alkoholičar i porodičan čovek u poslednjoj trećini toga životnoga doba. Za svo to vreme konstanta je bila da je bio vrhunski knjigovođa, pošten čovek i da je voleo svoju porodicu čak i onda kada su ga dela demantovala. 
    Ovo je skaska o preživelom bratu blizancu.
     Ovde se govori o čoveku koji je iskreno verovao da je moguće izgraditi takvo društvo na Kosovu i Metohiji u kojem će svi biti ravnopravni i jednaki, sa istim pravima i obavezama, bez obzira na veru i naciju - jednako čak i onda kada je podržavajući Miloševića to moglo izgledati drugačije. On zaista nije shvatao šta se tamo sprema i radi tih šezdesetih godina, oko Briona i Ustava, ne zato što to nije hteo da vidi (kako je to činila većina) već zato što je verovao da njegovi drugovi iz partije, Albanci, misle iskreno i dobro poput njega. On veruje u SFRJ do poslednjeg dana. On, najzad, iskreno misli da je Milošević novi Tito čak i kada ga u svojim zapisima časti epitetima novog Karađorđa ili Obilića. 
     Ovo je priča i o tome kako je u jednom periodu zaista zaličilo da se može živeti zajedno i ravnopravno ali samo od onoga trena kada su maske počele da padaju i kada je počela da se otkriva perfidna politika Albanaca i njihovih rukovodstava koji su uvek i u većini jedino imali za cilj da Kosovo i Metohiju očiste od Srba (i ništa drugo). To što glavni junak i slični njemu nisu to mogli da shvate i uvide ne umanjuje njihove ljudske kvalitete i može jedino govoriti o njihovoj naivnosti i zabludi ali i o njihovom poštenom pristupu pri tom pokušaju da se živi zajedno i uz međusobno poštovanje.
     Opisivanjem (prepisivanjem) sudbine glavnog junaka ispisana je sudbina i katastrofa Srba sa Kosova i Metohije, pogotovo posle 1999. godine i posebno u danima izbeglištva koje je karakterisalo nerazumevanje ljudi u novoj sredini a koje je znalo biti bolnije od pljačke i paljevine. Ispričana je sudbina svih tih ljudi koji su vredno i pošteno radili i gradili a onda su odjednom ostali bez ičega, prepušteni na milost i nemilost već tada ranjene države, bolesnog društva, nacionalnog kolapsa i urušenog sistema vrednosti.
     Nisu svi Srbi na Kosovu i Metohiji mislili kao on, te ova knjiga i o tome govori. Pre svega, pored ličnog, ideološkog i nacionalnog neslaganja, je bilo u samoj porodici. O tome najbolje govore sukobi glavnog junaka i članova njegove uže porodice vezani za odnos prema veri, pravoslavlju, crkvi i poštovanju hrišćanskih obreda i običaja.
     Ovo je istorija jedne države i jednog gradića u njoj. Jedne države koja je menjala imena i gradića koji je ostao veran svome imenu te ga i danas nosi: Istok! Ovo je sentimentalna i porodična povest o ljudima u tom gradu. Ovo je i kulturna istorija tog podneblja. Ovde se može videti kako se odvijao društveni, sportski, privredni i kulturni život, doduše, često opterećen ideologijom ili tradicijom ali ne uvek i ne obavezno. Ovo je istorija ličnih izbora. Ovo je medicinski izveštaj grada koji je na kraju i umro. Ovo je politička istorija jedne države ispričana kroz sudbinu pojedinca.
     Najzad, ova knjiga možda najviše govori o jednom vremenu i patrijarhalnoj sredini u kojoj je položaj žene bio izuzetno težak, kada se nisu poštovali lični izbori već se sve podređivalo porodici i odlukama koje su donosili oni koji su porodicu vodili i predstavljali. Ova knjiga govori o tome kako žena u tom vremenu nije imala mnogo izbora, i kako je morala da trpi hirove i odluke muškaraca: očeva, braće i muževa. Ova knjiga priča o tome kako je žena morala isključivo da se posveti porodici i deci, što samo po sebi nije loše, ali je loše to što bi svaki drugi njen pokušaj izbora značio odbacivanje porodice i prezir društva. Da bi se smatrala „dobrom i cenjenom“, za ženu je u to vreme važilo geslo „da mora da bude zadnja za sofrom a prva za poslom“.
     Kad neko piše roman o ocu onda taj ima unutrašnje dileme – ukoliko piše roman o majci onda ima unutrašnje probleme! Ukoliko pišeš knjigu o ocu onda moraš izvrnuti i tvoju i njegovu kožu! Drugačije ne može. Jer, kad pričaš o ocu – govoriš o sebi! Ako imaš sina – ćuti o svome ocu! Ovo je priča o ocu, i sinu, i porodičnome duhu. Amin!
     Ovo je lična knjiga. U njoj će se naći bolnih priznanja, unutrašnjih lomova, životnih uspona i padova, velikih grešaka, teških žigova. Ali, pre svega, ovo je srećna knjiga o jednoj srećnoj i ispunjenoj porodici koja je zajedno prošla i dobro i zlo, i iz svega toga izašla jaka, mnogobrojna i složna. Čak i bogata. Deo tog bogatstva, pored materijalnog, ogleda se i u ironiji, humoru i snazi da se govori o svemu, na ovaj način i u ovoj knjizi. Porodice koje imaju svoje knjige – velike su – duhom – porodice.


Dnevnik knjigovodje

Igor Đurić Milisav Đurić Dnevnik Istok Metohija

Dnevnik knjigovođe

Ukoričeni brojevi Glasnika Srpske Pravoslavne Crkve za 1965. godinu.Glasnik Srpske Pravoslavne CrkveSlužbeni listSrpska Pravoslavna CrkvaSlužbeni glasnik

Glasnik Srpske Pravoslavne  Crkve

Ukoričeni brojevi Glasnika Srpske Pravoslavne Crkve za 1965. godinu.
Glasnik Srpske Pravoslavne Crkve
Službeni list
Srpska Pravoslavna Crkva
Službeni glasnik


Ukoričeni brojevi Glasnika Srpske Pravoslavne Crkve za 1965. godinu.
Srpska Pravoslavna Crkva
Službeni list

Dobrica Ćosić U tuđem veku Dnevnik 4. januar 2000 - 15. mart 2003LIČNA ISTORIJA JEDNOG DOBAOva jedinstvena knjiga je događaj u našoj kulturi jer nas suočava sa najvažnijim i najkritičnijim trenucima novije srpske istorije i politike, od Miloševićeve propale i bezuspešne vladavine; izneverenih očekivanja petooktobarskih promena, uključujući i sve ono što se događalo neposredno nakon 5. oktobra a javnost do sada nije znala za to, do formiranja demokratske vlade; zaključno s Đinđićevim političkim preokretom i tragičnim atentatom.

U tudjem veku

Dobrica Ćosić 
U tuđem veku 
Dnevnik 4. januar 2000 - 15. mart 2003
LIČNA ISTORIJA JEDNOG DOBA
Ova jedinstvena knjiga je događaj u našoj kulturi jer nas suočava sa najvažnijim i najkritičnijim trenucima novije srpske istorije i politike, od Miloševićeve propale i bezuspešne vladavine; izneverenih očekivanja petooktobarskih promena, uključujući i sve ono što se događalo neposredno nakon 5. oktobra a javnost do sada nije znala za to, do formiranja demokratske vlade; zaključno s Đinđićevim političkim preokretom i tragičnim atentatom.


Dobrica Ćosić U tuđem veku Dnevnik 4. januar 2000 - 15. mart 2003

U tuđem veku

Borisav Čeliković Naselja srpskih zemaljaNaselja srpskih zemalja, prva knjiga edicije „Koreni“, koju je, u saradnji sa Srpskom akademijom nauka i umetnosti pokrenuo Službeni glasnik, posvećena je delu Jovana Cvijića, oca srpske antropogeografije.saizdavaštvo sa SANU, drugo izdanje, 2022, 16,5 h 23,4 cm, 812 str., tvrdi povez, ćirilica,U Čelikovićev izbor uvršten je i Cvijićev izveštaj Srpskoj kraljevskoj akademiji iz 1906. godine, sa pregledom rezultata rada na projektu i problema sa kojima se susreću njegovi saradnici, kao i etnografska studija „Uputstva za istraživanje naroda i narodnog života“ Cvijićevog učenika i najbližeg saradnika Jovana Erdeljanovića.Među velikim brojem članaka napisanih o Cvijićevim antropogeografskim radovima, Čeliković je izdvojio „Cvijićevu antropogeografsku školu“ Milenka S. Filipovića i „Rad Jovana Cvijića na proučavanju etnopsihičkih osobina Srbije“ Petra Vlahovića.S A D R Ž A J:- Antropogeografski problemi Balkanskoga poluostrva (Jovan Cvijić)- Prilozi za studiju antropogeografski problemi Balkanskog poluostrva (Jovan Cvijić)- Metanastazička kretanja, njihovi uzroci i posledice (Jovan Cvijić)- Psihičke osobine Južnih Slovena (Jovan Cvijić)- Naselja srpskih zemalja (Jovan Cvijić)- Uputstva za ispitivanje naroda i narodnog života (Jovan Erdeljanović)- Cvijićeva antropogeografska škola (Milenko S. Filipović)- Rad Jovana Cvijića na proučavanju etnopsihičkih osobina stanovništva Srbije (Petar Vlahović)- Bibliografija srpskog etnografskog zbornika (Borisav Čeliković)

Naselja srpskih zemalja

Borisav Čeliković Naselja srpskih zemalja
Naselja srpskih zemalja, prva knjiga edicije „Koreni“, koju je, u saradnji sa Srpskom akademijom nauka i umetnosti pokrenuo Službeni glasnik, posvećena je delu Jovana Cvijića, oca srpske antropogeografije.
saizdavaštvo sa SANU, drugo izdanje, 2022, 16,5 h 23,4 cm, 812 str., tvrdi povez, ćirilica,
U Čelikovićev izbor uvršten je i Cvijićev izveštaj Srpskoj kraljevskoj akademiji iz 1906. godine, sa pregledom rezultata rada na projektu i problema sa kojima se susreću njegovi saradnici, kao i etnografska studija „Uputstva za istraživanje naroda i narodnog života“ Cvijićevog učenika i najbližeg saradnika Jovana Erdeljanovića.
Među velikim brojem članaka napisanih o Cvijićevim antropogeografskim radovima, Čeliković je izdvojio „Cvijićevu antropogeografsku školu“ Milenka S. Filipovića i „Rad Jovana Cvijića na proučavanju etnopsihičkih osobina Srbije“ Petra Vlahovića.
S A D R Ž A J:
- Antropogeografski problemi Balkanskoga poluostrva (Jovan Cvijić)
- Prilozi za studiju antropogeografski problemi Balkanskog poluostrva (Jovan Cvijić)
- Metanastazička kretanja, njihovi uzroci i posledice (Jovan Cvijić)
- Psihičke osobine Južnih Slovena (Jovan Cvijić)
- Naselja srpskih zemalja (Jovan Cvijić)
- Uputstva za ispitivanje naroda i narodnog života (Jovan Erdeljanović)
- Cvijićeva antropogeografska škola (Milenko S. Filipović)
- Rad Jovana Cvijića na proučavanju etnopsihičkih osobina stanovništva Srbije (Petar Vlahović)
- Bibliografija srpskog etnografskog zbornika (Borisav Čeliković)


Borisav Čeliković Naselja srpskih zemalja Jovan Cvijić Jovan Erdeljanović Milneko S. Filipović Petar Vlahović

EGIPATSKI MUZEJ - KairoVUK KARADŽIĆ Beograd 1975. MUZEJI SVETAtvrd povez sa zaštitnim omotom, 170 strana, bogato ilustrovana, 29cmPredgovor / Muhamed Hasan Abdul Rahman

Egipatski muzej - Kairo

EGIPATSKI MUZEJ - Kairo
VUK KARADŽIĆ Beograd 1975. MUZEJI SVETA
tvrd povez sa zaštitnim omotom, 170 strana, bogato ilustrovana, 29cm
Predgovor / Muhamed Hasan Abdul Rahman


EGIPATSKI MUZEJ - Kairo
VUK KARADŽIĆ Beograd 1975. MUZEJI SVETA
tvrd povez sa zaštitnim omotom, 170 strana
Egipat piramide Sfinga

Onore De BalzakEvgenija GrandeEugenija GrandeRoman Evgenija Grande je priča koja prati glavnu junakinju od njene mladosti, pa do konca života. Iako pripada Prizorima iz provincijskog života, ovaj roman nije tipična „ženska priča“, već ljudska, univerzalna, priča o borbi između ćistog srca, poštenja, humanosti i nekontrolisane strasti prema novcu, slavi, položaju u društvu.Možda na prvi pogled Evgenijin život deluje tragično, čak i onda kada željni ljubavi ne nađemo istu. Ipak, ona je na svoj način pobednik, pošiljalac poruke da istinsku sreću možemo pronaći u sebi samima. Onore de Balzak (franc. Honoré de Balzac; Tur, 20. maj 1799 — Pariz, 18. avgust 1850) bio je francuski romanopisac koji se smatra ključnim autorom realizma.

Eugenija Grande

Onore De Balzak
Evgenija Grande
Eugenija Grande
Roman Evgenija Grande je priča koja prati glavnu junakinju od njene mladosti, pa do konca života. Iako pripada Prizorima iz provincijskog života, ovaj roman nije tipična „ženska priča“, već ljudska, univerzalna, priča o borbi između ćistog srca, poštenja, humanosti i nekontrolisane strasti prema novcu, slavi, položaju u društvu.
Možda na prvi pogled Evgenijin život deluje tragično, čak i onda kada željni ljubavi ne nađemo istu. Ipak, ona je na svoj način pobednik, pošiljalac poruke da istinsku sreću možemo pronaći u sebi samima. 
Onore de Balzak (franc. Honoré de Balzac; Tur, 20. maj 1799 — Pariz, 18. avgust 1850) bio je francuski romanopisac koji se smatra ključnim autorom realizma.


Onore de Balzak (franc. Honoré de Balzac; Tur, 20. maj 1799 — Pariz, 18. avgust 1850)
Eugenija Grande
Evgenija Grande

Rej KonoliBiti Elvis - Elvis Prislibiografija Elvisa Prislija*„Slušati Elvisa prvi put bilo je kao bekstvo iz zatvora. Hvala Bogu što nam je dao Elvisa Preslija.“ Bob DilanBiografija Elvisa Preslija, ikone koja je u potpunosti preobrazila američku kulturu.Div u američkoj popularnoj kulturi, božanstvo u istoriji rokenrola, Elvis Presli je spojio gospel i tradicionalni crnački ritam i bluz sa kantrijem da bi stvorio potpuno nov muzički pravac i nov način da se istakne muška seksualnost, i time raspametio puritansku Ameriku pedesetih godina XX veka.U knjizi Biti Elvis novinar Rej Konoli daje svež pogled na karijeru najvoljenijeg pevača na svetu, smeštajući ga, četrdeset godina nakon njegove smrti, ne samo pod drečava neonska svetla Las Vegasa već i na američki Jug sredinom XX veka. Konoli, koji je intervjuisao Elvisa 1969, predstavlja muzičara koji je iz siromaštva u Tupelu u Misisipiju dostigao neviđenu slavu preko noći, Frenka Sinatru smenio sa trona, a zatim inspirisao Bitlse.Govoreći o muzici, pesmama i koncertima, kao i o njegovom privatnom životu koji će se kasnije potpuno otrgnuti kontroli, služeći se intervjuima sa Džonom Lenonom, Bobom Dilanom, Bi Bi Kingom, Semom Filipsom i Rojem Orbisonom, Konoli je stvorio jedan od najvernijih portreta ovog kulturnog fenomena. Kako stižemo do kraja ovog pronicljivog dela, Elvisova smrt u četrdeset drugoj godini poprima tragičnu boju. Temeljno i bespoštedno, Biti Elvis istražuje neumerenost i nerazumnost koje prate mit o Elvisu, slaveći na kraju njegovu besmrtnost.

Biti Elvis - Elvis Prisli

Rej Konoli
Biti Elvis - Elvis Prisli
biografija Elvisa Prislija
*
„Slušati Elvisa prvi put bilo je kao bekstvo iz zatvora. Hvala Bogu što nam je dao Elvisa Preslija.“ Bob Dilan
Biografija Elvisa Preslija, ikone koja je u potpunosti preobrazila američku kulturu.
Div u američkoj popularnoj kulturi, božanstvo u istoriji rokenrola, Elvis Presli je spojio gospel i tradicionalni crnački ritam i bluz sa kantrijem da bi stvorio potpuno nov muzički pravac i nov način da se istakne muška seksualnost, i time raspametio puritansku Ameriku pedesetih godina XX veka.
U knjizi Biti Elvis novinar Rej Konoli daje svež pogled na karijeru najvoljenijeg pevača na svetu, smeštajući ga, četrdeset godina nakon njegove smrti, ne samo pod drečava neonska svetla Las Vegasa već i na američki Jug sredinom XX veka. Konoli, koji je intervjuisao Elvisa 1969, predstavlja muzičara koji je iz siromaštva u Tupelu u Misisipiju dostigao neviđenu slavu preko noći, Frenka Sinatru smenio sa trona, a zatim inspirisao Bitlse.
Govoreći o muzici, pesmama i koncertima, kao i o njegovom privatnom životu koji će se kasnije potpuno otrgnuti kontroli, služeći se intervjuima sa Džonom Lenonom, Bobom Dilanom, Bi Bi Kingom, Semom Filipsom i Rojem Orbisonom, Konoli je stvorio jedan od najvernijih portreta ovog kulturnog fenomena. Kako stižemo do kraja ovog pronicljivog dela, Elvisova smrt u četrdeset drugoj godini poprima tragičnu boju. 
Temeljno i bespoštedno, Biti Elvis istražuje neumerenost i nerazumnost koje prate mit o Elvisu, slaveći na kraju njegovu besmrtnost.



Rej Konoli
Biti Elvis - Elvis Prisli
biografija Elvisa Prislija

Vidosav StevanovićPeriferijski zmajeviPripovetkeVidosav Stevanović (Cvetojevac, Kragujevac, 27. jun 1942) srpski je pripovedač, pesnik, romansijer, scenarista i dramski pisac.IZABRANA PROZA V.S./ PRIPOVETKE (9): Prokop, Idem Dumav plivam leđa, Bed trip, Kog sam đavola tražio na Kališu, Periferisjki zmajevi, Noćas je noć, Carski rez, Empirijsko istraživanje altruizma, Jutarnji disk džokej, Latinica, Šiven povez, Omot, 173 str Mag/S2

Periferijski zmajevi

Vidosav Stevanović
Periferijski zmajevi
Pripovetke
Vidosav Stevanović (Cvetojevac, Kragujevac, 27. jun 1942) srpski je pripovedač, pesnik, romansijer, scenarista i dramski pisac.
IZABRANA PROZA V.S./ PRIPOVETKE (9): Prokop, Idem Dumav plivam leđa, Bed trip, Kog sam đavola tražio na Kališu, Periferisjki zmajevi, Noćas je noć, Carski rez, Empirijsko istraživanje altruizma, Jutarnji disk džokej, Latinica, Šiven povez, Omot, 173 str Mag/S2


Vidosav Stevanović
Periferijski zmajevi
Vidosav Stevanović (Cvetojevac, Kragujevac, 27. jun 1942) srpski je pripovedač, pesnik, romansijer, scenarista

Dnevnik knjigovođe

Igor Đurić

Vreme zlih pastrmki

Deveti krug svetog kralja

Dostojevski