Dostojevski

Fjodor Mihailovič Dostojevski bio je ruski romanopisac, pisac kratkih priča, esejista i novinar. Zločin i kazna (1866), Idiot (1869), Zli dusi (1872) 

Saltikov - ŠčerdinGospodi GolovljeviPovijest jednoga grada*Mihail Jevgrafovič Saltikov-Ščedrin, vrhunski ruski satiričar 19. veka, kroz dela "Gospoda Golovljovi" i "Povijest jednog grada" oštro kritikuje rusko društvo. "Gospoda Golovljovi" prikazuje moralno propadanje plemićke porodice, dok "Povijest jednog grada" (ili Istorija jednog grada) kroz grotesku satirizuje rusku istoriju i vlast. Ključna dela Mihaila Jevgrafoviča Saltikova-Ščedrina:Gospoda Golovljovi: Remek-delo realizma koje kroz sudbinu porodice Golovljov prikazuje parazitizam, pohlepu i moralni sunovrat ruskog plemstva. Glavni lik, Porfirij Golovljov ("Juda"), simbol je licemerja i duhovne praznine.Povijest jednog grada (Istorija jednog grada): Satirična hronika koja kroz apsurdne likove gradonačelnika gradi grotesknu sliku ruske istorije, vlasti i odnosa naroda prema njoj. Ova dela se smatraju temeljima ruske književne satire, analizirajući duboke društvene probleme, korupciju i propadanje, često koristeći sarkazam i grotesku kako bi ogolili surovu stvarnost.*Mihail Jevgrafovič Saltikov (1826-1889), koji je objavljivao pod pseudonimom N. Ščedrin, jedan je od najvećih ruskih satiričara. Rođen je u staroj plemićkoj porodici, školovao se u Liceju u Carskom Selu, koji je završio i Puškin. Zbog druge objavljene povesti Zamršen predmet proteran je 1848. godine u Vjatku, gde je osam godina radio u Upravi gubernije. Pošto se isticao u poslu bio je kasnije i vicegubernator u Rjazanju i Tveri. Sve vreme je pisao i objavljivao, a posle povlačenja iz službe, potpuno se posvetio književnosti. Bio je dugogodišnji urednik u naprednim časopisima "Savremenik" i "Domovinski zapisi", i na taj način takođe veoma uticao na rusku književnost. Savremenici su ga poredili sa Gogoljem i Sviftom. Najznačajnija su mu dela: Gubernijske crtice, u kojima prikazuje rusko društvo uoči Krimskog rata, Gospoda Golovljovi, Istorija jednog grada, satirični prikaz ruske istorije, Gospoda Taškenćani i Dnevnik jednog provincijalca. Na svoj specifični način napisao je i Bajke.

Gospodi Golovljevi

Saltikov - Ščerdin
Gospodi Golovljevi
Povijest jednoga grada
*
Mihail Jevgrafovič Saltikov-Ščedrin, vrhunski ruski satiričar 19. veka, kroz dela "Gospoda Golovljovi" i "Povijest jednog grada" oštro kritikuje rusko društvo. "Gospoda Golovljovi" prikazuje moralno propadanje plemićke porodice, dok "Povijest jednog grada" (ili Istorija jednog grada) kroz grotesku satirizuje rusku istoriju i vlast. 
Ključna dela Mihaila Jevgrafoviča Saltikova-Ščedrina:
Gospoda Golovljovi: Remek-delo realizma koje kroz sudbinu porodice Golovljov prikazuje parazitizam, pohlepu i moralni sunovrat ruskog plemstva. Glavni lik, Porfirij Golovljov ("Juda"), simbol je licemerja i duhovne praznine.
Povijest jednog grada (Istorija jednog grada): Satirična hronika koja kroz apsurdne likove gradonačelnika gradi grotesknu sliku ruske istorije, vlasti i odnosa naroda prema njoj. 
Ova dela se smatraju temeljima ruske književne satire, analizirajući duboke društvene probleme, korupciju i propadanje, često koristeći sarkazam i grotesku kako bi ogolili surovu stvarnost.
*
Mihail Jevgrafovič Saltikov (1826-1889), koji je objavljivao pod pseudonimom N. Ščedrin, jedan je od najvećih ruskih satiričara. Rođen je u staroj plemićkoj porodici, školovao se u Liceju u Carskom Selu, koji je završio i Puškin. Zbog druge objavljene povesti Zamršen predmet proteran je 1848. godine u Vjatku, gde je osam godina radio u Upravi gubernije. Pošto se isticao u poslu bio je kasnije i vicegubernator u Rjazanju i Tveri. Sve vreme je pisao i objavljivao, a posle povlačenja iz službe, potpuno se posvetio književnosti. Bio je dugogodišnji urednik u naprednim časopisima "Savremenik" i "Domovinski zapisi", i na taj način takođe veoma uticao na rusku književnost. Savremenici su ga poredili sa Gogoljem i Sviftom. Najznačajnija su mu dela: Gubernijske crtice, u kojima prikazuje rusko društvo uoči Krimskog rata, Gospoda Golovljovi, Istorija jednog grada, satirični prikaz ruske istorije, Gospoda Taškenćani i Dnevnik jednog provincijalca. Na svoj specifični način napisao je i Bajke.


Saltikov - Ščerdin
Gospodi Golovljevi
Povijest jednoga grada

O ROMANU „VUK JE POJEO ŠARGAREPU“ IGORA ĐURIĆA (staraknjiga.com, 2025.)- stih u romanu -(Klinički život, drugi deo)*Dok smo pišali po sebi:vrištala je smrt okolo!- iz romana – * Roman koji nije roman, uostalom, kao i svi romani Igora M. Đurića. To su prilozi za psihoanalizu a sama knjiga je posvećena onima koje sanjamo. Pa još i: stih u romanu. Naslov govori sve a, u stvari, ništa o romanu. To je jedna prevara, možda čak i: paradigma ili sintagma?! U pitanju je, pre svega, roman o snovima - u snu i na javi! Ovo je roman dilema i teorema! Jeste, pred vama je roman: rezime! Ovo je prvi roman u Srbiji gde je korišćena veštačka inteligencija za dijalog o već završenom štivu. Dakle, veštačka inteligencija nije upotrebljena kao pomoć pri formiranju fabule i odabiru forme, već kao analizator već postavljene radnje u određenoj strukturi.	Vuk vegan (vouk kultura - jednostavno, zar ne?!) je simbol novog vremena (protiv kojega se autor slabašno razračunava rečju a veoma jako svojim dosadašnjim delom): levog liberalizma, LDžBT ideologije i zelenog terorizma. Autor upire prstom (šapom vuka vegetarijanca) na sve one bitange koji su se otrgli od Boga i odrekli porodice i koji nisu u prirodi svog postanka i postojanja, no su antihristi.	Priznaćete, vuk koji jede šargarepu (ili neko drugo voće i povrće) je neprirodno stanje. To više nije vuk a nije do kraja ni šakal! Šakal jede voće kad nema ničeg drugog – vuk, sem mesa, ništa makar crk'o!	Vuk vegan je slika i prilika današnjeg prosečnog korisnog idiota na zapadu (i svugde drugde, sa tendencijom i prema Srbiji). Taj i takav čovek (korisni idiot) je primoran, propagandom agende, gore pomenutih sila u okrilju dubokih država i srpskih (ljudskih) neprijatelja da čini sve i stalno onako kako mu se naloži, da ne razmišlja ili sam odlučuje (ne daj Bože) već mora neprestano i mazohistički da ignoriše i ponižava svoju prirodu, tradiciju, porodicu, Boga, državu po naređenju jačih, onih koji vladaju...	Vukovi, po prirodi krvoloci, kako im je Bog propisao, zavijaju u ovom romanu (kroz usta autora):Orešnike za bolesnike...	Rusija i Rusi, danas, to jest, vukovi koji kolju plen i jedu meso, koji čuvaju nakot i žive u čoporu, ratuje(ju) protiv vukova koji jedu povrće, žive u zoološkim vrtovima, jebu se u dupe i razmnožavaju veštački (ili usvajaju prirodne vučiće). Ne bukvalno, naravno, već kao koncept.	Zašto?!	Kad se vukovi nateraju da budu vegetarijanci, to je kraj vučjeg roda! Tako je i sa narodima, sa čovekom. Gotovo! Ende! Nema više!	Ovaj svetski rat se ne vodi zbog kolonija, nepravdi, energenata, osvajanja!	Ne!	Ovaj rat se vodi: da pička koja rađa bude zamenjena šupkom (čija se namena zna); a penis, koji stvara, da se zameni jezikom koji ćuti (i: liže).	Kada se vuk koji jede šargarepu, prvi put pojavio, na frontu protiv čoveka koji želi da živi kako su mu i preci živeli, da živi slobodno i po prirodi?!	1999. godine na Kosovu i Metohiji jednorozi su, po naređenju demokrata iz Amerike i njihovih slugu iz Evrope i sa Balkana, napali vukove sa Prokletija - Srbe. Bilo ih je više, bili su mnogo bolje opremljeni i bili su pojačani sa hijenama iz susedstva, ali nas nisu pobedili na bojnom polju jer ih nismo pustili unutra.	Nije im to ni bio cilj: hteli su samo da probaju kako će to izgledati protiv Rusije.	Onog trenutka kada su neki vukovi prešli s mesa na šargarepe, Srbi su napadnuti na Kosovu ravnom, jer je zapad izgubio prirodno stanje svog postojanja, a na putu su im se našli ljudi koji to ne priznaju.	Tako su Srbi privremeno izgubili Kosovo i Metohiju a čovek sa zapada je trajno dobio štap i šargarepu.	Ako ste očekivali da knjiga govori o gore pomenutom vuku geju opširno: varate se. Ona samo nagoveštava, kratko i u crticama.	Ne očekujte očigledno od ove knjige!	 Nešto je i na čitaocu, valjda?!	Ova knjiga je kompilacija autorovih misli u drugim knjigama (koje nisu korišćene, a jesu obilato) i očijukanje sa veštačkom inteligencijom bezbožnom.	Prvobitni naslov ove knjige bio je Prijateljska vatra a to je i glavna tema ovog spisa. Tek se kasnije shvatilo da je ovo drugi deo romana Klinički život. Samo se javilo i reklo!	PRIJATELjSKA VATRA?!	Prijateljska vatra (bratoubilačka) je više nego jasan i očigledan simbol (dotle da i nije simbol) i aluzija na srpsku neslogu koja proliva međusobnu krv najčešće bez valjanog razloga. Mi se međusobno mrzimo i satiremo iz gluposti, dokolice i neznanja.	Roman kaže:	Srbi, ja sam taj, retko kad uspeju da izađu iz prijateljske vatre.	Koji Srbi? Četnici i partizani, levi i desni, Obrenovićevci i Karađorđevićevci, šumadinci ili prekodrinci, monarhisti i komunisti, mali Rusi ili veliki Evropejci, itd. itd.	Evo još nekih najosnovnijih ideja ili pitanja koje pokreće ova knjiga!	KANAL?!	Skučeni pogledi ali ujedno i sigurnost.	Šta će nam „široki vidici“ ako nas isti ubijaju?!	Nama nije trebala širina demokratije već sigurnost diktature!	U kanalu, Srbin ima veću istoriju (i: svoju) nego što je imao u Dušanovom carstvu – jer – ljudi smo, iako smo Srbi – a Srbi smo, jer smo ljudi u vremenu neljudi.	Čitava srpska istorija se stvarala u ograničenim a nekontrolisanim uslovima: u kanalu. Nekad i: jami. Mi nismo videli dalje od nosa i noža pod grlom!	FILOZOFIJA?!...niko nije umro a da se prethodno nije rodio...	KNjIŽEVNOST?!Roman traži ravničarsku reku, široku, sporu i duboku, a stih hoće planinski potok, uzak, brz i plitak.	Poezija je pritoka, a roman je glavni tok! Nije kanal, i ako je ovo roman!	RAT?!Krv ne može biti ni kvazi, ni proksi!	Lako je tuđim kurcem gloginje mlatiti!	Lako je mrtvom vuku rep meriti – makar i vegan bio!	IMPOTENCIJA?!	Nemogućnost da stvorim (ipak: jednina) umetničko delo koje će promeniti svet i ljude na bolje, ili makar podići revoluciju!	SNOVI?!	Srpska iracionalnost!	Ja nisam mogao, protiv podela i rata, ništa drugo nego da sanjam!	Snovi protiv ideologije – to je pobeda zdravog razuma nad bezumljem!	FROJD?!	Prvo: to je nadimak, tako su autora ovog romana zvali drugovi i drugarice u srednjoj školi.	Drugo: u psihoanalizi može nam se sve, pa čak i ako nije tačno (što je najčešće): briga nas.	Najzad, zar svako umetničko delo nije prilog za psihoanalizu autora?!	Pogotovo ovog?!	ANTIRATNI ROMAN?!	Nije. To je samo roman o ratu onako kako je izgledalo ili se sanjalo.	Ko je i kada nas uopšte pitao: hoćete li biti Srbi u Metohiji?!	Nije niko i nikad!	To je božija odluka a Bog je protiv rata, vernici jesu.	Nije važno ko je za rat a ko nije – na kraju se i jedni i drugi nađu u njemu i valja preživeti.	Imali smo loš mir – menjali smo ga za dobar rat!	Nismo loše ni prošli – kako je bilo pisano!	PORUKA?!	Nema je!	Da smo hteli poruku da šaljemo, otišli bi u poštu i poslali telegram (Džon Ford).	Ipak?! Možda?!Znaš li ti dečko, da dok ja i ti ovde, u ovom blatu, gubimo glave, neko u blizini, ne daleko od nas, stiče svoj prvi milion?!	Ili:Vidiš i sam koliko vrede novci kad se nađeš u ovakvoj situaciji. Sve će im to otići kako im je došlo, na ovaj ili onaj način, samo je žrtva za otadžbinu i svoj narod: večna!	Ili:	Teško je vreme, većina teorija zavera iz prošlih decenija i vekova se obistinjuje i materijalizuje. Čovečanstvo mora verovati u sve forme zla ili neće preživeti!	Uzmite za poruku šta vam drago, knjizi je svejedno. Jer, u beskonačnost se ne ide zarađenim milionima već stvorenim delom!	ZASEDA?!	Mi Srbi: stalno smo u zasedi, sa ove ili sa one strane, svejedno nam je.	Ili sa štitom ili na štitu!	Srbin ako nije u jendeku: nije ni Srbin, ni vuk.	I kad se nađe u zasedi: u Srbina, uglavnom, pucaju njegovi!	CRNjANSKOVE ZAPETE?!	Jebi ga, volimo ga (ih)!	ISTORIJA?!	Srbi, mi smo jedini narod, pored Rusa, jašta, koji je vlastitu (i narodnu, izvornu, svoju) dinastiju zamenio ideologijom bezbožnika na čelu sa Hrvatom, koji je, pored toga što je bio strani agent i komunista, bio i srbomrzac?!	SEKS, SKAREDNOST, PROSTAKLUK?!	Možda, povratak animalnoj prirodi.	Priroda nam dala sve: mi samo trebao da se okoristimo njome!	To što volimo da jebemo a da ne budemo jebani je zato što smo Srbi!	Čak ni Srpkinje ne vole da budu jebene iz pogrešnih razloga!	Pitanje, zar neko voli da bude neprirodno i na silu jeban?	Voli vuk gej i vegan!	Ako nije gore pomenuto, pitajte Frojda.	ALKOHOL?!	Ova knjiga je pisana u alkoholisanim snovima.	Autor je odsanjao ovu knjigu.	ONOSTRANO?!	Lično iskustvo autora knjige, onda kad nije sanjao, nego se razmeđavao između života i smrti!	VERA U BOGA?!	Ispitajte se: ko iskreno i bez koristi veruje u Boga?!	Ispitajte sami sebe: koliko ste lažnih obećanja dali Bogu?!	itd.itd.	Dosta je, rekosmo već, nešto treba ostaviti i čitaocima (ako ih uopšte bude bilo?!).	Klinički život je svojevremeno (nesvesno) raskrinkao vuka vegana, jer je autor pročitao na hiljade knjiga, pa je tekst pisao podsvesno, izvan svesti i nesvesno, u somnabulnim isparenjima i lebdenjima, sa kanabeta u ordinaciji psihoanalitičara i klasičnog psihijatra, ili u pijačnoj krčmi, u međuvremenu, van snova i knjiga, trošeći mnogo alkohola i žena, bez književnih aspiracija!	Čekajte?! Ko je, onda, taj čovek, koji tvrdi da je uspeo da predvidi pojavu vuka vegetarijanca na poljima Kosova i Donbasa, tako što je čitao, pio i jebao?!	To je Igor M. Đurić, budala jedna! N.N.

Vuk je pojeo sargarepu!

O ROMANU „VUK JE POJEO ŠARGAREPU“ IGORA ĐURIĆA (staraknjiga.com, 2025.)
- stih u romanu -
(Klinički život, drugi deo)
*
Dok smo pišali po sebi:
vrištala je smrt okolo!
- iz romana –

*
      Roman koji nije roman, uostalom, kao i svi romani Igora M. Đurića. To su prilozi za psihoanalizu a sama knjiga je posvećena onima koje sanjamo. Pa još i: stih u romanu. Naslov govori sve a, u stvari, ništa o romanu. To je jedna prevara, možda čak i: paradigma ili sintagma?!
     U pitanju je, pre svega, roman o snovima - u snu i na javi!
     Ovo je roman dilema i teorema!
       Jeste, pred vama je roman: rezime!
   Ovo je prvi roman u Srbiji gde je korišćena veštačka inteligencija za dijalog o već završenom štivu. Dakle, veštačka inteligencija nije upotrebljena kao pomoć pri formiranju fabule i odabiru forme, već kao analizator već postavljene radnje u određenoj strukturi.
	Vuk vegan (vouk kultura - jednostavno, zar ne?!) je simbol novog vremena (protiv kojega se autor slabašno razračunava rečju a veoma jako svojim dosadašnjim delom): levog liberalizma, LDžBT ideologije i zelenog terorizma. Autor upire prstom (šapom vuka vegetarijanca) na sve one bitange koji su se otrgli od Boga i odrekli porodice i koji nisu u prirodi svog postanka i postojanja, no su antihristi.
	Priznaćete, vuk koji jede šargarepu (ili neko drugo voće i povrće) je neprirodno stanje. To više nije vuk a nije do kraja ni šakal! Šakal jede voće kad nema ničeg drugog – vuk, sem mesa, ništa makar crk'o!
	Vuk vegan je slika i prilika današnjeg prosečnog korisnog idiota na zapadu (i svugde drugde, sa tendencijom i prema Srbiji). Taj i takav čovek (korisni idiot) je primoran, propagandom agende, gore pomenutih sila u okrilju dubokih država i srpskih (ljudskih) neprijatelja da čini sve i stalno onako kako mu se naloži, da ne razmišlja ili sam odlučuje (ne daj Bože) već mora neprestano i mazohistički da ignoriše i ponižava svoju prirodu, tradiciju, porodicu, Boga, državu po naređenju jačih, onih koji vladaju...
	Vukovi, po prirodi krvoloci, kako im je Bog propisao, zavijaju u ovom romanu (kroz usta autora):
Orešnike za bolesnike...
	Rusija i Rusi, danas, to jest, vukovi koji kolju plen i jedu meso, koji čuvaju nakot i žive u čoporu, ratuje(ju) protiv vukova koji jedu povrće, žive u zoološkim vrtovima, jebu se u dupe i razmnožavaju veštački (ili usvajaju prirodne vučiće). Ne bukvalno, naravno, već kao koncept.
	Zašto?!
	Kad se vukovi nateraju da budu vegetarijanci, to je kraj vučjeg roda! Tako je i sa narodima, sa čovekom. Gotovo! Ende! Nema više!
	Ovaj svetski rat se ne vodi zbog kolonija, nepravdi, energenata, osvajanja!
	Ne!
	Ovaj rat se vodi: da pička koja rađa bude zamenjena šupkom (čija se namena zna); a penis, koji stvara, da se zameni jezikom koji ćuti (i: liže).
	Kada se vuk koji jede šargarepu, prvi put pojavio, na frontu protiv čoveka koji želi da živi kako su mu i preci živeli, da živi slobodno i po prirodi?!
	1999. godine na Kosovu i Metohiji jednorozi su, po naređenju demokrata iz Amerike i njihovih slugu iz Evrope i sa Balkana, napali vukove sa Prokletija - Srbe. Bilo ih je više, bili su mnogo bolje opremljeni i bili su pojačani sa hijenama iz susedstva, ali nas nisu pobedili na bojnom polju jer ih nismo pustili unutra.
	Nije im to ni bio cilj: hteli su samo da probaju kako će to izgledati protiv Rusije.
	Onog trenutka kada su neki vukovi prešli s mesa na šargarepe, Srbi su napadnuti na Kosovu ravnom, jer je zapad izgubio prirodno stanje svog postojanja, a na putu su im se našli ljudi koji to ne priznaju.
	Tako su Srbi privremeno izgubili Kosovo i Metohiju a čovek sa zapada je trajno dobio štap i šargarepu.
	Ako ste očekivali da knjiga govori o gore pomenutom vuku geju opširno: varate se. Ona samo nagoveštava, kratko i u crticama.
	Ne očekujte očigledno od ove knjige!
	 Nešto je i na čitaocu, valjda?!
	Ova knjiga je kompilacija autorovih misli u drugim knjigama (koje nisu korišćene, a jesu obilato) i očijukanje sa veštačkom inteligencijom bezbožnom.
	Prvobitni naslov ove knjige bio je Prijateljska vatra a to je i glavna tema ovog spisa. Tek se kasnije shvatilo da je ovo drugi deo romana Klinički život. Samo se javilo i reklo!
	PRIJATELjSKA VATRA?!
	Prijateljska vatra (bratoubilačka) je više nego jasan i očigledan simbol (dotle da i nije simbol) i aluzija na srpsku neslogu koja proliva međusobnu krv najčešće bez valjanog razloga. Mi se međusobno mrzimo i satiremo iz gluposti, dokolice i neznanja.
	Roman kaže:
	Srbi, ja sam taj, retko kad uspeju da izađu iz prijateljske vatre.
	Koji Srbi? Četnici i partizani, levi i desni, Obrenovićevci i Karađorđevićevci, šumadinci ili prekodrinci, monarhisti i komunisti, mali Rusi ili veliki Evropejci, itd. itd.
	Evo još nekih najosnovnijih ideja ili pitanja koje pokreće ova knjiga!
	KANAL?!
	Skučeni pogledi ali ujedno i sigurnost.
	Šta će nam „široki vidici“ ako nas isti ubijaju?!
	Nama nije trebala širina demokratije već sigurnost diktature!
	U kanalu, Srbin ima veću istoriju (i: svoju) nego što je imao u Dušanovom carstvu – jer  – ljudi smo, iako smo Srbi  – a Srbi smo, jer smo ljudi u vremenu neljudi.
	Čitava srpska istorija se stvarala u ograničenim a nekontrolisanim uslovima: u kanalu. Nekad i: jami. Mi nismo videli dalje od nosa i noža pod grlom!
	FILOZOFIJA?!
...niko nije umro a da se prethodno nije rodio...
	KNjIŽEVNOST?!
Roman traži ravničarsku reku, široku, sporu i duboku, a stih hoće planinski potok, uzak, brz i plitak.
	Poezija je pritoka, a roman je glavni tok! Nije kanal, i ako je ovo roman!
	RAT?!
Krv ne može biti ni kvazi, ni proksi!
	Lako je tuđim kurcem gloginje mlatiti!
	Lako je mrtvom vuku rep meriti – makar i vegan bio!
	IMPOTENCIJA?!
	Nemogućnost da stvorim (ipak: jednina) umetničko delo koje će promeniti svet i ljude na bolje, ili makar podići revoluciju!
	SNOVI?!
	Srpska iracionalnost!
	Ja nisam mogao, protiv podela i rata, ništa drugo nego da sanjam!
	Snovi protiv ideologije – to je pobeda zdravog razuma nad bezumljem!
	FROJD?!
	Prvo: to je nadimak, tako su autora ovog romana zvali drugovi i drugarice u srednjoj školi.
	Drugo: u psihoanalizi može nam se sve, pa čak i ako nije tačno (što je najčešće): briga nas.
	Najzad, zar svako umetničko delo nije prilog za psihoanalizu autora?!
	Pogotovo ovog?!
	ANTIRATNI ROMAN?!
	Nije. To je samo roman o ratu onako kako je izgledalo ili se sanjalo.
	Ko je i kada nas uopšte pitao: hoćete li biti Srbi u Metohiji?!
	Nije niko i nikad!
	To je božija odluka a Bog je protiv rata, vernici jesu.
	Nije važno ko je za rat a ko nije – na kraju se i jedni i drugi nađu u njemu i valja preživeti.
	Imali smo loš mir – menjali smo ga za dobar rat!
	Nismo loše ni prošli – kako je bilo pisano!
	PORUKA?!
	Nema je!
	Da smo hteli poruku da šaljemo, otišli bi u poštu i poslali telegram (Džon Ford).
	Ipak?! Možda?!
Znaš li ti dečko, da dok ja i ti ovde, u ovom blatu, gubimo glave, neko u blizini, ne daleko od nas, stiče svoj prvi milion?!
	Ili:
Vidiš i sam koliko vrede novci kad se nađeš u ovakvoj situaciji. Sve će im to otići kako im je došlo, na ovaj ili onaj način, samo je žrtva za otadžbinu i svoj narod: večna!
	Ili:
	Teško je vreme, većina teorija zavera iz prošlih decenija i vekova se obistinjuje i materijalizuje. Čovečanstvo mora verovati u sve forme zla ili neće preživeti!
	Uzmite za poruku šta vam drago, knjizi je svejedno. Jer, u beskonačnost se ne ide zarađenim milionima već stvorenim delom!
	ZASEDA?!
	Mi Srbi: stalno smo u zasedi, sa ove ili sa one strane, svejedno nam je.
	Ili sa štitom ili na štitu!
	Srbin ako nije u jendeku: nije ni Srbin, ni vuk.
	I kad se nađe u zasedi: u Srbina, uglavnom, pucaju njegovi!
	CRNjANSKOVE ZAPETE?!
	Jebi ga, volimo ga (ih)!
	ISTORIJA?!
	Srbi, mi smo jedini narod, pored Rusa, jašta, koji je vlastitu (i narodnu, izvornu, svoju) dinastiju zamenio ideologijom bezbožnika na čelu sa Hrvatom, koji je, pored toga što je bio strani agent i komunista, bio i srbomrzac?!
	SEKS, SKAREDNOST, PROSTAKLUK?!
	Možda, povratak animalnoj prirodi.
	Priroda nam dala sve: mi samo trebao da se okoristimo njome!
	To što volimo da jebemo a da ne budemo jebani je zato što smo Srbi!
	Čak ni Srpkinje ne vole da budu jebene iz pogrešnih razloga!
	Pitanje, zar neko voli da bude neprirodno i na silu jeban?
	Voli vuk gej i vegan!
	Ako nije gore pomenuto, pitajte Frojda.
	ALKOHOL?!
	Ova knjiga je pisana u alkoholisanim snovima.
	Autor je odsanjao ovu knjigu.
	ONOSTRANO?!
	Lično iskustvo autora knjige, onda kad nije sanjao, nego se razmeđavao između života i smrti!
	VERA U BOGA?!
	Ispitajte se: ko iskreno i bez koristi veruje u Boga?!
	Ispitajte sami sebe: koliko ste lažnih obećanja dali Bogu?!
	itd.itd.
	Dosta je, rekosmo već, nešto treba ostaviti i čitaocima (ako ih uopšte bude bilo?!).
	Klinički život je svojevremeno (nesvesno) raskrinkao vuka vegana, jer je autor pročitao na hiljade knjiga, pa je tekst pisao podsvesno, izvan svesti i nesvesno, u somnabulnim isparenjima i lebdenjima, sa kanabeta u ordinaciji psihoanalitičara i klasičnog psihijatra, ili u pijačnoj krčmi, u međuvremenu, van snova i knjiga, trošeći mnogo alkohola i žena, bez književnih aspiracija!
	Čekajte?! Ko je, onda, taj čovek, koji tvrdi da je uspeo da predvidi pojavu vuka vegetarijanca na poljima Kosova i Donbasa, tako što je čitao, pio i jebao?!
	To je Igor M. Đurić, budala jedna!

N.N.


Igor Đurić
Vuk je pojeo šargarepu!
- stih u romanu -
(Klinički život, drugi deo)
Igor Đurić, pisac, rođen u Metohiji.

Vuk je pojeo šargarepu!

011Momo Kapor011, sa autorovim ilustracijama Knjiga Momčilo Momo Kapor (Sarajevo, 3. april 1937 - Beograd, 3. mart 2010) je bio srpski romansijer, slikar.011 (pozivni broj za Beograd) pripada krugu dela posvećenih glavnom gradu i njegovim stanovnicima, njihovom načinu života i mentalitetu.011 je svojevrstan vodič, koji u nizu kratkih odlomaka, uvodi čitaoca u beogradske tajne, baveći se „sitnicama koje život znače“. Glavni junak ove knjige je jedinstveni i neuništivi duh Beograda u svim njegovim oblicima.Kao i mnoge druge knjige, koje je napisao, Kapor je ilustrovao i ovu, obiljem vinjeta i crteža, koji dopunjuju i zaokružuju njegov svet.„Volim, na izvestan način, svoj mali ludi Beograd! U nekom normalnijem gradu mislim da bih skapao od dosade.”

011
Momo Kapor
011, sa autorovim ilustracijama

Knjiga Momčilo Momo Kapor (Sarajevo, 3. april 1937 - Beograd, 3. mart 2010) je bio srpski romansijer, slikar.
011 (pozivni broj za Beograd) pripada krugu dela posvećenih glavnom gradu i njegovim stanovnicima, njihovom načinu života i mentalitetu.
011 je svojevrstan vodič, koji u nizu kratkih odlomaka, uvodi čitaoca u beogradske tajne, baveći se „sitnicama koje život znače“. Glavni junak ove knjige je jedinstveni i neuništivi duh Beograda u svim njegovim oblicima.
Kao i mnoge druge knjige, koje je napisao, Kapor je ilustrovao i ovu, obiljem vinjeta i crteža, koji dopunjuju i zaokružuju njegov svet.
„Volim, na izvestan način, svoj mali ludi Beograd! U nekom normalnijem gradu mislim da bih skapao od dosade.”  


011 sa autorovim ilustracijama
Momo Kapor
Momčilo Momo Kapor (Sarajevo, 3. april 1937 - Beograd, 3. mart 2010) je bio srpski romansijer, slikar.

Jan Zachar , Milan Hornak , Predrag Novaković3D Digital Recording of Archaeological, Architectural and Artistic Heritage3D digitalno snimanje arheološkog, arhitektonskog i umetničkog nasleđa*3D digitalno snimanje arheološkog, arhitektonskog i umetničkog nasleđa predstavlja ključnu tehnologiju za očuvanje, dokumentaciju i virtuelnu prezentaciju kulturne baštine. Ovaj proces obuhvata stvaranje preciznih, visokokvalitetnih kompjuterskih modela spomenika, predmeta i nalazišta u njihovom trenutnom stanju.Ključne primene 3D digitalizacije:Arheologija: Dokumentovanje arheoloških artefakata, nalaza i nalazišta, kao što su projekti u Bibracte (Francuska) ili Viminacijumu.Arhitektura: 3D snimanje zgrada, fasada i kulturnih spomenika, uključujući projekte za digitalizaciju nepokretnih kulturnih dobara Srbije (Srbija 3D).Umetnost i muzejske zbirke: Kreiranje digitalnih blizanaca umetničkih predmeta za potrebe virtuelnih izložbi i proučavanja.Prednosti 3D snimanja kulturnog nasleđa:Očuvanje: Digitalna arhiva omogućava trajno čuvanje informacija o stanju kulturnog dobra u slučaju oštećenja ili uništenja.Virtuelno predstavljanje: Omogućava javnosti pristup kulturnom blagu putem platformi kao što je Sketchfab, čineći ga dostupnim bez fizičkog kontakta.Naučna analiza: Stručnjacima pruža precizne podatke za analizu bez rizika po originalni predmet.*Preventive archaeology, in some countries also known as development-led archaeology, nowadays accounts for more than 90% of the archaeological work across Europe. In almost all European countries preventive archaeology is clearly the result of the implementation of the La Valletta Convention (1992) on the protection of archaeological heritage.*Preventivna arheologija, u nekim zemljama poznata i kao arheologija vođena razvojem, danas čini više od 90% arheološkog rada širom Evrope. U skoro svim evropskim zemljama preventivna arheologija je jasno rezultat sprovođenja Konvencije iz La Valete (1992) o zaštiti arheološkog nasleđa.

3D Digital Recording of Archaeological, Architectural and Artistic Heritage

Jan Zachar , Milan Hornak , Predrag Novaković
3D Digital Recording of Archaeological, Architectural and Artistic Heritage
3D digitalno snimanje arheološkog, arhitektonskog i umetničkog nasleđa
*
3D digitalno snimanje arheološkog, arhitektonskog i umetničkog nasleđa predstavlja ključnu tehnologiju za očuvanje, dokumentaciju i virtuelnu prezentaciju kulturne baštine. Ovaj proces obuhvata stvaranje preciznih, visokokvalitetnih kompjuterskih modela spomenika, predmeta i nalazišta u njihovom trenutnom stanju.Ključne primene 3D digitalizacije:Arheologija: Dokumentovanje arheoloških artefakata, nalaza i nalazišta, kao što su projekti u Bibracte (Francuska) ili Viminacijumu.Arhitektura: 3D snimanje zgrada, fasada i kulturnih spomenika, uključujući projekte za digitalizaciju nepokretnih kulturnih dobara Srbije (Srbija 3D).Umetnost i muzejske zbirke: Kreiranje digitalnih blizanaca umetničkih predmeta za potrebe virtuelnih izložbi i proučavanja.Prednosti 3D snimanja kulturnog nasleđa:Očuvanje: Digitalna arhiva omogućava trajno čuvanje informacija o stanju kulturnog dobra u slučaju oštećenja ili uništenja.Virtuelno predstavljanje: Omogućava javnosti pristup kulturnom blagu putem platformi kao što je Sketchfab, čineći ga dostupnim bez fizičkog kontakta.Naučna analiza: Stručnjacima pruža precizne podatke za analizu bez rizika po originalni predmet.
*
Preventive archaeology, in some countries also known as development-led archaeology, nowadays accounts for more than 90% of the archaeological work across Europe. In almost all European countries preventive archaeology is clearly the result of the implementation of the La Valletta Convention (1992) on the protection of archaeological heritage.
*
Preventivna arheologija, u nekim zemljama poznata i kao arheologija vođena razvojem, danas čini više od 90% arheološkog rada širom Evrope. U skoro svim evropskim zemljama preventivna arheologija je jasno rezultat sprovođenja Konvencije iz La Valete (1992) o zaštiti arheološkog nasleđa.


Jan Zachar , Milan Hornak , Predrag Novaković
3D Digital Recording of Archaeological, Architectural and Artistic Heritage
3D digitalno snimanje arheo


Kazimjež BrandisVaršavske beležnice (1978 - 1984)Povez: tvrdi sa omotomIzdavač: BeogradGodina izdanja: 1988Obim: 334Format: 20 x 13*U ovoj knjizi Brandis istupa kao svedok i posmatrač poljskih kriznih godina, pokazujući da je kriza pogodila poljsku stvaralačku inteligenciju. Redom su postajali `nepodobni` najveći poljski pisci i mislioci, njihove se kjnige nisu mogle štampati u zemlji, njihovo se ime nije moglo pojaviti u štampi, mesta je bilo samo za mediokritete – i slikovito bi se moglo reći da su poljski pisci i stvaraoci protiv svoje volje bili zapali u stanje nestvarnosti, na koju dobrovoljno nisu hteli pristati*Kazimjež Brandis rođen je 1916. u Lodu. Završio je prava na Varšavskom univerzitetu. Za vreme studija bio je član Saveza nezavisne socijalističke omladine. Rat je proveo u Varšavi. Od 1946. do 1950. bio je u redakciji čuvenog nedeljnika "Kovačnica", a pedesetih godina sarađivao je sa "Novom Kulturom". U periodu od 1977. do 1981. Brandis je bio član nelegalnog književnog časopisa "Zapis", zbog čega mu je bilo zabranjeno da bilo šta objavljuje u Poljskoj. U to vreme svoja dela je objavljivao u samizdatu "Nova" i u književnom institutu u Parizu. 1981. godine otputovao je u SAD. Predavao je Poljsku književnost na Kolumbija univerzitetu u Njujorku. Posle dve godine vratio se u Evropu i nastanio u Parizu, gde i sada živi. Brandis je autor romana, pripovedaka, eseja, drama i filmskih novela. Laureat je značajnijih poljskih i stranih nagrada. Njegove knjige prevedene su na sve svetske jezike. Najznačajnija Brandisova dela su: Majka Kruljevih (1957), Pisma Gospođi Z. (1958), Romantičnost (priče, 1960), Odbrana Granade i druge priče (1966), Džoker (1966), Trg (1968), Kako biti voljena (1970), Mala knjiga (1970), Poštanske varijacije (1972), Nestvarnost (1980), Varšavske beleške (1981), Rondo (1982), Meseci (1988) - za ovo delo dobio je nagradu "Ignacio Silone", Umetnost konverzacije (1990) i Zapamćeno (1995), Karakteri i spisi. Prema romanu Samson Andzej Vajda snimio je film 1961; a a roman Majka Kruljevih ekranizovao je Janus Zaorski 1987. godine.

Varsavske beleznice (1978 - 1984)

Kazimjež Brandis
Varšavske beležnice (1978 - 1984)
Povez: tvrdi sa omotom
Izdavač: Beograd
Godina izdanja: 1988
Obim: 334
Format: 20 x 13
*
U ovoj knjizi Brandis istupa kao svedok i posmatrač poljskih kriznih godina, pokazujući da je kriza pogodila poljsku stvaralačku inteligenciju. Redom su postajali `nepodobni` najveći poljski pisci i mislioci, njihove se kjnige nisu mogle štampati u zemlji, njihovo se ime nije moglo pojaviti u štampi, mesta je bilo samo za mediokritete – i slikovito bi se moglo reći da su poljski pisci i stvaraoci protiv svoje volje bili zapali u stanje nestvarnosti, na koju dobrovoljno nisu hteli pristati
*
Kazimjež Brandis rođen je 1916. u Lodu. Završio je prava na Varšavskom univerzitetu. Za vreme studija bio je član Saveza nezavisne socijalističke omladine. Rat je proveo u Varšavi. Od 1946. do 1950. bio je u redakciji čuvenog nedeljnika "Kovačnica", a pedesetih godina sarađivao je sa "Novom Kulturom". U periodu od 1977. do 1981. Brandis je bio član nelegalnog književnog časopisa "Zapis", zbog čega mu je bilo zabranjeno da bilo šta objavljuje u Poljskoj. U to vreme svoja dela je objavljivao u samizdatu "Nova" i u književnom institutu u Parizu. 1981. godine otputovao je u SAD. Predavao je Poljsku književnost na Kolumbija univerzitetu u Njujorku. Posle dve godine vratio se u Evropu i nastanio u Parizu, gde i sada živi. Brandis je autor romana, pripovedaka, eseja, drama i filmskih novela. Laureat je značajnijih poljskih i stranih nagrada. Njegove knjige prevedene su na sve svetske jezike. Najznačajnija Brandisova dela su: Majka Kruljevih (1957), Pisma Gospođi Z. (1958), Romantičnost (priče, 1960), Odbrana Granade i druge priče (1966), Džoker (1966), Trg (1968), Kako biti voljena (1970), Mala knjiga (1970), Poštanske varijacije (1972), Nestvarnost (1980), Varšavske beleške (1981), Rondo (1982), Meseci (1988) - za ovo delo dobio je nagradu "Ignacio Silone", Umetnost konverzacije (1990) i Zapamćeno (1995), Karakteri i spisi. Prema romanu Samson Andzej Vajda snimio je film 1961; a a roman Majka Kruljevih ekranizovao je Janus Zaorski 1987. godine.


Kazimjež Brandis
Varšavske beležnice (1978 - 1984)

Varšavske beležnice (1978 - 1984)

<h1>Vojni leksikon</h1><h2>glavni i odg urednik dr Borislav Ratković pukovnik</h2> tvrd povez, vešt.koža sa zlatotiskom, 1129 strana, ilustr, 26cmIzdavač: Vojnoizdavački zavod, BeogradGodina izdanja: 1981.Povez: TvrdFormat: B5Težina: 2,5 kgBroj strana: 1129<ul><li>sadržaj:</li><li>PRVI DEO (savremena gledišta, stanje, stepen razvoja):</li><li>Ratna veština. Organizacija. Vojno vaspitanje i obrazovanje. Vojna tehnika. Vojna industrija. Kosmonautika. Vojno-politički savezi.</li><li>SKRAĆENICE (skraćenice koje se najčešće koriste u OS SFRJ).</li><li>DRUGI DEO Vojna geografija. Vojna istorija. Biografije.</li></ul>

Vojni leksikon

Vojni leksikon
glavni i odg urednik dr Borislav Ratković pukovnik

tvrd povez, vešt.koža sa zlatotiskom, 1129 strana, ilustr, 26cm
Izdavač: Vojnoizdavački zavod, Beograd
Godina izdanja: 1981.
Povez: Tvrd
Format: B5
Težina: 2,5 kg
Broj strana: 1129
sadržaj:
PRVI DEO (savremena gledišta, stanje, stepen razvoja):
Ratna veština. Organizacija. Vojno vaspitanje i obrazovanje. Vojna tehnika. Vojna industrija. Kosmonautika. Vojno-politički savezi.
SKRAĆENICE (skraćenice koje se najčešće koriste u OS SFRJ).
DRUGI DEO Vojna geografija. Vojna istorija. Biografije.


Vojni leksikon JNA SFRJ Vojna enciklopedija avijacija tenkovi artiljerija

Kroz Albaniju 1915 - 1916spomen albumprilikom pedesetogodišnjice proboja Solunskog frontaUrednik: Kosta Todorović, Vojin M. ĐorđevićKROZ ALBANIJU 1915 - 1916SPOMEN ALBUM - prilikom pedesetogodišnjice proboja Solunskog frontaIzdavač : Prosveta Beograd 1968Dvojezično izdanje na SRPSKOM I FRANCUSKOMTvrd povez sa zaštitnim omotom bogato ilustrovana, fotografije

Kroz Albaniju 1915 - 1916

Kroz Albaniju 1915 - 1916
spomen album
prilikom pedesetogodišnjice proboja Solunskog fronta
Urednik: Kosta Todorović, Vojin M. Đorđević
KROZ ALBANIJU 1915 - 1916
SPOMEN ALBUM - prilikom pedesetogodišnjice proboja Solunskog fronta
Izdavač : Prosveta Beograd 1968
Dvojezično izdanje na SRPSKOM I FRANCUSKOM
Tvrd povez sa zaštitnim omotom
 bogato ilustrovana, fotografije


Kroz Albaniju 1915 - 1916
spomen album
prilikom pedesetogodišnjice proboja Solunskog fronta
Urednik: Kosta Todorović, Vojin M. Đorđević

Dostojevski

Igor Đurić

Vreme zlih pastrmki

Dnevnik knjigovođe

Deveti krug svetog kralja