Deveti krug svetog kralja

Igor Đurić Deveti krug Svetog kralja Manastir Visoki Dečani Dušan Silni Stefan Dečanski

Dragiša VitoševićJa mislim drugačijeDragiša Vitošević (Bare, Gruža, 14. jun 1935 – Sisak, 4. avgust 1987) bio je srpski književni istoričar, teoretičar i kritičar, pripovedač i antologičar.Rodio se u gružanskom selu Bare (opština Knić). U Beogradu je završio Filološki fakultet (Grupa za jugoslovensku i svetsku književnost), na kome je, potom, magistrirao 1964. godine (rad "Smisao sličnosti u književnosti") i, 1973. godine, doktorirao s tezom „Srpsko pesništvo 1901 — 1914". Usavršavao se u Parizu, na Sorboni (od 1964. do 1967. godine) i Moskvi i Lenjingradu (1977 – 1978). Radio je kao naučni savetnik u Institutu za književnost i umetnost u Beogradu od 1969. godine. Pokrenuo je i bio glavni i odgovorni urednik časopisa „Raskovnik“ (1968 – 1982) koji se bavio narodnim stvaralaštvom i kulturom sela. Časopis je posebno podržavao pokret pesnika seljaka i podsticao na sakupljanje nezabeleženih narodnih umotvorina, kojih je bilo veoma mnogo, jer je postojala zabluda da je Vuk Karadžić sve sakupio. Vitošević je oko časopisa okupio veliki broj pesnika i stvaralaca sa sela, ali i naučnika koji su se bavili etnologijom, sociologijom, jezikom i kulturološkim istraživanjima ruralne sredine. Iz tog kruga ponikla su mnoga docnije poznata srpska književna i naučna imena.

Ja mislim drugacije

Dragiša Vitošević
Ja mislim drugačije
Dragiša Vitošević (Bare, Gruža, 14. jun 1935 – Sisak, 4. avgust 1987) bio je srpski književni istoričar, teoretičar i kritičar, pripovedač i antologičar.
Rodio se u gružanskom selu Bare (opština Knić). U Beogradu je završio Filološki fakultet (Grupa za jugoslovensku i svetsku književnost), na kome je, potom, magistrirao 1964. godine (rad "Smisao sličnosti u književnosti") i, 1973. godine, doktorirao s tezom „Srpsko pesništvo 1901 — 1914". Usavršavao se u Parizu, na Sorboni (od 1964. do 1967. godine) i Moskvi i Lenjingradu (1977 – 1978). Radio je kao naučni savetnik u Institutu za književnost i umetnost u Beogradu od 1969. godine. Pokrenuo je i bio glavni i odgovorni urednik časopisa „Raskovnik“ (1968 – 1982) koji se bavio narodnim stvaralaštvom i kulturom sela. Časopis je posebno podržavao pokret pesnika seljaka i podsticao na sakupljanje nezabeleženih narodnih umotvorina, kojih je bilo veoma mnogo, jer je postojala zabluda da je Vuk Karadžić sve sakupio. Vitošević je oko časopisa okupio veliki broj pesnika i stvaralaca sa sela, ali i naučnika koji su se bavili etnologijom, sociologijom, jezikom i kulturološkim istraživanjima ruralne sredine. Iz tog kruga ponikla su mnoga docnije poznata srpska književna i naučna imena.


Dragiša Vitošević bio je srpski književni istoričar, teoretičar i kritičar, pripovedač i antologičar
Ja mislim drugačije

Ja mislim drugačije

Džuli GarvudGorštaci, Dve knjigeMuzika u senci Tajna*Džuli Elizabet Garvud (rođena Marfi; 26. decembar 1944 – 8. jun 2023) bila je američka spisateljica više od dvadeset sedam ljubavnih romana u istorijskom i napetom podžanru. Više od trideset pet miliona primeraka njenih knjiga je u štampi, a imala je najmanje 24 bestselera Njujork tajmsa.Napisala je i roman za mlade pod nazivom Devojka po imenu Leto.*Muzika u senci:Princeza Gabrijela od Sent Bila je ćerka jednog od najuticajnijih engleskih barona, čuvena po svojoj lepoti, ali i velikom mirazu – onom o kome se znalo i onom o kome su se samo ispredale legende. Lepa i bogata, bila je savršena za pregovore koje je engleski kralj vodio kako bi održavao mir u škotskim brdima, te je zato i obećao njenu ruku vođi jednog klana. Međutim, u noći uoči venčanja, mladoženja je brutalno ubijen. Za Gabrijelu se sve promenilo na putu ka opatiji u kojoj je trebalo da se uda; ona i njeni čuvari naišli su na scenu nezamislive okrutnosti, pa je Gabrijela jednim hicem iz svog luka i strele, jedan život oduzela, a drugi spasla. Čovek koga je spasla bio je brat Kolma Makhjua, najstrašnijeg vlastelina u Škotskoj. Pred njegovim pogledom, ni telo ni srce joj nisu bili bezbedni. Upletena u gorštačke intrige, nežna Gabrijela će pokušati da odledi okrutno Kolmovo srce i na kraju obavi ono zbog čega je i došla u Škotsku.*Tajna:Prva knjiga serijala Gorštaci.Džudit Hampton bila je jednako lepa koliko ponosna i odana. U vreme kada je njena draga prijateljica iz detinjstva trebala roditi svoje prvo dete, Džudit se iz svog turobnog doma u Engleskoj uputila u Škotsku visoravan, u nameri da bude uz nju, kao što je davno obećala. No za putovanje u taj daleki kraj postojao je još jedan, posve ličan razlog. Džudit je želela upoznati svog pravog oca, Meklina, poglavara škotskog klana.Ipak, ništa je nije moglo pripremiti na iznenađenje susreta s neodoljivo privlačnim gorštakom Ijanon Mejtlandom koji će je odvesti njenoj prijateljici. U tom sudbonosnom susretu punom sukoba, Džudit ispod Ijanove naizgled osorne osobnosti otkriva strast, žudnju i privrženost za kakvu nije vjerovala da postoji.Zatečen njezinom prkosnom, a ujedno blagom i plemenitom naravi, Ijan se takođe nalazi na putu otkrića ljubavi i topline koja mu je celog života nedostajala. Dolazak u Škotsku za Džudit je bio povezan s brojnim iznenađenjima. Ipak, ništa je neće spriječiti da osvoji srce voljenog muškarca i naklonost pripadnika njegova klana… pa ni otkriće strašne tajne o njenom ocu, koja bi joj ljubav mogla pretvoriti u prah i pepeo.

Muzika u senci - Tajna

Džuli Garvud
Gorštaci, Dve knjige
Muzika u senci 
Tajna
*
Džuli Elizabet Garvud (rođena Marfi; 26. decembar 1944 – 8. jun 2023) bila je američka spisateljica više od dvadeset sedam ljubavnih romana u istorijskom i napetom podžanru. Više od trideset pet miliona primeraka njenih knjiga je u štampi, a imala je najmanje 24 bestselera Njujork tajmsa.Napisala je i roman za mlade pod nazivom Devojka po imenu Leto.
*
Muzika u senci:
Princeza Gabrijela od Sent Bila je ćerka jednog od najuticajnijih engleskih barona, čuvena po svojoj lepoti, ali i velikom mirazu – onom o kome se znalo i onom o kome su se samo ispredale legende. Lepa i bogata, bila je savršena za pregovore koje je engleski kralj vodio kako bi održavao mir u škotskim brdima, te je zato i obećao njenu ruku vođi jednog klana. Međutim, u noći uoči venčanja, mladoženja je brutalno ubijen. Za Gabrijelu se sve promenilo na putu ka opatiji u kojoj je trebalo da se uda; ona i njeni čuvari naišli su na scenu nezamislive okrutnosti, pa je Gabrijela jednim hicem iz svog luka i strele, jedan život oduzela, a drugi spasla. Čovek koga je spasla bio je brat Kolma Makhjua, najstrašnijeg vlastelina u Škotskoj. Pred njegovim pogledom, ni telo ni srce joj nisu bili bezbedni. Upletena u gorštačke intrige, nežna Gabrijela će pokušati da odledi okrutno Kolmovo srce i na kraju obavi ono zbog čega je i došla u Škotsku.
*
Tajna:
Prva knjiga serijala Gorštaci.
Džudit Hampton bila je jednako lepa koliko ponosna i odana. U vreme kada je njena draga prijateljica iz detinjstva trebala roditi svoje prvo dete, Džudit se iz svog turobnog doma u Engleskoj uputila u Škotsku visoravan, u nameri da bude uz nju, kao što je davno obećala. No za putovanje u taj daleki kraj postojao je još jedan, posve ličan razlog. Džudit je želela upoznati svog pravog oca, Meklina, poglavara škotskog klana.
Ipak, ništa je nije moglo pripremiti na iznenađenje susreta s neodoljivo privlačnim gorštakom Ijanon Mejtlandom koji će je odvesti njenoj prijateljici. U tom sudbonosnom susretu punom sukoba, Džudit ispod Ijanove naizgled osorne osobnosti otkriva strast, žudnju i privrženost za kakvu nije vjerovala da postoji.
Zatečen njezinom prkosnom, a ujedno blagom i plemenitom naravi, Ijan se takođe nalazi na putu otkrića ljubavi i topline koja mu je celog života nedostajala. Dolazak u Škotsku za Džudit je bio povezan s brojnim iznenađenjima. Ipak, ništa je neće spriječiti da osvoji srce voljenog muškarca i naklonost pripadnika njegova klana… pa ni otkriće strašne tajne o njenom ocu, koja bi joj ljubav mogla pretvoriti u prah i pepeo.


Džuli Garvud
Gorštaci
Muzika u senci 
Tajna
Džuli Elizabet Garvud bila je američka spisateljica više od dvadeset sedam ljubavnih romana.

Zejn Grej Baf, vođa karavanaBAF, VOĐA KARAVANA Zejn Grej, KADOK br 4Prosveta1979Broj strana: 210Povez: Tvrd, zlatotisk, ilustrovano,Format: 20 x 15 cmPearl Zane Grey (Zanesville, 31. siječnja 1872. - Altadena, 23. listopada 1939.) - američki romanopisacStekao je široku popularnost svojim pustolovnim romanima o svijetu kauboja i Divljeg zapada. Napisao je 50 romana, a mnogi od njih su i ekranizirani. Prvi roman "Bety Zane" objavio je 1904. godine. No veliku popularnost donio mu je roman "Jahači rumene kadulje" objavljen 1912. godine. Postao je najprodavaniji roman u SAD-u do tada, prodano je 750.000 primjeraka. Nakon toga, trudio se objaviti otprilike po jedan roman godišnje.

Baf, vodja karavana

Zejn Grej 
Baf, vođa karavana
BAF, VOĐA KARAVANA Zejn Grej, KADOK br 4
Prosveta
1979
Broj strana: 210
Povez: Tvrd, zlatotisk, ilustrovano,
Format: 20 x 15 cm
Pearl Zane Grey (Zanesville, 31. siječnja 1872. - Altadena, 23. listopada 1939.) - američki romanopisac
Stekao je široku popularnost svojim pustolovnim romanima o svijetu kauboja i Divljeg zapada. Napisao je 50 romana, a mnogi od njih su i ekranizirani. Prvi roman "Bety Zane" objavio je 1904. godine. No veliku popularnost donio mu je roman "Jahači rumene kadulje" objavljen 1912. godine. Postao je najprodavaniji roman u SAD-u do tada, prodano je 750.000 primjeraka. Nakon toga, trudio se objaviti otprilike po jedan roman godišnje.


Zejn Grej Baf, vođa karavana KADOK Knjiga za decu i omladinu Knjige za decu

Baf, vođa karavana

Čehov Galeb - Tri sestreSa Galebom počinje poglavlje moderne dramske književnosti o ljudima promašenih iluzija, toj omiljenoj temi našeg veka, iskazanoj sa takvom tananošću kakva nikada više neće biti postignuta u evropskoj drami…J.ĆirilovAnton Pavlovič Čehov (rus. Antón Pávlovič Čéhov, Taganrog, 29. januara 1860—Badenvajler, Nemačka, 15. jula 1904) bio je pripovedač i najznačajniji ruski dramski pisac.

Galeb - Tri sestre

Čehov 
Galeb - Tri sestre
Sa Galebom počinje poglavlje moderne dramske književnosti o ljudima promašenih iluzija, toj omiljenoj temi našeg veka, iskazanoj sa takvom tananošću kakva nikada više neće biti postignuta u evropskoj drami…J.Ćirilov
Anton Pavlovič Čehov (rus. Antón Pávlovič Čéhov, Taganrog, 29. januara 1860—Badenvajler, Nemačka, 15. jula 1904) bio je pripovedač i najznačajniji ruski dramski pisac.


Anton Pavlovič Čehov (Taganrog, 29. januara 1860—Badenvajler, Nemačka, 15. jula 1904) bio je pripovedač i najznačajniji ruski dramski pisac.

Majstor i Margarita Mihail Bulgakov„Majstor i Margarita“ je roman ruskog pisca Mihaila Bulgakova. On je roman pisao od 1928. do svoje smrti. Sačuvano je osam verzija, a konačni naslov mu je dat 1938. Roman je prvi put objavljen u SSSR 1966. godine. Prvo izdanje romana je bilo nepotpuno i cenzurisano. Prva potpuna verzija je objavljena u Frankfurtu 1969, a u SSSR 1973.

Majstor i Margarita

Majstor i Margarita 
Mihail Bulgakov
„Majstor i Margarita“ je roman ruskog pisca Mihaila Bulgakova. On je roman pisao od 1928. do svoje smrti. Sačuvano je osam verzija, a konačni naslov mu je dat 1938. Roman je prvi put objavljen u SSSR 1966. godine. Prvo izdanje romana je bilo nepotpuno i cenzurisano. Prva potpuna verzija je objavljena u Frankfurtu 1969, a u SSSR 1973.


Majstor i Margarita , Mihail Bulgakov , Majstor i Margarita je roman ruskog pisca Mihaila Bulgakova. 

Mišel TrambleCrna sveskaMichel Tremblay, CQ (Mišel Tramble - rođen u Montrealu, Quebec 25. juna, 1942.) je kanadski pisac romana i pozorišnih komada.Tremblay je odrastao na Plateau Mont-Royal, u frankofonom delu Montreala, u kome je živela radnička klasa, koja je govorila dijalektom joual, što će imati jak uticaj na njegov rad. Njegova prva predstava, Les Belles-Sœurs je napisana 1965. godine i imala je premijeru u Théâtre du Rideau Vert, avgusta, 1968. Njen uticaj je bio ogroman, rušeći stare nazore kanadskog teatra i uvodeći joual u glavne tokove. Predstava je izazvala kontroverze zbog opisa života žena srednje klase i napada na konzervativno, duboko religiozno društvo Quebeca sredine 20. veka.Tramble ostaje veran svojoj omiljenoj tematici i u romanu Crna sveska, u kome – kroz priču o sudbini Seline Pulen, konobarice-patuljčice i njenog sukoba s tiranskom majkom alkoholičarkom – uranja u proletersku sredinu Montreala i s balzakovskom pronicljivošću daje sliku ljudske komedije.Radnja se odvija između restorana – smeštenog na ozloglašenom bulevaru Svetog Lorenca u koji zalaze transvestiti, kurve, lude, i neobični studenti – i pozorišta Pelivanâ, u kome mladi reditelj postavlja Euripidove Trojanke. Činjenica da Selina treba da igra Hekubinu pratilju dovodi do sukoba između majke i ćerke, što izaziva svirepu i neumoljivu tragediju.Život junakinje romana, patuljčice Seline Pulen, je neprekidna patnja (strepnja i mržnja): naviknuta na prezir rođene, pijane i depresivne, majke i vaspitana da se stidi svog (telesnog) hendikepa, ona ni sama ne zna da li je cirkuska atrakcija ili „potpuno ljudsko biće“, dostojno ljubavi i pažnje.

Crna sveska

Mišel Tramble
Crna sveska
Michel Tremblay, CQ (Mišel Tramble - rođen u Montrealu, Quebec 25. juna, 1942.) je kanadski pisac romana i pozorišnih komada.
Tremblay je odrastao na Plateau Mont-Royal, u frankofonom delu Montreala, u kome je živela radnička klasa, koja je govorila dijalektom joual, što će imati jak uticaj na njegov rad. Njegova prva predstava, Les Belles-Sœurs je napisana 1965. godine i imala je premijeru u Théâtre du Rideau Vert, avgusta, 1968. Njen uticaj je bio ogroman, rušeći stare nazore kanadskog teatra i uvodeći joual u glavne tokove. Predstava je izazvala kontroverze zbog opisa života žena srednje klase i napada na konzervativno, duboko religiozno društvo Quebeca sredine 20. veka.
Tramble ostaje veran svojoj omiljenoj tematici i u romanu Crna sveska, u kome – kroz priču o sudbini Seline Pulen, konobarice-patuljčice i njenog sukoba s tiranskom majkom alkoholičarkom – uranja u proletersku sredinu Montreala i s balzakovskom pronicljivošću daje sliku ljudske komedije.
Radnja se odvija između restorana – smeštenog na ozloglašenom bulevaru Svetog Lorenca u koji zalaze transvestiti, kurve, lude, i neobični studenti – i pozorišta Pelivanâ, u kome mladi reditelj postavlja Euripidove Trojanke. Činjenica da Selina treba da igra Hekubinu pratilju dovodi do sukoba između majke i ćerke, što izaziva svirepu i neumoljivu tragediju.
Život junakinje romana, patuljčice Seline Pulen, je neprekidna patnja (strepnja i mržnja): naviknuta na prezir rođene, pijane i depresivne, majke i vaspitana da se stidi svog (telesnog) hendikepa, ona ni sama ne zna da li je cirkuska atrakcija ili „potpuno ljudsko biće“, dostojno ljubavi i pažnje.



Crna sveska
Michel Tremblay, CQ (Mišel Tramble - rođen u Montrealu, Quebec 25. juna, 1942.) je kanadski pisac romana i pozorišnih komada.


Igor ĐurićDeveti krug Svetog kraljaPreturajući po raznim novinskim tekstovima i zbornicima dokumenata vezanim za Staru Srbiju, naišao sam na zanimljivu informaciju, prvo kroz jednu novinsku vest, a kasnije i kroz naređenja komandanta Treće armije, o tome kako se izvesni doktor Rašović sa naoružanim ljudima zatvorio u manastiru Visoki Dečani, 6. maja 1919. godine, i tamo proglasio socijalističku republiku, koja doduše nije trajala dugo, nije ostavila nikakvog traga i neslavno se završila. Mora se priznati da je taj podatak, sam po sebi, bio interesantan i intrigantan. Ja sam već čitao o takozvanom „zelenom kadru“, proglašavanju sovjetskih republika širom Evrope (Mađarska sovjetska republika proglašena je tek mesec dana pre ove Dečanske, u Nemačkoj je ugušen isti pokušaj uz prolivanje krvi), gledao i filmove, ali do tad nisam znao da je takvih pokušaja bilo i u Metohiji, pa još u samom manastiru Visoki Dečani.Deveti krug Svetog kralja je roman u kojem glavni lik manastir Visoki Dečani preko svoje Kapije saobraća sa Vasionom pod budnim okom Svetog Vuka, putuje kroz srpsku istoriju i narod koji ga je sagradio povezuje sa Kosmosom.Deveti krug je pripovetka zaodenuta plaštom romana! To je mistična istorija naroda i klasična povest Kosmosa.Deveti krug Svetog kralja je, između ostalog, krik usmeren prema Kosmosu, to jest, Bogu. Svima se autor žalio – ostala mu je samo još Beskonačnost u liku Stvoritelja. Vrednost toga krika je što nikada neće prestati da kriči, on putuje i nikada neće stati jer je otposlat u nešto što nema kraja, možda čak ni početka.*Iz Vikipedije:Igor Đurić (Istok, 26. januar 1968) srpski je pisac.Bibliografija„Nedovršene pesme“, zbirka pesama, Istok, Omladinski savet (1997)„Neki drugi Nemci“, Hvosno broj 43 (2005)„Gde su leševi?“, Hvosno broj 44 (2005)„Kad riče bradavičasto prase“„“, Hvosno broj 46 (2005)„Kolona“, roman, Dom kulture Sveti Sava, Istok (2005)Koscenarista za dokumentarni film „Ostala je reč“;„Pravi film je bajka“, Hvosno broj 51 (2006)„Plače li ona loza“, Hvosno broj 52 (2007)„Raseljenik“, roman, internet izdanje (2004)[1]„Srpska usplahirenost“, Hvosno broj 53, (2007)„Istočke priče“, zbirka priča, UG Izvor-Istok (2009)„Jedna godina u Njujorku“, putopis, internet izdanje„Četiri priče“, priče„Moj Istok ispod Mokre Gore“, Hvosno broj 61 (2009)„Metohija i Kosovo“, zbirka eseja, JRJ, Zemun 2010;„Istočki esesovac“, Hvosno broj 64, 2010;„Ras“, zbornik za preporod raške oblasti (2010)„Sunčan dan“, Zbornik Svetlost kresiva, Žitište (2010)„Zamalo prvi put“, Zbirka kratkih priča, Alma, Beograd (2011)Prikaz knjige Ćele kula, Antonio Evanđelista, Lestve broj 2 (2012)„Klinički život“, roman, Stara knjiga (2012)„Odricanje od Srbije“, Lestve broj 3 (2012)„Strah“, Lestve broj 4 (2012)„Istočke priče“, Sentimentalna istorija jedne varoši, Sveti Sava, Kosovska Mitrovica (2013)„Ljudi moji“, zbirka pesama o palanačkim karakterima, Stara knjiga (2013)"Stvarno se (samo) prvi put", Najbolje kratke priče, ALMA, Beograd, (2014)"Iz Istočkih priča", Lestve broj 9 (2015)"Svi su mučeni pa ubijeni", Časopis Nezaborav, broj 5, avgust (2015)Roman „Vreme zlih pastrmki - porodična istorija potomaka kuće od kamena - porodična basna”, Lestve, Kosovska Mitrovica, (2016)Roman „Deveti krug Svetog kralja – Izopačeno vreme velike devetke”, roman, Kapija, Lazarevac, (2017)"Logor Dečani 1947-1952", Lestve, broj 15, 2020;„Dnevnik knjigovođe: završni račun”, roman, Lestve, Kosovska Mitrovica, (2021);„Doktor Vladimir Sergejevič Čistov u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca/Jugoslaviji”, (Igor Đurić i Momir Ninković), Zbornik naučnih radova „Ruska emigracija na Balkanu”, Institut nacionalne istorije Moskovskog univerziteta Lomonosov, (2022)

Deveti krug Svetog kralja

Igor Đurić
Deveti krug Svetog kralja
Preturajući po raznim novinskim tekstovima i zbornicima dokumenata vezanim za Staru Srbiju, naišao sam na zanimljivu informaciju, prvo kroz jednu novinsku vest, a kasnije i kroz naređenja komandanta Treće armije, o tome kako se izvesni doktor Rašović sa naoružanim ljudima zatvorio u manastiru Visoki Dečani, 6. maja 1919. godine, i tamo proglasio socijalističku republiku, koja doduše nije trajala dugo, nije ostavila nikakvog traga i neslavno se završila. Mora se priznati da je taj podatak, sam po sebi, bio interesantan i intrigantan. Ja sam već čitao o takozvanom „zelenom kadru“, proglašavanju sovjetskih republika širom Evrope (Mađarska sovjetska republika proglašena je tek mesec dana pre ove Dečanske, u Nemačkoj je ugušen isti pokušaj uz prolivanje krvi), gledao i filmove, ali do tad nisam znao da je takvih pokušaja bilo i u Metohiji, pa još u samom manastiru Visoki Dečani.
Deveti krug Svetog kralja je roman u kojem glavni lik manastir Visoki Dečani preko svoje Kapije saobraća sa Vasionom pod budnim okom Svetog Vuka, putuje kroz srpsku istoriju i narod koji ga je sagradio povezuje sa Kosmosom.
Deveti krug je pripovetka zaodenuta plaštom romana! To je mistična istorija naroda i klasična povest Kosmosa.
Deveti krug Svetog kralja je, između ostalog, krik usmeren prema Kosmosu, to jest, Bogu. Svima se autor žalio – ostala mu je samo još Beskonačnost u liku Stvoritelja. Vrednost toga krika je što nikada neće prestati da kriči, on putuje i nikada neće stati jer je otposlat u nešto što nema kraja, možda čak ni početka.
*
Iz Vikipedije:
Igor Đurić (Istok, 26. januar 1968) srpski je pisac.
Bibliografija
„Nedovršene pesme“, zbirka pesama, Istok, Omladinski savet (1997)
„Neki drugi Nemci“, Hvosno broj 43 (2005)
„Gde su leševi?“, Hvosno broj 44 (2005)
„Kad riče bradavičasto prase“„“, Hvosno broj 46 (2005)
„Kolona“, roman, Dom kulture Sveti Sava, Istok (2005)
Koscenarista za dokumentarni film „Ostala je reč“;
„Pravi film je bajka“, Hvosno broj 51 (2006)
„Plače li ona loza“, Hvosno broj 52 (2007)
„Raseljenik“, roman, internet izdanje (2004)[1]
„Srpska usplahirenost“, Hvosno broj 53, (2007)
„Istočke priče“, zbirka priča, UG Izvor-Istok (2009)
„Jedna godina u Njujorku“, putopis, internet izdanje
„Četiri priče“, priče
„Moj Istok ispod Mokre Gore“, Hvosno broj 61 (2009)
„Metohija i Kosovo“, zbirka eseja, JRJ, Zemun 2010;
„Istočki esesovac“, Hvosno broj 64, 2010;
„Ras“, zbornik za preporod raške oblasti (2010)
„Sunčan dan“, Zbornik Svetlost kresiva, Žitište (2010)
„Zamalo prvi put“, Zbirka kratkih priča, Alma, Beograd (2011)
Prikaz knjige Ćele kula, Antonio Evanđelista, Lestve broj 2 (2012)
„Klinički život“, roman, Stara knjiga (2012)
„Odricanje od Srbije“, Lestve broj 3 (2012)
„Strah“, Lestve broj 4 (2012)
„Istočke priče“, Sentimentalna istorija jedne varoši, Sveti Sava, Kosovska Mitrovica (2013)
„Ljudi moji“, zbirka pesama o palanačkim karakterima, Stara knjiga (2013)
"Stvarno se (samo) prvi put", Najbolje kratke priče, ALMA, Beograd, (2014)
"Iz Istočkih priča", Lestve broj 9 (2015)
"Svi su mučeni pa ubijeni", Časopis Nezaborav, broj 5, avgust (2015)
Roman „Vreme zlih pastrmki - porodična istorija potomaka kuće od kamena - porodična basna”, Lestve, Kosovska Mitrovica, (2016)
Roman „Deveti krug Svetog kralja – Izopačeno vreme velike devetke”, roman, Kapija, Lazarevac, (2017)
"Logor Dečani 1947-1952", Lestve, broj 15, 2020;
„Dnevnik knjigovođe: završni račun”, roman, Lestve, Kosovska Mitrovica, (2021);
„Doktor Vladimir Sergejevič Čistov u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca/Jugoslaviji”, (Igor Đurić i Momir Ninković), Zbornik naučnih radova „Ruska emigracija na Balkanu”, Institut nacionalne istorije Moskovskog univerziteta Lomonosov, (2022)



kosovo metohija visoki dečani igor djurić vasiona apokalipsa 1999 nemanjići dušan silni freske vremenski portal paralelni svetovi


Deveti krug svetog kralja

Igor Đurić

Vreme zlih pastrmki

Dnevnik knjigovođe

Dostojevski