KRDO ILI ČOPOR: imunitet za identitet!
Seća se loze Nemanjića, najvećih vukova koje su Srbi, kako se izabranici prozvaše, imali. Zna kako se i kada gradio onaj manastir dole pored Bistre vode, i još stotine drugih svetih građevina, ne manje lepih ali manje važnih za njega lično, pamti i kako se gradila, uporedo sa manastirima, država sve do Carstva. I Sveti Sava je vuk. Nadgornjavao se sa vučjim sojem. Sve je u Srba: vuk. Vuk je srpski stvor. Svaki Srbin u sebi ima nešto vučje. Nema naroda i životinja koji više sliče jedni drugima no što su Srbi i vuci: ta dva jedina čopora vredna pažnje. Jedna velika vučina je završila onaj manastir ispod. Vuk ih najzad i izdade. Vuk ih i opismeni. Jedan Crni vuk krenu da ih oslobađa, pa se čitav čopor do sada u tome ogledao, sa manje ili više uspeha. A činiće to i ubuduće.
Igor Đurić, Deveti krug Svetog kralja
*
Fridrih Niče je u svom delu S one strane dobra i zla (1886) napisao: moral Evrope je moral krda!
Danas od nas opet traže da budemo u krdu gradeći nekakav imunitet krda. Doduše, ne dozvoljavaju nam u poslednje vreme da zajedno pasemo u stadu već nas drže u boksovima i pregradama: i u njima smo oslobođeni neizvesnosti slobode. Kada bude došlo vreme, okupiće se krdo (stado) na gomilu da sagradi imunitet potreban za novi identitet.
Kad smo već moral pro-krdili i slobodu u stado premetnuli, onda neće biti teško ni da se u krdu virusom zarazimo. Samo ja mislim da se mi nećemo zaraziti virusom novog gripa već je cilj da nam se kroz ispiranje mozgova ubrizga virus krda. Nije suština da izgradimo imunitet krda već da postanemo krdo.
JEDINO JE ČOVEKU, OD BOGA DATO, DA MOŽE ODABRATI HOĆE LI BITI DEO ČOPORA ILI DEO KRDA, HOĆE LI BITI VUK ILI GOVEČE!
Krdo nije čopor!
Čopor je skup jedinki podjednako važnih za zajednicu - krdo je bezlična masa mesa i kože.
Krdo nije ni jato koje može da odleti u slobodu visine ili da zaroni u tišinu dubine!
U krdu nikad niste lovac: uvek ste lovina. Zato nije bitno ko upravlja krdom ukoliko ste krdo!
Imunitet krda podrazumeva samo to da će najslabiji i najranjiviji biti pojedeni jer će zaostajati za krdom. Drugi će, za neko vreme preživeti. U ovom slučaju imunitet se stiče za ono vreme koliko će lovci biti siti.
Krdo (stado) ima vođu ali on nije individua (pojedinac, ličnost), njegova je dužnost da nosi medenicu (da se stado lakše nađe) i on se razlikuje od ostalih samo po tome što će biti poslednji pojeden.
Sa druge strane, predvodnik čopora je onaj koji će prvi poginuti u borbi za hranu ili odbranu čopora a on to mesto zaslužuje tako što će biti najbolji, najjači i najhrabriji - a ne zato što će mu gazda-čoban staviti oko vrata čeketalo!
U čoporu ima pojedinca (individue, ličnosti, karaktera) - u krdu nema.
Čopor je je porodica. Krdo je zajednica.
Čopor zna kada treba žrtvovati deo sebe zbog opstanka - kada starog vuka treba ostaviti da skapa. To se čini da bi opstala mladost čopora. Kod krda je to drugačije: pred opasnošću, krdo se da u beg i onda uglavnom stradaju oni mladi i nemoćni.
Nama je potreban imunitet čopora a ne imunitet stada. Da svaki pojedinac bude jaka karika u lancu koji podržava i štiti čopor i da taj lanac štiti one nemoćne i slabe držeći ih unutra, a ne da, kao u krdu, budu zaštićeni samo oni koji se štite telima i zaostatkom drugih.
Nekada smo bili čopor a sada nam govore da smo krdo!
Nekad smo bili vuci a sada nismo čak ni ovnovi!
Ali, nažalost, kad smo već krdo, mi nismo divlje krdo koje nesmetano krstari savanom ili planinom i preživljava kako je od Boga i prirode dato, kako zna i ume, često u očaju kidišući kopitama i rogovima na predatore. Ne! Mi smo krdo saterano u obore i torove, stado selektovano i obeleženo, čuvaju nas psi ovčari i strujna ograda. Mi smo krdo zatvoreno!
Tek, tu i tamo, pojavi se po neki samotnjak pokušavajući da nas podseti da smo nekada bili čopor. Sve se to završi tako što tog usamljenika ubrzo pregazi stampedo krda njegovih očeva i dedova (ne čak ni predaka). Taj stampedo se dogodi najčešće nedeljom ujutro, periodično, kada se oni najstariji pripadnici krda zalete da svojim jurišem pregaze sećanje na identitet i to što su nekada bili i da makar zakratko odlože svoj odlazak na klanicu, strižu ili mužu, ostavljajući one mlađe iza sebe za te rabote i za svaki slučaj – za slučaj potrebe imuniteta krda. Pošto krdo niko ne drži za paradu i džabe - krdo mora da zaradi snop sena: mesom, mlekom, radom ili kožom.
Između morala krda, kukavičluka krda i imuniteta krda pogubio se negde naš osećaj moralnosti pojedinca, lične hrabrosti i pripadnosti čoporu. Jer, osećaj je u pitanju a ne ono što nam drugi govore da jesmo – zar ne?!
