Seća se loze Nemanjića, najvećih vukova koje su Srbi, kako se izabranici prozvaše, imali. Zna kako se i kada gradio onaj manastir dole pored Bistre vode, i još stotine drugih svetih građevina, ne manje lepih ali manje važnih za njega lično, pamti i kako se gradila, uporedo sa manastirima, država sve do Carstva. I Sveti Sava je vuk. Nadgornjavao se sa vučjim sojem. Sve je u Srba: vuk. Vuk je srpski stvor. Svaki Srbin u sebi ima nešto vučje. Nema naroda i životinja koji više sliče jedni drugima no što su Srbi i vuci: ta dva jedina čopora vredna pažnje. Jedna velika vučina je završila onaj manastir ispod. Vuk ih najzad i izdade. Vuk ih i opismeni. Jedan Crni vuk krenu da ih oslobađa, pa se čitav čopor do sada u tome ogledao, sa manje ili više uspeha. A činiće to i ubuduće.	Igor Đurić, Deveti krug Svetog kralja 	* Fridrih Niče je u svom delu S one strane dobra i zla (1886) napisao: moral Evrope je moral krda! Danas od nas opet traže da budemo u krdu gradeći nekakav imunitet krda. Doduše, ne dozvoljavaju nam u poslednje vreme da zajedno pasemo u stadu već nas drže u boksovima i pregradama: i u njima smo oslobođeni neizvesnosti slobode. Kada bude došlo vreme, okupiće se krdo (stado) na gomilu da sagradi imunitet potreban za novi identitet. Kad smo već moral pro-krdili i slobodu u stado premetnuli, onda neće biti teško ni da se u krdu virusom zarazimo. Samo ja mislim da se mi nećemo zaraziti virusom novog gripa već je cilj da nam se kroz ispiranje mozgova ubrizga virus krda. Nije suština da izgradimo imunitet krda već da postanemo krdo. JEDINO JE ČOVEKU, OD BOGA DATO, DA MOŽE ODABRATI HOĆE LI BITI DEO ČOPORA ILI DEO KRDA, HOĆE LI BITI VUK ILI GOVEČE! Krdo nije čopor! Čopor je skup jedinki podjednako važnih za zajednicu - krdo je bezlična masa mesa i kože. Krdo nije ni jato koje može da odleti u slobodu visine ili da zaroni u tišinu dubine! U krdu nikad niste lovac: uvek ste lovina. Zato nije bitno ko upravlja krdom ukoliko ste krdo! Imunitet krda podrazumeva samo to da će najslabiji i najranjiviji biti pojedeni jer će zaostajati za krdom. Drugi će, za neko vreme preživeti. U ovom slučaju imunitet se stiče za ono vreme koliko će lovci biti siti. Krdo (stado) ima vođu ali on nije individua (pojedinac, ličnost), njegova je dužnost da nosi medenicu (da se stado lakše nađe) i on se razlikuje od ostalih samo po tome što će biti poslednji pojeden. Sa druge strane, predvodnik čopora je onaj koji će prvi poginuti u borbi za hranu ili odbranu čopora a on to mesto zaslužuje tako što će biti najbolji, najjači i najhrabriji - a ne zato što će mu gazda-čoban staviti oko vrata čeketalo! U čoporu ima pojedinca (individue, ličnosti, karaktera) - u krdu nema. Čopor je je porodica. Krdo je zajednica. Čopor zna kada treba žrtvovati deo sebe zbog opstanka - kada starog vuka treba ostaviti da skapa. To se čini da bi opstala mladost čopora. Kod krda je to drugačije: pred opasnošću, krdo se da u beg i onda uglavnom stradaju oni mladi i nemoćni. Nama je potreban imunitet čopora a ne imunitet stada. Da svaki pojedinac bude jaka karika u lancu koji podržava i štiti čopor i da taj lanac štiti one nemoćne i slabe držeći ih unutra, a ne da, kao u krdu, budu zaštićeni samo oni koji se štite telima i zaostatkom drugih. Nekada smo bili čopor a sada nam govore da smo krdo! Nekad smo bili vuci a sada nismo čak ni ovnovi! Ali, nažalost, kad smo već krdo, mi nismo divlje krdo koje nesmetano krstari savanom ili planinom i preživljava kako je od Boga i prirode dato, kako zna i ume, često u očaju kidišući kopitama i rogovima na predatore. Ne! Mi smo krdo saterano u obore i torove, stado selektovano i obeleženo, čuvaju nas psi ovčari i strujna ograda. Mi smo krdo zatvoreno! Tek, tu i tamo, pojavi se po neki samotnjak pokušavajući da nas podseti da smo nekada bili čopor. Sve se to završi tako što tog usamljenika ubrzo pregazi stampedo krda njegovih očeva i dedova (ne čak ni predaka). Taj stampedo se dogodi najčešće nedeljom ujutro, periodično, kada se oni najstariji pripadnici krda zalete da svojim jurišem pregaze sećanje na identitet i to što su nekada bili i da makar zakratko odlože svoj odlazak na klanicu, strižu ili mužu, ostavljajući one mlađe iza sebe za te rabote i za svaki slučaj – za slučaj potrebe imuniteta krda. Pošto krdo niko ne drži za paradu i džabe - krdo mora da zaradi snop sena: mesom, mlekom, radom ili kožom. Između morala krda, kukavičluka krda i imuniteta krda pogubio se negde naš osećaj moralnosti pojedinca, lične hrabrosti i pripadnosti čoporu. Jer, osećaj je u pitanju a ne ono što nam drugi govore da jesmo – zar ne?!

    Seća se loze Nemanjića, najvećih vukova koje su Srbi, kako se izabranici prozvaše, imali. Zna kako se i kada gradio onaj manastir dole pored Bistre vode, i još stotine drugih svetih građevina, ne manje lepih ali manje važnih za njega lično, pamti i kako se gradila, uporedo sa manastirima, država sve do Carstva. I Sveti Sava je vuk. Nadgornjavao se sa vučjim sojem. Sve je u Srba: vuk. Vuk je srpski stvor. Svaki Srbin u sebi ima nešto vučje. Nema naroda i životinja koji više sliče jedni drugima no što su Srbi i vuci: ta dva jedina čopora vredna pažnje. Jedna velika vučina je završila onaj manastir ispod. Vuk ih najzad i izdade. Vuk ih i opismeni. Jedan Crni vuk krenu da ih oslobađa, pa se čitav čopor do sada u tome ogledao, sa manje ili više uspeha. A činiće to i ubuduće.
	Igor Đurić, Deveti krug Svetog kralja

	*
     Fridrih Niče je u svom delu S one strane dobra i zla (1886) napisao: moral Evrope je moral krda!
     Danas od nas opet traže da budemo u krdu gradeći nekakav imunitet krda. Doduše, ne dozvoljavaju nam u poslednje vreme da zajedno pasemo u stadu već nas drže u boksovima i pregradama: i u njima smo oslobođeni neizvesnosti slobode. Kada bude došlo vreme, okupiće se krdo (stado) na gomilu da sagradi imunitet potreban za novi identitet.
     Kad smo već moral pro-krdili i slobodu u stado premetnuli, onda neće biti teško ni da se u krdu virusom zarazimo. Samo ja mislim da se mi nećemo zaraziti virusom novog gripa već je cilj da nam se kroz ispiranje mozgova ubrizga virus krda. Nije suština da izgradimo imunitet krda već da postanemo krdo.

      JEDINO JE ČOVEKU, OD BOGA DATO, DA MOŽE ODABRATI HOĆE LI BITI DEO ČOPORA ILI DEO KRDA, HOĆE LI BITI VUK ILI GOVEČE!

      Krdo nije čopor! 
      Čopor je skup jedinki podjednako važnih za zajednicu - krdo je bezlična masa mesa i kože. 
     Krdo nije ni jato koje može da odleti u slobodu visine ili da zaroni u tišinu dubine!
      U krdu nikad niste lovac: uvek ste lovina. Zato nije bitno ko upravlja krdom ukoliko ste krdo! 
    Imunitet krda podrazumeva samo to da će najslabiji i najranjiviji biti pojedeni jer će zaostajati za krdom. Drugi će, za neko vreme preživeti. U ovom slučaju imunitet se stiče za ono vreme koliko će lovci biti siti.
    Krdo (stado) ima vođu ali on nije individua (pojedinac, ličnost), njegova je dužnost da nosi medenicu (da se stado lakše nađe) i on se razlikuje od ostalih samo po tome što će biti poslednji pojeden. 
    Sa druge strane, predvodnik čopora je onaj koji će prvi poginuti u borbi za hranu ili odbranu čopora a on to mesto zaslužuje tako što će biti najbolji, najjači i najhrabriji - a ne zato što će mu gazda-čoban staviti oko vrata čeketalo!
     U čoporu ima pojedinca (individue, ličnosti, karaktera) - u krdu nema.
    Čopor je je porodica. Krdo je zajednica.
   Čopor zna kada treba žrtvovati deo sebe zbog opstanka - kada starog vuka treba ostaviti da skapa. To se čini da bi opstala mladost čopora. Kod krda je to drugačije: pred opasnošću, krdo se da u beg i onda uglavnom stradaju oni mladi i nemoćni.
     Nama je potreban imunitet čopora a ne imunitet stada. Da svaki pojedinac bude jaka karika u lancu koji podržava i štiti čopor i da taj lanac štiti one nemoćne i slabe držeći ih unutra, a ne da, kao u krdu, budu zaštićeni samo oni koji se štite telima i zaostatkom drugih.
     Nekada smo bili čopor a sada nam govore da smo krdo!
    Nekad smo bili vuci a sada nismo čak ni ovnovi!
    Ali, nažalost, kad smo već krdo, mi nismo divlje krdo koje nesmetano krstari savanom ili planinom i preživljava kako je od Boga i prirode dato, kako zna i ume, često u očaju kidišući kopitama i rogovima na predatore. Ne! Mi smo krdo saterano u obore i torove, stado selektovano i obeleženo, čuvaju nas psi ovčari i strujna ograda. Mi smo krdo zatvoreno!
     Tek, tu i tamo, pojavi se po neki samotnjak pokušavajući da nas podseti da smo nekada bili čopor. Sve se to završi tako što tog usamljenika ubrzo pregazi stampedo krda njegovih očeva i dedova (ne čak ni predaka). Taj stampedo se dogodi najčešće nedeljom ujutro, periodično, kada se oni najstariji pripadnici krda zalete da svojim jurišem pregaze sećanje na identitet i to što su nekada bili i da makar zakratko odlože svoj odlazak na klanicu, strižu ili mužu, ostavljajući one mlađe iza sebe za te rabote i za svaki slučaj – za slučaj potrebe imuniteta krda. Pošto krdo niko ne drži za paradu i džabe - krdo mora da zaradi snop sena: mesom, mlekom, radom ili kožom.
     Između morala krda, kukavičluka krda i imuniteta krda pogubio se negde naš osećaj moralnosti pojedinca, lične hrabrosti i pripadnosti čoporu. Jer, osećaj je u pitanju a ne ono što nam drugi govore da jesmo – zar ne?!

   


KRDO ILI COPOR: imunitet za identitet!

Piše: Igor Đurić
KRDO ILI ČOPOR: imunitet za identitet!

KRDO ILI ČOPOR: imunitet za identitet!

Monografija metohijskog sela ŠaljinovicaIzdavač: Lestve, Kosovska MitrovicaBiblioteka Tragom Svetostefanske povelje, knjiga 4Povez: broširanBroj strana: 231Ilustrovano.

Saljinovac u Hvosnu

Monografija metohijskog sela Šaljinovica
Izdavač: Lestve, Kosovska Mitrovica
Biblioteka Tragom Svetostefanske povelje, knjiga 4
Povez: broširan
Broj strana: 231
Ilustrovano.


Tomislav Babović
Šaljinovac u Hvosnu
Monografija metohijskog sela Šaljinovica

Šaljinovac u Hvosnu

Aleksandar SolženjicinSveća na vetru - Jelen i logorska lepoticaSVEĆA NA VETRUJELEN I LOGORSKA LEPOTICAALEKSANDAR SOLŽENJICINOBELISKBEOGRAD1971D R A M EPrevod sa ruskog i pogovor: MILIVOJE JOVANOVIĆDve drame velikog ruskog književnika Aleksandra Solženjicina u izdanju beogradskog Obeliska iz 1971. godine.Aleksandar Solženjicin (rus. Aleksandr Isaevič Solženicыn, Kislovodsk, 11. decembar 1918 — Moskva, 3. avgust 2008) bio je ruski pisac, dramaturg, istoričar i akademik. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1970. godine. Bio je član Ruske akademije nauka (od 1997. godine) i Srpske akademije nauka i umetnosti (od 1994. godine).

Sveca na vetru - Jelen i logorska lepotica

Aleksandar Solženjicin
Sveća na vetru - Jelen i logorska lepotica
SVEĆA NA VETRU
JELEN I LOGORSKA LEPOTICA
ALEKSANDAR SOLŽENJICIN
OBELISK
BEOGRAD
1971
D R A M E
Prevod sa ruskog i pogovor: MILIVOJE JOVANOVIĆ
Dve drame velikog ruskog književnika Aleksandra Solženjicina u izdanju beogradskog Obeliska iz 1971. godine.
Aleksandar Solženjicin (rus. Aleksandr Isaevič Solženicыn, Kislovodsk, 11. decembar 1918 — Moskva, 3. avgust 2008) bio je ruski pisac, dramaturg, istoričar i akademik. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1970. godine. Bio je član Ruske akademije nauka (od 1997. godine) i Srpske akademije nauka i umetnosti (od 1994. godine).


Aleksandar Solženjicin
Sveća na vetru - Jelen i logorska lepotica
Dve drame velikog ruskog književnika Aleksandra SolženjicinA.

Sveća na vetru - Jelen i logorska lepotica

Život i delo srpskih naučnika 18Srpska akademija nauka i umetnostiUrednik: Vladan D. ĐorđevićSADRŽAJ:Petar Vukićević - Aleksandar NikoloićMilovan Milovanović - Nikolić, ŽivkovićKosta Todorović - Dragan DelićDušan Borić - ČolovićRadivoje Pavlović - Jelenković, BondžićVojislav Arnovqević - ČolovićIlija Dimitrijević - Jelenković, BondžićJovan Slavković - ČolovićIlija Obradović - Slobodan ŠkundrićVLatko Brčić - Hedrih, BrčićStevan Karamatra - Vladica CvetkovićPetar Miljanić - Dobrila ŠkatarićAleksandar Marinčić - Drajić, Milovanović

Zivot i delo srpskih naucnika 18

Život i delo srpskih naučnika 18
Srpska akademija nauka i umetnosti
Urednik: Vladan D. Đorđević
SADRŽAJ:
Petar Vukićević - Aleksandar Nikoloić
Milovan Milovanović - Nikolić, Živković
Kosta Todorović - Dragan Delić
Dušan Borić - Čolović
Radivoje Pavlović - Jelenković, Bondžić
Vojislav Arnovqević - Čolović
Ilija Dimitrijević - Jelenković, Bondžić
Jovan Slavković - Čolović
Ilija Obradović - Slobodan Škundrić
VLatko Brčić - Hedrih, Brčić
Stevan Karamatra - Vladica Cvetković
Petar Miljanić - Dobrila Škatarić
Aleksandar Marinčić - Drajić, Milovanović


Život i delo srpskih naučnika 18
Srpska akademija nauka i umetnosti

Život i delo srpskih naučnika 18

Miroslav Pantić Iz književne prošlostiStudije i oglediSadržajDubrovačko pozorište Držićevog dobaPoetika Marina DržićaNalješkovićeva komedija "arecitana u Mara Klaričića na piru"Petar Zoranić i naša narodna književnostJugoslovenska književnost i usmena (narodna) književnost od XV do XVIII vekaKnez Lazar i Kosovska bitka u staroj književnosti Dubrovnika i Boke KotorskeStara dubrovačka maskerata "Tržnicam""Dubravka" Dživa GundulićaDubrovačko pozorište sedamnaestoga vekaBeleške uz staru dubrovačku komediju "Jerko Škripalo"Dubrovački pesnik Antun GleđevićNovopazarski zapisi Dubrovčanina Sima Budmanija iz 1734. godineSolarić, Kreljanović, ApendiniPogovor

Iz knjizevne proslosti

Miroslav Pantić  
Iz književne prošlosti
Studije i ogledi
Sadržaj
Dubrovačko pozorište Držićevog doba
Poetika Marina Držića
Nalješkovićeva komedija "arecitana u Mara Klaričića na piru"
Petar Zoranić i naša narodna književnost
Jugoslovenska književnost i usmena (narodna) književnost od XV do XVIII veka
Knez Lazar i Kosovska bitka u staroj književnosti Dubrovnika i Boke Kotorske
Stara dubrovačka maskerata "Tržnicam"
"Dubravka" Dživa Gundulića
Dubrovačko pozorište sedamnaestoga veka
Beleške uz staru dubrovačku komediju "Jerko Škripalo"
Dubrovački pesnik Antun Gleđević
Novopazarski zapisi Dubrovčanina Sima Budmanija iz 1734. godine
Solarić, Kreljanović, Apendini
Pogovor



Miroslav Pantić Iz književne prošlosti polovna knjiga polovne knjige

Iz književne prošlosti

600 GODINA KOSOVSKE BITKE - 9 RAZGLEDNICA, VELIČINE 16x10 CMJubilarno izdanje razglednica povodom 600 godina Kosovske bitke u izdanju BIGZ - Beograd.Knez Lazar, oko 1900, Autor: Vladislav Titelbah;Knjeginja Milica, oko 1900, Autor: Vladislav Titelbah; Miloš Obilić u Boju na Kosovu, 1861, Autor: Aleksandar Dobrić;Jug Bogdan i njegovi sinovi, Autor: Adam Stefanović;Boško Jugović na konju, oko 1900, Autor: Đoka Putnik;Boj na Kosovu - Caru Lazaru konja ubiše, Autor: Adam Stefanović;Knez Lazar i njegova porodica, autor nepoznat;Jug Bogdan, Autor: Vladislav Titelbah;Kneževa večera, utor: Adam Stefanović.

600 godina Kosovske bitke

600 GODINA KOSOVSKE BITKE - 9 RAZGLEDNICA, VELIČINE 16x10 CM
Jubilarno izdanje razglednica povodom 600 godina Kosovske bitke u izdanju BIGZ - Beograd.
Knez Lazar, oko 1900, Autor: Vladislav Titelbah;
Knjeginja Milica, oko 1900, Autor: Vladislav Titelbah; 
Miloš Obilić u Boju na Kosovu, 1861, Autor: Aleksandar Dobrić;
Jug Bogdan i njegovi sinovi, Autor: Adam Stefanović;
Boško Jugović na konju, oko 1900, Autor: Đoka Putnik;
Boj na Kosovu - Caru Lazaru konja ubiše, Autor: Adam Stefanović;
Knez Lazar i njegova porodica, autor nepoznat;
Jug Bogdan, Autor: Vladislav Titelbah;
Kneževa večera, utor: Adam Stefanović.


600 GODINA KOSOVSKE BITKE - 9 RAZGLEDNICA, VELIČINE 16x10 CM

<pre class="ql-syntax" spellcheck="false">Sir Arthur Conan Doyle
The Complete SHERLOCK HOLMES
Barnes &amp; Noble - New York
</pre>Ovde su, u jednoj izvrsno dizajniranoj svesci, sva 4 romana pune dužine i 56 kratkih priča o živopisnim avanturama Šerloka Holmsa. Ova knjiga ima prepoznatljive pozlaćene ivice i atraktivne oznake od svilene trake. Dekorativna, izdržljiva i kolekcionarska, ova knjiga će biti nezamjenjiv kamen temeljac svake kućne biblioteke. Sadrži svaku reč koju je Ser Artur Konan Dojl ikada napisao o najpoznatijem stanovniku Bejker strita. Uključen je i uvod Šerlokovca, Kristofera i Barbare Roden. „Kompletan Šerlok Holms“ je izvrsno dizajnirana knjiga sa povezom od kože, prepoznatljivim pozlaćenim ivicama i atraktivnim obeleživačem od svilene trake. Dekorativna, izdržljiva i kolekcionarska, ponudiće sate zadovoljstva čitaocima mladim i starim i nezaobilazan je kamen temeljac svake kućne biblioteke.*NAPOMENA: KNJIGA JE ŠTAMPANA NA ENGLESKOM JEZIKU!*The unforgettable creation of Sir Arthur Conan Doyle, Sherlock Holmes is fiction's most famous and charming detective, renowned for his brilliant powers of deduction and perfect analysis of crime. With his faithful sidekick Dr Watson, he solved the most complex and intriguing fictional crimes ever written. Immortalised by illustrators as a tall wiry man with deer stalker hat and smoking pipe, Sherlock Holmes still remains the quintessential eccentric, enigmatic and intellectual detective to millions of his aficionados.*Nezaboravna kreacija ser Artura Konana Dojla, Šerlok Holms je najpoznatiji i šarmantniji detektiv beletristike, poznat po svojoj briljantnoj moći dedukcije i savršenoj analizi zločina. Sa svojim vernim pomoćnikom dr Votsonom rešio je najsloženije i najintrigantnije izmišljene zločine ikada napisane. Ovekovečen od strane ilustratora kao visok žilavi čovek sa šeširom za uhođenje jelena i lulom za pušenje, Šerlok Holms i dalje ostaje suštinski ekscentrični, zagonetni i intelektualni detektiv milionima svojih obožavalaca.*

The Complete SHERLOCK HOLMES

Sir Arthur Conan Doyle
The Complete SHERLOCK HOLMES
Barnes & Noble - New York
Ovde su, u jednoj izvrsno dizajniranoj svesci, sva 4 romana pune dužine i 56 kratkih priča o živopisnim avanturama Šerloka Holmsa. Ova knjiga ima prepoznatljive pozlaćene ivice i atraktivne oznake od svilene trake. Dekorativna, izdržljiva i kolekcionarska, ova knjiga će biti nezamjenjiv kamen temeljac svake kućne biblioteke. Sadrži svaku reč koju je Ser Artur Konan Dojl ikada napisao o najpoznatijem stanovniku Bejker strita. Uključen je i uvod Šerlokovca, Kristofera i Barbare Roden. „Kompletan Šerlok Holms“ je izvrsno dizajnirana knjiga sa povezom od kože, prepoznatljivim pozlaćenim ivicama i atraktivnim obeleživačem od svilene trake. Dekorativna, izdržljiva i kolekcionarska, ponudiće sate zadovoljstva čitaocima mladim i starim i nezaobilazan je kamen temeljac svake kućne biblioteke.
*
NAPOMENA: KNJIGA JE ŠTAMPANA NA ENGLESKOM JEZIKU!
*
The unforgettable creation of Sir Arthur Conan Doyle, Sherlock Holmes is fiction's most famous and charming detective, renowned for his brilliant powers of deduction and perfect analysis of crime. With his faithful sidekick Dr Watson, he solved the most complex and intriguing fictional crimes ever written. Immortalised by illustrators as a tall wiry man with deer stalker hat and smoking pipe, Sherlock Holmes still remains the quintessential eccentric, enigmatic and intellectual detective to millions of his aficionados.
*
Nezaboravna kreacija ser Artura Konana Dojla, Šerlok Holms je najpoznatiji i šarmantniji detektiv beletristike, poznat po svojoj briljantnoj moći dedukcije i savršenoj analizi zločina. Sa svojim vernim pomoćnikom dr Votsonom rešio je najsloženije i najintrigantnije izmišljene zločine ikada napisane. Ovekovečen od strane ilustratora kao visok žilavi čovek sa šeširom za uhođenje jelena i lulom za pušenje, Šerlok Holms i dalje ostaje suštinski ekscentrični, zagonetni i intelektualni detektiv milionima svojih obožavalaca.
*


Sir Arthur Conan Doyle
The Complete SHERLOCK HOLMES
Barnes & Noble - New York



Dušan MilačićStendalDušan Z. Milačić (Merdare kod Kuršumlije, 7. novembar 1892 – Beograd, 21. oktobar 1979) bio je srpski književni istoričar, prevodilac, upravnik pozorišta, upravnik biblioteke i književnik.Dela iz književne istorijeSerija monografija o francuskim piscima (Balzak, Igo, Zola, Stendal, Molijer),Knjige o dvema francuskim glumicama, Sari Bernar i Mariji Malibran.Knjige eseja iz francuske književnosti i jedna knjiga o realizmu i naturalizmu.*Mari-Anri Bel (franc. Marie-Henri Beyle; Grenobl, 23. januar 1783 — Pariz, 23. mart 1842), poznatiji pod pseudonimom Stendal, bio je francuski pisac čija se dela smatraju pretečom realizma.

Stendal

Dušan Milačić
Stendal
Dušan Z. Milačić (Merdare kod Kuršumlije, 7. novembar 1892 – Beograd, 21. oktobar 1979) bio je srpski književni istoričar, prevodilac, upravnik pozorišta, upravnik biblioteke i književnik.
Dela iz književne istorije
Serija monografija o francuskim piscima (Balzak, Igo, Zola, Stendal, Molijer),
Knjige o dvema francuskim glumicama, Sari Bernar i Mariji Malibran.
Knjige eseja iz francuske književnosti i jedna knjiga o realizmu i naturalizmu.
*
Mari-Anri Bel (franc. Marie-Henri Beyle; Grenobl, 23. januar 1783 — Pariz, 23. mart 1842), poznatiji pod pseudonimom Stendal, bio je francuski pisac čija se dela smatraju pretečom realizma.


Dušan Milačić
Stendal 
Mari-Anri Bel (franc. Marie-Henri Beyle; Grenobl, 23. januar 1783 — Pariz, 23. mart 1842), poznatiji pod pseudonimom Stendal

KRDO ILI ČOPOR: imunitet za identitet!

Igor Đurić

Vreme zlih pastrmki

Dnevnik knjigovođe

Deveti krug svetog kralja