Ispod zemlje ili Moja tamnovanja

Opis

Mita Cenić Ispod zemlje ili Moja tamnovanja * Dimitrije „Mita“ Cenić (Beograd, 29. septembar 1851 — Beograd, 21. februar 1888) bio je srpski političar, novinar i publicista. Bio je jedan od prvih srpskih socijalista, saradnika Svetozara Markovića. Šest godina (1874—1880) proveo je u tamnici pod lažnom optužbom da je spremao prevrat protiv Milana Obrenovića. Nakon izlaska iz zatvora pokrenuo je najpre list Radnik, zatim Borbu, Istinu i Čas. Kada se 1874. vratio u Srbiju, policija je neprekidno pratila njegovo kretanje i kontakte. Otišao je u Šabac, gde ga je pozvao Jovan Milinković Alavantić, da mu pomogne u izdavanju lista. Vlast nikako nije htela da pusti da se štampa socijalistički list, pa je policija brzo nakon toga uhapsila Cenića i Jovana Milinkovića i optužila ih da su pripremali zaveru protiv kneza. Glavni svedoci na suđenju bila su dva Bošnjaka, koji su po svoj prilici bili policijski agenti. Tu Milinkovićevu aferu namestio je po svoj prilici Panta Lunjevica, šabački načelnik. Mita Cenić osuđen je na osam godina tamnice sa teškim okovima na nogama. Milinković je bio osuđen na deset godina tamnice. Svoje tamnovanje Mita Cenić opisao je u knjizi Ispod zemlje ili Moje tamnovanje. Ukupno je bio šest godina u zatvorima u Beogradu i Požarevcu. U teškim okovima je bio od 1874. do 1877, a oslobođen je 1880. Pomilovan je 1880. za vreme vlade Jovana Ristića, prema jednima nakon jednoga pokajničkog pisma, a prema Ceniću nakon pisma njegove majke. I nakon izlaska iz zatvora ostao je pod stalnim policijskim nadzorom. Za razliku od drugih saradnika Svetozara Markovića, koji su prešli u redove radikala, Mita Cenić se nije odricao ranijih ideja. Mita Cenić je u naprednjačkom Videlu uređivao unutrašnjopolitičku rubriku. Radikali su 1881. pokrenuli Samoupravu, koju su uređivali nekadašnji saradnici Svetozara Markovića, koji su socijalističku stranku pretvarali u seljačko-demokratsku stranku. Mita Cenić se nikako nije slagao sa njima, pa je pokrenuo socijalistički list Radnik. Radnik nije napadao naprednjačku vladu, nego je uglavnom pisao protiv radikala zbog njihovog odstupanja od Markovićevog učenja. Mita Cenić nije naneo nikakvu štetu radikalima u njihovoj glavnoj bazi, u selu. List Radnik najviše su čitali beogradski studenti, od kojih su mnogi verovali u socijalizam, kao u poslednju reč nauke. Mita Cenić je svojim listom stvorio nepoverenje studenata prema radikalima. Zajedno sa njim u Radniku je pisao Dragiša Stanojević i njih dvojica su napadali svoje nekadašnje drugove radikale, smatrajući da su izdali socijalističke ideje. Lazar Paču je u Samoupravi žestoko napao Cenićevu koncepciju socijalizma, pa je dokazivao da je Cenić vulgarizovao ideju socijalizma. Iz svega toga usledila je višegodišnja polemika između Lazara Pačua i Mite Cenića. Mita Cenić je 1883. pokrenuo Borbu, a 1884. Istinu. Osnovao je 1886. književno-političku reviju Čas. Posle toga bio je glavni saradnik Novog beogradskog dnevnika, ali zbog lošeg zdravlja i sukoba sa saradnicima napustio je 1887. i taj list. Umro je od tuberkoloze 21. februara 1888. u Beogradu.