AKO (odgovor Kiplingovom imperijalizmu) ako mislišda se laste neće vratitiu gnezdopod stre'om dedine štalei nikad se ne setišprve ljubavi i prvog poljupcarastanaka i sastanakaslanih majčinskih suzai mrgodnog pogleda ocašto ti ćuška pare u džepi kad si plakaou vojničkom klozetu ako smatrašda nemaš ni jednog drugada nemaš koga da izdašda nemaš brata i sestruako si zaboravioprvu tuču na igrancizbog onih plavih očijukao Dunav dubokihi hladne vode sa česmedok si krvav nos prao ako te nečija smrtdo sadanije dirnulai svaki damar ti pomerilai ne sećaš se crvene jabukeiz ruke hrapavetežačke i žuljave ako nisi pročitaoni slovani pesmeniti jedne jedine knjigemakar i na nemuštom jezikuako ti slovo nije lepotnoveć latinsko ako nikad nisidrvo kalemiošljivu milovaonajlepši grozd detetu biraoi kroz nišanprelepu srnu gledaoa nisi oroz povukao ako nisi ratovaodok su ti narod ubijaliako nisi bio klanno si ti druge smrtioukoliko nisi žrtvakako dolikuje narodukojem pripadašnego dželat kakve su ti komšije ako nisi sreo ženuvredniju od celog svetai najlepšu od postanka(i nisi našla mužakoji malo priča a mnogo ljubi)i ako niste porodili detepostali otadžbinai majka zemljaa porod iskreno zajecanad vašim odrom ako Vuk Romii Njegoš Visokii Sveti Praotacšto je kamenje od ledenih sindžira otimaoi Crni da crnjši ne mož' bit'i lukavi kum mui Pera zaduženinisu tvojiili ti nisi njihov ako nemaš najmanječetiri prestona gradaod kojih jejedan Beodrugi Pod Goromtreći Lukaa četvrti carski ispod Kaljaje ako nikad nisi gazio hladan potokosvajao ženuna brdo se peoako nisi žito žnjeoi pesmu pojaoako ti vuci nikadnisu tor poklalii tri puta se kućioako knjigu nikad nisi kupioi hleb koji bacaš ljubiooranicu u ruci krunioako te suša nije ubilai voda nije odnela ako vlas' nisi pcovaoi porezu redno plaćaoako nisi bio na mobikad ste najsiromašnijem kuću gradilina slavi nisi sedeoi sa ljudima mudro zboriona svadbi nisi pucaoi jabuku pogodioako nisi kravu hraniteljkunežno mazioako stoci u oboru nisi tepaoženu psovaodecu grdioi Žujova na lancu držao ako škole nisi završiozemlju izoraobaštu okopaoknjigu napisaopesmu opevaosliku namalaočoveka izlečiomost sagradiodrvo zasadiocveće pokloniosveću zapaliogroblje obišao ako smatrašda ćeš večno živetii svakoga dana mretida si sam na svetui ako ne voliš nekogaviše od sebei nisi spreman da za ljubav mreš onda ako sve ovo nisiili nećešonda nisi ništaidi tamodaj Kosmetniko ga neće uzeti od tebejer ne daješ svoje


AKO 
(odgovor Kiplingovom imperijalizmu)

ako misliš
da se laste neće vratiti
u gnezdo
pod stre'om dedine štale
i nikad se ne setiš
prve ljubavi i prvog poljupca
rastanaka i sastanaka
slanih majčinskih suza
i mrgodnog pogleda oca
što ti ćuška pare u džep
i kad si plakao
u vojničkom klozetu

ako smatraš
da nemaš ni jednog druga
da nemaš koga da izdaš
da nemaš brata i sestru
ako si zaboravio
prvu tuču na igranci
zbog onih plavih očiju
kao Dunav dubokih
i hladne vode sa česme
dok si krvav nos prao

ako te nečija smrt
do sada
nije dirnula
i svaki damar ti pomerila
i ne sećaš se crvene jabuke
iz ruke hrapave
težačke i žuljave

ako nisi pročitao
ni slova
ni pesme
niti jedne jedine knjige
makar i na nemuštom jeziku
ako ti slovo nije lepotno
već latinsko

ako nikad nisi
drvo kalemio
šljivu milovao
najlepši grozd detetu birao
i kroz nišan
prelepu srnu gledao
a nisi oroz povukao

ako nisi ratovao
dok su ti narod ubijali
ako nisi bio klan
no si ti druge smrtio
ukoliko nisi žrtva
kako dolikuje narodu
kojem pripadaš
nego dželat kakve su ti komšije

ako nisi sreo ženu
vredniju od celog sveta
i najlepšu od postanka
(i nisi našla muža
koji malo priča a mnogo ljubi)
i ako niste porodili dete
postali otadžbina
i majka zemlja
a porod iskreno zajeca
nad vašim odrom

ako Vuk Romi
i Njegoš Visoki
i Sveti Praotac
što je kamenje od ledenih sindžira otimao
i Crni da crnjši ne mož' bit'
i lukavi kum mu
i Pera zaduženi
nisu tvoji
ili ti nisi njihov

ako nemaš najmanje
četiri prestona grada
od kojih je
jedan Beo
drugi Pod Gorom
treći Luka
a četvrti carski ispod Kaljaje

ako nikad nisi gazio hladan potok
osvajao ženu
na brdo se peo
ako nisi žito žnjeo
i pesmu pojao
ako ti vuci nikad
nisu tor poklali
i tri puta se kućio
ako knjigu nikad nisi kupio
i hleb koji bacaš ljubio
oranicu u ruci krunio
ako te suša nije ubila
i voda nije odnela

ako vlas' nisi pcovao
i porezu redno plaćao
ako nisi bio na mobi
kad ste najsiromašnijem kuću gradili
na slavi nisi sedeo
i sa ljudima mudro zborio
na svadbi nisi pucao
i jabuku pogodio
ako nisi kravu hraniteljku
nežno mazio
ako stoci u oboru nisi tepao
ženu psovao
decu grdio
i Žujova na lancu držao

ako škole nisi završio
zemlju izorao
baštu okopao
knjigu napisao
pesmu opevao
sliku namalao
čoveka izlečio
most sagradio
drvo zasadio
cveće poklonio
sveću zapalio
groblje obišao

ako smatraš
da ćeš večno živeti
i svakoga dana mreti
da si sam na svetu
i ako ne voliš nekoga
više od sebe
i nisi spreman da za ljubav mreš

onda

ako sve ovo nisi
ili nećeš
onda nisi ništa
idi tamo
daj Kosmet
niko ga neće uzeti od tebe
jer ne daješ svoje


AKO! (odgovor Kiplingovom imperijalizmu)

Džozef Radjard Kipling (Joseph Rudyard Kipling; Bombaj, 30. decembar 1865. – London, 18. januar 1936), bio je engleski književnik, novinar, pisac.

Šagrinska kožaOnore de BalzakŠagrinska koža, jedan od najvoljenijih Balzakovih romana, pravi je vrtlog pitanja i strasti mladog čoveka na rubu života i smrti, i sa istom snagom osvaja čitaoce i danas, bezmalo dvesta godina pošto je napisan.Radnja romana smeštena je na početak 19. veka i prati mladog aristokratu Rafaela de Valentina, koji ogorčen na teške životne nedaće odlučuje da sebi oduzme život. Dok čeka da se spusti noć pod čijim okriljem želi da izvrši svoju kobnu odluku, mladić besciljno šeta ulicama Pariza. Put ga navodi na jednu antikvarnicu. Dok razgleda raznovrsne starine, poverava se tajanstvenom antikvaru. Ovaj mu pokazuje čudotvorni komadić braonkaste boje, Šagrinsku kožu, koja ispunjava svaku želju, ali po cenu da postaje vlasnik života onoga ko je poseduje i da sa svakom novom željom postaje sve manja. Rafael je uzima kako bi se rešio muka koje ga pritiskaju, a koža mu ispunjava želje, upravo onako kako je rečeno… Roman Šagrinska koža često se tumači kao kritika ekscesa i materijalizma, a takođe istražuje teme želje, smrtnosti i ljudskog stanja. Smatra se jednim od Balzakovih najznačajnijih dela i remek delom francuske književnosti.

Sagrinska koza

Šagrinska koža
Onore de Balzak
Šagrinska koža, jedan od najvoljenijih Balzakovih romana, pravi je vrtlog pitanja i strasti mladog čoveka na rubu života i smrti, i sa istom snagom osvaja čitaoce i danas, bezmalo dvesta godina pošto je napisan.
Radnja romana smeštena je na početak 19. veka i prati mladog aristokratu Rafaela de Valentina, koji ogorčen na teške životne nedaće odlučuje da sebi oduzme život. Dok čeka da se spusti noć pod čijim okriljem želi da izvrši svoju kobnu odluku, mladić besciljno šeta ulicama Pariza. Put ga navodi na jednu antikvarnicu. Dok razgleda raznovrsne starine, poverava se tajanstvenom antikvaru. Ovaj mu pokazuje čudotvorni komadić braonkaste boje, Šagrinsku kožu, koja ispunjava svaku želju, ali po cenu da postaje vlasnik života onoga ko je poseduje i da sa svakom novom željom postaje sve manja. Rafael je uzima kako bi se rešio muka koje ga pritiskaju, a koža mu ispunjava želje, upravo onako kako je rečeno… 
Roman Šagrinska koža često se tumači kao kritika ekscesa i materijalizma, a takođe istražuje teme želje, smrtnosti i ljudskog stanja. Smatra se jednim od Balzakovih najznačajnijih dela i remek delom francuske književnosti.


Šagrinska koža

Jovanka Broz - Titova suvladarkaProf. dr Aleksandar MatunovićMek povez, 272 strane, 21 cm, 2007. godine izdao Interpress BeogradProf.dr Aleksandar Matunović lični Titov lekar od 1975 do 1979O Jovanki Broz kao Titovoj supruzi i životnom saputniku, napisano je nekoliko knjiga. O Jovanki kao njegovoj suvladarki, u njima skoro da nema pomena. Još manje je poznata Jovankina borba za Titovo nasleđe, kao i glavno mesto u Titovom emotivnom životu.Ukoliko je nešto i bilo poznato, zbog nedostatka validnih podataka, krivo je prikazivano.Autor ove knjige kao lični lekar (1975-1979) Josipa Broza i čovek od poverenja supružnika Broz u dužem periodu, bio je ne samo neposredni posmatrač, nego i aktivan učesnik u rešavanju nekih njihovih ličnih, bračnih i statusnih problema.Kako je, pored Jovanke Broz, autor autentični svedok tih događaja, u mogućnosti je da ih verno prikaže.Autor smatra svojom moralnom dužnošću i intelektualnom obavezom da svoja saznanja iznese putem pisanog dokumenta koji predstavlja ova knjiga.Knjiga je nastavak i dopuna nekih sadržaja iznetih u prvoj i drugoj knjizi ,,Enigma Broz" izdate 1997. i 2000.godine.

Jovanka Broz

Jovanka Broz - Titova suvladarka
Prof. dr Aleksandar Matunović
Mek povez, 272 strane, 21 cm, 2007. godine izdao Interpress Beograd
Prof.dr Aleksandar Matunović lični Titov lekar od 1975 do 1979
O Jovanki Broz kao Titovoj supruzi i životnom saputniku, napisano je nekoliko knjiga. O Jovanki kao njegovoj suvladarki, u njima skoro da nema pomena. Još manje je poznata Jovankina borba za Titovo nasleđe, kao i glavno mesto u Titovom emotivnom životu.
Ukoliko je nešto i bilo poznato, zbog nedostatka validnih podataka, krivo je prikazivano.
Autor ove knjige kao lični lekar (1975-1979) Josipa Broza i čovek od poverenja supružnika Broz u dužem periodu, bio je ne samo neposredni posmatrač, nego i aktivan učesnik u rešavanju nekih njihovih ličnih, bračnih i statusnih problema.
Kako je, pored Jovanke Broz, autor autentični svedok tih događaja, u mogućnosti je da ih verno prikaže.
Autor smatra svojom moralnom dužnošću i intelektualnom obavezom da svoja saznanja iznese putem pisanog dokumenta koji predstavlja ova knjiga.
Knjiga je nastavak i dopuna nekih sadržaja iznetih u prvoj i drugoj knjizi ,,Enigma Broz" izdate 1997. i 2000.godine.


Jovanka Broz - Titova suvladarka
Prof. dr Aleksandar Matunović

Danilo KišGrobnica za Borisa DavidovičaGrobnica za Borisa Davidoviča (podnaslovljena: Sedam poglavlja jedne zajedničke povesti) je zbirka sedam pripovedaka objavljena 1976. godine, autora Danila Kiša. U nekim tumačenjima, ova knjiga zapravo predstavlja roman.Pripovetke su zasnovane na istorijskim događajima i bave se temama političke obmane, izdaje i ubistva u Istočnoj Evropi u prvoj polovini 20. veka (osim novele Psi i knjige u kojoj se radnja odvija u 14. veku). Neke od priča su napisane kao fiktivne biografije u kojima glavni likovi interaguju sa stvarnim ličnostima.Kiš je ovu knjigu napisao dok je radio na univerzitetu u Bordou, motivisan uglavnom svojom frustracijom prouzročenom neznanjem i neverovanjem svojih studenata koji su, mahom levičarski orijentisani, odbijali da poveruju čak i u postojanje gulaga.Knjiga je objavljena u desetinama izdanja na srpskohrvatskom jeziku, a prevedena je na više od dvadeset jezika.Nedugo po objavljivanju, povela se o autentičnosti knjige jedna od najvećih rasprava u Evropi u 20. veku.„Sedam poglavlja jedne zajedničke povesti“ tematski objedinjuju jednu moguću istoriju zla, gde se u tropima istorijskog vremena raspliću dramatične i tragične sudbine junaka i žrtava večnog vraćanja istog - ritualnog i faktičkog sravnjivanja računa između metafizike moći, logike uslovnosti, zakona i nasilja, s jedne strane, i talaca te večne „božije“ i „đavolske“ igre. Ove priče satkane na odblescima dokumenata i ozračene vrhunskim i sugestivnim pripovedanjem, gestovima naizgled spoljašnje i objektivne naracije, kroz pesničku oštrovidnost i osobenu analitiku kišovske ironije, uvode nas u vrtoglava porinuća krvi i duše, strasti i uverenja, straha i ushićenja, u istoriju ljudskog drhtanja pred večnim zlom, koje povezuje sudbine pravednika, otpadnika, jeretika, razbojnika, idealista i, konačno, ljudi, s nečim, što se kao neumitnost obnavlja i cinično nadvija nad sudbinama ljudskog sveta. Kiš raskriva velike priče istorije i njihov kanibalski trijumfalizam, cepajući zastore i kulise opštih prosvetljenja u ime jedinstvenih i neponovljivih patnji mirijada žrtava.

Grobnica za Borisa Davidovica

Danilo Kiš
Grobnica za Borisa Davidoviča
Grobnica za Borisa Davidoviča (podnaslovljena: Sedam poglavlja jedne zajedničke povesti) je zbirka sedam pripovedaka objavljena 1976. godine, autora Danila Kiša. U nekim tumačenjima, ova knjiga zapravo predstavlja roman.
Pripovetke su zasnovane na istorijskim događajima i bave se temama političke obmane, izdaje i ubistva u Istočnoj Evropi u prvoj polovini 20. veka (osim novele Psi i knjige u kojoj se radnja odvija u 14. veku). Neke od priča su napisane kao fiktivne biografije u kojima glavni likovi interaguju sa stvarnim ličnostima.
Kiš je ovu knjigu napisao dok je radio na univerzitetu u Bordou, motivisan uglavnom svojom frustracijom prouzročenom neznanjem i neverovanjem svojih studenata koji su, mahom levičarski orijentisani, odbijali da poveruju čak i u postojanje gulaga.
Knjiga je objavljena u desetinama izdanja na srpskohrvatskom jeziku, a prevedena je na više od dvadeset jezika.
Nedugo po objavljivanju, povela se o autentičnosti knjige jedna od najvećih rasprava u Evropi u 20. veku.
„Sedam poglavlja jedne zajedničke povesti“ tematski objedinjuju jednu moguću istoriju zla, gde se u tropima istorijskog vremena raspliću dramatične i tragične sudbine junaka i žrtava večnog vraćanja istog - ritualnog i faktičkog sravnjivanja računa između metafizike moći, logike uslovnosti, zakona i nasilja, s jedne strane, i talaca te večne „božije“ i „đavolske“ igre. Ove priče satkane na odblescima dokumenata i ozračene vrhunskim i sugestivnim pripovedanjem, gestovima naizgled spoljašnje i objektivne naracije, kroz pesničku oštrovidnost i osobenu analitiku kišovske ironije, uvode nas u vrtoglava porinuća krvi i duše, strasti i uverenja, straha i ushićenja, u istoriju ljudskog drhtanja pred večnim zlom, koje povezuje sudbine pravednika, otpadnika, jeretika, razbojnika, idealista i, konačno, ljudi, s nečim, što se kao neumitnost obnavlja i cinično nadvija nad sudbinama ljudskog sveta. Kiš raskriva velike priče istorije i njihov kanibalski trijumfalizam, cepajući zastore i kulise opštih prosvetljenja u ime jedinstvenih i neponovljivih patnji mirijada žrtava.


Danilo Kiš
Grobnica za Borisa Davidoviča
Sedam poglavlja jedne zajedničke povesti
Danilo Kiš (Subotica, 22. februara 1935. – Pariz, 15. oktobra 1989)


Grobnica za Borisa Davidoviča

Milomir Marić Deca komunizma I-IIDeca komunizma I - Magle sa istokaLiterarna zanimljivost i uverljivost odvela me je nužno u neistražene paralelne svetove obaveštajnih službi, policijskih i diplomatskih tajni, pustolovina i avantura, kaprica moćnika, ličnih i porodičnih drama i tragedija. Pobednici i heroji, suvereni junaci i sudije istorije, literarno najčešće deluju nezanimljivo, izveštačeno i lažno, za razliku od pobeđenih, sklonjenih, isključenih, onih u manjini – odbačenih grubo kao narodni neprijatelji, izdajnici, smutljivci, kolebljivci, nezadovoljnici i neistomišljenici svih boja. Ljudi koji su, kad je grmelo, pogrešno procenili političku situaciju, odnos snaga, zaigrali na slabiju kartu ili neoprezno trčali ispred rude.Milomir Marić je uvek težio da obelodani ono što su drugi želeli da sakriju. Uporno nastojeći da razobliči zablude i tabue jugoslovenskog komunističkog sistema, autor je gotovo jednu deceniju proveo prikupljajući sklonjenu i neobjavljenu istorijsku građu iz domaćih i inostranih arhiva. Kontroverzna knjiga Deca komunizma, koja je krajem osamdesetih godina, kada je objavljena, izazvala burne reakcije u tadašnjoj jugoslovenskoj javnosti, rezultat je ovog dugogodišnjeg rada.„Marić pripada neustrašivoj generaciji koja je videla u šta su se pretvorili naši lepi snovi i ideali!“ – Vladimir Dedijer„Deca komunizma su pripovest o revolucionarnoj avanturi, ispričana u jedino primerenom žanru – akcionom. Pred nama se javljaju ljudi sa svim svojim vrlinama i manama, pobedama i porazima, uverenjima i zabludama, istinama i lažima. Ni anđeli, ni đavoli. Prosto ljudi kojima se dala prilika ili su je sami stvorili da u zgusnutim periodima istorije odigraju važne i dalekosežne uloge.“ – Ljubomir KljakićDeca komunizma II - Ljudi novog dobaDobrica Ćosić me je stalno prekorevao što sam bezobzirno zabio nož u leđa njegovoj generaciji.Živojin Pavlović je napisao nadahnuti esej o mojoj političkoj pornografiji.Svuda su me hvalili Danilo Kiš i Mirko Kovač.Jedino me je tri dana u nastavcima napadao Milovan Danojlić na francuskom radiju u Parizu.Niko nije mogao da poveruje da neko moćan ne stoji iza mene i da me kroz život vode isključivo luda glava i puka radoznalost. U samoodbrani da me slučajno ne provale i jednostavno ne počiste, nikad nisam demantovao da radim za sve moguće domaće i inostrane obaveštajne službe, pošto su mi te sumnje dugo bile praktično jedina zaštita.Milomir Marić je decenijama istraživao zabranjene stranice naše istorije, rušio usađene zablude i opsesije i otvarao opasne tabu-teme, svestan da je prošlost, posle svega, možda neizvesnija od sadašnjosti i budućnosti. U ovoj knjizi on pokušava da prepozna šta se zapravo događalo i šta se krilo iza političkih kulisa i obmana, istovremeno sladostrasno prebirajući po namerno zaturenim i sklonjenim dokumentima, domaćim i inostranim arhivama, i beležeći sećanja koja su junaci naše epohe želeli da ponesu u grob – da bi ih kao opomenu za budućnost štampao u knjizi Deca komunizma.

Deca komunizma I-II

Milomir Marić 
Deca komunizma I-II
Deca komunizma I - Magle sa istoka
Literarna zanimljivost i uverljivost odvela me je nužno u neistražene paralelne svetove obaveštajnih službi, policijskih i diplomatskih tajni, pustolovina i avantura, kaprica moćnika, ličnih i porodičnih drama i tragedija. Pobednici i heroji, suvereni junaci i sudije istorije, literarno najčešće deluju nezanimljivo, izveštačeno i lažno, za razliku od pobeđenih, sklonjenih, isključenih, onih u manjini – odbačenih grubo kao narodni neprijatelji, izdajnici, smutljivci, kolebljivci, nezadovoljnici i neistomišljenici svih boja. Ljudi koji su, kad je grmelo, pogrešno procenili političku situaciju, odnos snaga, zaigrali na slabiju kartu ili neoprezno trčali ispred rude.
Milomir Marić je uvek težio da obelodani ono što su drugi želeli da sakriju. Uporno nastojeći da razobliči zablude i tabue jugoslovenskog komunističkog sistema, autor je gotovo jednu deceniju proveo prikupljajući sklonjenu i neobjavljenu istorijsku građu iz domaćih i inostranih arhiva. Kontroverzna knjiga Deca komunizma, koja je krajem osamdesetih godina, kada je objavljena, izazvala burne reakcije u tadašnjoj jugoslovenskoj javnosti, rezultat je ovog dugogodišnjeg rada.
„Marić pripada neustrašivoj generaciji koja je videla u šta su se pretvorili naši lepi snovi i ideali!“ 
– Vladimir Dedijer
„Deca komunizma su pripovest o revolucionarnoj avanturi, ispričana u jedino primerenom žanru – akcionom. Pred nama se javljaju ljudi sa svim svojim vrlinama i manama, pobedama i porazima, uverenjima i zabludama, istinama i lažima. Ni anđeli, ni đavoli. Prosto ljudi kojima se dala prilika ili su je sami stvorili da u zgusnutim periodima istorije odigraju važne i dalekosežne uloge.“ 
– Ljubomir Kljakić
Deca komunizma II - Ljudi novog doba
Dobrica Ćosić me je stalno prekorevao što sam bezobzirno zabio nož u leđa njegovoj generaciji.
Živojin Pavlović je napisao nadahnuti esej o mojoj političkoj pornografiji.
Svuda su me hvalili Danilo Kiš i Mirko Kovač.
Jedino me je tri dana u nastavcima napadao Milovan Danojlić na francuskom radiju u Parizu.
Niko nije mogao da poveruje da neko moćan ne stoji iza mene i da me kroz život vode isključivo luda glava i puka radoznalost. U samoodbrani da me slučajno ne provale i jednostavno ne počiste, nikad nisam demantovao da radim za sve moguće domaće i inostrane obaveštajne službe, pošto su mi te sumnje dugo bile praktično jedina zaštita.
Milomir Marić je decenijama istraživao zabranjene stranice naše istorije, rušio usađene zablude i opsesije i otvarao opasne tabu-teme, svestan da je prošlost, posle svega, možda neizvesnija od sadašnjosti i budućnosti. U ovoj knjizi on pokušava da prepozna šta se zapravo događalo i šta se krilo iza političkih kulisa i obmana, istovremeno sladostrasno prebirajući po namerno zaturenim i sklonjenim dokumentima, domaćim i inostranim arhivama, i beležeći sećanja koja su junaci naše epohe želeli da ponesu u grob – da bi ih kao opomenu za budućnost štampao u knjizi Deca komunizma.


Radoš LjušićLjubavi srpskih vladara Ljubavi srpskih vladara i političara je štivo koje se čita naiskap, sa prijatnom neizvesnošću i načinom na koji se prate najbolja izdanja tzv. lepe književnosti, kada se sa nestrpljenjem očekuje sadržaj stranica koje slede.U ovoj knjizi ništa nije izmišljeno, a sve je istinito u meri u kojoj povesnik može, zahvaljujući izvorima, da dođe do istine, pod uslovom da izvori iznose istinu, a ne neku dobro osmišljenu intrigu, bez kojih je teško zamisliti mnoge ljubavne avanture. "Prof. Radoš Ljušić spada u red onih naših malobrojnih istoričara koji se već duže vreme bavi istorijom srpskih dinastija. Rukopis Radoša ljušića prilagođen je širem krugu čitalaca ne samo načinom izlaganja već i izborom ilustrovanog materijala. Sve ličnosti i događaji propraćeni su odgovarajućim fotografijama po kojima je ovaj rukopis jedinstven jer sadrži retko korišćene ili neobjavljivane ilustracije. Ovaj tekst pisan je bez emocija, bez mržnje i ljubavi, sa željom da se na nivou naučno proverenih činjenica saopšti istina..."Iz recenzije Vasilija Krestića Ovo je knjiga o suprugama i milosnicama srpskih vladara, političara i običnih ljudi. Najviše prostora posvećeno je knezu Milošu, a zatim knezu Mihailu, kralju Milanu, kralju Aleksandru i kralju Nikoli, njihovim suprugama i njihovim ljubavnicama.Orođavanje dinastija, rodoskvrne veze, ljubavne avanture, ubistva iz očajanja, ženidbe i udaje na Beogradskom i Cetinjskom dvoru, društvena zbivanja, igre, polne bolesti i mnoga druga zbivanja u srpskom društvu predmet su autorovih istraživanja u meri u kojoj se mogao neopterećeno pratiti osnovni tok zbivanja određen naslovom knjige.U ovoj knjizi ništa nije izmišljeno, a sve je istinito u meri u kojoj povesnik može, zahvaljujući izvorima, da dođe do istine, pod uslovom da izvori iznose istinu a ne neku dobro osmišljenju intrigu, bez kojih je teško zamisliti mnoge ljubavne avanture. Ipak, najveća prepreka da se dođe do pouzdanih saznanja jeste težnja učesnika da budu tajanstveni i da skriju svoj intimni život od budnih očiju onih koji su sami preuzeli na sebe obavezu da uveseljavaju društvo i istinama i intrigama. U ovoj knjizi ništa nije izmišljeno, a istinito je iu onoj meri u kojoj povesnik može, zahvaljujući izvorima, da dođe do istine i to pod uslovom da izvori iznose istinu a ne intrigu, bz kojih je teško zamisliti ljubavne avanture. Ova zanimljiva tema o intimnom životu naših predaka obrađuje život kralja Aleksandra i kraljice Drage, ljubav vladike Petra II, priče o kralju MIlanu i kralju Nikoli...

Ljubavi srpskih vladara

Radoš Ljušić
Ljubavi srpskih vladara

Ljubavi srpskih vladara i političara je štivo koje se čita naiskap, sa prijatnom neizvesnošću i načinom na koji se prate najbolja izdanja tzv. lepe književnosti, kada se sa nestrpljenjem očekuje sadržaj stranica koje slede.U ovoj knjizi ništa nije izmišljeno, a sve je istinito u meri u kojoj povesnik može, zahvaljujući izvorima, da dođe do istine, pod uslovom da izvori iznose istinu, a ne neku dobro osmišljenu intrigu, bez kojih je teško zamisliti mnoge ljubavne avanture.

"Prof. Radoš Ljušić spada u red onih naših malobrojnih istoričara koji se već duže vreme bavi istorijom srpskih dinastija. Rukopis Radoša ljušića prilagođen je širem krugu čitalaca ne samo načinom izlaganja već i izborom ilustrovanog materijala. Sve ličnosti i događaji propraćeni su odgovarajućim fotografijama po kojima je ovaj rukopis jedinstven jer sadrži retko korišćene ili neobjavljivane ilustracije. Ovaj tekst pisan je bez emocija, bez mržnje i ljubavi, sa željom da se na nivou naučno proverenih činjenica saopšti istina..."
Iz recenzije Vasilija Krestića

Ovo je knjiga o suprugama i milosnicama srpskih vladara, političara i običnih ljudi. Najviše prostora posvećeno je knezu Milošu, a zatim knezu Mihailu, kralju Milanu, kralju Aleksandru i kralju Nikoli, njihovim suprugama i njihovim ljubavnicama.
Orođavanje dinastija, rodoskvrne veze, ljubavne avanture, ubistva iz očajanja, ženidbe i udaje na Beogradskom i Cetinjskom dvoru, društvena zbivanja, igre, polne bolesti i mnoga druga zbivanja u srpskom društvu predmet su autorovih istraživanja u meri u kojoj se mogao neopterećeno pratiti osnovni tok zbivanja određen naslovom knjige.
U ovoj knjizi ništa nije izmišljeno, a sve je istinito u meri u kojoj povesnik može, zahvaljujući izvorima, da dođe do istine, pod uslovom da izvori iznose istinu a ne neku dobro osmišljenju intrigu, bez kojih je teško zamisliti mnoge ljubavne avanture. Ipak, najveća prepreka da se dođe do pouzdanih saznanja jeste težnja učesnika da budu tajanstveni i da skriju svoj intimni život od budnih očiju onih koji su sami preuzeli na sebe obavezu da uveseljavaju društvo i istinama i intrigama. U ovoj knjizi ništa nije izmišljeno, a istinito je iu onoj meri u kojoj povesnik može, zahvaljujući izvorima, da dođe do istine i to pod uslovom da izvori iznose istinu a ne intrigu, bz kojih je teško zamisliti ljubavne avanture. Ova zanimljiva tema o intimnom životu naših predaka obrađuje život kralja Aleksandra i kraljice Drage, ljubav vladike Petra II, priče o kralju MIlanu i kralju Nikoli...


Nebojša Vasović Zar opet o Kišu?Nebojša Vasović je diplomirao na Filološkom fakultetu u Beogradu, na grupi „Jugoslovenske književnosti sa opštom“ 1978. U Beogradu je radio kao slobodni umetnik: pisac, književni kritičar, jedan od urednika lista Književna reč (1984-88) i saradnik „Trećeg programa Radio Beograda“ (1980-88). Seli se za Kanadu marta 1988, gde i danas živi. Magistrirao je 1992. na „Novom kalifornijskom koledžu“ u San Francisku (program Poetics) sa temom „Epigramska poezija D. H. Lorensa“. Radovi su mu prevođeni na španski, nemački, engleski, francuski, švedski, poljski, rumunski, mađarski, slovački, slovenački, makedonski i turski.U knjizi Zar opet o Kišu?, Vasović uzvraća na izazov diskriminacije, zaoštrava svoje teze, iznova pokazujući osnovnu dvostrukost svog polemičkog stanovišta. On nastavlja da analizira pripovedne postupke samog Kiša. U veoma uspešnim analizama Grobnice za Borisa Davidoviča naglasak je postavljen na Kišovo pripovedno heroizovanje jednog tipa revolucionara kao nešto što bi trebalo da bude suprotno piščevoj oglašenoj kritici komunističkog totalitarizma. Uprkos takvoj kritici, Kiš u pripovednom svetu oblikuje jednog komunističkog revolucionara u skladu sa herojskom ideologijom tih vremena. U analizi priče Knjiga kraljeva i budala, pak, naš esejista dokazuje – analizom pripovedne podloge – monohromost piščeve imaginacije. Sve nas to može odvesti do značajnog teorijsko-polemičkog pitanja: koliko istorijski sadržaj mora biti kruto i tipizirano uprizoren, da bi se obrazovala njegova eksplicitna negacija?Sam Vasović smatra da je Kišov odnos prema jevrejskoj temi – neautentičan. On navodi neopovrgnuto svedočenje po kojem je Kiš Brodskom kazao kako je proganjan od srpskog antisemitizma. To je ruski pesnik i napisao u predgovoru za francusko izdanje Grobnice za Borisa Davidoviča. Upitan da objasni ovu potpunu neistinu, Kiš je rekao kako je dao takvo obaveštenje da bi se knjiga bolje prodavala u Francuskoj. To je biografska činjenica.Vasovićev interpretativni naglasak proističe iz saznanja o Kišovoj upotrebi jevrejske teme u skladu sa javnim očekivanjem: neko ko računa sa boljom prodajom knjige kao posledicom izmišljenog antisemitskog progona svakako je neko ko instrumentalizuje samu jevrejsku temu svog pripovedanja zbog očekivanog uspeha. Naš esejista smatra da je upotreba bilo koje teme – staljinističke, ruske ili jevrejske – u ozbiljnom neskladu sa autentičnošću. Otud dokazuje kako neautentično iskustvo ima svojih posledica u književnoj slabosti Kišovog pripovedanja. To je okosnica njegove argumentacije koja se račva u više pravaca, jer se u području književne autentičnosti odvija Vasovićevo dugotrajno kretanje od biografskih preko književnih do kulturnopolitičkih činjenica… (Pečat – M.Lompar)

Zar opet o Kisu?

Nebojša Vasović 
Zar opet o Kišu?
Nebojša Vasović je diplomirao na Filološkom fakultetu u Beogradu, na grupi „Jugoslovenske književnosti sa opštom“ 1978. U Beogradu je radio kao slobodni umetnik: pisac, književni kritičar, jedan od urednika lista Književna reč (1984-88) i saradnik „Trećeg programa Radio Beograda“ (1980-88). Seli se za Kanadu marta 1988, gde i danas živi. Magistrirao je 1992. na „Novom kalifornijskom koledžu“ u San Francisku (program Poetics) sa temom „Epigramska poezija D. H. Lorensa“. Radovi su mu prevođeni na španski, nemački, engleski, francuski, švedski, poljski, rumunski, mađarski, slovački, slovenački, makedonski i turski.
U knjizi Zar opet o Kišu?, Vasović uzvraća na izazov diskriminacije, zaoštrava svoje teze, iznova pokazujući osnovnu dvostrukost svog polemičkog stanovišta. On nastavlja da analizira pripovedne postupke samog Kiša. U veoma uspešnim analizama Grobnice za Borisa Davidoviča naglasak je postavljen na Kišovo pripovedno heroizovanje jednog tipa revolucionara kao nešto što bi trebalo da bude suprotno piščevoj oglašenoj kritici komunističkog totalitarizma. Uprkos takvoj kritici, Kiš u pripovednom svetu oblikuje jednog komunističkog revolucionara u skladu sa herojskom ideologijom tih vremena. U analizi priče Knjiga kraljeva i budala, pak, naš esejista dokazuje – analizom pripovedne podloge – monohromost piščeve imaginacije. Sve nas to može odvesti do značajnog teorijsko-polemičkog pitanja: koliko istorijski sadržaj mora biti kruto i tipizirano uprizoren, da bi se obrazovala njegova eksplicitna negacija?
Sam Vasović smatra da je Kišov odnos prema jevrejskoj temi – neautentičan. On navodi neopovrgnuto svedočenje po kojem je Kiš Brodskom kazao kako je proganjan od srpskog antisemitizma. To je ruski pesnik i napisao u predgovoru za francusko izdanje Grobnice za Borisa Davidoviča. Upitan da objasni ovu potpunu neistinu, Kiš je rekao kako je dao takvo obaveštenje da bi se knjiga bolje prodavala u Francuskoj. To je biografska činjenica.
Vasovićev interpretativni naglasak proističe iz saznanja o Kišovoj upotrebi jevrejske teme u skladu sa javnim očekivanjem: neko ko računa sa boljom prodajom knjige kao posledicom izmišljenog antisemitskog progona svakako je neko ko instrumentalizuje samu jevrejsku temu svog pripovedanja zbog očekivanog uspeha. Naš esejista smatra da je upotreba bilo koje teme – staljinističke, ruske ili jevrejske – u ozbiljnom neskladu sa autentičnošću. Otud dokazuje kako neautentično iskustvo ima svojih posledica u književnoj slabosti Kišovog pripovedanja. To je okosnica njegove argumentacije koja se račva u više pravaca, jer se u području književne autentičnosti odvija Vasovićevo dugotrajno kretanje od biografskih preko književnih do kulturnopolitičkih činjenica… (Pečat – M.Lompar)



Nebojša Vasović Zar opet o Kišu? Vasović uzvraća na izazov diskriminacije, zaoštrava svoje teze, iznova pokazujući osnovnu dvostrukost svog polemičkog

Zar opet o Kišu?

Knjiga o Kosovu Dimitrije BogdanovićKNjIGA O KOSOVUSRPSKA AKADEMIJA NAUKA I UMETNOSTI POSEBNA IZDANjAKnjiga DLXVIPREDSEDNIŠTVO Knjiga 2Primljeno na VII skupu Odeljenja jezika i književnosti, 25. decembra 1984, na osnovu prikaza samog autora.Urednik: akademik ANTONIJE ISAKOVIĆBEOGRAD, 1986Dimitrije Bogdanovic: THE KOSOVO QUESTION PAST AND PRESENTSERBIAN ACADEMY OF SCIENCES AND ARTS MONOGRAPHS, Volume DLXVIAccepted at the 7th session of the Department of Language and Literature on December 25,1984, upon author's own communication.Editor-in-Chief: ANTONIJE ISAKOVIŽ Member of AcademyBEOGRAD 1986Sadržaj:UvodSrednji vekEtničke prilike na Balkanu pre doseljavanja SrbaDoseljavanje Srba na BalkanSrpska država i AlbanciEtnička situacija Kosova u XIII i XIV vekuKosovo u kulturi srednjovekovne SrbijeSrbi i Albanci u doba turske invazijeKosovska bitka u istoriji i svesti srpskog narodaTursko dobaPustošenja srpskih zemalja i prve seobe u XV i XVI vekuOrganizacija i uloga obnovljene Pećke patrijaršijeRatovi, ustanci i seobe Srba u XVII i XVIII vekuŠirenje Albanaca po jugoslovenskim zemljama u XVII i XVIII vekuKatolička crkva kao svedok i učesnikIslamizacija i albanizacijaVreme i prostor albanske kolonizacijeNačin albanske kolonizacije i iseljavanja SrbaUzroci albanskih migracijaOslobodilački pokreti Srba u XIX vekuSrpski ustanci i položaj Srba na Kosovu do prvog oslobodilačkog rata 1876.Oslobodilački ratovi Srbije i Crne Gore 1876/77. i 1877/78.Posle Berlinskog kongresaPrizrenska liga 1878-1881.Anarhija i genocid u Staroj Srbiji 1878-1912.Albanski pokreti 1908-1912.Oslobođenje KosovaBalkanski rat 1912-1913Prvi svetski rat 1914-1918Albanci u Kraljevini JugoslavijiPravni položaj albanske nacionalne manjineAgrarna reforma i kolonizacijaAlbanski terorizam i iredentizamProblem iseljavanja Albanaca iz JugoslavijeKosovo i albanska narodnost u novoj JugoslavijiDrugi svetski rat 1941-1945. i Albanci u JugoslavijiAneksija i Druga prizrenska ligaPoložaj srpskog i makedonskog naroda u anektiranim oblastimaNarodnooslobodilačka borba na Kosovu i MetohijiKomunistička partija Jugoslavije i albansko pitanjeStavovi srpske socijaldemokratije 1912-1914.Politika KPJ i Kominterne prema nacionalnom pitanjuKPJ i Kosovo za vreme NOB-a 1941-1945.Jugoslovensko-albanski odnosi i pitanje Kosova u svetlu politike KPJ prema KPA 1939-1948.Postanak i razvoj kosovske autonomijeVelikoalbanski nacionalizam u novim uslovimaPogovorSkraćeniceThe Kosovo Question - Past And Present (English Summary)

Knjiga o Kosovu

Knjiga o Kosovu 
Dimitrije Bogdanović
KNjIGA O KOSOVU
SRPSKA AKADEMIJA NAUKA I UMETNOSTI POSEBNA IZDANjA
Knjiga DLXVI
PREDSEDNIŠTVO Knjiga 2
Primljeno na VII skupu Odeljenja jezika i književnosti, 25. decembra 1984, na osnovu prikaza samog autora.
Urednik: akademik ANTONIJE ISAKOVIĆ
BEOGRAD, 1986
Dimitrije Bogdanovic: THE KOSOVO QUESTION PAST AND PRESENT
SERBIAN ACADEMY OF SCIENCES AND ARTS MONOGRAPHS, Volume DLXVI
Accepted at the 7th session of the Department of Language and Literature on December 25,1984, upon author's own communication.
Editor-in-Chief: ANTONIJE ISAKOVIŽ Member of Academy
BEOGRAD 1986
Sadržaj:
Uvod
Srednji vek
Etničke prilike na Balkanu pre doseljavanja Srba
Doseljavanje Srba na Balkan
Srpska država i Albanci
Etnička situacija Kosova u XIII i XIV veku
Kosovo u kulturi srednjovekovne Srbije
Srbi i Albanci u doba turske invazije
Kosovska bitka u istoriji i svesti srpskog naroda
Tursko doba
Pustošenja srpskih zemalja i prve seobe u XV i XVI veku
Organizacija i uloga obnovljene Pećke patrijaršije
Ratovi, ustanci i seobe Srba u XVII i XVIII veku
Širenje Albanaca po jugoslovenskim zemljama u XVII i XVIII veku
Katolička crkva kao svedok i učesnik
Islamizacija i albanizacija
Vreme i prostor albanske kolonizacije
Način albanske kolonizacije i iseljavanja Srba
Uzroci albanskih migracija
Oslobodilački pokreti Srba u XIX veku
Srpski ustanci i položaj Srba na Kosovu do prvog oslobodilačkog rata 1876.
Oslobodilački ratovi Srbije i Crne Gore 1876/77. i 1877/78.
Posle Berlinskog kongresa
Prizrenska liga 1878-1881.
Anarhija i genocid u Staroj Srbiji 1878-1912.
Albanski pokreti 1908-1912.
Oslobođenje Kosova
Balkanski rat 1912-1913
Prvi svetski rat 1914-1918
Albanci u Kraljevini Jugoslaviji
Pravni položaj albanske nacionalne manjine
Agrarna reforma i kolonizacija
Albanski terorizam i iredentizam
Problem iseljavanja Albanaca iz Jugoslavije
Kosovo i albanska narodnost u novoj Jugoslaviji
Drugi svetski rat 1941-1945. i Albanci u Jugoslaviji
Aneksija i Druga prizrenska liga
Položaj srpskog i makedonskog naroda u anektiranim oblastima
Narodnooslobodilačka borba na Kosovu i Metohiji
Komunistička partija Jugoslavije i albansko pitanje
Stavovi srpske socijaldemokratije 1912-1914.
Politika KPJ i Kominterne prema nacionalnom pitanju
KPJ i Kosovo za vreme NOB-a 1941-1945.
Jugoslovensko-albanski odnosi i pitanje Kosova u svetlu politike KPJ prema KPA 1939-1948.
Postanak i razvoj kosovske autonomije
Velikoalbanski nacionalizam u novim uslovima
Pogovor
Skraćenice
The Kosovo Question - Past And Present (English Summary)



Knjiga o Kosovu Dimitrije Bogdanović Kosovo Metohija stara knjiga polovne knjige

AKO! (odgovor Kiplingovom imperijalizmu)

Igor Đurić

Vreme zlih pastrmki

Dnevnik knjigovođe

Deveti krug svetog kralja