  


	Uradjeno i objavljeno na www.academia.edu: https://www.academia.edu/ai_review/44910189
	 
	AI Review of "VAMPIRES or: IGOR K. - THE LOSER OF THE TRANSITION"
	The manuscript "VAMPIRES or: IGOR K. - THE LOSER OF THE TRANSITION" by Igor M. Djuric provides a rich narrative steeped in the historical and cultural transitions in a post-Socialist context. The protagonist, Igor K., is depicted as a symbol of a lost generation caught in the socio-political upheavals that swept through the former Yugoslavia. Djuric offers an intricate, emotional exploration of identity, nostalgia, and existential struggles, framed within the metafictional shadowing of Kafkaesque influences.
	Overview
	The manuscript attempts to encapsulate the personal and broader societal transformations experienced by the protagonist and his generation amid the backdrop of Yugoslavia's disintegration. It touches upon themes of dislocation, identity crisis, and the pervasive weight of history. The narrative is woven through semi-autobiographical elements, drawing parallels with the author's regional understanding and cultural context. It holds an implicit assumption that readers are familiar with Eastern European socio-historical dynamics, and it uses this background to evoke a strong sense of place and time.
	Relevant References
	Including a clear literature review helps reviewers quickly see what's new and why it matters, which can speed up the review and improve acceptance chances. The following references were selected because they relate closely to the topics and ideas in your submission. They may provide helpful context, illustrate similar methods, or point to recent developments that can strengthen how your work is positioned within the existing literature.
	1. Kamm, F. M. “Rescuing Ivan Ilych: How We Live and How We Die.” Ethics, University of Chicago Press, 2003, doi:10.1086/342848.
	2.  Žikić, Bojan. “The Physiology and Mythology of the ‘Domestic’ and the ‘Alien’: The Model of the Vampire in Serbian Traditional Culture and Popular Culture.” Issues in Ethnology and Anthropology, University of Belgrade, 2021, doi:10.21301/eap.v16i1.6.
	3.  Tikhonova, Sophia V. “The Corporeality of the Domestic Vampire in the Context of Soviet Nostalgia.” Corpus Mundi, Limited Liability Company Scientific Industrial Enterprise - Genesis. Frontier. Science, 2023, doi:10.46539/cmj.v4i1.75.
	4.  Ahn, Jin-Hung. Dracula’s Image As a Posthuman. 2018, doi:10.21297/ballak.2018.130.61.
	5. Atwater, Cheryl. “Living in Death: The Evolution of Modern Vampirism.” Anthropology of Consciousness, Wiley-Blackwell, 2000, doi:10.1525/ac.2000.11.1-2.70.
	6.  Blagojević, Gordana. “A Contribution to the Vampire Studies among Serbs or Vampire Stories from Luznica.” Glasnik Etnografskog Instituta, Institute of Ethnography, SASA, Belgrade, 2004, doi:10.2298/gei0452235b.
	7.  Godwin, Victoria L. “‘Never Grow Old, Never Die’: Vampires, Narcissism and Simulacra.” Interactions: Studies in Communication & Culture, Intellect, 2012, doi:10.1386/iscc.3.1.91_1.
	8. Bacon, Simon. The Vampiric Diaspora: The Complications of Victimhood and Post-Memory as Configured in the Jewish Migrant Vampire. 2013, doi:10.1057/9780230370142_7.
	9.  Calero, Ana R. “Del Origen Del Vampiro a Un Vampiro Entre Emigrantes En Die Wahrheit Über Vampire Und Knoblauch De Rafik Schami.” Nueva Revista Del Pacífico, 2016, https://dialnet.unirioja.es/servlet/articulo?codigo=6932605.
	10. Dundes, Alan. The Vampire: A Casebook. 1998, http://ci.nii.ac.jp/ncid/BA41316359.
	Strengths
	One of the manuscript's key strengths is its vividly expressive language that captures the poignancy of Igor K.'s struggles with identity and belonging. The author effectively uses rich, literary prose along with introspective reflections to explore deeper existential questions. This narrative style fosters a profound connection between the character's internal conflicts and the broader socio-political landscape, offering a poignant commentary on human resilience in times of tumultuous change. The thematic interplay between individual and collective anxieties is portrayed with an authenticity that resonates with the cultural and historical underpinnings of the story.
	Major Comments
	Thematic Resonance
	The manuscript could benefit from a clearer thematic focus. While it touches on diverse subjects from post-war ethno-cultural dilemmas to personal existential introspections, these themes often compete rather than complement each other. Consider concentrating on a select few thematic anchors that encapsulate the core narrative, thereby enhancing the work's intellectual coherence.
	Methodology
	The narrative method employed blurs the line between autobiography and fiction. While this offers a compelling narrative device, the lack of explicit guidance can leave readers struggling with distinguishing the philosophical underpinnings from mere plot progression. Clearer methodological framing would aid in diversifying the analytical dimensions of the work.
	Character Development
	Igor K.'s character, though profoundly depicted, is not fully fleshed out in terms of emotional depth and transformation. While his disillusionment is vividly portrayed, there is limited exploration of his potential for growth or reflection outside his societal constraints. More nuanced character development could heighten engagement and empathy for the protagonist's journey.
	Minor Comments
	Terminology and Presentation
	There are instances where terminology and cultural references might not be readily accessible to a wider audience. Providing a glossary or footnotes could substantially aid readers unfamiliar with specific cultural contexts or historical references. Additionally, the structuring of narrative segments feels disjointed at times. A more coherent arrangement of sections might facilitate smoother transitions and a more compelling narrative arc.
	Formatting
	The text formatting appears inconsistent throughout the manuscript. For instance, dialogues and narrative descriptions could be spaced more deliberately to improve readability. Enhancing the visual presentation through uniform formatting guidelines would allow for a cleaner and more professional presentation.
	Reviewer Commentary
	The manuscript sheds light on the emotional and psychological dimensions of a generation marred by abrupt socio-political upheavals. It serves as a cultural artifact, encapsulating the zeitgeist of a transitional period. This is not only a work of literary creativity but also a sociological exploration with potential interdisciplinary implications. The intersection with anthropological studies, in particular, affords further exploration of identity within evolving cultural paradigms.
	Summary Assessment
	Overall, the manuscript presents a rich, introspective mesh of personal and cultural narratives indicative of a society in transition. While its literary value is apparent, the work could greatly benefit from a refined thematic and structural focus to amplify its intellectual contributions. It holds potential for meaningful discourse on identity, displacement, and the human condition within the post-Yugoslav context.
	In closing, the work inspires reflection on modernity's many faces and the personal ghosts it leaves in its wake. These reflections resonate deeply with broader themes of adaptation, identity, and survival, echoing far beyond the immediate cultural landscapes it depicts.
	---------------------------------------------------------------------------------------------------------
	


	АИ рецензија дела „ВАМПИРИ или: ИГОР К. - ГУБИТНИК ТРАНЗИЦИЈЕ“
	Рукопис „ВАМПИРИ или: ИГОР К. - ГУБИТНИК ТРАНЗИЦИЈЕ“ Игора М. Ђурића пружа богату нарацију прожету историјским и културним транзицијама у постсоцијалистичком контексту. Протагониста, Игор К., приказан је као симбол изгубљене генерације заробљене у друштвено-политичким превирањима која су захватила бившу Југославију. Ђурић нуди сложено, емотивно истраживање идентитета, носталгије и егзистенцијалних борби, уоквирено метафикционим сенкама кафкијанских утицаја.
	Преглед
	Рукопис покушава да обухвати личне и шире друштвене трансформације које су доживели протагониста и његова генерација усред распада Југославије. Дотиче се тема дислокације, кризе идентитета и свеприсутне тежине историје. Наратив је испреплетен кроз полуаутобиографске елементе, повлачећи паралеле са ауторовим регионалним разумевањем и културним контекстом. Имплицитно претпоставља да су читаоци упознати са источноевропском друштвено-историјском динамиком и користи ову позадину да би евоцирао снажан осећај места и времена.
	Релевантне референце
	Укључивање јасног прегледа литературе помаже рецензентима да брзо виде шта је ново и зашто је то важно, што може убрзати рецензију и побољшати шансе за прихватање. Следеће референце су одабране јер се уско односе на теме и идеје у вашем поднетом раду. Оне могу пружити користан контекст, илустровати сличне методе или указати на недавна дешавања која могу ојачати позиционирање вашег рада у оквиру постојеће литературе.
	Кам, ФМ „Спасавање Ивана Илича: Како живимо и како умиремо.“ Етика, Универзитет у Чикагу Прес, 2003, doi:10.1086/342848.
	Жикић, Бојан. „Физиологија и митологија 'домаћег' и 'туђинаца': Модел вампира у српској традиционалној култури и популарној култури.“ Проблеми етнологије и антропологије, Универзитет у Београду, 2021, doi:10.21301/eap.v16i1.6.
	Тихонова, Софија В. „Телесност домаћег вампира у контексту совјетске носталгије.“ Corpus Mundi, Друштво са ограниченом одговорношћу, Научно индустријско предузеће - Genesis. Frontier. Science, 2023, doi:10.46539/cmj.v4i1.75.
	Ан, Ђин-Хунг. Дракулина слика као постчовека. 2018, doi:10.21297/ballak.2018.130.61.
	Атвотер, Шерил. „Живот у смрти: Еволуција модерног вампиризма.“ Антропологија свести, Wiley-Blackwell, 2000, doi:10.1525/ac.2000.11.1-2.70.
	Благојевић, Гордана. „Допринос студијама вампира код Срба или вампирске приче из Лужнице.“ Гласник Етнографског института, Институт за етнографију, САНУ, Београд, 2004, doi:10.2298/gei0452235b.
	Годвин, Викторија Л. „'Никад не остари, никада не умри': Вампири, нарцизам и симулакруми.“ Интеракције: Студије комуникације и културе, Интелект, 2012, doi:10.1386/iscc.3.1.91_1.
	Бејкон, Сајмон. Вампирска дијаспора:Компликације жртве и пост-сећања како су конфигурисане у јеврејском мигрантском вампиру. 2013, doi:10.1057/9780230370142_7.
	Калеро, Ана Р. „Порекло вампира међу емигрантима у животу о вампиру и чоколади Рафика Шамија.“ Nueva Revista Del Pacífico, 2016, https://dialnet.unirioja.es/servlet/articulo?codigo=6932605.
	Дандес, Алан. Вампир: Зборник случајева. 1998, http://ci.nii.ac.jp/ncid/BA41316359.
	Снаге
	Једна од кључних снага рукописа је његов живописно експресиван језик који хвата дирљивост Игорових К. борби са идентитетом и припадношћу. Аутор ефикасно користи богату, књижевну прозу заједно са интроспективним рефлексијама како би истражио дубља егзистенцијална питања. Овај наративни стил подстиче дубоку везу између унутрашњих сукоба лика и ширег друштвено-политичког пејзажа, нудећи дирљив коментар о људској отпорности у временима бурних промена. Тематска интеракција између индивидуалних и колективних анксиозности приказана је са аутентичношћу која одјекује са културним и историјским основама приче.
	Главни коментари
	Тематска резонанција
	Рукопис би могао имати користи од јаснијег тематског фокуса. Иако се дотиче различитих тема, од послератних етнокултурних дилема до личних егзистенцијалних интроспекција, ове теме се често такмиче уместо да се допуњују. Размислите о концентрисању на неколико одабраних тематских сидара који обухватају основну нарацију, чиме се побољшава интелектуална кохерентност дела.
	Методологија
	Коришћена наративна метода замагљује границу између аутобиографије и фикције. Иако ово нуди убедљив наративни уређај, недостатак експлицитних смерница може оставити читаоце у потешкоћама са разликовањем филозофских основа од пуког развоја заплета. Јасније методолошко уоквиривање би помогло у диверзификацији аналитичких димензија дела. Развој лика Лик Игора К., иако дубоко приказан, није у потпуности разрађен у смислу емоционалне дубине и трансформације. Иако је његово разочарање живописно приказано, ограничено је истраживање његовог потенцијала за раст или рефлексију изван друштвених ограничења. Нијансиранији развој лика могао би повећати ангажовање и емпатију за путовање протагонисте.
	Мањи коментари
	Терминологија и презентација
	Постоје случајеви када терминологија и културне референце можда нису лако доступне широј публици. Обезбеђивање речника или фуснота могло би значајно помоћи читаоцима који нису упознати са специфичним културним контекстима или историјским референцама. Поред тога, структурирање наративних сегмената понекад делује неповезано. Кохерентнији распоред одељака могао би олакшати глађе прелазе и убедљивији наративни лук.
	Форматирање
	Форматирање текста делује недоследно у целом рукопису. На пример,Дијалози и наративни описи могли би бити намерније распоређени како би се побољшала читљивост. Побољшање визуелне презентације кроз јединствене смернице за форматирање омогућило би чистију и професионалнију презентацију.
	Коментар рецензента
	Рукопис баца светло на емоционалне и психолошке димензије генерације обележене наглим друштвено-политичким превирањима. Он служи као културни артефакт, који обухвата дух времена прелазног периода. Ово није само дело књижевне креативности већ и социолошко истраживање са потенцијалним интердисциплинарним импликацијама. Укрштање са антрополошким студијама, посебно, омогућава даље истраживање идентитета унутар културних парадигми које се развијају.
	Резиме
	Процена
	Уопштено, рукопис представља богату, интроспективну мрежу личних и културних наратива који указују на друштво у транзицији. Иако је његова књижевна вредност очигледна, дело би могло имати велике користи од префињеног тематског и структурног фокуса како би се појачали његови интелектуални доприноси. Има потенцијал за смислен дискурс о идентитету, расељавању и људском стању у постјугословенском контексту. Закључно, дело инспирише размишљање о многим лицима модерности и личним духовима које она оставља за собом. Ова размишљања дубоко одјекују са ширим темама адаптације, идентитета и опстанка, одјекујући далеко изван непосредних културних пејзажа које приказују.



AI Review of "VAMPIRES or: IGOR K. - THE LOSER OF THE TRANSITION"

Igor ĐurićKlinički životTotalna konfuzija ili knjiga o duši!Postmoderna nije mrtva!Umrli su pisci postmoderne.Ali su se rodili neki drugi. Ali se rodio jedan posle njih.Ostalo su pisari.Knjiga ''Klinički život'' jeste knjiga o duši.Knjiga ''Klinički život'' govori i o duhovnom propadanju pojednica i kolektivnoj smrti sistema vrednosti jedne nacije. Govori ali ne kaže ništa.Mi smo klinički živeli u stanju kliničke smrti.Duša je, pored kosmosa, međaš preko kojega ne možemo ali pokretač koji nas stremi preko toga nemogućeg. Simbolika prodaje duše đavolu vodi nas ka pitanjima a ne ka odgovorima: ko smo i koliko smo spremni da odemo daleko stavljajući lično iznad opšteg, bezobzira koliko korist ličnog bila nemerljivo mala u odnosu na štetu opšteg koju počinimo.''Klinički život'' ne bi trebalo da čitaju oni koji očekuju od knjige zabavu i koji čitaju današnje ''hitove''. Takođe, niti oni koji traže odgovore.Ova knjiga je udžbenik o duši.Ona govori o padu moralnih i svih drugih vrednosti što je prouzrokovalo naš pad na dno i sve ono što se događalo. Knjiga o propadanju generacija koje su vaspitavane u socijalizmu, gde su se na tim osnovama izgradile ličnosti koje su se kao zreli ljudi teško snalazili u tranziciji: gde su vladala sasvim druga pravila.Ovo je knjiga o gubitnicima tranzicije koji znaju da čitaju: a najviše je takvih jer su ih zamenili nepismeni.''Pad sistema vrednosti. Smrt morala. To su uzroci smrti države''.Koliko čovek može da bude oprezan? Čak ni toliko da uveče, pred spavanje, ne legne opremljen za planinarenje, umesto u pidžami?!?Čovek, sve i da hoće, ne može biti oprezan.To što je tekst surov i bezobziran, da ne kažemo povremeno prost i pornografski,&nbsp;je upravo razlog želji da se podvuče dilema i pitanje: ''Kako ljudi koji imaju dušu mogu biti takvi: surovi, bezobzirni i prosti?''.Je li i duša može biti takva? Ako može, a može, čim su ljudi takvi, onda se negde u traganju za njom nešto propustilo.Ovo je beg iz književnog provincijalizma: sadržajno i tematski. Ova knjiga je protest protiv trenutnog stanja u srpskoj književnosti, u kojoj godinama nije napisan vredan red a kamoli cela knjiga.Ova knjiga koja samo naizgled u svom početku koketira sa popularnim udžbenicima, ali i sa dramskim tekstom, i sa satirom, i sa pornografijom, i sa psihologijom, alternativnim pogledima: jeste katarzična.*Iz Vikipedije:Igor Đurić (Istok, 26. januar 1968) srpski je pisac.Bibliografija„Nedovršene pesme“, zbirka pesama, Istok, Omladinski savet (1997)„Neki drugi Nemci“, Hvosno broj 43 (2005)„Gde su leševi?“, Hvosno broj 44 (2005)„Kad riče bradavičasto prase“„“, Hvosno broj 46 (2005)„Kolona“, roman, Dom kulture Sveti Sava, Istok (2005)Koscenarista za dokumentarni film „Ostala je reč“;„Pravi film je bajka“, Hvosno broj 51 (2006)„Plače li ona loza“, Hvosno broj 52 (2007)„Raseljenik“, roman, internet izdanje (2004)[1]„Srpska usplahirenost“, Hvosno broj 53, (2007)„Istočke priče“, zbirka priča, UG Izvor-Istok (2009)„Jedna godina u Njujorku“, putopis, internet izdanje„Četiri priče“, priče„Moj Istok ispod Mokre Gore“, Hvosno broj 61 (2009)„Metohija i Kosovo“, zbirka eseja, JRJ, Zemun 2010;„Istočki esesovac“, Hvosno broj 64, 2010;„Ras“, zbornik za preporod raške oblasti (2010)„Sunčan dan“, Zbornik Svetlost kresiva, Žitište (2010)„Zamalo prvi put“, Zbirka kratkih priča, Alma, Beograd (2011)Prikaz knjige Ćele kula, Antonio Evanđelista, Lestve broj 2 (2012)„Klinički život“, roman, Stara knjiga (2012)„Odricanje od Srbije“, Lestve broj 3 (2012)„Strah“, Lestve broj 4 (2012)„Istočke priče“, Sentimentalna istorija jedne varoši, Sveti Sava, Kosovska Mitrovica (2013)„Ljudi moji“, zbirka pesama o palanačkim karakterima, Stara knjiga (2013)"Stvarno se (samo) prvi put", Najbolje kratke priče, ALMA, Beograd, (2014)"Iz Istočkih priča", Lestve broj 9 (2015)"Svi su mučeni pa ubijeni", Časopis Nezaborav, broj 5, avgust (2015)Roman „Vreme zlih pastrmki - porodična istorija potomaka kuće od kamena - porodična basna”, Lestve, Kosovska Mitrovica, (2016)Roman „Deveti krug Svetog kralja – Izopačeno vreme velike devetke”, roman, Kapija, Lazarevac, (2017)"Logor Dečani 1947-1952", Lestve, broj 15, 2020;„Dnevnik knjigovođe: završni račun”, roman, Lestve, Kosovska Mitrovica, (2021);„Doktor Vladimir Sergejevič Čistov u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca/Jugoslaviji”, (Igor Đurić i Momir Ninković), Zbornik naučnih radova „Ruska emigracija na Balkanu”, Institut nacionalne istorije Moskovskog univerziteta Lomonosov, (2022)

Klinicki zivot


Igor Đurić
Klinički život
Totalna konfuzija ili knjiga o duši!
Postmoderna nije mrtva!
Umrli su pisci postmoderne.
Ali su se rodili neki drugi. Ali se rodio jedan posle njih.
Ostalo su pisari.
Knjiga ''Klinički život'' jeste knjiga o duši.
Knjiga ''Klinički život'' govori i o duhovnom propadanju pojednica i kolektivnoj smrti sistema vrednosti jedne nacije. Govori ali ne kaže ništa.
Mi smo klinički živeli u stanju kliničke smrti.
Duša je, pored kosmosa, međaš preko kojega ne možemo ali pokretač koji nas stremi preko toga nemogućeg. Simbolika prodaje duše đavolu vodi nas ka pitanjima a ne ka odgovorima: ko smo i koliko smo spremni da odemo daleko stavljajući lično iznad opšteg, bezobzira koliko korist ličnog bila nemerljivo mala u odnosu na štetu opšteg koju počinimo.
''Klinički život'' ne bi trebalo da čitaju oni koji očekuju od knjige zabavu i koji čitaju današnje ''hitove''. Takođe, niti oni koji traže odgovore.
Ova knjiga je udžbenik o duši.
Ona govori o padu moralnih i svih drugih vrednosti što je prouzrokovalo naš pad na dno i sve ono što se događalo. Knjiga o propadanju generacija koje su vaspitavane u socijalizmu, gde su se na tim osnovama izgradile ličnosti koje su se kao zreli ljudi teško snalazili u tranziciji: gde su vladala sasvim druga pravila.
Ovo je knjiga o gubitnicima tranzicije koji znaju da čitaju: a najviše je takvih jer su ih zamenili nepismeni.
''Pad sistema vrednosti. Smrt morala. To su uzroci smrti države''.
Koliko čovek može da bude oprezan? Čak ni toliko da uveče, pred spavanje, ne legne opremljen za planinarenje, umesto u pidžami?!?
Čovek, sve i da hoće, ne može biti oprezan.
To što je tekst surov i bezobziran, da ne kažemo povremeno prost i pornografski, je upravo razlog želji da se podvuče dilema i pitanje: ''Kako ljudi koji imaju dušu mogu biti takvi: surovi, bezobzirni i prosti?''.
Je li i duša može biti takva? Ako može, a može, čim su ljudi takvi, onda se negde u traganju za njom nešto propustilo.
Ovo je beg iz književnog provincijalizma: sadržajno i tematski. Ova knjiga je protest protiv trenutnog stanja u srpskoj književnosti, u kojoj godinama nije napisan vredan red a kamoli cela knjiga.
Ova knjiga koja samo naizgled u svom početku koketira sa popularnim udžbenicima, ali i sa dramskim tekstom, i sa satirom, i sa pornografijom, i sa psihologijom, alternativnim pogledima: jeste katarzična.
*
Iz Vikipedije:
Igor Đurić (Istok, 26. januar 1968) srpski je pisac.
Bibliografija
„Nedovršene pesme“, zbirka pesama, Istok, Omladinski savet (1997)
„Neki drugi Nemci“, Hvosno broj 43 (2005)
„Gde su leševi?“, Hvosno broj 44 (2005)
„Kad riče bradavičasto prase“„“, Hvosno broj 46 (2005)
„Kolona“, roman, Dom kulture Sveti Sava, Istok (2005)
Koscenarista za dokumentarni film „Ostala je reč“;
„Pravi film je bajka“, Hvosno broj 51 (2006)
„Plače li ona loza“, Hvosno broj 52 (2007)
„Raseljenik“, roman, internet izdanje (2004)[1]
„Srpska usplahirenost“, Hvosno broj 53, (2007)
„Istočke priče“, zbirka priča, UG Izvor-Istok (2009)
„Jedna godina u Njujorku“, putopis, internet izdanje
„Četiri priče“, priče
„Moj Istok ispod Mokre Gore“, Hvosno broj 61 (2009)
„Metohija i Kosovo“, zbirka eseja, JRJ, Zemun 2010;
„Istočki esesovac“, Hvosno broj 64, 2010;
„Ras“, zbornik za preporod raške oblasti (2010)
„Sunčan dan“, Zbornik Svetlost kresiva, Žitište (2010)
„Zamalo prvi put“, Zbirka kratkih priča, Alma, Beograd (2011)
Prikaz knjige Ćele kula, Antonio Evanđelista, Lestve broj 2 (2012)
„Klinički život“, roman, Stara knjiga (2012)
„Odricanje od Srbije“, Lestve broj 3 (2012)
„Strah“, Lestve broj 4 (2012)
„Istočke priče“, Sentimentalna istorija jedne varoši, Sveti Sava, Kosovska Mitrovica (2013)
„Ljudi moji“, zbirka pesama o palanačkim karakterima, Stara knjiga (2013)
"Stvarno se (samo) prvi put", Najbolje kratke priče, ALMA, Beograd, (2014)
"Iz Istočkih priča", Lestve broj 9 (2015)
"Svi su mučeni pa ubijeni", Časopis Nezaborav, broj 5, avgust (2015)
Roman „Vreme zlih pastrmki - porodična istorija potomaka kuće od kamena - porodična basna”, Lestve, Kosovska Mitrovica, (2016)
Roman „Deveti krug Svetog kralja – Izopačeno vreme velike devetke”, roman, Kapija, Lazarevac, (2017)
"Logor Dečani 1947-1952", Lestve, broj 15, 2020;
„Dnevnik knjigovođe: završni račun”, roman, Lestve, Kosovska Mitrovica, (2021);
„Doktor Vladimir Sergejevič Čistov u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca/Jugoslaviji”, (Igor Đurić i Momir Ninković), Zbornik naučnih radova „Ruska emigracija na Balkanu”, Institut nacionalne istorije Moskovskog univerziteta Lomonosov, (2022)



Igor Đurić
Klinički život
Totalna konfuzija
klinička smrt život posle smrti duša prodaja duše đavolu đavo černobil tranzicija komunizam kapitalizam 

Klinički život

Mita CenićIspod zemlje ili Moja tamnovanja*Dimitrije „Mita“ Cenić (Beograd, 29. septembar 1851 — Beograd, 21. februar 1888) bio je srpski političar, novinar i publicista. Bio je jedan od prvih srpskih socijalista, saradnika Svetozara Markovića. Šest godina (1874—1880) proveo je u tamnici pod lažnom optužbom da je spremao prevrat protiv Milana Obrenovića. Nakon izlaska iz zatvora pokrenuo je najpre list Radnik, zatim Borbu, Istinu i Čas.Kada se 1874. vratio u Srbiju, policija je neprekidno pratila njegovo kretanje i kontakte. Otišao je u Šabac, gde ga je pozvao Jovan Milinković Alavantić, da mu pomogne u izdavanju lista. Vlast nikako nije htela da pusti da se štampa socijalistički list, pa je policija brzo nakon toga uhapsila Cenića i Jovana Milinkovića i optužila ih da su pripremali zaveru protiv kneza. Glavni svedoci na suđenju bila su dva Bošnjaka, koji su po svoj prilici bili policijski agenti. Tu Milinkovićevu aferu namestio je po svoj prilici Panta Lunjevica, šabački načelnik. Mita Cenić osuđen je na osam godina tamnice sa teškim okovima na nogama. Milinković je bio osuđen na deset godina tamnice. Svoje tamnovanje Mita Cenić opisao je u knjizi Ispod zemlje ili Moje tamnovanje. Ukupno je bio šest godina u zatvorima u Beogradu i Požarevcu. U teškim okovima je bio od 1874. do 1877, a oslobođen je 1880. Pomilovan je 1880. za vreme vlade Jovana Ristića, prema jednima nakon jednoga pokajničkog pisma, a prema Ceniću nakon pisma njegove majke. I nakon izlaska iz zatvora ostao je pod stalnim policijskim nadzorom.Za razliku od drugih saradnika Svetozara Markovića, koji su prešli u redove radikala, Mita Cenić se nije odricao ranijih ideja. Mita Cenić je u naprednjačkom Videlu uređivao unutrašnjopolitičku rubriku. Radikali su 1881. pokrenuli Samoupravu, koju su uređivali nekadašnji saradnici Svetozara Markovića, koji su socijalističku stranku pretvarali u seljačko-demokratsku stranku. Mita Cenić se nikako nije slagao sa njima, pa je pokrenuo socijalistički list Radnik. Radnik nije napadao naprednjačku vladu, nego je uglavnom pisao protiv radikala zbog njihovog odstupanja od Markovićevog učenja. Mita Cenić nije naneo nikakvu štetu radikalima u njihovoj glavnoj bazi, u selu. List Radnik najviše su čitali beogradski studenti, od kojih su mnogi verovali u socijalizam, kao u poslednju reč nauke. Mita Cenić je svojim listom stvorio nepoverenje studenata prema radikalima. Zajedno sa njim u Radniku je pisao Dragiša Stanojević i njih dvojica su napadali svoje nekadašnje drugove radikale, smatrajući da su izdali socijalističke ideje. Lazar Paču je u Samoupravi žestoko napao Cenićevu koncepciju socijalizma, pa je dokazivao da je Cenić vulgarizovao ideju socijalizma. Iz svega toga usledila je višegodišnja polemika između Lazara Pačua i Mite Cenića. Mita Cenić je 1883. pokrenuo Borbu, a 1884. Istinu. Osnovao je 1886. književno-političku reviju Čas. Posle toga bio je glavni saradnik Novog beogradskog dnevnika, ali zbog lošeg zdravlja i sukoba sa saradnicima napustio je 1887. i taj list. Umro je od tuberkoloze 21. februara 1888. u Beogradu.

Ispod zemlje ili Moja tamnovanja

Mita Cenić
Ispod zemlje ili Moja tamnovanja
*
Dimitrije „Mita“ Cenić (Beograd, 29. septembar 1851 — Beograd, 21. februar 1888) bio je srpski političar, novinar i publicista. Bio je jedan od prvih srpskih socijalista, saradnika Svetozara Markovića. Šest godina (1874—1880) proveo je u tamnici pod lažnom optužbom da je spremao prevrat protiv Milana Obrenovića. Nakon izlaska iz zatvora pokrenuo je najpre list Radnik, zatim Borbu, Istinu i Čas.
Kada se 1874. vratio u Srbiju, policija je neprekidno pratila njegovo kretanje i kontakte. Otišao je u Šabac, gde ga je pozvao Jovan Milinković Alavantić, da mu pomogne u izdavanju lista. Vlast nikako nije htela da pusti da se štampa socijalistički list, pa je policija brzo nakon toga uhapsila Cenića i Jovana Milinkovića i optužila ih da su pripremali zaveru protiv kneza. Glavni svedoci na suđenju bila su dva Bošnjaka, koji su po svoj prilici bili policijski agenti. Tu Milinkovićevu aferu namestio je po svoj prilici Panta Lunjevica, šabački načelnik. Mita Cenić osuđen je na osam godina tamnice sa teškim okovima na nogama. Milinković je bio osuđen na deset godina tamnice. Svoje tamnovanje Mita Cenić opisao je u knjizi Ispod zemlje ili Moje tamnovanje. Ukupno je bio šest godina u zatvorima u Beogradu i Požarevcu. U teškim okovima je bio od 1874. do 1877, a oslobođen je 1880. Pomilovan je 1880. za vreme vlade Jovana Ristića, prema jednima nakon jednoga pokajničkog pisma, a prema Ceniću nakon pisma njegove majke. I nakon izlaska iz zatvora ostao je pod stalnim policijskim nadzorom.
Za razliku od drugih saradnika Svetozara Markovića, koji su prešli u redove radikala, Mita Cenić se nije odricao ranijih ideja. Mita Cenić je u naprednjačkom Videlu uređivao unutrašnjopolitičku rubriku. Radikali su 1881. pokrenuli Samoupravu, koju su uređivali nekadašnji saradnici Svetozara Markovića, koji su socijalističku stranku pretvarali u seljačko-demokratsku stranku. Mita Cenić se nikako nije slagao sa njima, pa je pokrenuo socijalistički list Radnik. Radnik nije napadao naprednjačku vladu, nego je uglavnom pisao protiv radikala zbog njihovog odstupanja od Markovićevog učenja. Mita Cenić nije naneo nikakvu štetu radikalima u njihovoj glavnoj bazi, u selu. List Radnik najviše su čitali beogradski studenti, od kojih su mnogi verovali u socijalizam, kao u poslednju reč nauke. Mita Cenić je svojim listom stvorio nepoverenje studenata prema radikalima. Zajedno sa njim u Radniku je pisao Dragiša Stanojević i njih dvojica su napadali svoje nekadašnje drugove radikale, smatrajući da su izdali socijalističke ideje. Lazar Paču je u Samoupravi žestoko napao Cenićevu koncepciju socijalizma, pa je dokazivao da je Cenić vulgarizovao ideju socijalizma. Iz svega toga usledila je višegodišnja polemika između Lazara Pačua i Mite Cenića. Mita Cenić je 1883. pokrenuo Borbu, a 1884. Istinu. Osnovao je 1886. književno-političku reviju Čas. Posle toga bio je glavni saradnik Novog beogradskog dnevnika, ali zbog lošeg zdravlja i sukoba sa saradnicima napustio je 1887. i taj list. Umro je od tuberkoloze 21. februara 1888. u Beogradu.


Mita Cenić
Ispod zemlje ili Moja tamnovanja

Antologija narodnog pesništva s pregledom narodnog pesništvaTvrd povez. Izdanje Geca kon, Beograd, 1938. godine. S pregledom narodnog pesništva. Sastavila prof. Darinka A. Stojanović. 450. strana.slike Vuka Karadžća i Filipa Višnjića„Pesnik se setio plemenitosti naše devojke. Nju izvodi po svršenoj bici na bojište da napoji i previje ranjenike, ona, Kosovka devojka. Sve je Kosovsko. Sve je sad vezano za mesto na kome je bio veliki poraz narodni. I od tada pa kroz vekove, to će biti sveto, to ime Kosova“, piše Darinka Stojanović u Antologiji narodnog pesništva.Naslov Antologija narodnog pesništva : s pregledom narodnog pesništva / [priredila] Darinka A. Stojanović Vrsta/sadržaj tыpe of material dr.knjiž.oblici Jezik srpski Izdavanje i proizvodnja Beograd : G. Kon, 1938 (Beograd : Privrednik) Ostali autori Stojanović, Darinka A. Fizički opis VI, 450 str. ; 20 cm Napomene Predgovor / Darinka A. Stojanović : str. III-VI. Sadržaj Pregled narodnog pesništva. ISBN (Karton) Predmetne odrednice Srpska narodna poezija

Antologija narodnog pesnistva

Antologija narodnog pesništva s pregledom narodnog pesništva
Tvrd povez. Izdanje Geca kon, Beograd, 1938. godine. S pregledom narodnog pesništva. Sastavila prof. Darinka A. Stojanović.  450. strana.
slike Vuka Karadžća i Filipa Višnjića
„Pesnik se setio plemenitosti naše devojke. Nju izvodi po svršenoj bici na bojište da napoji i previje ranjenike, ona, Kosovka devojka. Sve je Kosovsko. Sve je sad vezano za mesto na kome je bio veliki poraz narodni. I od tada pa kroz vekove, to će biti sveto, to ime Kosova“, piše Darinka Stojanović u Antologiji narodnog pesništva.
Naslov Antologija narodnog pesništva : s pregledom narodnog pesništva / [priredila] Darinka A. Stojanović Vrsta/sadržaj tыpe of material dr.knjiž.oblici Jezik srpski Izdavanje i proizvodnja Beograd : G. Kon, 1938 (Beograd : Privrednik) Ostali autori Stojanović, Darinka A. Fizički opis VI, 450 str. ; 20 cm Napomene Predgovor / Darinka A. Stojanović : str. III-VI. Sadržaj Pregled narodnog pesništva. ISBN (Karton) Predmetne odrednice Srpska narodna poezija


Antologija narodnog pesništva s pregledom narodnog pesništva Vuk Karadžić Filip Višnjić

Antologija narodnog pesništva

<h1>IZDAVAC VUK KARADZIC,1975,171 STR,TVRD POVEZ,VELIKI FORMAT,ILUSTROVANA</h1> Brera - MilanoMuzeji sveta<h1>Muzeji sveta - Pinacoteca di Brera, Milano</h1>

Brera - Milano

IZDAVAC VUK KARADZIC,1975,171 STR,TVRD POVEZ,VELIKI FORMAT,ILUSTROVANA

 Brera - Milano
Muzeji sveta
Muzeji sveta - Pinacoteca di Brera, Milano




Brera - Milano
izdanje VUK KARADŽIĆ 1975.
edicija muzeji sveta

Dositej ObradovićPismo HaralampijuŽivot i priključenijaIz sovjeta zdravog razumaDimitrije Obradović (crkveno ime Dositej; Čakovo, 1739 ili 1742. — Beograd, 28. mart 1811) bio je srpski prosvetitelj i reformator revolucionarnog perioda nacionalnog buđenja i preporoda. Bio je osnivač i profesor Velike škole, preteče Beogradskog univerziteta. On je bio prvi popečitelj prosvete u Sovjetu i autor svečane pesme „Vostani Serbije“.

Izabrana dela

Dositej Obradović
Pismo Haralampiju
Život i priključenija
Iz sovjeta zdravog razuma
Dimitrije Obradović (crkveno ime Dositej; Čakovo, 1739 ili 1742. — Beograd, 28. mart 1811) bio je srpski prosvetitelj i reformator revolucionarnog perioda nacionalnog buđenja i preporoda. Bio je osnivač i profesor Velike škole, preteče Beogradskog univerziteta. On je bio prvi popečitelj prosvete u Sovjetu i autor svečane pesme „Vostani Serbije“.


Dositej Obradović
Pismo Haralampiju
Život i priključenija
Iz sovjeta zdravog razuma

Alan Edgar Po Avanture Gordona Pima KADOK Avanture Gordona Pima (engl. The Narrative of Arthur Gordon Pym of Nantucket) je pripovetka Edgara Alana Poa o bizarnim doživljajima Gordona Pima objavljena 1838. godine. Iako sebe vidi kao nepopravljivog realistu, Po se u sijaset slučaja pokazao kao majstor fikcije. Tako je i sa romanom Avanture Artura Gordona Pima. Ovaj roman je na srpski prevela Isidora Sekulić. U želji za pustolovinama beži od kuće i ukrcava se kao slepi putnik na brod „Grampus“. Na putovanju će doživeti zatočenje u utrobi broda, pobunu mornara, borbu sa odmetnicima, buru, glad i žeđ na brodu koji polagano tone, kanibalizam, put na Južni pol. Pripovetka ima prolog i epilog koji daju pseudo-dokumentarni okvir pripovedanju.U dogovoru sa svojim prijateljem Avgustom, Gordon Pim beži od kuće i ukrcava se tajno na brod Avgustovog oca kapetana Bertranda. Dok se Pim krije u potpalublju, na brodu dolazi do pobune posade, ubistva većeg dela mornara, dok jednu manju grupu pobunjenici ostavljaju usred mora u čamcu sa kapetanom. Za sve to vreme Pim je zarobljen u utrobi broda bez vode, hrane i svetla. Na brodu dolazi do preokreta i do obračuna između pobunjenika. Jedan od pobunjenika Piters u obračunu sa ostatkom posade oslanja se na Avgusta i Pima. Ova trojka uspeva da nadvlada pobunjenike. Međutim, bura gotovo da uništava brod na kome ostaju njih trojica i još jedan pobunjenik Parker. Danima bez hrane i vode lutaju na brodu koji polako tone. Izvlače slamčicu ko će biti žrtvovan. Piters ubija Parkera koji služi kao hrana 4 dana. Spas im donosi brod „Jovanka Gaj“ koji plovi prema Južnom polu. Zaustavljaju se na ostrvu Tsalali, na kome urođenici pobiju celu posadu. U životu ostaju samo Piters i Pim. Oni uspevaju da pobegnu sa ostrva i u čamcu kreću prema Južnom polu. Pim je u halucinaciji i nesvesti verovatno umro. U epilogu pisac obaveštava publiku da će knjigu o Gordonu Pimu završiti urednik Pimovih hartija.Četrdeset šest godina nakon prvog izdanja „Avantura Artura Gordona Pima“, engleski brod „Minjonet“ doživeo je brodolom u vodama južnog Atlantika. Dva meseca kasnije, parobrod „Montezuma“ naišao je na čamac sa tri preostala člana posade - kapetanom Tomom Dadlijem i dvojicom mornara, koji su, po sopstvenom priznanju, preživeli samo zahvaljujući kanibalizmu. Ime njihovog nesrećnog druga, čijim ostacima su se hranili 35 dana, bilo je Ričard Parker, kao i u Poovom romanu. (Izvor: Vikipedija)

Avanture Gordona Pima

Alan Edgar Po 
Avanture Gordona Pima 
KADOK 
Avanture Gordona Pima (engl. The Narrative of Arthur Gordon Pym of Nantucket) je pripovetka Edgara Alana Poa o bizarnim doživljajima Gordona Pima objavljena 1838. godine. Iako sebe vidi kao nepopravljivog realistu, Po se u sijaset slučaja pokazao kao majstor fikcije. Tako je i sa romanom Avanture Artura Gordona Pima. Ovaj roman je na srpski prevela Isidora Sekulić. U želji za pustolovinama beži od kuće i ukrcava se kao slepi putnik na brod „Grampus“. Na putovanju će doživeti zatočenje u utrobi broda, pobunu mornara, borbu sa odmetnicima, buru, glad i žeđ na brodu koji polagano tone, kanibalizam, put na Južni pol. Pripovetka ima prolog i epilog koji daju pseudo-dokumentarni okvir pripovedanju.
U dogovoru sa svojim prijateljem Avgustom, Gordon Pim beži od kuće i ukrcava se tajno na brod Avgustovog oca kapetana Bertranda. Dok se Pim krije u potpalublju, na brodu dolazi do pobune posade, ubistva većeg dela mornara, dok jednu manju grupu pobunjenici ostavljaju usred mora u čamcu sa kapetanom. Za sve to vreme Pim je zarobljen u utrobi broda bez vode, hrane i svetla. Na brodu dolazi do preokreta i do obračuna između pobunjenika. Jedan od pobunjenika Piters u obračunu sa ostatkom posade oslanja se na Avgusta i Pima. Ova trojka uspeva da nadvlada pobunjenike. Međutim, bura gotovo da uništava brod na kome ostaju njih trojica i još jedan pobunjenik Parker. Danima bez hrane i vode lutaju na brodu koji polako tone. Izvlače slamčicu ko će biti žrtvovan. Piters ubija Parkera koji služi kao hrana 4 dana. Spas im donosi brod „Jovanka Gaj“ koji plovi prema Južnom polu. Zaustavljaju se na ostrvu Tsalali, na kome urođenici pobiju celu posadu. U životu ostaju samo Piters i Pim. Oni uspevaju da pobegnu sa ostrva i u čamcu kreću prema Južnom polu. Pim je u halucinaciji i nesvesti verovatno umro. U epilogu pisac obaveštava publiku da će knjigu o Gordonu Pimu završiti urednik Pimovih hartija.
Četrdeset šest godina nakon prvog izdanja „Avantura Artura Gordona Pima“, engleski brod „Minjonet“ doživeo je brodolom u vodama južnog Atlantika. Dva meseca kasnije, parobrod „Montezuma“ naišao je na čamac sa tri preostala člana posade - kapetanom Tomom Dadlijem i dvojicom mornara, koji su, po sopstvenom priznanju, preživeli samo zahvaljujući kanibalizmu. Ime njihovog nesrećnog druga, čijim ostacima su se hranili 35 dana, bilo je Ričard Parker, kao i u Poovom romanu. 
(Izvor: Vikipedija)


Alan Edgar Po Avanture Gordona Pima KADOK Knjiga za decu i omladinu polovna knjiga čitanje

Srpske narodne umotvorine sa Kosova i Metohije na stranicama Carigradskog glasnikaPriredio Vladimir BovanPesme: Obredne, Običajne, Verske, Posleničke, Porodične, Rodoljubive, Epske pesme,.Pripovetke: Priče o životinjama, Legende, Novele, Šaljive.Govorne tvorevine: Poslovice i Izreke, Zagonetke, Brojanice.*Carigradski glasnik su srpske novine koje su izlazile u Carigradu od 1895. do 1909. godine. Prvi broj tog vrlo naprednog i kvalitetnog nedeljnog lista, pojavio se u subotu, 14. januara 1895. godine.Vlasnici: od br. 1 (1895) Nikodim Sp. Savić; od br. 15 (1897) Kosta Grupčević; od br. 33 (1909) Temko Popović. Izlazi svakog četvrtka; od br. 1 (1903) svakog petkaOdgovorni urednici: od br. 1 (1895) Nikodim Sp. Savić; od br. 15 (1897) Kosta Grupčević; od br. 1 (1908) Stojan Kapetanović; od br. 33 (1908) Temko Popović; od br. 33 (1909) D. Stefanović. Urednici u listu bili su i Sava Avramović, Svetolik Jakšić i Ivan Ivanić. Poslije broja 3 (1907) došlo je do prekida u izlaženju lista usljed smrti urednika K. Grupčevića. Od 1900. izlaze i dodaci uz pojedine brojeve. U posljednjem broju 42 (10. oktobra 1909) uredništvo obavještava čitaoce o prestanku izlaženja lista iz tehničkih razloga. Po Delfi Ivanić, pravi razlog ukidanja lista je bio taj što su u Skoplju imali list Vardar, organ srpske narodne organizacije.

Srpske narodne umotvorine sa Kosova i Metohije

Srpske narodne umotvorine sa Kosova i Metohije na stranicama Carigradskog glasnika
Priredio Vladimir Bovan
Pesme: Obredne, Običajne, Verske, Posleničke, Porodične, Rodoljubive, Epske pesme,.
Pripovetke: Priče o životinjama, Legende, Novele, Šaljive.
Govorne tvorevine: Poslovice i Izreke, Zagonetke, Brojanice.
*
Carigradski glasnik su srpske novine koje su izlazile u Carigradu od 1895. do 1909. godine. Prvi broj tog vrlo naprednog i kvalitetnog nedeljnog lista, pojavio se u subotu, 14. januara 1895. godine.
Vlasnici: od br. 1 (1895) Nikodim Sp. Savić; od br. 15 (1897) Kosta Grupčević; od br. 33 (1909) Temko Popović. Izlazi svakog četvrtka; od br. 1 (1903) svakog petka
Odgovorni urednici: od br. 1 (1895) Nikodim Sp. Savić; od br. 15 (1897) Kosta Grupčević; od br. 1 (1908) Stojan Kapetanović; od br. 33 (1908) Temko Popović; od br. 33 (1909) D. Stefanović. Urednici u listu bili su i Sava Avramović, Svetolik Jakšić i Ivan Ivanić. Poslije broja 3 (1907) došlo je do prekida u izlaženju lista usljed smrti urednika K. Grupčevića. Od 1900. izlaze i dodaci uz pojedine brojeve. U posljednjem broju 42 (10. oktobra 1909) uredništvo obavještava čitaoce o prestanku izlaženja lista iz tehničkih razloga. Po Delfi Ivanić, pravi razlog ukidanja lista je bio taj što su u Skoplju imali list Vardar, organ srpske narodne organizacije. 


Srpske narodne umotvorine sa Kosova i Metohije na stranicama Carigradskog glasnika
Priredio Vladimir Bovan

AI Review of "VAMPIRES or: IGOR K. - THE LOSER OF THE TRANSITION"

Uradjeno i objavljeno na www.academia.edu

Vreme zlih pastrmki

Dnevnik knjigovođe

Deveti krug svetog kralja