Od kad smo prvi put posisaligledamo njihkao hipnotisaniŠto bi rekla Erika Džong''tik-tak: bup, pauza, bup''Želimo nežnostdečački animalnoda nas priviju uz njih(i samo uz njih):''tik-tak: bup, pauza, bup''Postajemo beskičmenjacivremenomkrivimo vratovekao dinosaurusida bolje vidimošto više zeleni dohvatimokad prođu (uglavnom tuđe):'tik-tak: bup, pauza, bup''A ondasvejedno kadali već duže vremesvakakone čuje se više: ''bup, bup''više je to: ''bloć, bloć''One su postale plastikaMi postajemo pederiIgor Đurić *** OPŠTI INTERES Esej o sisi x 2 Kleman Maro, francuski pesnik, napisao je pesmu pod naslovom ''LEPIM SISAMA'':„Jedne sise od jajeta belje,Sise od belog satena želje,Sise da postide ružu u cvetu,Sise lepše od svega na svetu,Tvrde sise, ne sise: okrugleBelokosne male kugleNa čija je središta selaJagoda ili višnja zrela.I kunem se da je tako:Niko ih ne vide, niko tak'o.Sise što s rujnim vrškom niču,Sise što se nikad ne miču,Ni da dođu ni da odu,Ni u trku nit u hodu;Leva sisa slatke žmarkeUvek je daleko od svoje drugarke,A obe sise svedoče, bele,O lepoti osobe cele.Kad vas vidi, čoveka povukuŽelje potekle iz rukuDa vas pipa, da vas valjaAl se uzdržati valjaI lepoti toj ne prići,Jer će druge želje stići!Divne sise, ni krupne ni male,Zrele sise, za ljubav stasale,Sise što danju i noću kliču:"Dajte nas što pre nekom mladiću!"Sise što ti jelek odmiču, od telaBarem za dva palca cela!S pravom će onog srećnikom zvatiKoji će vas mlekom napuniti znati,Kad devičanske sise preneI stvori grudi zrele žene“. Pisao sam već da nekim ženama nije mnogo važna pamet i ostalo, već se sve svede na ''dužinu'' i ''dubinu''. Ali! – ni muškarci prema ženama nisu ništa bolji po pitanju percepcije prioriteta-kvaliteta. Neke žene u životu više uspeju sisama nego vrhunskim moralom i vanserijskom inteligencijom. Kod muškaraca-svinja više vredi kilo-i-po sisa, nego doktorat na Sorboni, nego poštenje, nego iskrenost, nego požrtvovanje, vera, ljubav. Sve pada u vodu kad zatrese cunami na ženskim grudima. Godine vernosti, odricanja, pažnje – jedne žene, a prema sebi, muškarac proda zbog sisa druge žene. Kad se pojave velike grudi ne traži se nikakav dodatni argument, ne traži se potrebna dokumentacija, makar: časna reč. Najpametniji zaneme pred argumentima dubokog dekoltea. I, ako najčešće za dotičnog neće biti nikakve koristi (osim vizuelnog efekta): od prisutnih grudi. Milan Kundera je negde napisao: Žene se dele na dve kategorije: one sa velikim sisama i one sa velikom zadnjicom. Na žalost, vrlo je teško naći zlatnu sredinu, i ako većina pravih muškaraca tome posvećuje čitav život. Ne zaboravite da su sise pre svega dojke. Ne postoje bujna poprsja kod žena ukoliko nisu od prirode data. Kreiraju li sise način života i životni filozofiju? Da! Većina devojčica adolescentskog, pa i mlađeg, doba i uzrasta odmah bi otišla ''pod nož''. Silikone smatraju vrhuncem svoga životna uspeha a sve ostalo čistim gubitkom. Primamljivo je to u njihovim očima, nije čudo. Kad god uključe televizor, otvore novine , odu na koncert, one ne identifikuju ništa drugo kao uspeh (po njihovim pogrešnim merilima) do silikonskih proteza. Nekako smo mi muški u gubitku, cirka jedno pola veka. Još od vremena između dva velika rata i par desetina godina posle toga kad su žene zaista bile ženstvene, lepe i prirodne. Posle toga, sedamdesetih godina, razni modno-pederski lobiji nameću ženu tanku kao trska, mršavu, ravnu – valjda da bi izgledom više podsećala na dečačiće i muškarce. Manekenke su šetale bez duše u nosu, jadne, drogirane. Čast su branile one koje nisu htele da se podvrgnu željama onih koji i ne vole žene. Onda se pojavilo ovo čudo sa silikonima. U početku stidljivo, dostupno bogatašima a danas se silikoni (čak i u Srbiji) poklanjaju za osamnaesti rođendan. Velike ženske grudi poseduju magičnu moć. I ako bi se našlo desetine objašnjenja zbog čega je to tako: ne treba tragati za njima. Jednostavno je tako. Čak i ove veštačke poseduju deo te moći, to je očigledno čim se toliko poseže za njima. Ali, nije to: to! Mislim kod onih u glavu zdravijih. Sad, tačno je, može se prigovoriti ovoj priči: da nisu sve žene takve, da ima raznih, da ima pravih. I to je istina. Samo ja ovde ne govorim o konkretnom, već govorim o obrascu, o onome što se nameće, što kreira ne-ukus, mnjenje, sistem vrednosti. Jer u svemu ovome najviše gube prave žene. One su primorane da posežu za time (a u prljavom muškom svetu): kako bi uspele. Džaba im kvalitet, pamet, lepota... Zar ne vidite da žena više nigde ne može uspeti ukoliko svoje protivnice ne pobedi ''za prsa'', ako nije ''radila na sebi''. Lakše se probijaju napumpane babetine nego mlade, lepe i talentovane devojke koje se oslanjaju na ono što su im Bog i priroda podarili preko nasleđenih gena. Pa čak i kada takvoj priroda dadne velike i lepe sise - ona druga uvek može da turi veće. Svuda je to neukusno, nije naš izum. U knjizi <a href="https://staraknjiga.com/e-knjiga/jedna-godina-u-njujorku" rel="noopener noreferrer" target="_blank">Jedna godina u Njujorku (čitaj ovde) </a>napisao sam svojevremeno: „U Americi je sve pretvoreno u sisu. Žensku sisu. Žensku veliku sisu (jer, da se razumemo, postoje male sise i muške sise a i kravlje ili kozje na primer). Dakle, žensku sisu (veliku). Komada: 2. I slovima: dve. Sve zavisi od velikih sisa. I sa sviju strana nas pritiskaju i guše velike sise. Stvaraju u nama neugodan osećaj klaustrofobije. Nema mesta za sve: i za ljude i za sise. Ugrožavaju nas velike sise i sve su veće i veće (što je najgore). Sise su garancija uspeha. I što su veće to je i uspeh krupniji. I za one koji ih nose i za one koji se služe sa njima - na zavist (veću i veću) onih koji ih samo gledaju. Sise i samo sise. Po neki guz ili noga, čisto reda radi, po neko lice (iza koga nema karaktera) ili kosa (u kojoj nema prirodnog sjaja) - čisto jer se bez toga ne može ma koliko je nebitno. Pa opet, obrni okreni: sise. Toliko sisa da počinju čoveku da se gade. U redu, u početku je bilo interesantno. Pogotovo nama iz siromašnijih i ruralnijih područja. Ali se preteralo. Zaboga, toliko mesišta, sala i silikona. Oseti se čovek nezdravo. Sise su u porcijama. Sise su u knjižarama, na platnima, notama opisane, skulpturama ovekovečene. Sise potpisuju ugovore, sise dobijaju izbore. One su sva ovdašnja pamet. One su izraz saučešća. Odraz gospoštine. Bez velikih sisa, u bilo kojem svojstvu i uvek uparenih, danas u Americi nemaš ni imena ni porekla. Ako nemaš velike sise - nisi žena. Ako tvoja žena ili ljubavnica nema velike sise - nisi muško. Za sisu ćeš dobiti milione - za vernost nećeš ništa. Još je u svoje vreme Bora Đorđević stihovao:'Amerika voli kod devojke kada ima dve velike dojke... Ali, kada je nastajao ovaj stih silikoni su bili retkost i privilegija samo najbogatijih a danas pola čistačica sa kojima radim ugradila je po nešto na sebi. Može li se onda zamisliti razmera?!? Sisa je jedna ali uvek ide u paru. Zbog velikih sisa okolo zaboravili smo pravu, majčinsku, hraniteljsku simboliku sise. Sise na žaru. Pohovane sise. Punjene sise. Fileti od sisa. Dupla porcija sisa. Supa od sisa. (Mleko više niko ni ne pominje). Sisovača - prepečenica. Siskvoč - dobra mešavina viskija. Ne pomaže ti nikakva pamet kada potoneš u ''argument'' dekoltea velikih sisa svoje sagovornice“. Ovoliko priče o sisama: pomisliće ljudi da sam opsednut. Nisam! – više nego je normalno. Nisam ali volim: zašto ne uživati u lepoti - pa zbog toga postoji umetnost. Volim, kao i svaki normalni muškarac koji voli žene. Koji voli jednu ženu a samim tim i sve ostale. Koji voli sve u jednoj. Imati sve žene sveta u jednoj – skoro je nemoguće doživeti, san je svakoga muškarca i privilegija veoma malog broja. I sve drugo treba da je tu: porodica, prijateljstvo, partnerstvo. To je to: naći u jednoj sve, ne tražiti u svima jednu – jer svaka je za sebe i svaka je unikat. To su dve alternative, dva pravca. Ne možeš biti srećan u mnogima ako nisi našao sreću u jednoj. Između ljubavi i svakodnevnog života jeste: seks. I sve što ide uz to – jer seks nije samo koitus. Seks je jedna celodnevna igra, način života, iščekivanje, skrivanje, otkrivanje. Nagoveštaj. Svakodnevne aktivnosti. Gde u ovoj priči prepoznati ili postaviti duhovnost i filozofiju silikona. Kakve veze imaju silikoni sa duhom? Ne dajte se žene! Ima vas. Vaše grudi su lepe onakve kakve jesu. Vaše usne su najsenzualnije kad ste iskrene i kad lažete: bez dodataka. Vaše zadnjice su upravo onakve kakve treba da budu ma koliko različito izgledale. Uvek postoji neko ko će se ludo zaljubiti u vas i ko će balaviti za vama. Prezirite silikone: do vas je. Muškarci ne mogu ispraviti ništa jer su svinje. Na vama je mnogo toga vredno božanskog poštovanja. Imate duha, dajete nam osmeh, suzu, iskren pogled, razumevanje, često se žrtvujete zbog ljubavi, često nas varate, volite nas čak i kad sikćete kao mačke na nas, mrzite nas kad ste umiljate. Dajte nam svoje nesavršenstvo.PSMeđutim, stara srpska mudrost kaže: Između žene sa velikim sisama i žene sa malim sisama, muškarac će uvek izabrati onu koja će mu dati pičke!

Od kad smo prvi put posisali
gledamo njih
kao hipnotisani
Što bi rekla Erika Džong
''tik-tak: bup, pauza, bup''
Želimo nežnost
dečački animalno
da nas priviju uz njih
(i samo uz njih):
''tik-tak: bup, pauza, bup''
Postajemo beskičmenjaci
vremenom
krivimo vratove
kao dinosaurusi
da bolje vidimo
što više zeleni dohvatimo
kad prođu (uglavnom tuđe):
'tik-tak: bup, pauza, bup''
A onda
svejedno kad
ali već duže vreme
svakako
ne čuje se više: ''bup, bup''
više je to: ''bloć, bloć''
One su postale plastika
Mi postajemo pederi
Igor Đurić

***

                      OPŠTI INTERES
                      Esej o sisi x 2
  

                                   Kleman Maro, francuski pesnik, napisao je pesmu pod naslovom ''LEPIM SISAMA'':
„Jedne sise od jajeta belje,
Sise od belog satena želje,
Sise da postide ružu u cvetu,
Sise lepše od svega na svetu,
Tvrde sise, ne sise: okrugle
Belokosne male kugle
Na čija je središta sela
Jagoda ili višnja zrela.
I kunem se da je tako:
Niko ih ne vide, niko tak'o.
Sise što s rujnim vrškom niču,
Sise što se nikad ne miču,
Ni da dođu ni da odu,
Ni u trku nit u hodu;
Leva sisa slatke žmarke
Uvek je daleko od svoje drugarke,
A obe sise svedoče, bele,
O lepoti osobe cele.
Kad vas vidi, čoveka povuku
Želje potekle iz ruku
Da vas pipa, da vas valja
Al se uzdržati valja
I lepoti toj ne prići,
Jer će druge želje stići!
Divne sise, ni krupne ni male,
Zrele sise, za ljubav stasale,
Sise što danju i noću kliču:
"Dajte nas što pre nekom mladiću!"
Sise što ti jelek odmiču, od tela
Barem za dva palca cela!
S pravom će onog srećnikom zvati
Koji će vas mlekom napuniti znati,
Kad devičanske sise prene
I stvori grudi zrele žene“.

      Pisao sam već da nekim ženama nije mnogo važna pamet i ostalo, već se sve svede na ''dužinu'' i ''dubinu''. Ali! – ni muškarci prema ženama nisu ništa bolji po pitanju percepcije prioriteta-kvaliteta. Neke žene u životu više uspeju sisama nego vrhunskim moralom i vanserijskom inteligencijom. Kod muškaraca-svinja više vredi kilo-i-po sisa, nego doktorat na Sorboni, nego poštenje, nego iskrenost, nego požrtvovanje, vera, ljubav. Sve pada u vodu kad zatrese cunami  na ženskim grudima. Godine vernosti, odricanja, pažnje – jedne žene, a prema sebi, muškarac proda zbog sisa druge žene.   Kad se pojave velike grudi ne traži se nikakav dodatni argument, ne traži se potrebna dokumentacija, makar: časna reč. Najpametniji zaneme pred argumentima dubokog dekoltea. I, ako najčešće za dotičnog neće biti nikakve koristi (osim vizuelnog efekta): od prisutnih grudi.
   Milan Kundera je negde napisao: Žene se dele na dve kategorije: one sa velikim sisama i one sa velikom zadnjicom. Na žalost, vrlo je teško naći zlatnu sredinu, i ako većina pravih muškaraca tome posvećuje čitav život.
    Ne zaboravite da su sise pre svega dojke.
   Ne postoje bujna poprsja kod žena ukoliko nisu od prirode data.
   Kreiraju li sise način života i životni filozofiju?
    Da! Većina devojčica adolescentskog, pa i mlađeg, doba i uzrasta odmah bi otišla ''pod nož''. Silikone smatraju vrhuncem svoga životna uspeha a sve ostalo čistim gubitkom. Primamljivo je to u njihovim očima, nije čudo. Kad god uključe televizor, otvore novine , odu na koncert, one ne identifikuju ništa drugo kao uspeh (po njihovim pogrešnim merilima) do silikonskih proteza.
    Nekako smo mi muški u gubitku, cirka jedno pola veka. Još od vremena između dva velika rata i par desetina godina posle toga kad su žene zaista bile ženstvene, lepe i prirodne. Posle toga, sedamdesetih godina, razni modno-pederski lobiji nameću ženu tanku kao trska, mršavu, ravnu – valjda da bi izgledom više podsećala na dečačiće i muškarce.    Manekenke su šetale bez duše u nosu, jadne, drogirane. Čast su branile one koje nisu htele da se podvrgnu željama onih koji i ne vole žene. Onda se pojavilo ovo čudo sa silikonima. U početku stidljivo, dostupno bogatašima a danas se silikoni (čak i u Srbiji) poklanjaju za osamnaesti rođendan.
    Velike ženske grudi poseduju magičnu moć. I ako bi se našlo desetine objašnjenja zbog čega je to tako: ne treba tragati za njima. Jednostavno je tako. Čak i ove veštačke poseduju deo te moći, to je očigledno čim se toliko poseže za njima. Ali, nije to: to! Mislim kod onih u glavu zdravijih.
    Sad, tačno je, može se prigovoriti ovoj priči: da nisu sve žene takve, da ima raznih, da ima pravih. I to je istina. Samo ja ovde ne govorim o konkretnom, već govorim o obrascu, o onome što se nameće, što kreira ne-ukus, mnjenje, sistem vrednosti. Jer u svemu ovome najviše gube prave žene. One su primorane da posežu za time (a u prljavom muškom svetu): kako bi uspele. Džaba im kvalitet, pamet, lepota... Zar ne vidite da žena više nigde ne može uspeti ukoliko svoje protivnice ne pobedi ''za prsa'', ako nije ''radila na sebi''. Lakše se probijaju napumpane babetine nego mlade, lepe i talentovane devojke koje se oslanjaju na ono što su im Bog i priroda podarili preko nasleđenih gena. Pa čak i kada takvoj priroda dadne velike i lepe sise - ona druga uvek može da turi veće.
    Svuda je to neukusno, nije naš izum. U knjizi Jedna godina u Njujorku (čitaj ovde) napisao sam svojevremeno:
    „U Americi je sve pretvoreno u sisu. Žensku sisu. Žensku veliku sisu (jer, da se razumemo, postoje male sise i muške sise a i kravlje ili kozje na primer). Dakle, žensku sisu (veliku). Komada: 2. I slovima: dve. Sve zavisi od velikih sisa. I sa sviju strana nas pritiskaju i guše velike sise. Stvaraju u nama neugodan osećaj klaustrofobije. Nema mesta za sve: i za ljude i za sise. Ugrožavaju nas velike sise i sve su veće i veće (što je najgore).
    Sise su garancija uspeha. I što su veće to je i uspeh krupniji. I za one koji ih nose i za one koji se služe sa njima - na zavist (veću i veću) onih koji ih samo gledaju.
    Sise i samo sise. Po neki guz ili noga, čisto reda radi, po neko lice (iza koga nema karaktera) ili kosa (u kojoj nema prirodnog sjaja) - čisto jer se bez toga ne može ma koliko je nebitno. Pa opet, obrni okreni: sise. Toliko sisa da počinju čoveku da se gade. U redu, u početku je bilo interesantno. Pogotovo nama iz siromašnijih i ruralnijih područja. Ali se preteralo. Zaboga, toliko mesišta, sala i silikona. Oseti se čovek nezdravo.
    Sise su u porcijama. Sise su u knjižarama, na platnima, notama opisane, skulpturama ovekovečene. Sise potpisuju ugovore, sise dobijaju izbore. One su sva ovdašnja pamet. One su izraz saučešća. Odraz gospoštine. Bez velikih sisa, u bilo kojem svojstvu i uvek uparenih, danas u Americi nemaš ni imena ni porekla.
    Ako nemaš velike sise - nisi žena.
    Ako tvoja žena ili ljubavnica nema velike sise - nisi muško.
    Za sisu ćeš dobiti milione - za vernost nećeš ništa.
    Još je u svoje vreme Bora Đorđević stihovao:'Amerika voli kod devojke kada ima dve velike dojke...
    Ali, kada je nastajao ovaj stih silikoni su bili retkost i privilegija samo najbogatijih a danas pola čistačica sa kojima radim ugradila je po nešto na sebi. Može li se onda zamisliti razmera?!?
   Sisa je jedna ali uvek ide u paru.
    Zbog velikih sisa okolo zaboravili smo pravu, majčinsku, hraniteljsku simboliku sise.
    Sise na žaru. Pohovane sise. Punjene sise. Fileti od sisa. Dupla porcija sisa. Supa od sisa. (Mleko više niko ni ne pominje). Sisovača - prepečenica. Siskvoč - dobra mešavina viskija.
    Ne pomaže ti nikakva pamet kada potoneš u ''argument'' dekoltea velikih sisa svoje sagovornice“.
    Ovoliko priče o sisama: pomisliće ljudi da sam opsednut. Nisam! – više nego je normalno. Nisam ali volim: zašto ne uživati u lepoti - pa zbog toga postoji umetnost. Volim, kao i svaki normalni muškarac koji voli žene. Koji voli jednu ženu a samim tim i sve ostale. Koji voli sve u jednoj. Imati sve žene sveta u jednoj – skoro je nemoguće doživeti, san je svakoga muškarca i privilegija veoma malog broja. I sve drugo treba da je tu: porodica, prijateljstvo, partnerstvo. To je to: naći u jednoj sve, ne tražiti u svima jednu – jer svaka je za sebe i svaka je unikat. To su dve alternative, dva pravca. Ne možeš biti srećan u mnogima ako nisi našao sreću u jednoj. Između ljubavi i svakodnevnog života jeste: seks. I sve što ide uz to – jer seks nije samo koitus. Seks je jedna celodnevna igra, način života, iščekivanje, skrivanje, otkrivanje. Nagoveštaj. Svakodnevne aktivnosti. Gde u ovoj priči prepoznati ili postaviti duhovnost i filozofiju silikona. Kakve veze imaju silikoni sa duhom?
    Ne dajte se žene! Ima vas. Vaše grudi su lepe onakve kakve jesu. Vaše usne su najsenzualnije kad ste iskrene i kad lažete: bez dodataka. Vaše zadnjice su upravo onakve kakve treba da budu ma koliko različito izgledale. Uvek postoji neko ko će se ludo zaljubiti u vas i ko će balaviti za vama. Prezirite silikone: do vas je. Muškarci ne mogu ispraviti ništa jer su svinje. Na vama je mnogo toga vredno božanskog poštovanja. Imate duha, dajete nam osmeh, suzu, iskren pogled, razumevanje, često se žrtvujete zbog ljubavi, često nas varate, volite nas čak i kad sikćete kao mačke na nas, mrzite nas kad ste umiljate. Dajte nam svoje nesavršenstvo.
PS
Međutim, stara srpska mudrost kaže: Između žene sa velikim sisama i žene sa malim sisama, muškarac će uvek izabrati onu koja će mu dati pičke!




Sise: po drugi put medju Srbima!

Sise: po drugi put među Srbima!

Toni ParsonsNeše nezaboravne priče*Toni Parsons (engl. Toni Parsons, rođen 6. novembra 1953 u Ramfordu - London) je britanski pisac i novinar.*Datum je 16. avgust 1977. Toga dana, kada je umro Elvis Prisli, Teri se vratio iz Berlina kupajući se u svetlosti prijateljstva s legendarnom rok zvezdom Dagom Vudom. Ali Dag baca oko na Terijevu devojku, tajanstvenu mladu fotografkinju Misti. Hoće li Terijeva ljubav preživeti ovu vrelu letnju noć?Rej je jedini novinar popularnog muzičkog časopisa Novine koji odbija da se podšiša i prestane da nosi zvoncare. A preti mu i otkaz, pa on utehu pronalazi u naručju starije žene. Ali u gradu je, samo te noći, Džon Lenon i Rej veruje da će sačuvati posao ako uspe da dobije intervju od povučenog Bitlsa. Mogu li Džon Lenon i gospođa Braun da spasu mladićevu dušu?Leon beži od bande zvane Dagenamski psi, kojoj se nije dopao jedan njegov članak. Krijući se u disko klubu „Zlatni rudnik“, Leon upoznaje Rubi – kraljicu plesa iz svojih snova. Ko će ove noći prvi pronaći Leona – Dagenamski psi ili prava ljubav?Naše nezaboravljene priče je roman o veri u večitu mladost, o seksu, ljubavi i rokenrolu, o snovima mladosti u čeonom sudaru sa svetom odraslih. Toni Parsons vraća se svojim korenima u ovoj duboko ličnoj knjizi – u priči koju je dugo čekao da ispriča.*„Knjiga za pamćenje, osećajna knjiga... Niko ne ume da iz prizora iscedi više istinskih osećanja od Tonija Parsonsa.“Spectator*„Zabavan, ozbiljan, nežan i iskren... Toni Parsons piše o istinskim dilemama u savremenom životu.“Sunday Express*„Parsons je specijalista za savremena emocionalna pitanja koja gotovo svi ostali muški pisci zanemaruju.“Guardian

Nese nezaboravne price

Toni Parsons
Neše nezaboravne priče
*
Toni Parsons (engl. Toni Parsons, rođen 6. novembra 1953 u Ramfordu - London) je britanski pisac i novinar.
*
Datum je 16. avgust 1977. Toga dana, kada je umro Elvis Prisli, Teri se vratio iz Berlina kupajući se u svetlosti prijateljstva s legendarnom rok zvezdom Dagom Vudom. Ali Dag baca oko na Terijevu devojku, tajanstvenu mladu fotografkinju Misti. Hoće li Terijeva ljubav preživeti ovu vrelu letnju noć?
Rej je jedini novinar popularnog muzičkog časopisa Novine koji odbija da se podšiša i prestane da nosi zvoncare. A preti mu i otkaz, pa on utehu pronalazi u naručju starije žene. Ali u gradu je, samo te noći, Džon Lenon i Rej veruje da će sačuvati posao ako uspe da dobije intervju od povučenog Bitlsa. Mogu li Džon Lenon i gospođa Braun da spasu mladićevu dušu?
Leon beži od bande zvane Dagenamski psi, kojoj se nije dopao jedan njegov članak. Krijući se u disko klubu „Zlatni rudnik“, Leon upoznaje Rubi – kraljicu plesa iz svojih snova. Ko će ove noći prvi pronaći Leona – Dagenamski psi ili prava ljubav?
Naše nezaboravljene priče je roman o veri u večitu mladost, o seksu, ljubavi i rokenrolu, o snovima mladosti u čeonom sudaru sa svetom odraslih. Toni Parsons vraća se svojim korenima u ovoj duboko ličnoj knjizi – u priči koju je dugo čekao da ispriča.
*
„Knjiga za pamćenje, osećajna knjiga... Niko ne ume da iz prizora iscedi više istinskih osećanja od Tonija Parsonsa.“
Spectator
*
„Zabavan, ozbiljan, nežan i iskren... Toni Parsons piše o istinskim dilemama u savremenom životu.“
Sunday Express
*
„Parsons je specijalista za savremena emocionalna pitanja koja gotovo svi ostali muški pisci zanemaruju.“
Guardian


Toni Parsons
Neše nezaboravne priče
Datum je 16. avgust 1977. Toga dana, kada je umro Elvis Prisli, Teri se vratio iz Berlina s legendarnom rok zvezd


Neše nezaboravne priče

Alan Ford - Putovanje raketombroj 82Magnus i BunkerAlan Ford je italijanski strip, koji su stvorili scenarista Lučano Seki (pseudonim Maks Bunker) i crtač Roberto Raviola (pseudonim Magnus). Strip je politička satira koja kao osnovu radnje koristi parodiju na glamurozne tajne agente poput Džejmsa Bonda. Lik Alana Forda Magnus je nacrtao po uzoru na britanskog glumca Pitera O'Tula, dok je u liku Boba Roka dao sopstvenu karikaturu.

Alan Ford - Putovanje raketom

Alan Ford - Putovanje raketom
broj 82
Magnus i Bunker
Alan Ford je italijanski strip, koji su stvorili scenarista Lučano Seki (pseudonim Maks Bunker) i crtač Roberto Raviola (pseudonim Magnus). Strip je politička satira koja kao osnovu radnje koristi parodiju na glamurozne tajne agente poput Džejmsa Bonda. Lik Alana Forda Magnus je nacrtao po uzoru na britanskog glumca Pitera O'Tula, dok je u liku Boba Roka dao sopstvenu karikaturu.


Alan Ford - Putovanje raketom
broj 82
Magnus i Bunker

Živko G. PavlovićStudije o Balkanskim ratovimaKumanovska bitkaOpsada SkadraBitka na BregalnciGodišnjica Nikole ČupićaŽivko Pavlović (Bašin kod Smederevske Palanke, 1/13. mart 1871 — Beograd, 25. april 1938) bio je oficir srpske vojske, divizijski general jugoslovenske vojske, profesor, upravnik Vojne akademije, vojni pisac i akademik. U Vrhovnoj komandi srpske vojske naročito se istakao svojim osmišljenim i zrelim zaključivanjima, čime je stekao naklonost i poverenje načelnika Štaba Vrhovne komande vojvode Radomira Putnika. Pred Prvi balkanski rat izabran je među četvoricom najbližih Putnikovih saradnika i tada je postao šef odseka za izradu naređenja u operativnom odeljenju Vrhovne komande. Od tada je neprestano bio uz starog i oronulog silnim ratovima vojvodu Putnika, sve dok je on bio načelnik Štaba Vrhovne komande i načelnik Glavnog generalštaba. Istakao se kao analitičar događaja vezanih za ratovanja srpske vojske i general (potonji vojvoda) Živojin Mišić ga je veoma cenio. U nekoliko situacija je svojim optimizmom i istrajnošću sokolio članove vrhovne komande pa i samog vojvodu Radomira Putnika. Kao priznat vojni znalac, u novembru i decembru 1912. i januaru 1913. godine učestvovao je kao ekspert naše delegacije u zaključivanju mirovnog sporazuma u Londonu.„Među najboljim našim oficirima jedno od prvih mesta zauzima pukovnik Pavlović. On je učestvovao u stvaranju ratnog plana, pri njegovom izvođenju je bio u Vrhovnoj Komandi; kada je primirje zaključeno određen je za stručnog vojničkog eksperta pri pregovorima u Londonu, a sada, kada su nastavljene ratne operacije pukovnik Živko dobio je jedan od najvažnijih položaja, određen je za načelnika štaba novoformirane srpske armije, koja ima za zadatak da uzme tvrdi grad Skadar na Bojani.”Vojnički je sazreo naročito tokom opsade Skadra krajem 1912. i početkom 1913. godine. Dana 14. januara 1913. unapređen je u čin generalštabnog pukovnika da bi već u februaru bio imenovan za načelnika štaba u Primorskom korpusu. Komandant te celokupne vojske bio je general (budući vojvoda) Petar Bojović.Đeneralštabni pukovnik Živko Pavlović načelnik štaba srpske skadarske armijeU sastavu bila je celokupna crnogorska vojska oko Skadra, dve srpske divizije i veliki deo opsadne artiljerije. Prema planovima koje je izradio Živko, Skadar je mogao da se osvoji za dva sata borbe. U tome ga je sprečila naredba Nikole Pašića, koji je telegrafisao da se obustavi svaki rad. Jula meseca vraćen je ponovo na mesto načelnika Operativnog odeljenja Vrhovne komande. U tom periodu iskazao je svoj sjajan doprinos vojničkog znanja i odlučnosti u planiranju i pobedonosnom završetku Bregalničke bitke zahvaljujući pravovremenom reagovanju kada je na njegov predlog vojvoda Putnik naredio kontraofanzivu. Nakon toga je slao službene dopise u Rusiju (poslaniku Spalajkoviću) i u Francusku. Na ovom položaju od vojvode Putnika dobijao je uvažavanja i priznanja, jer je kao njegov glavni saradnik donosio strategijska dokumenta važna za budućnost celokupne vojske. Čak je vojvoda i urgirao da se na njegov predlog unapredi vanredno u čin generala, međutim Živko je to odbio uz obrazloženje da ne želi da preskače svoje drugove. Nakon završetka Balkanskih ratova vraćen je u Vojnu akademiju na mesto profesora Taktike u periodu ratnog prekida, školske 1913—1914. godine.

Studije o Balkanskim ratovima

Živko G. Pavlović
Studije o Balkanskim ratovima
Kumanovska bitka
Opsada Skadra
Bitka na Bregalnci
Godišnjica Nikole Čupića
Živko Pavlović (Bašin kod Smederevske Palanke, 1/13. mart 1871 — Beograd, 25. april 1938) bio je oficir srpske vojske, divizijski general jugoslovenske vojske, profesor, upravnik Vojne akademije, vojni pisac i akademik.
 U Vrhovnoj komandi srpske vojske naročito se istakao svojim osmišljenim i zrelim zaključivanjima, čime je stekao naklonost i poverenje načelnika Štaba Vrhovne komande vojvode Radomira Putnika. Pred Prvi balkanski rat izabran je među četvoricom najbližih Putnikovih saradnika i tada je postao šef odseka za izradu naređenja u operativnom odeljenju Vrhovne komande. Od tada je neprestano bio uz starog i oronulog silnim ratovima vojvodu Putnika, sve dok je on bio načelnik Štaba Vrhovne komande i načelnik Glavnog generalštaba. Istakao se kao analitičar događaja vezanih za ratovanja srpske vojske i general (potonji vojvoda) Živojin Mišić ga je veoma cenio. U nekoliko situacija je svojim optimizmom i istrajnošću sokolio članove vrhovne komande pa i samog vojvodu Radomira Putnika. Kao priznat vojni znalac, u novembru i decembru 1912. i januaru 1913. godine učestvovao je kao ekspert naše delegacije u zaključivanju mirovnog sporazuma u Londonu.
„Među najboljim našim oficirima jedno od prvih mesta zauzima pukovnik Pavlović. On je učestvovao u stvaranju ratnog plana, pri njegovom izvođenju je bio u Vrhovnoj Komandi; kada je primirje zaključeno određen je za stručnog vojničkog eksperta pri pregovorima u Londonu, a sada, kada su nastavljene ratne operacije pukovnik Živko dobio je jedan od najvažnijih položaja, određen je za načelnika štaba novoformirane srpske armije, koja ima za zadatak da uzme tvrdi grad Skadar na Bojani.”
Vojnički je sazreo naročito tokom opsade Skadra krajem 1912. i početkom 1913. godine. Dana 14. januara 1913. unapređen je u čin generalštabnog pukovnika da bi već u februaru bio imenovan za načelnika štaba u Primorskom korpusu. Komandant te celokupne vojske bio je general (budući vojvoda) Petar Bojović.
Đeneralštabni pukovnik Živko Pavlović načelnik štaba srpske skadarske armije
U sastavu bila je celokupna crnogorska vojska oko Skadra, dve srpske divizije i veliki deo opsadne artiljerije. Prema planovima koje je izradio Živko, Skadar je mogao da se osvoji za dva sata borbe. U tome ga je sprečila naredba Nikole Pašića, koji je telegrafisao da se obustavi svaki rad. Jula meseca vraćen je ponovo na mesto načelnika Operativnog odeljenja Vrhovne komande. U tom periodu iskazao je svoj sjajan doprinos vojničkog znanja i odlučnosti u planiranju i pobedonosnom završetku Bregalničke bitke zahvaljujući pravovremenom reagovanju kada je na njegov predlog vojvoda Putnik naredio kontraofanzivu. Nakon toga je slao službene dopise u Rusiju (poslaniku Spalajkoviću) i u Francusku. Na ovom položaju od vojvode Putnika dobijao je uvažavanja i priznanja, jer je kao njegov glavni saradnik donosio strategijska dokumenta važna za budućnost celokupne vojske. Čak je vojvoda i urgirao da se na njegov predlog unapredi vanredno u čin generala, međutim Živko je to odbio uz obrazloženje da ne želi da preskače svoje drugove. Nakon završetka Balkanskih ratova vraćen je u Vojnu akademiju na mesto profesora Taktike u periodu ratnog prekida, školske 1913—1914. godine.


Živko G. Pavlović
Studije o Balkanskim ratovima
Kumanovska bitka
Opsada Skadra
Bitka na Bregalnci
Godišnjica Nikole Čupića

Đura JakšićJelisaveta - knjeginja crnogorskadrama u pet delovaSrpska književna zadruga 100 - BeogradDramu Jelisaveta, kneginja crnogorska Đura Jakšić napisao je 1868. godine. Nastala je na temelju usmenih pesama o crnogorskim junacima. Jakšić ju je podelio na 5 delova i pretvorio u romantičarsku tragediju o dolasku strankinje na nepoznat teritorij Crne Gore. Tadašnja dramska dela u Srbiji temeljila su se na istorijskim i legendarnim građama. Za sva dela istorija je bila nepresušan izvor tema, zato što su autori težili temama koje će biti prenosive u sadašnje vreme i primenljive građanstvu.

Jelisaveta - knjeginja crnogorska

Đura Jakšić
Jelisaveta - knjeginja crnogorska
drama u pet delova
Srpska književna zadruga 100 - Beograd
Dramu Jelisaveta, kneginja crnogorska Đura Jakšić napisao je 1868. godine. Nastala je na temelju usmenih pesama o crnogorskim junacima. Jakšić ju je podelio na 5 delova i pretvorio u romantičarsku tragediju o dolasku strankinje na nepoznat teritorij Crne Gore. Tadašnja dramska dela u Srbiji temeljila su se na istorijskim i legendarnim građama. Za sva dela istorija je bila nepresušan izvor tema, zato što su autori težili temama koje će biti prenosive u sadašnje vreme i primenljive građanstvu.


Đura Jakšić, Jelisaveta - knjeginja crnogorska, drama u pet delova Srpska književna zadruga 100 - Beograd Crna Gora

Erika JongKako spasiti vlastiti životZabavna biblioteka Grafičkog zavoda HrvatskeUrednik Zvonimir Majdak`Kako spasiti sopstveni zivot` nastavak je `Straha od letenja`. I u ovoj knjizi Erika Jong, bez lažng stida i još otvorenije piše o seksu. Analizra instituciju braka, pokušavajući da reši dilemu, da li je za brak presudna telesna ili duhovna veza. . .Pošteno i žestoko pisanje o donedavnoj tabu temi, provokativni opisi postupaka i stanja junaka, zanimljiva fabula, britki dijalozi i ovaj roman Erike Jong svrstavaju u prvorazredna ostvarenja novije američke književnosti.Erica Jong (New York, 26. 3. 1942.), rođena kao Erica Mann poznata je američka spisateljica.Rođena je kao Erica Mann u Bronxu. Udavala se četiri puta. Njezin je najpoznatiji roman "Strah od letenja" iz 1973. godine. Prozvana je "ženski Henry Miller" zbog načina kako opisuje žensku seksualnost. Propituje službenu verziju događaja 11. rujna 2001..

Kako spasiti vlastiti zivot

Erika Jong
Kako spasiti vlastiti život
Zabavna biblioteka Grafičkog zavoda Hrvatske
Urednik Zvonimir Majdak
`Kako spasiti sopstveni zivot` nastavak je `Straha od letenja`. I u ovoj knjizi Erika Jong, bez lažng stida i još otvorenije piše o seksu. Analizra instituciju braka, pokušavajući da reši dilemu, da li je za brak presudna telesna ili duhovna veza. . .
Pošteno i žestoko pisanje o donedavnoj tabu temi, provokativni opisi postupaka i stanja junaka, zanimljiva fabula, britki dijalozi i ovaj roman Erike Jong svrstavaju u prvorazredna ostvarenja novije američke književnosti.
Erica Jong (New York, 26. 3. 1942.), rođena kao Erica Mann poznata je američka spisateljica.
Rođena je kao Erica Mann u Bronxu. Udavala se četiri puta. Njezin je najpoznatiji roman "Strah od letenja" iz 1973. godine. Prozvana je "ženski Henry Miller" zbog načina kako opisuje žensku seksualnost. Propituje službenu verziju događaja 11. rujna 2001..



Erika Jong
Kako spasiti vlastiti život
Zabavna biblioteka Grafičkog zavoda Hrvatske
Urednik Zvonimir Majdak

Kako spasiti vlastiti život

Istorija naroda Jugoslavije knjiga 1Podnaslov : Knjiga prva - do početka XVI veka ; karteAutor : Grupa autora

Istorija naroda Jugoslavije Knjiga 1

Istorija naroda Jugoslavije knjiga 1
Podnaslov : Knjiga prva - do početka XVI veka ; 
karte
Autor : Grupa autora


Dobrica Ćosić U tuđem veku II Dnevnik 1. januar 2004 - 29. decembar 2010U svojoj testamentarnoj knjizi Dobrica Ćosić, kao značajan svedok epohe, ispisuje burnu i prelomnu istoriju Srbije prve decenije XXI veka. Ovom knjigom Ćosić okončava dnevničke zapise koje je vodio preko šest decenija. Ti zapisi, uz to, prvi put rasvetljavaju Ćosićev intimni doživljaj života, njegov odnos prema porodici, ali i odnos prema samom činu pisanja.Kako se i zašto istorija i dalje poigrava sa Srbijom? Kuda smo se zaputili? Kako smo i zašto izgubili Kosovo? Ovo su samo neka od pitanja koja Ćosić promišlja, pokušavajući da razume i rasvetli ulogu različitih političkih, kulturnih i javnih ličnosti u novoj Srbiji u kontekstu nove geopolitičke podele sveta.„Duboko i lično svedočanstvo o kraju jedne epohe iz pera čoveka koji je podjednako bio i njen svedok i njen tvorac. Ovo delo je amanet koji je ostavio i onima koji su ga poštovali i onima koji su izgradili karijere napadajući ga. Svako od njih će u njemu pronaći baš ono što mu treba.“ Dejan Stojiljković„Zasnovana na tradiciji najboljih pisaca tog žanra, od Tolstojevih dnevnika do Malroovih Antimemoara, ova knjiga je sa osećanjem neizvesnosti i zabrinutosti zagledana u budućnost i predstavlja gorko ali otrežnjujuće svedočanstvo o suštinskim promenama koje su se dogodile u zemlji i u svetu. U njoj Ćosić preispituje brojna pitanja koja su opsedala mnoge pisce i istoričare pre njega, i koja se kreću u krugu neuralgičnih srpskih tema.“ Marko Krstić„Dnevnički zapisi Dobrice Ćosića fasciniraju na jedan nov način: otkrivaju nam, naime, da je Ćosić dvadeset i prvi vek, u koji je kao svedok zakoračio, koji nije literarno obrađivao i koji je doživljavao kao tuđ, ipak razumeo bolje od mnogih koji bi po krštenici trebalo da budu ljudi našeg tužnog stoleća.“ Vladimir Kecmanović

U tudjem veku II

Dobrica Ćosić 
U tuđem veku II Dnevnik 
1. januar 2004 - 29. decembar 2010
U svojoj testamentarnoj knjizi Dobrica Ćosić, kao značajan svedok epohe, ispisuje burnu i prelomnu istoriju Srbije prve decenije XXI veka. Ovom knjigom Ćosić okončava dnevničke zapise koje je vodio preko šest decenija. Ti zapisi, uz to, prvi put rasvetljavaju Ćosićev intimni doživljaj života, njegov odnos prema porodici, ali i odnos prema samom činu pisanja.
Kako se i zašto istorija i dalje poigrava sa Srbijom? Kuda smo se zaputili? Kako smo i zašto izgubili Kosovo? Ovo su samo neka od pitanja koja Ćosić promišlja, pokušavajući da razume i rasvetli ulogu različitih političkih, kulturnih i javnih ličnosti u novoj Srbiji u kontekstu nove geopolitičke podele sveta.
„Duboko i lično svedočanstvo o kraju jedne epohe iz pera čoveka koji je podjednako bio i njen svedok i njen tvorac. Ovo delo je amanet koji je ostavio i onima koji su ga poštovali i onima koji su izgradili karijere napadajući ga. Svako od njih će u njemu pronaći baš ono što mu treba.“ Dejan Stojiljković
„Zasnovana na tradiciji najboljih pisaca tog žanra, od Tolstojevih dnevnika do Malroovih Antimemoara, ova knjiga je sa osećanjem neizvesnosti i zabrinutosti zagledana u budućnost i predstavlja gorko ali otrežnjujuće svedočanstvo o suštinskim promenama koje su se dogodile u zemlji i u svetu. U njoj Ćosić preispituje brojna pitanja koja su opsedala mnoge pisce i istoričare pre njega, i koja se kreću u krugu neuralgičnih srpskih tema.“ Marko Krstić
„Dnevnički zapisi Dobrice Ćosića fasciniraju na jedan nov način: otkrivaju nam, naime, da je Ćosić dvadeset i prvi vek, u koji je kao svedok zakoračio, koji nije literarno obrađivao i koji je doživljavao kao tuđ, ipak razumeo bolje od mnogih koji bi po krštenici trebalo da budu ljudi našeg tužnog stoleća.“ Vladimir Kecmanović


Dobrica Ćosić U tuđem veku II Dnevnik 1. januar 2004 - 29. decembar 2010

Sise: po drugi put među Srbima!

Piše: Igor Đurić

Vreme zlih pastrmki

Dnevnik knjigovođe

Deveti krug svetog kralja