&nbsp;	<a href="https://draft.blogger.com/blog/post/edit/3234423356824166237/5737128569850409100#" rel="noopener noreferrer" target="_blank"><img src="https://blogger.googleusercontent.com/img/a/AVvXsEgBnGoYf4mivupT3dq5jXkuNPB5ftBu4Ir1j6juVN2OZBdJ92x5zrJYFAy7IAlQnJeC1KSejfIMAHKjd7JUsg0MTR4Ezx0_hg1y-kH2o2cK2SoxopBE6qstkz40sj3McMHlRNXAGlAzAKWiHOF8huyWK1MwA8gJAxed_fSVJhIY91xiDLZGS5NTAB-l=w400-h320" height="320" width="400"></a> 		Шалтер је неосвојива тврђава коју Србин већ читав један век безуспешно опседа али никако да је заузме. Није ни чудо: реч је немачког порекла и значи "бројач". А, са Немцима никад нисмо стајали добро.	Србин је срушио читаве империје и царства али не може да сруши шалтер. Србину је лакше голим грудима ићи на бодљикаву жицу или у јуришу освајати непријатељске ровове него да победи шалтер и неумољиве браниоце са друге стране пулта.	Пред најгорим непријатељима и свирепим окупаторима Србин је поносит и дрчан – испред шалтера је мањи од маковог зрна.	Србин се ничега не боји, осим Бога и шалтера. Иако се боји Бога, Србин му се ретко клања, још ређе иде у цркву а почесто зна и да опсује истог, док се испред шалтера редовно савија и клања, удара челом о под а о псовању нема ни говора.	Шалтер често изгледа безазлено: стакло, компјутер, деловодници и папири, печати и штамбиљи, бурек на столу. Рек'о би човек: ништа посебно. Али, оног тренутка када покушате гласом и молбом да доспете до друге стране истог, схватите да сте пробудили звер и увиђате непремостивост и неосвојивост шалтера.	Ништа у Србији очигледније не осликава моћ државе или појединца, снагу дубоке државе и бирократије, као што то чини шалтер. Из тог отвора на стаклу се попут кафанског шубера (шибера) често, сервирана, послужује наша судбина.	Остала је мистерија и тајна од настанка света до дана данашњег: ко командује и шефује онима који раде на шалтерима. Ко су ти полубогови, какве су то величине које су успеле да буду изнад њих?! То ће се, можда, једнога дана и сазнати када се отворе архиви Ватикана и пронађе Златни грал.	Шалтер има своје законитости и неписана правила?	Прво и основно: шалтер се не придржава закона и писаних правила.	Шалтер не смете вређати и провоцирати реченицом: „Само нешто да питам?!“. (Полако, господине, сви би овде нешто да питају). Поготову се не смете позивате на препоруке других шалтера, типа: „Речено ми је да то треба овде да завршим“. (Е, па тај што вам је то рекао, он нека вам и заврши, и потврду и ђунту са ситним нутом). Или: „То ми је неопходно за данас“. (Шта све мени треба, па ништа: млатим се по цео дан са таквима као што си ти). „Да сте јуче радили не бих морао данас да долазим“. (Да моја тетка има муда била би ми теча). "Имам проблем...". (Ниси ми ти једини, имам и ја својих проблема).	Шалтеру не смете приступити усправно већ искључиво погурено и молећиво. Као прво, ако сте усправни друга страна вас ништа неће чути јер је рупа на шалтеру тако подешена да јој можете приступити само пузећи; као друго, исказујете непоштовање јер шалтер није направљен за усправне људе као што ни они са друге стране не желе са таквима да имају посла.	<a href="https://draft.blogger.com/blog/post/edit/3234423356824166237/5737128569850409100#" rel="noopener noreferrer" target="_blank"><img src="https://blogger.googleusercontent.com/img/a/AVvXsEjYUN850EjW9rvHtw1BMlbyJpSa-XQ-xgY2-QOBc8Ccuk_W3C3fIuHdyGAzyk0zJ1OW6blWqD1tjEd-7isUHLqVLScY8-KPv6PPIlol7Najjh259jNtTUWj6xSmSTAR7jvwTXepdelptijmIF3YEpNf3eG9gQe4NGH0NLN38z8wnTEUgDHy9wUZV-o_=s16000"></a> 	Шалтер је реч мушког рода али је искључиво женска работа. Златно доба политичке и родне равноправности изнедрило је именицу која се не може превести за потребе мушког рода: шалтеруша!	Имати неког свог са друге стране шалтера исто је као и пронаћи место где се дуга рађа или завршава. За тако нешто се уговор потписује властитом крвљу и кошта као и сви такви уговори: продајом душе.	Са шалтером све почиње али се ту никада и ништа не завршава. Шалтер није крај – шалтер је почетак краја. Испред шалтера треба оставити сваку наду, изнад шалтера треба ставити натпис како „рад ослобађа“, ту не помаже чак ни сребрњак намењен Хаду. Шалтер је место које дели земаљски од оностраног живота, то је портал из којег се прелази из једне димензије у другу, он је временска машина, времеплов који вас неће одвести ни у прошлост, ни у будућност, већ ће вас вечно оставити у садашњости. Пред шалтером још нико и никад није успео да прешалтује у већу брзину.	Шалтер није улазак у пакао – то је чистилиште. После шалтера „ни пакао вам неће тешко пасти“.	Испред шалтера мрзите чак и своје сапатнике, оне који чекају са вама, јер да њих није у толиком броју можда особа са друге стране не би била толико нервозна и љута. (Склоните се са шалтера, господине, људи чекају иза вас, задржавате ред, у реду, жалите се где хоћете, само се склоните).	Испред шалтера ће те се сетити и када сте мајку први пут угризли за сису. У секунди ће вам пролетети цео живот испред очију. Ту ће те схватити суштину живота за којом су трагали филозофи од Сократа до Жике Обретковића.	Чак ни златна рибица не испуњава жеље везане за шалтере.	Чак ни у порнићу на шалтеру не можете завршити посао.	Због једне грешке на шалтеру, у решењу о здравственој исправности бабе, пермутовано је слово Д у речи „поједе“ у слово Б, вук из бајке о Црвенкапи није појео бабу већ јој је учинио других триста чуда, због чега је баба, додуше, била задовољна али вук и дан данас мора да посећује психијатра.	Многим мушкарцима се огади халтер кад помисле на шалтер.	Шалтер, у суштини, представља границу између успешних и неуспешних људи (по мерилима времена). Они који су успели по важећем систему вредности никада не стоје испред шалтера. То је место резервисано само за фукару. Чим сте испред шалтера нисте човек – па се према томе управљају и они са друге стране шалтера.	Уколико вам се некада учини да сте из борбе са шалтером изашли као победник: грдно се варате! То се само шалтер игра са вама, попут дивље звери која неће одмах да зада смртоносни ударац плену, него се прво мало поиграва с њиме. Чим му игра досади бићете немилосрдно усмрћени. Већ на другом шалтеру бићете обавештени да то што сте добили на оном претходном не вреди ништа, или има грешку, те да морате поново мечки на рупу.	Највећа снага шалтера лежи у његовој апсурдности: на њему се никада не завршавају послови због којих је отворен и због чега постоји. Поред тога, снагу и јачину му дају незаконитост његових закона. Колико год мислили да сте у праву шалтер нађе начина да вас убеди у супротно својим стаменим игнорисањем закона и прописа. За највеће богохуљење и јерес испред шалтера сматра се позивање на законе и прописе. Јер, да је некоме стало до процедуре и свега тога, тај онда не би ни отварао шалтере.	<a href="https://draft.blogger.com/blog/post/edit/3234423356824166237/5737128569850409100#" rel="noopener noreferrer" target="_blank"><img src="https://blogger.googleusercontent.com/img/a/AVvXsEg--bDd_d3UMBB4WhTk2WpJeYg69VW2NpKM0OARmYKPQYkmCUjoU6aIMxZG6f0GM6Ut2aZEOfuOi82-c_QqZCVpK8JS7oeKelKFLzzc857Te5GKunfJgkZk0A1zDlJu92SmyMr03N0cbHBLZltVIklZ4vkinzCeei48rqr15c43ifUmgytT-GzatTQm=s320" height="254" width="320"></a> 	Да је шалтер постојао у време Херакла то би био његов тринаести задатак, (Кербер би му наспрам тога изгледао као мала маца) којег он не би могао да изврши и тако би пао читав мит о његовој снази и непобедивости. Јер, увек би му фалио некакав потпис, папир или печат.	Да је Троја била опасана шалтерима, уместо зидинама, никада не би била освојена а Тројански коњ би био одбијен за пролазак кроз капију града јер није имао уверење о техничком прегледу не старије од шест месеци, лекарско уверење о вакцинацији и потврду да није осуђиван не старију од 24 сата. Најзад, ни Парис не би отео Хелену без оверене потврде да је намирио порез и да се против њега не води судски поступак.	Испред шалтера не помаже ни лепота, ни памет, ни снага, ни право, осим добре везе (пакт са ђаволом). Поред тога, раде радњу и кесе разних боја у којима су скупоцена пића и чоколаде. На шалтерима ниже категорије још се може проћи са кафом, ратлуком и газираним соком. Међутим, све то ништа не гарантује, већ ваш успех зависи искључиво од расположења поменуте шалтеруше. То је као кад у цркви палите свеће – није гарантовано да ће вам се молитве услишити али је пожељно све то учинити да би се макар разматрале и не би у старту одбиле због процедуралне греше. (Е, па, не може то овако, па где вам је образац МК9СМ123 у три примерка? Па не може без тога. Извадите то у канцеларији број 4, па се вратите).	Највећа милост коју можете добити од шалтера јесте могућност да останете непримећени у своме безначају после изговорене реченице: „Дођите следеће недеље“. Тиме вам се јасно шаље порука да није све изгубљено за вас и да нека нада постоји чим нисте озбиљно схваћени одмах одбијени.	Пут до гробља поплочан је неоснованим веровањима да нису сви шалтери исти и да је неко некада завршио посао због којега је био на шалтеру. Урбана легенда говори да је постојао неки Радослав Раде Опанак из Власотинца који је успео да два пута у животу добије исправну потврду за дечији додатак са шалтера намењеног томе. Међутим, кад у Власотинцу питаш за њега: нико га се не сећа и није познавао лично, већ искључиво по причи, мада говоре да је надимак добио јер је излизао силне опанке остварујући поменути подвиг.	Добра страна шалтера је у томе што после првог сусрета са њиме постајете имуни на њега – увек ће вас угрожавати али вас никада неће убити. Додуше, кад умрете неће успети да добијете потврду о смрти. Оно, укорени вам се и страх – кога су змије уједале тај се и гуштера плаши. Најзад, чак и да смрт тражите испред шалтера нећете је добити уколико немате добру везу или плави коверат.	Није промаја највећи српски непријатељ – шалтер је.	Не отимају нам Косово и Метохију Шиптари и НАТО већ вашингтонски и бриселски шалтери.	Не убија нас корона већ чекање пред шалтерима заједно са вирусима (ни они не могу да пређу на другу страну).	Сизиф, Тантал, Прометеј, Шалтер!	Свако носи свој крст на плећима и стоји испред свог шалтера судбине. А, тамо, са друге стране обично стоји на столу један штамбиљ који вам може променити све а никада то не учини јер се особа која треба да га подигне, умочи у јастуче и утисне на папир никада не врати на време са паузе а и када дође, прошло је радно време: закаснили сте.

 	


	
	Шалтер је неосвојива тврђава коју Србин већ читав један век безуспешно опседа али никако да је заузме. Није ни чудо: реч је немачког порекла и значи "бројач". А, са Немцима никад нисмо стајали добро.
	Србин је срушио читаве империје и царства али не може да сруши шалтер. Србину је лакше голим грудима ићи на бодљикаву жицу или у јуришу освајати непријатељске ровове него да победи шалтер и неумољиве браниоце са друге стране пулта.
	Пред најгорим непријатељима и свирепим окупаторима Србин је поносит и дрчан – испред шалтера је мањи од маковог зрна.
	Србин се ничега не боји, осим Бога и шалтера. Иако се боји Бога, Србин му се ретко клања, још ређе иде у цркву а почесто зна и да опсује истог, док се испред шалтера редовно савија и клања, удара челом о под а о псовању нема ни говора.
	Шалтер често изгледа безазлено: стакло, компјутер, деловодници и папири, печати и штамбиљи, бурек на столу. Рек'о би човек: ништа посебно. Али, оног тренутка када покушате гласом и молбом да доспете до друге стране истог, схватите да сте пробудили звер и увиђате непремостивост и неосвојивост шалтера.
	Ништа у Србији очигледније не осликава моћ државе или појединца, снагу дубоке државе и бирократије, као што то чини шалтер. Из тог отвора на стаклу се попут кафанског шубера (шибера) често, сервирана, послужује наша судбина.
	Остала је мистерија и тајна од настанка света до дана данашњег: ко командује и шефује онима који раде на шалтерима. Ко су ти полубогови, какве су то величине које су успеле да буду изнад њих?! То ће се, можда, једнога дана и сазнати када се отворе архиви Ватикана и пронађе Златни грал.
	Шалтер има своје законитости и неписана правила?
	Прво и основно: шалтер се не придржава закона и писаних правила.
	Шалтер не смете вређати и провоцирати реченицом: „Само нешто да питам?!“. (Полако, господине, сви би овде нешто да питају). Поготову се не смете позивате на препоруке других шалтера, типа: „Речено ми је да то треба овде да завршим“. (Е, па тај што вам је то рекао, он нека вам и заврши, и потврду и ђунту са ситним нутом). Или: „То ми је неопходно за данас“. (Шта све мени треба, па ништа: млатим се по цео дан са таквима као што си ти). „Да сте јуче радили не бих морао данас да долазим“. (Да моја тетка има муда била би ми теча). "Имам проблем...". (Ниси ми ти једини, имам и ја својих проблема).
	Шалтеру не смете приступити усправно већ искључиво погурено и молећиво. Као прво, ако сте усправни друга страна вас ништа неће чути јер је рупа на шалтеру тако подешена да јој можете приступити само пузећи; као друго, исказујете непоштовање јер шалтер није направљен за усправне људе као што ни они са друге стране не желе са таквима да имају посла.
	


	Шалтер је реч мушког рода али је искључиво женска работа. Златно доба политичке и родне равноправности изнедрило је именицу која се не може превести за потребе мушког рода: шалтеруша!
	Имати неког свог са друге стране шалтера исто је као и пронаћи место где се дуга рађа или завршава. За тако нешто се уговор потписује властитом крвљу и кошта као и сви такви уговори: продајом душе.
	Са шалтером све почиње али се ту никада и ништа не завршава. Шалтер није крај – шалтер је почетак краја. Испред шалтера треба оставити сваку наду, изнад шалтера треба ставити натпис како „рад ослобађа“, ту не помаже чак ни сребрњак намењен Хаду. Шалтер је место које дели земаљски од оностраног живота, то је портал из којег се прелази из једне димензије у другу, он је временска машина, времеплов који вас неће одвести ни у прошлост, ни у будућност, већ ће вас вечно оставити у садашњости. Пред шалтером још нико и никад није успео да прешалтује у већу брзину.
	Шалтер није улазак у пакао – то је чистилиште. После шалтера „ни пакао вам неће тешко пасти“.
	Испред шалтера мрзите чак и своје сапатнике, оне који чекају са вама, јер да њих није у толиком броју можда особа са друге стране не би била толико нервозна и љута. (Склоните се са шалтера, господине, људи чекају иза вас, задржавате ред, у реду, жалите се где хоћете, само се склоните).
	Испред шалтера ће те се сетити и када сте мајку први пут угризли за сису. У секунди ће вам пролетети цео живот испред очију. Ту ће те схватити суштину живота за којом су трагали филозофи од Сократа до Жике Обретковића.
	Чак ни златна рибица не испуњава жеље везане за шалтере.
	Чак ни у порнићу на шалтеру не можете завршити посао.
	Због једне грешке на шалтеру, у решењу о здравственој исправности бабе, пермутовано је слово Д у речи „поједе“ у слово Б, вук из бајке о Црвенкапи није појео бабу већ јој је учинио других триста чуда, због чега је баба, додуше, била задовољна али вук и дан данас мора да посећује психијатра.
	Многим мушкарцима се огади халтер кад помисле на шалтер.
	Шалтер, у суштини, представља границу између успешних и неуспешних људи (по мерилима времена). Они који су успели по важећем систему вредности никада не стоје испред шалтера. То је место резервисано само за фукару. Чим сте испред шалтера нисте човек – па се према томе управљају и они са друге стране шалтера.
	Уколико вам се некада учини да сте из борбе са шалтером изашли као победник: грдно се варате! То се само шалтер игра са вама, попут дивље звери која неће одмах да зада смртоносни ударац плену, него се прво мало поиграва с њиме. Чим му игра досади бићете немилосрдно усмрћени. Већ на другом шалтеру бићете обавештени да то што сте добили на оном претходном не вреди ништа, или има грешку, те да морате поново мечки на рупу.
	Највећа снага шалтера лежи у његовој апсурдности: на њему се никада не завршавају послови због којих је отворен и због чега постоји. Поред тога, снагу и јачину му дају незаконитост његових закона. Колико год мислили да сте у праву шалтер нађе начина да вас убеди у супротно својим стаменим игнорисањем закона и прописа. За највеће богохуљење и јерес испред шалтера сматра се позивање на законе и прописе. Јер, да је некоме стало до процедуре и свега тога, тај онда не би ни отварао шалтере.
	


	Да је шалтер постојао у време Херакла то би био његов тринаести задатак, (Кербер би му наспрам тога изгледао као мала маца) којег он не би могао да изврши и тако би пао читав мит о његовој снази и непобедивости. Јер, увек би му фалио некакав потпис, папир или печат.
	Да је Троја била опасана шалтерима, уместо зидинама, никада не би била освојена а Тројански коњ би био одбијен за пролазак кроз капију града јер није имао уверење о техничком прегледу не старије од шест месеци, лекарско уверење о вакцинацији и потврду да није осуђиван не старију од 24 сата. Најзад, ни Парис не би отео Хелену без оверене потврде да је намирио порез и да се против њега не води судски поступак.
	Испред шалтера не помаже ни лепота, ни памет, ни снага, ни право, осим добре везе (пакт са ђаволом). Поред тога, раде радњу и кесе разних боја у којима су скупоцена пића и чоколаде. На шалтерима ниже категорије још се може проћи са кафом, ратлуком и газираним соком. Међутим, све то ништа не гарантује, већ ваш успех зависи искључиво од расположења поменуте шалтеруше. То је као кад у цркви палите свеће – није гарантовано да ће вам се молитве услишити али је пожељно све то учинити да би се макар разматрале и не би у старту одбиле због процедуралне греше. (Е, па, не може то овако, па где вам је образац МК9СМ123 у три примерка? Па не може без тога. Извадите то у канцеларији број 4, па се вратите).
	Највећа милост коју можете добити од шалтера јесте могућност да останете непримећени у своме безначају после изговорене реченице: „Дођите следеће недеље“. Тиме вам се јасно шаље порука да није све изгубљено за вас и да нека нада постоји чим нисте озбиљно схваћени одмах одбијени.
	Пут до гробља поплочан је неоснованим веровањима да нису сви шалтери исти и да је неко некада завршио посао због којега је био на шалтеру. Урбана легенда говори да је постојао неки Радослав Раде Опанак из Власотинца који је успео да два пута у животу добије исправну потврду за дечији додатак са шалтера намењеног томе. Међутим, кад у Власотинцу питаш за њега: нико га се не сећа и није познавао лично, већ искључиво по причи, мада говоре да је надимак добио јер је излизао силне опанке остварујући поменути подвиг.
	Добра страна шалтера је у томе што после првог сусрета са њиме постајете имуни на њега – увек ће вас угрожавати али вас никада неће убити. Додуше, кад умрете неће успети да добијете потврду о смрти. Оно, укорени вам се и страх – кога су змије уједале тај се и гуштера плаши. Најзад, чак и да смрт тражите испред шалтера нећете је добити уколико немате добру везу или плави коверат.
	Није промаја највећи српски непријатељ – шалтер је.
	Не отимају нам Косово и Метохију Шиптари и НАТО већ вашингтонски и бриселски шалтери.
	Не убија нас корона већ чекање пред шалтерима заједно са вирусима (ни они не могу да пређу на другу страну).
	Сизиф, Тантал, Прометеј, Шалтер!
	Свако носи свој крст на плећима и стоји испред свог шалтера судбине. А, тамо, са друге стране обично стоји на столу један штамбиљ који вам може променити све а никада то не учини јер се особа која треба да га подигне, умочи у јастуче и утисне на папир никада не врати на време са паузе а и када дође, прошло је радно време: закаснили сте.



SALTER - NAJVECI SRPSKI NEPRIJATELJ!

Igor Đurić, srpski pisac, rođen 1968. godine u Istoku, Metohija!
Igor Đurić, serbian writer, born in 1968 in Istok, Metohija!

ŠALTER - NAJVEĆI SRPSKI NEPRIJATELJ!

National Geographic Srbijanovembar 2021NACIONALNA GEOGRAFIJA NOVEMBAR 2021tema100 cuda arheologije

National Geographic Srbija

National Geographic Srbija
novembar 2021
NACIONALNA GEOGRAFIJA NOVEMBAR 2021
tema100 cuda arheologije


Književni arhiv SKZ 1892-1970Svetlana StipčevičSVETLANA STIPČEVIĆ – KNJIŽEVNI ARHIV SRPSKE KNJIŽEVNE ZADRUGE 1892-1970KOLO LXXV KNJIGA 501, Prepiska sa piscima, Prepiska sa ustanovama, Zapisnici Upravnog odbora i Književnog odseka SKZ, Proslave, Godišnjice, Skupština SKZ, Index nominum, Ćirilica, 564 str mg

Knjizevni arhiv SKZ 1892-1970

Književni arhiv SKZ 1892-1970
Svetlana Stipčevič
SVETLANA STIPČEVIĆ – KNJIŽEVNI ARHIV SRPSKE KNJIŽEVNE ZADRUGE 1892-1970
KOLO LXXV KNJIGA 501, Prepiska sa piscima, Prepiska sa ustanovama, Zapisnici Upravnog odbora i Književnog odseka SKZ, Proslave, Godišnjice, Skupština SKZ, Index nominum, Ćirilica, 564 str mg


Književni arhiv SKZ 1892-1970
Svetlana Stipčevič
KOLO LXXV KNJIGA 501
Prepiska sa piscima, Prepiska sa ustanovama, Zapisnici Upravnog odbora 

Književni arhiv SKZ 1892-1970

Preveo sa ruskog Mileta JakšićOmot i vinjete uradio Mirko RačkiCitati i misli koje je zapisivao Lav Tolstoj, knjige koje je čitao, analize pročitanog i mudre misli koje je podvlačio.*Misli skupljene ovde, pripadaju najraznovrsnijim autorima, počevši od bramanske, konfuciske, budiske literature, pa do evanđelja, apostolskih poslanica i mnogih, mnogih, kako drevnih tako i novih mislilaca. Većina tih misli, kako pri prevođenju tako pri preradama, toliko su izmenjene da ja smatram nezgodnim potpisivati ih imenima njihovih autora. Najbolje od tih nepotpisanih misli ne pripadaju meni nego najvećim mudracima sveta. Lav Tolstoj

Put u zivot - Zbornik mudrosti

Preveo sa ruskog Mileta Jakšić
Omot i vinjete uradio Mirko Rački
Citati i misli koje je zapisivao Lav Tolstoj, knjige koje je čitao, analize pročitanog i mudre misli koje je podvlačio.
*
Misli skupljene ovde, pripadaju najraznovrsnijim autorima, počevši od bramanske, konfuciske, budiske literature, pa do evanđelja, apostolskih poslanica i mnogih, mnogih, kako drevnih tako i novih mislilaca. Većina tih misli, kako pri prevođenju tako pri preradama, toliko su izmenjene da ja smatram nezgodnim potpisivati ih imenima njihovih autora. Najbolje od tih nepotpisanih misli ne pripadaju meni nego najvećim mudracima sveta. Lav Tolstoj




Lav Tolstoj Ruska književnost Preveo sa ruskog Mileta Jakšić Omot i vinjete uradio Mirko Rački Citati i misli koje je zapisivao Lav Tolstoj

Put u život - Zbornik mudrosti

Miloš CrnjanskiRoman o LondonuRoman o Londonu je istorijski roman srpskog književnika Miloša Crnjanskog, prvi put objavljen 1971. godine u izdanju Nolita.„Roman sam pisao u Finčliju, u predgrađu Londona 1946-47. Kada sam sa svojom ženom bio vrlo blizu samoubistva.“ Miloš CrnjanskiCrnjanski je Roman o Londonu pisao u vreme kada je kao emigrant živeo u Londonu, u vrlo nezavidnoj materijalnoj situaciji. Zbog toga mnogi ocenjuju da je roman jednim delom i autobiografsko delo. Roman je 1971. godine nagrađen NIN-ovom nagradom.Pričom o sudbini ruskog emigranta i njegove žene u Londonu posle Drugog svetskog rata Crnjanski je uspostavio roman savremen onoliko koliko je aktuelno prinudno izmeštanje čoveka iz postojanja u kojem je ukorenjen.Rjepnin i njegova supruga tumaraju gradom koji ih ne poznaje, pokušavaju da postoje u beznađu nepripadanja. A već na počeku njihove priče, pod žrvnjem svesti o tome šta znači ne biti niko, ukazuje se jezovit Rjepninov put ka izlazu iz očaja. Njegova neumitnost odrediće tok ovog epohalnog romana, opominjući modernog čoveka na njegovu sopstvenu bezdomnost u komešanju savremenog doba.

Roman o Londonu

Miloš Crnjanski
Roman o Londonu
Roman o Londonu je istorijski roman srpskog književnika Miloša Crnjanskog, prvi put objavljen 1971. godine u izdanju Nolita.
„Roman sam pisao u Finčliju, u predgrađu Londona 1946-47. Kada sam sa svojom ženom bio vrlo blizu samoubistva.“ Miloš Crnjanski
Crnjanski je Roman o Londonu pisao u vreme kada je kao emigrant živeo u Londonu, u vrlo nezavidnoj materijalnoj situaciji. Zbog toga mnogi ocenjuju da je roman jednim delom i autobiografsko delo. Roman je 1971. godine nagrađen NIN-ovom nagradom.
Pričom o sudbini ruskog emigranta i njegove žene u Londonu posle Drugog svetskog rata Crnjanski je uspostavio roman savremen onoliko koliko je aktuelno prinudno izmeštanje čoveka iz postojanja u kojem je ukorenjen.
Rjepnin i njegova supruga tumaraju gradom koji ih ne poznaje, pokušavaju da postoje u beznađu nepripadanja. A već na počeku njihove priče, pod žrvnjem svesti o tome šta znači ne biti niko, ukazuje se jezovit Rjepninov put ka izlazu iz očaja. Njegova neumitnost odrediće tok ovog epohalnog romana, opominjući modernog čoveka na njegovu sopstvenu bezdomnost u komešanju savremenog doba.


Miloš Crnjanski
Roman o Londonu
Miloš Crnjanski bio je srpski književnik, novinar, prevodilac, kritičar i diplomata. 

Stevan JakovljevićSmena generacijaRoman obuhvata razdoblje između 1922. i 1938. godine i prati tri generacije jedne beogradske porodice kao i društvo tog vremena. U romanu se raspravlja o mnogim problemima koji se odnose na „beogradsku čaršiju“ , administrativni aparat, korupciju, upravu grada Beograda, studente, njihove borbe protiv vladajućih režima, mučenja u zloglasnoj „Glavnjači“, masone, religioznu istočnjačku sektu Bahaulah, koja je bila počela zahvatati i naše ljude, naročito intelektualne krugove beogradskog društva, pojavu komunizma ….Kada se 1940. godine pojavio roman Stevana Jakovljevića pod ovim nazivom izazvao je veliko interesovanje u široj javnosti. Sam autor je bio rektor Beogradskog univerziteta (1945- 1950) i posle veoma čitane "Srpske trilogije" (1937) ovo je bio podsticaj za razmišljanje o prošlosti i sadašnjosti.Oficir u Prvom svetskom ratu, u Drugom je proveo u zarobljeničkim logorima Italije i Nemačke. Njegovo životno iskustvo bilo je prepuno pouka za mlađe generacije, ali je malo njih razmišljalo koliko jedno književno delo može biti stvarna slika života! Smena generacija se manifestuje u svim oblastima: to je prirodan proces koji je nekad lagan i bez ikakvih konflikata, a nekad buran i rušilački!

Smena generacija

Stevan Jakovljević
Smena generacija
Roman obuhvata razdoblje između 1922. i 1938. godine i prati tri generacije jedne beogradske porodice kao i društvo tog vremena. U romanu se raspravlja o mnogim problemima koji se odnose na „beogradsku čaršiju“ , administrativni aparat, korupciju, upravu grada Beograda, studente, njihove borbe protiv vladajućih režima, mučenja u zloglasnoj „Glavnjači“, masone, religioznu istočnjačku sektu Bahaulah, koja je bila počela zahvatati i naše ljude, naročito intelektualne krugove beogradskog društva, pojavu komunizma ….
Kada se 1940. godine pojavio roman Stevana Jakovljevića pod ovim nazivom izazvao je veliko interesovanje u široj javnosti. Sam autor je bio rektor Beogradskog univerziteta (1945- 1950) i posle veoma čitane "Srpske trilogije" (1937) ovo je bio podsticaj za razmišljanje o prošlosti i sadašnjosti.Oficir u Prvom svetskom ratu, u Drugom je proveo u zarobljeničkim logorima Italije i Nemačke. Njegovo životno iskustvo bilo je prepuno pouka za mlađe generacije, ali je malo njih razmišljalo koliko jedno književno delo može biti stvarna slika života! Smena generacija se manifestuje u svim oblastima: to je prirodan proces koji je nekad lagan i bez ikakvih konflikata, a nekad buran i rušilački!


Stevan Jakovljević
Smena generacija, Roman obuhvata razdoblje između 1922. i 1938. godine.

Borisav Čeliković Naselja srpskih zemaljaNaselja srpskih zemalja, prva knjiga edicije „Koreni“, koju je, u saradnji sa Srpskom akademijom nauka i umetnosti pokrenuo Službeni glasnik, posvećena je delu Jovana Cvijića, oca srpske antropogeografije.saizdavaštvo sa SANU, drugo izdanje, 2022, 16,5 h 23,4 cm, 812 str., tvrdi povez, ćirilica,U Čelikovićev izbor uvršten je i Cvijićev izveštaj Srpskoj kraljevskoj akademiji iz 1906. godine, sa pregledom rezultata rada na projektu i problema sa kojima se susreću njegovi saradnici, kao i etnografska studija „Uputstva za istraživanje naroda i narodnog života“ Cvijićevog učenika i najbližeg saradnika Jovana Erdeljanovića.Među velikim brojem članaka napisanih o Cvijićevim antropogeografskim radovima, Čeliković je izdvojio „Cvijićevu antropogeografsku školu“ Milenka S. Filipovića i „Rad Jovana Cvijića na proučavanju etnopsihičkih osobina Srbije“ Petra Vlahovića.S A D R Ž A J:- Antropogeografski problemi Balkanskoga poluostrva (Jovan Cvijić)- Prilozi za studiju antropogeografski problemi Balkanskog poluostrva (Jovan Cvijić)- Metanastazička kretanja, njihovi uzroci i posledice (Jovan Cvijić)- Psihičke osobine Južnih Slovena (Jovan Cvijić)- Naselja srpskih zemalja (Jovan Cvijić)- Uputstva za ispitivanje naroda i narodnog života (Jovan Erdeljanović)- Cvijićeva antropogeografska škola (Milenko S. Filipović)- Rad Jovana Cvijića na proučavanju etnopsihičkih osobina stanovništva Srbije (Petar Vlahović)- Bibliografija srpskog etnografskog zbornika (Borisav Čeliković)

Naselja srpskih zemalja

Borisav Čeliković Naselja srpskih zemalja
Naselja srpskih zemalja, prva knjiga edicije „Koreni“, koju je, u saradnji sa Srpskom akademijom nauka i umetnosti pokrenuo Službeni glasnik, posvećena je delu Jovana Cvijića, oca srpske antropogeografije.
saizdavaštvo sa SANU, drugo izdanje, 2022, 16,5 h 23,4 cm, 812 str., tvrdi povez, ćirilica,
U Čelikovićev izbor uvršten je i Cvijićev izveštaj Srpskoj kraljevskoj akademiji iz 1906. godine, sa pregledom rezultata rada na projektu i problema sa kojima se susreću njegovi saradnici, kao i etnografska studija „Uputstva za istraživanje naroda i narodnog života“ Cvijićevog učenika i najbližeg saradnika Jovana Erdeljanovića.
Među velikim brojem članaka napisanih o Cvijićevim antropogeografskim radovima, Čeliković je izdvojio „Cvijićevu antropogeografsku školu“ Milenka S. Filipovića i „Rad Jovana Cvijića na proučavanju etnopsihičkih osobina Srbije“ Petra Vlahovića.
S A D R Ž A J:
- Antropogeografski problemi Balkanskoga poluostrva (Jovan Cvijić)
- Prilozi za studiju antropogeografski problemi Balkanskog poluostrva (Jovan Cvijić)
- Metanastazička kretanja, njihovi uzroci i posledice (Jovan Cvijić)
- Psihičke osobine Južnih Slovena (Jovan Cvijić)
- Naselja srpskih zemalja (Jovan Cvijić)
- Uputstva za ispitivanje naroda i narodnog života (Jovan Erdeljanović)
- Cvijićeva antropogeografska škola (Milenko S. Filipović)
- Rad Jovana Cvijića na proučavanju etnopsihičkih osobina stanovništva Srbije (Petar Vlahović)
- Bibliografija srpskog etnografskog zbornika (Borisav Čeliković)


Borisav Čeliković Naselja srpskih zemalja Jovan Cvijić Jovan Erdeljanović Milneko S. Filipović Petar Vlahović

Alan Ford - Dan veštica, BROJ 18, Izdavač: Color MediaGodina izdavanja: 2006Serijal: Alan FordScenario: Max BunkerCrtež: MagnusNaslovna strana: MagnusOriginalni naslov: Il giorno della befanaBroj originalne edicije 31Edicija: Specijalni brojFormat: 124 x 176 mmPovez: Meki povezBroj strana: 120Boja: Crno-beloBroj Jedan šalje članove grupe TNT u mesto pod nazivom "Odmagli što prije" sa zadatkom da pronađu i spreče grupu zaverenika koji imaju nameru da izvedu državni udar u SAD.

Alan Ford - Dan vestica

Alan Ford - Dan veštica, BROJ 18, 
Izdavač: Color Media
Godina izdavanja: 2006
Serijal: Alan Ford
Scenario: Max Bunker
Crtež: Magnus
Naslovna strana: Magnus
Originalni naslov: Il giorno della befana
Broj originalne edicije 31
Edicija: Specijalni broj
Format: 124 x 176 mm
Povez: Meki povez
Broj strana: 120
Boja: Crno-belo
Broj Jedan šalje članove grupe TNT u mesto pod nazivom "Odmagli što prije" sa zadatkom da pronađu i spreče grupu zaverenika koji imaju nameru da izvedu državni udar u SAD.


Alan Ford - Dan veštica, BROJ 18, Broj Jedan šalje članove grupe TNT u mesto pod nazivom "Odmagli što prije" 

ŠALTER - NAJVEĆI SRPSKI NEPRIJATELJ!

Igor Đurić

Vreme zlih pastrmki

Dnevnik knjigovođe

Deveti krug svetog kralja