&nbsp;	<a href="https://draft.blogger.com/blog/post/edit/3234423356824166237/5737128569850409100#" rel="noopener noreferrer" target="_blank"><img src="https://blogger.googleusercontent.com/img/a/AVvXsEgBnGoYf4mivupT3dq5jXkuNPB5ftBu4Ir1j6juVN2OZBdJ92x5zrJYFAy7IAlQnJeC1KSejfIMAHKjd7JUsg0MTR4Ezx0_hg1y-kH2o2cK2SoxopBE6qstkz40sj3McMHlRNXAGlAzAKWiHOF8huyWK1MwA8gJAxed_fSVJhIY91xiDLZGS5NTAB-l=w400-h320" height="320" width="400"></a> 		Шалтер је неосвојива тврђава коју Србин већ читав један век безуспешно опседа али никако да је заузме. Није ни чудо: реч је немачког порекла и значи "бројач". А, са Немцима никад нисмо стајали добро.	Србин је срушио читаве империје и царства али не може да сруши шалтер. Србину је лакше голим грудима ићи на бодљикаву жицу или у јуришу освајати непријатељске ровове него да победи шалтер и неумољиве браниоце са друге стране пулта.	Пред најгорим непријатељима и свирепим окупаторима Србин је поносит и дрчан – испред шалтера је мањи од маковог зрна.	Србин се ничега не боји, осим Бога и шалтера. Иако се боји Бога, Србин му се ретко клања, још ређе иде у цркву а почесто зна и да опсује истог, док се испред шалтера редовно савија и клања, удара челом о под а о псовању нема ни говора.	Шалтер често изгледа безазлено: стакло, компјутер, деловодници и папири, печати и штамбиљи, бурек на столу. Рек'о би човек: ништа посебно. Али, оног тренутка када покушате гласом и молбом да доспете до друге стране истог, схватите да сте пробудили звер и увиђате непремостивост и неосвојивост шалтера.	Ништа у Србији очигледније не осликава моћ државе или појединца, снагу дубоке државе и бирократије, као што то чини шалтер. Из тог отвора на стаклу се попут кафанског шубера (шибера) често, сервирана, послужује наша судбина.	Остала је мистерија и тајна од настанка света до дана данашњег: ко командује и шефује онима који раде на шалтерима. Ко су ти полубогови, какве су то величине које су успеле да буду изнад њих?! То ће се, можда, једнога дана и сазнати када се отворе архиви Ватикана и пронађе Златни грал.	Шалтер има своје законитости и неписана правила?	Прво и основно: шалтер се не придржава закона и писаних правила.	Шалтер не смете вређати и провоцирати реченицом: „Само нешто да питам?!“. (Полако, господине, сви би овде нешто да питају). Поготову се не смете позивате на препоруке других шалтера, типа: „Речено ми је да то треба овде да завршим“. (Е, па тај што вам је то рекао, он нека вам и заврши, и потврду и ђунту са ситним нутом). Или: „То ми је неопходно за данас“. (Шта све мени треба, па ништа: млатим се по цео дан са таквима као што си ти). „Да сте јуче радили не бих морао данас да долазим“. (Да моја тетка има муда била би ми теча). "Имам проблем...". (Ниси ми ти једини, имам и ја својих проблема).	Шалтеру не смете приступити усправно већ искључиво погурено и молећиво. Као прво, ако сте усправни друга страна вас ништа неће чути јер је рупа на шалтеру тако подешена да јој можете приступити само пузећи; као друго, исказујете непоштовање јер шалтер није направљен за усправне људе као што ни они са друге стране не желе са таквима да имају посла.	<a href="https://draft.blogger.com/blog/post/edit/3234423356824166237/5737128569850409100#" rel="noopener noreferrer" target="_blank"><img src="https://blogger.googleusercontent.com/img/a/AVvXsEjYUN850EjW9rvHtw1BMlbyJpSa-XQ-xgY2-QOBc8Ccuk_W3C3fIuHdyGAzyk0zJ1OW6blWqD1tjEd-7isUHLqVLScY8-KPv6PPIlol7Najjh259jNtTUWj6xSmSTAR7jvwTXepdelptijmIF3YEpNf3eG9gQe4NGH0NLN38z8wnTEUgDHy9wUZV-o_=s16000"></a> 	Шалтер је реч мушког рода али је искључиво женска работа. Златно доба политичке и родне равноправности изнедрило је именицу која се не може превести за потребе мушког рода: шалтеруша!	Имати неког свог са друге стране шалтера исто је као и пронаћи место где се дуга рађа или завршава. За тако нешто се уговор потписује властитом крвљу и кошта као и сви такви уговори: продајом душе.	Са шалтером све почиње али се ту никада и ништа не завршава. Шалтер није крај – шалтер је почетак краја. Испред шалтера треба оставити сваку наду, изнад шалтера треба ставити натпис како „рад ослобађа“, ту не помаже чак ни сребрњак намењен Хаду. Шалтер је место које дели земаљски од оностраног живота, то је портал из којег се прелази из једне димензије у другу, он је временска машина, времеплов који вас неће одвести ни у прошлост, ни у будућност, већ ће вас вечно оставити у садашњости. Пред шалтером још нико и никад није успео да прешалтује у већу брзину.	Шалтер није улазак у пакао – то је чистилиште. После шалтера „ни пакао вам неће тешко пасти“.	Испред шалтера мрзите чак и своје сапатнике, оне који чекају са вама, јер да њих није у толиком броју можда особа са друге стране не би била толико нервозна и љута. (Склоните се са шалтера, господине, људи чекају иза вас, задржавате ред, у реду, жалите се где хоћете, само се склоните).	Испред шалтера ће те се сетити и када сте мајку први пут угризли за сису. У секунди ће вам пролетети цео живот испред очију. Ту ће те схватити суштину живота за којом су трагали филозофи од Сократа до Жике Обретковића.	Чак ни златна рибица не испуњава жеље везане за шалтере.	Чак ни у порнићу на шалтеру не можете завршити посао.	Због једне грешке на шалтеру, у решењу о здравственој исправности бабе, пермутовано је слово Д у речи „поједе“ у слово Б, вук из бајке о Црвенкапи није појео бабу већ јој је учинио других триста чуда, због чега је баба, додуше, била задовољна али вук и дан данас мора да посећује психијатра.	Многим мушкарцима се огади халтер кад помисле на шалтер.	Шалтер, у суштини, представља границу између успешних и неуспешних људи (по мерилима времена). Они који су успели по важећем систему вредности никада не стоје испред шалтера. То је место резервисано само за фукару. Чим сте испред шалтера нисте човек – па се према томе управљају и они са друге стране шалтера.	Уколико вам се некада учини да сте из борбе са шалтером изашли као победник: грдно се варате! То се само шалтер игра са вама, попут дивље звери која неће одмах да зада смртоносни ударац плену, него се прво мало поиграва с њиме. Чим му игра досади бићете немилосрдно усмрћени. Већ на другом шалтеру бићете обавештени да то што сте добили на оном претходном не вреди ништа, или има грешку, те да морате поново мечки на рупу.	Највећа снага шалтера лежи у његовој апсурдности: на њему се никада не завршавају послови због којих је отворен и због чега постоји. Поред тога, снагу и јачину му дају незаконитост његових закона. Колико год мислили да сте у праву шалтер нађе начина да вас убеди у супротно својим стаменим игнорисањем закона и прописа. За највеће богохуљење и јерес испред шалтера сматра се позивање на законе и прописе. Јер, да је некоме стало до процедуре и свега тога, тај онда не би ни отварао шалтере.	<a href="https://draft.blogger.com/blog/post/edit/3234423356824166237/5737128569850409100#" rel="noopener noreferrer" target="_blank"><img src="https://blogger.googleusercontent.com/img/a/AVvXsEg--bDd_d3UMBB4WhTk2WpJeYg69VW2NpKM0OARmYKPQYkmCUjoU6aIMxZG6f0GM6Ut2aZEOfuOi82-c_QqZCVpK8JS7oeKelKFLzzc857Te5GKunfJgkZk0A1zDlJu92SmyMr03N0cbHBLZltVIklZ4vkinzCeei48rqr15c43ifUmgytT-GzatTQm=s320" height="254" width="320"></a> 	Да је шалтер постојао у време Херакла то би био његов тринаести задатак, (Кербер би му наспрам тога изгледао као мала маца) којег он не би могао да изврши и тако би пао читав мит о његовој снази и непобедивости. Јер, увек би му фалио некакав потпис, папир или печат.	Да је Троја била опасана шалтерима, уместо зидинама, никада не би била освојена а Тројански коњ би био одбијен за пролазак кроз капију града јер није имао уверење о техничком прегледу не старије од шест месеци, лекарско уверење о вакцинацији и потврду да није осуђиван не старију од 24 сата. Најзад, ни Парис не би отео Хелену без оверене потврде да је намирио порез и да се против њега не води судски поступак.	Испред шалтера не помаже ни лепота, ни памет, ни снага, ни право, осим добре везе (пакт са ђаволом). Поред тога, раде радњу и кесе разних боја у којима су скупоцена пића и чоколаде. На шалтерима ниже категорије још се може проћи са кафом, ратлуком и газираним соком. Међутим, све то ништа не гарантује, већ ваш успех зависи искључиво од расположења поменуте шалтеруше. То је као кад у цркви палите свеће – није гарантовано да ће вам се молитве услишити али је пожељно све то учинити да би се макар разматрале и не би у старту одбиле због процедуралне греше. (Е, па, не може то овако, па где вам је образац МК9СМ123 у три примерка? Па не може без тога. Извадите то у канцеларији број 4, па се вратите).	Највећа милост коју можете добити од шалтера јесте могућност да останете непримећени у своме безначају после изговорене реченице: „Дођите следеће недеље“. Тиме вам се јасно шаље порука да није све изгубљено за вас и да нека нада постоји чим нисте озбиљно схваћени одмах одбијени.	Пут до гробља поплочан је неоснованим веровањима да нису сви шалтери исти и да је неко некада завршио посао због којега је био на шалтеру. Урбана легенда говори да је постојао неки Радослав Раде Опанак из Власотинца који је успео да два пута у животу добије исправну потврду за дечији додатак са шалтера намењеног томе. Међутим, кад у Власотинцу питаш за њега: нико га се не сећа и није познавао лично, већ искључиво по причи, мада говоре да је надимак добио јер је излизао силне опанке остварујући поменути подвиг.	Добра страна шалтера је у томе што после првог сусрета са њиме постајете имуни на њега – увек ће вас угрожавати али вас никада неће убити. Додуше, кад умрете неће успети да добијете потврду о смрти. Оно, укорени вам се и страх – кога су змије уједале тај се и гуштера плаши. Најзад, чак и да смрт тражите испред шалтера нећете је добити уколико немате добру везу или плави коверат.	Није промаја највећи српски непријатељ – шалтер је.	Не отимају нам Косово и Метохију Шиптари и НАТО већ вашингтонски и бриселски шалтери.	Не убија нас корона већ чекање пред шалтерима заједно са вирусима (ни они не могу да пређу на другу страну).	Сизиф, Тантал, Прометеј, Шалтер!	Свако носи свој крст на плећима и стоји испред свог шалтера судбине. А, тамо, са друге стране обично стоји на столу један штамбиљ који вам може променити све а никада то не учини јер се особа која треба да га подигне, умочи у јастуче и утисне на папир никада не врати на време са паузе а и када дође, прошло је радно време: закаснили сте.

 	


	
	Шалтер је неосвојива тврђава коју Србин већ читав један век безуспешно опседа али никако да је заузме. Није ни чудо: реч је немачког порекла и значи "бројач". А, са Немцима никад нисмо стајали добро.
	Србин је срушио читаве империје и царства али не може да сруши шалтер. Србину је лакше голим грудима ићи на бодљикаву жицу или у јуришу освајати непријатељске ровове него да победи шалтер и неумољиве браниоце са друге стране пулта.
	Пред најгорим непријатељима и свирепим окупаторима Србин је поносит и дрчан – испред шалтера је мањи од маковог зрна.
	Србин се ничега не боји, осим Бога и шалтера. Иако се боји Бога, Србин му се ретко клања, још ређе иде у цркву а почесто зна и да опсује истог, док се испред шалтера редовно савија и клања, удара челом о под а о псовању нема ни говора.
	Шалтер често изгледа безазлено: стакло, компјутер, деловодници и папири, печати и штамбиљи, бурек на столу. Рек'о би човек: ништа посебно. Али, оног тренутка када покушате гласом и молбом да доспете до друге стране истог, схватите да сте пробудили звер и увиђате непремостивост и неосвојивост шалтера.
	Ништа у Србији очигледније не осликава моћ државе или појединца, снагу дубоке државе и бирократије, као што то чини шалтер. Из тог отвора на стаклу се попут кафанског шубера (шибера) често, сервирана, послужује наша судбина.
	Остала је мистерија и тајна од настанка света до дана данашњег: ко командује и шефује онима који раде на шалтерима. Ко су ти полубогови, какве су то величине које су успеле да буду изнад њих?! То ће се, можда, једнога дана и сазнати када се отворе архиви Ватикана и пронађе Златни грал.
	Шалтер има своје законитости и неписана правила?
	Прво и основно: шалтер се не придржава закона и писаних правила.
	Шалтер не смете вређати и провоцирати реченицом: „Само нешто да питам?!“. (Полако, господине, сви би овде нешто да питају). Поготову се не смете позивате на препоруке других шалтера, типа: „Речено ми је да то треба овде да завршим“. (Е, па тај што вам је то рекао, он нека вам и заврши, и потврду и ђунту са ситним нутом). Или: „То ми је неопходно за данас“. (Шта све мени треба, па ништа: млатим се по цео дан са таквима као што си ти). „Да сте јуче радили не бих морао данас да долазим“. (Да моја тетка има муда била би ми теча). "Имам проблем...". (Ниси ми ти једини, имам и ја својих проблема).
	Шалтеру не смете приступити усправно већ искључиво погурено и молећиво. Као прво, ако сте усправни друга страна вас ништа неће чути јер је рупа на шалтеру тако подешена да јој можете приступити само пузећи; као друго, исказујете непоштовање јер шалтер није направљен за усправне људе као што ни они са друге стране не желе са таквима да имају посла.
	


	Шалтер је реч мушког рода али је искључиво женска работа. Златно доба политичке и родне равноправности изнедрило је именицу која се не може превести за потребе мушког рода: шалтеруша!
	Имати неког свог са друге стране шалтера исто је као и пронаћи место где се дуга рађа или завршава. За тако нешто се уговор потписује властитом крвљу и кошта као и сви такви уговори: продајом душе.
	Са шалтером све почиње али се ту никада и ништа не завршава. Шалтер није крај – шалтер је почетак краја. Испред шалтера треба оставити сваку наду, изнад шалтера треба ставити натпис како „рад ослобађа“, ту не помаже чак ни сребрњак намењен Хаду. Шалтер је место које дели земаљски од оностраног живота, то је портал из којег се прелази из једне димензије у другу, он је временска машина, времеплов који вас неће одвести ни у прошлост, ни у будућност, већ ће вас вечно оставити у садашњости. Пред шалтером још нико и никад није успео да прешалтује у већу брзину.
	Шалтер није улазак у пакао – то је чистилиште. После шалтера „ни пакао вам неће тешко пасти“.
	Испред шалтера мрзите чак и своје сапатнике, оне који чекају са вама, јер да њих није у толиком броју можда особа са друге стране не би била толико нервозна и љута. (Склоните се са шалтера, господине, људи чекају иза вас, задржавате ред, у реду, жалите се где хоћете, само се склоните).
	Испред шалтера ће те се сетити и када сте мајку први пут угризли за сису. У секунди ће вам пролетети цео живот испред очију. Ту ће те схватити суштину живота за којом су трагали филозофи од Сократа до Жике Обретковића.
	Чак ни златна рибица не испуњава жеље везане за шалтере.
	Чак ни у порнићу на шалтеру не можете завршити посао.
	Због једне грешке на шалтеру, у решењу о здравственој исправности бабе, пермутовано је слово Д у речи „поједе“ у слово Б, вук из бајке о Црвенкапи није појео бабу већ јој је учинио других триста чуда, због чега је баба, додуше, била задовољна али вук и дан данас мора да посећује психијатра.
	Многим мушкарцима се огади халтер кад помисле на шалтер.
	Шалтер, у суштини, представља границу између успешних и неуспешних људи (по мерилима времена). Они који су успели по важећем систему вредности никада не стоје испред шалтера. То је место резервисано само за фукару. Чим сте испред шалтера нисте човек – па се према томе управљају и они са друге стране шалтера.
	Уколико вам се некада учини да сте из борбе са шалтером изашли као победник: грдно се варате! То се само шалтер игра са вама, попут дивље звери која неће одмах да зада смртоносни ударац плену, него се прво мало поиграва с њиме. Чим му игра досади бићете немилосрдно усмрћени. Већ на другом шалтеру бићете обавештени да то што сте добили на оном претходном не вреди ништа, или има грешку, те да морате поново мечки на рупу.
	Највећа снага шалтера лежи у његовој апсурдности: на њему се никада не завршавају послови због којих је отворен и због чега постоји. Поред тога, снагу и јачину му дају незаконитост његових закона. Колико год мислили да сте у праву шалтер нађе начина да вас убеди у супротно својим стаменим игнорисањем закона и прописа. За највеће богохуљење и јерес испред шалтера сматра се позивање на законе и прописе. Јер, да је некоме стало до процедуре и свега тога, тај онда не би ни отварао шалтере.
	


	Да је шалтер постојао у време Херакла то би био његов тринаести задатак, (Кербер би му наспрам тога изгледао као мала маца) којег он не би могао да изврши и тако би пао читав мит о његовој снази и непобедивости. Јер, увек би му фалио некакав потпис, папир или печат.
	Да је Троја била опасана шалтерима, уместо зидинама, никада не би била освојена а Тројански коњ би био одбијен за пролазак кроз капију града јер није имао уверење о техничком прегледу не старије од шест месеци, лекарско уверење о вакцинацији и потврду да није осуђиван не старију од 24 сата. Најзад, ни Парис не би отео Хелену без оверене потврде да је намирио порез и да се против њега не води судски поступак.
	Испред шалтера не помаже ни лепота, ни памет, ни снага, ни право, осим добре везе (пакт са ђаволом). Поред тога, раде радњу и кесе разних боја у којима су скупоцена пића и чоколаде. На шалтерима ниже категорије још се може проћи са кафом, ратлуком и газираним соком. Међутим, све то ништа не гарантује, већ ваш успех зависи искључиво од расположења поменуте шалтеруше. То је као кад у цркви палите свеће – није гарантовано да ће вам се молитве услишити али је пожељно све то учинити да би се макар разматрале и не би у старту одбиле због процедуралне греше. (Е, па, не може то овако, па где вам је образац МК9СМ123 у три примерка? Па не може без тога. Извадите то у канцеларији број 4, па се вратите).
	Највећа милост коју можете добити од шалтера јесте могућност да останете непримећени у своме безначају после изговорене реченице: „Дођите следеће недеље“. Тиме вам се јасно шаље порука да није све изгубљено за вас и да нека нада постоји чим нисте озбиљно схваћени одмах одбијени.
	Пут до гробља поплочан је неоснованим веровањима да нису сви шалтери исти и да је неко некада завршио посао због којега је био на шалтеру. Урбана легенда говори да је постојао неки Радослав Раде Опанак из Власотинца који је успео да два пута у животу добије исправну потврду за дечији додатак са шалтера намењеног томе. Међутим, кад у Власотинцу питаш за њега: нико га се не сећа и није познавао лично, већ искључиво по причи, мада говоре да је надимак добио јер је излизао силне опанке остварујући поменути подвиг.
	Добра страна шалтера је у томе што после првог сусрета са њиме постајете имуни на њега – увек ће вас угрожавати али вас никада неће убити. Додуше, кад умрете неће успети да добијете потврду о смрти. Оно, укорени вам се и страх – кога су змије уједале тај се и гуштера плаши. Најзад, чак и да смрт тражите испред шалтера нећете је добити уколико немате добру везу или плави коверат.
	Није промаја највећи српски непријатељ – шалтер је.
	Не отимају нам Косово и Метохију Шиптари и НАТО већ вашингтонски и бриселски шалтери.
	Не убија нас корона већ чекање пред шалтерима заједно са вирусима (ни они не могу да пређу на другу страну).
	Сизиф, Тантал, Прометеј, Шалтер!
	Свако носи свој крст на плећима и стоји испред свог шалтера судбине. А, тамо, са друге стране обично стоји на столу један штамбиљ који вам може променити све а никада то не учини јер се особа која треба да га подигне, умочи у јастуче и утисне на папир никада не врати на време са паузе а и када дође, прошло је радно време: закаснили сте.



SALTER - NAJVECI SRPSKI NEPRIJATELJ!

Igor Đurić, srpski pisac, rođen 1968. godine u Istoku, Metohija!
Igor Đurić, serbian writer, born in 1968 in Istok, Metohija!

ŠALTER - NAJVEĆI SRPSKI NEPRIJATELJ!

Ubistvo kneza Mihaila i Događaji o kojima se nije smelo govoritiUBISTVO KNEZA MIHAILA događaji o kojima se nije smelo govoriti I i IIprikupio Il. N. Đukanović, reprint izdanja iz 1936Dve knjige, tvrd povez, ilustrovano, 352 +482 strane, sadržaj : 1.knj. TOPČIDERSKA KATASTROFA 1.Prolog 2.Ubistvo kneza Mihaila 3.Suđenje 4.Posmatranje sa strane 5.Vesti iz novina 6.Epilog, Svetoandrejska skupština, Milivoje Blaznavac - 2.knj. NEKOLIKO PRVAKA LIBERALNIH I ZAVERA 1.Liberali van Srbije 2.Liberali u Srbiji 3.Šta govori svet 4.Zabeleške istaknutih javnih radnika. U smiraj dana, 29. maja po starom ili 10. juna 1868. po novom kalendaru u Košutnjačkoj šumi, na tadašnjoj periferiji Beograda, ubijen je knez Mihailo Obrenović III. Srbija je tada izgubila svog Kneza, a Evropa Prince Michela, kako su ga zvali na dvorovima Pariza, Beča, Londona, Berlina i Petrograda. Mlad, obrazovan, naočit, aristokratskih manira, bio je svuda rado viđen gost. U zvaničnoj audijenciji bio je kod kraljiceViktorije, cara Napoleona III, cara Aleksandra II i dva sultana, Abdul-Medžida i Abdul-Hamida.Pored zalaganja tadašnjih velikih sila, a najviše zaslugom takvog kneza, Srbija je diplomatskim putem (čuvajući brojčano i kvalitetno svoj narod) 1867. godine preuzela od Turske upravu nad preostalim utvrđenim gradovima (Beograd, Smederevo, Šabac, Kladovo i ranije Užice i Soko) i takođe, istim sultanovim fermanom, izdejstvovala da i poslednji turski vojnik napusti Kneževinu. Bio je to, u tom trenutku, maksimum ispunjenja nacionalnih težnji i značajan korak u procesu sticanja nezavisnosti.Uz obaveznog službenog pratioca, ordonansa majora Svetozara Garašanina, sina tadašnjeg predsednika vlade Ilije Garašanina, i poslužitelja Mite, sa knezom su se u Košutnjak, tog kobnog popodneva, izvezle u šetnju i tri žene. Bile su to Tomanija Obrenović, kneževa strina, njena kći Anka Konstantinović, kneževa sestra od strica, i Katarina Konstantinović, kneževa sestričina, odnosno Ankina kći i Tomanijina unuka.Od ranog popodneva u Košutnjaku su bila i četvorica zaverenika sa namerom da ubiju kneza Mihaila i da ponovo dovedu na vlast Aleksandra Karađorđevića. Egzekutori su bili: braća Đorđe i Kosta Radovanović, Lazar Marić i Stanoje Rogić. Treći od braće Radovanović, Pavle, takođe je bio član zavereničke grupe, koji je bio zadužen da nabavi oružje, što je i realizovao. Pavle je bio advokat i dva puta kandidat za narodnog poslanika, Kosta se uspešno bavio proizvodnjom i trgovinom sapuna, dok se Đorđe u poslu nije iskazao, pa je za sebe često govorio da je bivši trgovac. Atentator Marić je jedno vreme bio predsednik okružnog suda u Požarevcu, ali mu je karijera propala zbog ubistva supruge, dok je Rogić bio trgovac.Kosta Radovanović je prvi pucao na kneza, a zatim i ostali. Marić je prvo ranio Katarinu, a zatim ubio Anku, dok je Rogić ranio Garašanina, koji se potom onesvestio. Lakše ranjena Katarina i poslužitelj Mita pobegli su u šumu, dok se gospa Tomanija, već posle prvog pucnja, okrenula nazad ka Beogradu i prva javila o atentatu. Kneza Mihaila i Anku, koji su bespomoćno ležali na zemlji, dokrajčio je, s nekoliko uboda nožem, Kosta Radovanović.Saznavši za atentat, vlasti su odmah obezbedile sve važne državne institucije i stavili pod kontrolu vojsku i policiju, tako da zaverenici nisu ostvarili svoj naum o prevratu. Zaverenici su pohapšeni i osuđeni, a ko je sve iza zavere stajao (pre svega neko od Karađorđevića), nikada nije pouzdano utvrđeno.Posle ubistva kneza Mihaila, kneževska dinastija Obrenović se nastavila Jevremovim potomstvom. Jevremov unuk Milan vladao je kao knez od 1868. do 1882. i kao kralj od 1882. do 1889. godine. Milan je abdicirao u korist sina Aleksandra, koji je vladao do 1903. godine, kada je ubijen. Sa kraljem Aleksandrom (nije imao dece) gasi se dinastija Obrenović.

Ubistvo kneza Mihaila

Ubistvo kneza Mihaila i Događaji o kojima se nije smelo govoriti
UBISTVO KNEZA MIHAILA događaji o kojima se nije smelo govoriti I i II
prikupio Il. N. Đukanović, reprint izdanja iz 1936
Dve knjige, tvrd povez, ilustrovano, 352 +482 strane, sadržaj : 1.knj. TOPČIDERSKA KATASTROFA 1.Prolog 2.Ubistvo kneza Mihaila 3.Suđenje 4.Posmatranje sa strane 5.Vesti iz novina 6.Epilog, Svetoandrejska skupština, Milivoje Blaznavac - 2.knj. NEKOLIKO PRVAKA LIBERALNIH I ZAVERA 1.Liberali van Srbije 2.Liberali u Srbiji 3.Šta govori svet 4.Zabeleške istaknutih javnih radnika.

U smiraj dana, 29. maja po starom ili 10. juna 1868. po novom kalendaru u Košutnjačkoj šumi, na tadašnjoj periferiji Beograda, ubijen je knez Mihailo Obrenović III. Srbija je tada izgubila svog Kneza, a Evropa Prince Michela, kako su ga zvali na dvorovima Pariza, Beča, Londona, Berlina i Petrograda. Mlad, obrazovan, naočit, aristokratskih manira, bio je svuda rado viđen gost. U zvaničnoj audijenciji bio je kod kraljiceViktorije, cara Napoleona III, cara Aleksandra II i dva sultana, Abdul-Medžida i Abdul-Hamida.
Pored zalaganja tadašnjih velikih sila, a najviše zaslugom takvog kneza, Srbija je diplomatskim putem (čuvajući brojčano i kvalitetno svoj narod) 1867. godine preuzela od Turske upravu nad preostalim utvrđenim gradovima (Beograd, Smederevo, Šabac, Kladovo i ranije Užice i Soko) i takođe, istim sultanovim fermanom, izdejstvovala da i poslednji turski vojnik napusti Kneževinu. Bio je to, u tom trenutku, maksimum ispunjenja nacionalnih težnji i značajan korak u procesu sticanja nezavisnosti.
Uz obaveznog službenog pratioca, ordonansa majora Svetozara Garašanina, sina tadašnjeg predsednika vlade Ilije Garašanina, i poslužitelja Mite, sa knezom su se u Košutnjak, tog kobnog popodneva, izvezle u šetnju i tri žene. Bile su to Tomanija Obrenović, kneževa strina, njena kći Anka Konstantinović, kneževa sestra od strica, i Katarina Konstantinović, kneževa sestričina, odnosno Ankina kći i Tomanijina unuka.
Od ranog popodneva u Košutnjaku su bila i četvorica zaverenika sa namerom da ubiju kneza Mihaila i da ponovo dovedu na vlast Aleksandra Karađorđevića. Egzekutori su bili: braća Đorđe i Kosta Radovanović, Lazar Marić i Stanoje Rogić. Treći od braće Radovanović, Pavle, takođe je bio član zavereničke grupe, koji je bio zadužen da nabavi oružje, što je i realizovao. Pavle je bio advokat i dva puta kandidat za narodnog poslanika, Kosta se uspešno bavio proizvodnjom i trgovinom sapuna, dok se Đorđe u poslu nije iskazao, pa je za sebe često govorio da je bivši trgovac. Atentator Marić je jedno vreme bio predsednik okružnog suda u Požarevcu, ali mu je karijera propala zbog ubistva supruge, dok je Rogić bio trgovac.
Kosta Radovanović je prvi pucao na kneza, a zatim i ostali. Marić je prvo ranio Katarinu, a zatim ubio Anku, dok je Rogić ranio Garašanina, koji se potom onesvestio. Lakše ranjena Katarina i poslužitelj Mita pobegli su u šumu, dok se gospa Tomanija, već posle prvog pucnja, okrenula nazad ka Beogradu i prva javila o atentatu. Kneza Mihaila i Anku, koji su bespomoćno ležali na zemlji, dokrajčio je, s nekoliko uboda nožem, Kosta Radovanović.
Saznavši za atentat, vlasti su odmah obezbedile sve važne državne institucije i stavili pod kontrolu vojsku i policiju, tako da zaverenici nisu ostvarili svoj naum o prevratu. Zaverenici su pohapšeni i osuđeni, a ko je sve iza zavere stajao (pre svega neko od Karađorđevića), nikada nije pouzdano utvrđeno.
Posle ubistva kneza Mihaila, kneževska dinastija Obrenović se nastavila Jevremovim potomstvom. Jevremov unuk Milan vladao je kao knez od 1868. do 1882. i kao kralj od 1882. do 1889. godine. Milan je abdicirao u korist sina Aleksandra, koji je vladao do 1903. godine, kada je ubijen. Sa kraljem Aleksandrom (nije imao dece) gasi se dinastija Obrenović.



 







Ubistvo kneza Mihaila i Događaji o kojima se nije smelo govoriti REPRINT IZDANJE IZ 1935 

DostojevskiPolitički napisiIzdavač: Glas crkve, Valjevo 1994; Izabrana dela u 35 knjiga: knj. 30, fototipsko izd. iz 1933.Za štampu priredila ISIDORA SEKULIĆJedna od dve knjige od Dostojevskog na srpskom jeziku, koja nakon drugog svetskog rata pa sve do sredine devedesetih godina nikada nije ulazila u sastav sabranih ili izabranih dela čuvenog ruskog pisca. Sadržaj knjige je bio potpuno nepoželjan za komunističke vlasti kako u Sovjetskom Savezu tako i nekadašnjoj Jugoslaviji. Fjodor Mihailovič Dostojevski je bio jedan od najvećih pisaca svih vremena. Rođen je 11. novembra 1821. godine u Moskvi. Preminuo je 9. februara, 1881. godine u Sankt Peterburgu. Pripada epohi klasičnog realizma u ruskoj književnosti, ali je svojim originalnim stilom i snagom svoje stvaralačke ličnosti ne samo obeležio epohu nego i uneo nove stvaralačke postupke koji su snažno uticali na tokove evropske književnosti. Sadržaj:Misli o EvropiTri idejeNemačko svetsko pitanjeNesretnici i zosretniciO tome šta sada misli AustrijaO ruskom naroduNešto o ratuMoj paradoksFoma Dnjilov mučeničkom smrću poginuli ruski junakJedno od najglavnijih savremenih pitanja

Politicki napisi

Dostojevski
Politički napisi
Izdavač: Glas crkve, Valjevo 1994; Izabrana dela u 35 knjiga: knj. 30, fototipsko izd. iz 1933.
Za štampu priredila ISIDORA SEKULIĆ
Jedna od dve knjige od Dostojevskog na srpskom jeziku, koja nakon drugog svetskog rata pa sve do sredine devedesetih godina nikada nije ulazila u sastav sabranih ili izabranih dela čuvenog ruskog pisca. Sadržaj knjige je bio potpuno nepoželjan za komunističke vlasti kako u Sovjetskom Savezu tako i nekadašnjoj Jugoslaviji. 
Fjodor Mihailovič Dostojevski je bio jedan od najvećih pisaca svih vremena. Rođen je 11. novembra 1821. godine u Moskvi. Preminuo je 9. februara, 1881. godine u Sankt Peterburgu. Pripada epohi klasičnog realizma u ruskoj književnosti, ali je svojim originalnim stilom i snagom svoje stvaralačke ličnosti ne samo obeležio epohu nego i uneo nove stvaralačke postupke koji su snažno uticali na tokove evropske književnosti. 
Sadržaj:
Misli o Evropi
Tri ideje
Nemačko svetsko pitanje
Nesretnici i zosretnici
O tome šta sada misli Austrija
O ruskom narodu
Nešto o ratu
Moj paradoks
Foma Dnjilov mučeničkom smrću poginuli ruski junak
Jedno od najglavnijih savremenih pitanja


Dostojevski
Politički napisi
Izdavač: Glas crkve, Valjevo 1994; Izabrana dela u 35 knjiga: knj. 30, fototipsko izd. iz 1933.



Politički napisi

Onore de BalzakRođak Ponss francuskog Olga KosanovićHonoré de Balzac (francuski izgovor: [ɔnɔʁe d(ə) balzak]; Tours, 20.5. 1799 - Pariz, 17.8. 1850) bio je francuski romanopisac. Pisao je drame, poneku manje poznatu pjesmu, brojne članke, eseje i veći broj pisama, ali je najpoznatiji po svojim romanima. Za književnu vrstu romana smatra se jedan od najnadareniji autora 19. stoljeća te suvremena teorija romana je prepoznala u njemu majstora, uzora i jednog od najboljih stvaralaca ikad. Učenjaci mu pripisuju nešto između 91 i 95 romanā (romanā i novelā), napisanih između 1829. i 1850. Odrastao je za vrijeme Napoleonske imperije, dok se njegova karijera razvija za vrijeme Burbonske restacije i Metternichove Europe, tj. za vrijeme poznog romantizma. Pak književna teorija ga smatra prvim začetnikom realizma.

Rodjak Pons

Onore de Balzak
Rođak Pons
s francuskog Olga Kosanović
Honoré de Balzac (francuski izgovor: [ɔnɔʁe d(ə) balzak]; Tours, 20.5. 1799 - Pariz, 17.8. 1850) bio je francuski romanopisac. Pisao je drame, poneku manje poznatu pjesmu, brojne članke, eseje i veći broj pisama, ali je najpoznatiji po svojim romanima. Za književnu vrstu romana smatra se jedan od najnadareniji autora 19. stoljeća te suvremena teorija romana je prepoznala u njemu majstora, uzora i jednog od najboljih stvaralaca ikad. Učenjaci mu pripisuju nešto između 91 i 95 romanā (romanā i novelā), napisanih između 1829. i 1850. Odrastao je za vrijeme Napoleonske imperije, dok se njegova karijera razvija za vrijeme Burbonske restacije i Metternichove Europe, tj. za vrijeme poznog romantizma. Pak književna teorija ga smatra prvim začetnikom realizma.


Onore de Balzak francuski romanopisac
Rođak Pons
s francuskog Olga Kosanović
Honoré de Balzac

Rođak Pons

Prepiska o arbanaskim nasiljima u Staroj Srbiji 1898 - 1899Reprint izdanje iz 1899format A4 (30cm)Documents diplomatiques . Correspondance concernant les actes de violence et de brigandange des Albanies dans la Vieille-Serbie (Vilayet de Kossovo) 1898-1899Sačinjena na osnovu diplomatskih nota i međusobne prepiske:Dr. Vladana Đorđevića, predsednika Srpske Kraljevske Vlade, Stojana Novakovića poslanika Kraljevine Srbije u Carigradu i Tefik-paše, turskog ministra inostranih dela o nasiljima Arnauta nad hrišćanskim srpskim življem u Staroj Srbiji.

Prepiska o arbanaskim nasiljima u Staroj Srbiji

Prepiska o arbanaskim nasiljima u Staroj Srbiji 1898 - 1899
Reprint izdanje iz 1899
format A4 (30cm)
Documents diplomatiques . Correspondance concernant les actes de violence et de brigandange des Albanies dans la Vieille-Serbie (Vilayet de Kossovo) 1898-1899
Sačinjena na osnovu diplomatskih nota i međusobne prepiske:
Dr. Vladana Đorđevića, predsednika Srpske Kraljevske Vlade, Stojana Novakovića poslanika Kraljevine Srbije u Carigradu i Tefik-paše, turskog ministra inostranih dela o nasiljima Arnauta nad hrišćanskim srpskim življem u Staroj Srbiji.


Prepiska o arbanaskim nasiljima u Staroj Srbiji 1898 - 1899
Reprint izdanje iz 1899
Documents diplomatiques . Correspondance concernant les actes de v

Rej KonoliBiti Elvis - Elvis Prislibiografija Elvisa Prislija*„Slušati Elvisa prvi put bilo je kao bekstvo iz zatvora. Hvala Bogu što nam je dao Elvisa Preslija.“ Bob DilanBiografija Elvisa Preslija, ikone koja je u potpunosti preobrazila američku kulturu.Div u američkoj popularnoj kulturi, božanstvo u istoriji rokenrola, Elvis Presli je spojio gospel i tradicionalni crnački ritam i bluz sa kantrijem da bi stvorio potpuno nov muzički pravac i nov način da se istakne muška seksualnost, i time raspametio puritansku Ameriku pedesetih godina XX veka.U knjizi Biti Elvis novinar Rej Konoli daje svež pogled na karijeru najvoljenijeg pevača na svetu, smeštajući ga, četrdeset godina nakon njegove smrti, ne samo pod drečava neonska svetla Las Vegasa već i na američki Jug sredinom XX veka. Konoli, koji je intervjuisao Elvisa 1969, predstavlja muzičara koji je iz siromaštva u Tupelu u Misisipiju dostigao neviđenu slavu preko noći, Frenka Sinatru smenio sa trona, a zatim inspirisao Bitlse.Govoreći o muzici, pesmama i koncertima, kao i o njegovom privatnom životu koji će se kasnije potpuno otrgnuti kontroli, služeći se intervjuima sa Džonom Lenonom, Bobom Dilanom, Bi Bi Kingom, Semom Filipsom i Rojem Orbisonom, Konoli je stvorio jedan od najvernijih portreta ovog kulturnog fenomena. Kako stižemo do kraja ovog pronicljivog dela, Elvisova smrt u četrdeset drugoj godini poprima tragičnu boju. Temeljno i bespoštedno, Biti Elvis istražuje neumerenost i nerazumnost koje prate mit o Elvisu, slaveći na kraju njegovu besmrtnost.

Biti Elvis - Elvis Prisli

Rej Konoli
Biti Elvis - Elvis Prisli
biografija Elvisa Prislija
*
„Slušati Elvisa prvi put bilo je kao bekstvo iz zatvora. Hvala Bogu što nam je dao Elvisa Preslija.“ Bob Dilan
Biografija Elvisa Preslija, ikone koja je u potpunosti preobrazila američku kulturu.
Div u američkoj popularnoj kulturi, božanstvo u istoriji rokenrola, Elvis Presli je spojio gospel i tradicionalni crnački ritam i bluz sa kantrijem da bi stvorio potpuno nov muzički pravac i nov način da se istakne muška seksualnost, i time raspametio puritansku Ameriku pedesetih godina XX veka.
U knjizi Biti Elvis novinar Rej Konoli daje svež pogled na karijeru najvoljenijeg pevača na svetu, smeštajući ga, četrdeset godina nakon njegove smrti, ne samo pod drečava neonska svetla Las Vegasa već i na američki Jug sredinom XX veka. Konoli, koji je intervjuisao Elvisa 1969, predstavlja muzičara koji je iz siromaštva u Tupelu u Misisipiju dostigao neviđenu slavu preko noći, Frenka Sinatru smenio sa trona, a zatim inspirisao Bitlse.
Govoreći o muzici, pesmama i koncertima, kao i o njegovom privatnom životu koji će se kasnije potpuno otrgnuti kontroli, služeći se intervjuima sa Džonom Lenonom, Bobom Dilanom, Bi Bi Kingom, Semom Filipsom i Rojem Orbisonom, Konoli je stvorio jedan od najvernijih portreta ovog kulturnog fenomena. Kako stižemo do kraja ovog pronicljivog dela, Elvisova smrt u četrdeset drugoj godini poprima tragičnu boju. 
Temeljno i bespoštedno, Biti Elvis istražuje neumerenost i nerazumnost koje prate mit o Elvisu, slaveći na kraju njegovu besmrtnost.



Rej Konoli
Biti Elvis - Elvis Prisli
biografija Elvisa Prislija

ENCIKLOPEDIJA GITARAtotally guitar - the definitive guideinciklopedija o gitarama - totlani vodič2000 fotografija , 1000 saveta za sviranje , 250 akorda, akordi, veliki format na kvalitetnom papiruThunder Bay PressTotalli Guitar je najveća i najkompletnija knjiga o najpopularnijem instrumentu na svetu, puna stručnih saveta i fascinantnih&nbsp;priča kako za početnike tako i za napredne igrače. Vodič za gitaru bez premca, evo priča iza 100 ključnih proizvođača električnih gitara, od Alembića do Zemaitisa, sa fantastičnim fotografijama u boji svih najvećih modela od 1930-ih do 2000-ih. Evo i saveta o tome kako da nanižete, podesite, podesite, očistite, održavate i čuvate cenjeni instrument. Dodajte 1.250 muzičkih taktova, 250 akorda, najveći rečnik pojmova za gitaru ikada sastavljen u jednoj knjizi i stotine osnovnih saveta o 10 vrućih stilova sviranja od akustičnog do rokenrola i rezultat je moderna biblija za gitaru.

ENCIKLOPEDIJA GITARA

ENCIKLOPEDIJA GITARA
totally guitar - the definitive guide
inciklopedija o gitarama - totlani vodič
2000 fotografija , 1000 saveta za sviranje , 250 akorda, akordi, 
veliki format na kvalitetnom papiru
Thunder Bay Press
Totalli Guitar je najveća i najkompletnija knjiga o najpopularnijem instrumentu na svetu, puna stručnih saveta i fascinantnih priča kako za početnike tako i za napredne igrače. Vodič za gitaru bez premca, evo priča iza 100 ključnih proizvođača električnih gitara, od Alembića do Zemaitisa, sa fantastičnim fotografijama u boji svih najvećih modela od 1930-ih do 2000-ih. Evo i saveta o tome kako da nanižete, podesite, podesite, očistite, održavate i čuvate cenjeni instrument. Dodajte 1.250 muzičkih taktova, 250 akorda, najveći rečnik pojmova za gitaru ikada sastavljen u jednoj knjizi i stotine osnovnih saveta o 10 vrućih stilova sviranja od akustičnog do rokenrola i rezultat je moderna biblija za gitaru.


totally guitar - the definitive guide inciklopedija o gitarama - totalni vodič fender stratocaster gibson les paul gitare gitara sve o gitarama


Rečnik rađen po rečniku J.N.Stevovića,džepno izdanjeStanje kao na slikama.IZDAVAČKA KNJIŽARNICA RAJKOVIĆA I ĆUKOVIĆA,BEOGRAD-TERAZIJE.ĆIRILIČNO-LATINIČKO IZDANJE.480 strana,bez godine izdanja.Dictionnaire serbe-francaisd'après le dictionnaire de J. N. Stévovitch

Srpsko-francuski recnik

Rečnik rađen po rečniku J.N.Stevovića,džepno izdanje
Stanje kao na slikama.
IZDAVAČKA KNJIŽARNICA RAJKOVIĆA I ĆUKOVIĆA,
BEOGRAD-TERAZIJE.
ĆIRILIČNO-LATINIČKO IZDANJE.
480 strana,bez godine izdanja.
Dictionnaire serbe-francais
d'après le dictionnaire de J. N. Stévovitch


Rečnik srpsko-francuski rađen po rečniku J.N.Stevovića,džepno izdanje

ŠALTER - NAJVEĆI SRPSKI NEPRIJATELJ!

Igor Đurić

Vreme zlih pastrmki

Dnevnik knjigovođe

Deveti krug svetog kralja