Bio neki mačak u Zrenjaninuimenom CickoTako su ga zvali i ime mu nadenuliimao je mačeći pasoš i sve štosledujesve te zavrzlameI nije loše izgledaogeneralno U početku ga nisam voleou stvari uopšteStalno se češao a jasam zazirao od njegabojao sam se njegovih buvačiji mi ujedi nisu prijalinikada I kojih je imaoneospornoJer kakav bi to mačakbioa da nije mestimično i povremenobuvljiv i krmeljivJer se zavlačio budibogsnamasvukud IpakCicko je vešto skrivao svoje maneosim kad se češao i kostrešio Vremenom mi se približiouporan je bioumiljavao se i preokako to već mačkei mačkovi čine Malo po maloostvari Cicko pravoda mi se pripija uz nogui da sa mnom delibuve svoje A od mene da uzimaono loše iz menekad povremeno kraj Begejasvratim Stadosmo prijatelji bitipostadosmo rod rođeniJa i Cickoal' ne lezi vraže U vreme parenjamože bitikad mačke načisto poludeCicko tražeći ljubavu tuđe atare odei u neprijateljske salaše zađegde naleteopet može bitina onog Crnog što je bezjednog uvetaili kakvog drugog Šarovadušmana mačećegispostaviće sei Cickovog Od siline ugriza i viličnogtrzaja psećegdrob mu se prosupo banatskoj prašinii Cicko poslednjim atomimasnagedopuza do svoje kućevukući creva po panonskomžitu I čim stiže pred svoju kućuumre Cicko Otide mi prijateljživi stvorčedo božije

Bio neki mačak u Zrenjaninu
imenom Cicko
Tako su ga zvali i ime mu nadenuli
imao je mačeći pasoš i sve što
sleduje
sve te zavrzlame
I nije loše izgledao
generalno

 U početku ga nisam voleo
u stvari uopšte
Stalno se češao a ja
sam zazirao od njega
bojao sam se njegovih buva
čiji mi ujedi nisu prijali
nikada

 I kojih je imao
neosporno
Jer kakav bi to mačak
bio
a da nije mestimično i povremeno
buvljiv i krmeljiv
Jer se zavlačio budibogsnama
svukud

Ipak
Cicko je vešto skrivao svoje mane
osim kad se češao i kostrešio

 Vremenom mi se približio
uporan je bio
umiljavao se i preo
kako to već mačke
i mačkovi čine

 Malo po malo
ostvari Cicko pravo
da mi se pripija uz nogu
i da sa mnom deli
buve svoje

A od mene da uzima
ono loše iz mene
kad povremeno kraj Begeja
svratim

 Stadosmo prijatelji biti
postadosmo rod rođeni
Ja i Cicko
al' ne lezi vraže

 U vreme parenja
može biti
kad mačke načisto polude
Cicko tražeći ljubav
u tuđe atare ode
i u neprijateljske salaše zađe
gde nalete
opet može biti
na onog Crnog što je bez
jednog uveta
ili kakvog drugog Šarova
dušmana mačećeg
ispostaviće se
i Cickovog

 Od siline ugriza i viličnog
trzaja psećeg
drob mu se prosu
po banatskoj prašini
i Cicko poslednjim atomima
snage
dopuza do svoje kuće
vukući creva po panonskom
žitu

I čim stiže pred svoju kuću
umre Cicko

 Otide mi prijatelj
živi stvor
čedo božije


Prica (tuzna) o macku Cicku iz Zrenjanina!

Priča (tužna) o mačku Cicku iu Zrenjanina!
Iz pera prijatelja njegovog Igora Đurića iz Lazarevca!

Priča (tužna) o mačku Cicku iz Zrenjanina!

Dositej ObradovićPismo HaralampijuŽivot i priključenijaIz sovjeta zdravog razumaDimitrije Obradović (crkveno ime Dositej; Čakovo, 1739 ili 1742. — Beograd, 28. mart 1811) bio je srpski prosvetitelj i reformator revolucionarnog perioda nacionalnog buđenja i preporoda. Bio je osnivač i profesor Velike škole, preteče Beogradskog univerziteta. On je bio prvi popečitelj prosvete u Sovjetu i autor svečane pesme „Vostani Serbije“.

Izabrana dela

Dositej Obradović
Pismo Haralampiju
Život i priključenija
Iz sovjeta zdravog razuma
Dimitrije Obradović (crkveno ime Dositej; Čakovo, 1739 ili 1742. — Beograd, 28. mart 1811) bio je srpski prosvetitelj i reformator revolucionarnog perioda nacionalnog buđenja i preporoda. Bio je osnivač i profesor Velike škole, preteče Beogradskog univerziteta. On je bio prvi popečitelj prosvete u Sovjetu i autor svečane pesme „Vostani Serbije“.


Dositej Obradović
Pismo Haralampiju
Život i priključenija
Iz sovjeta zdravog razuma

Enciklopedija narodnog života, običaja i verovanja u Srba na Kosovu i MetohijiVI vek - početak XX vekaviše od 2000 odrednicaTatomir VukanovićETNOLOŠKI REČNIK Srba Metohije, Kosova i Morave 6-početak 20. veka... a) Narodni OBIČAJI - KiM - 6 vek - 20 vek - Enciklopedije b) Narodna VEROVANJA - KiM - 6 vek - 20 vek - Enciklopedije/ Više od 2000 ODREDNICA, Ilustracije (82), Ćirilica, Šiven povez, Obeleživač stranica, 30 cmTatomir Vukanović (Vranje, 2. decembar 1907 — 7. novembar 1997) bio je srpski etnolog i istoričar koji je posebno bio zainteresovan za običaje, kulturu i tradiciju naroda koji su živeli u Staroj Srbiji, Crnoj Gori i na Kosovu i Metohiji.

Enciklopedija narodnog zivota u Srba na Kosovu

Enciklopedija narodnog života, običaja i verovanja u Srba na Kosovu i Metohiji
VI vek - početak XX veka
više od 2000 odrednica
Tatomir Vukanović
ETNOLOŠKI REČNIK Srba Metohije, Kosova i Morave 6-početak 20. veka... a) Narodni OBIČAJI - KiM - 6 vek - 20 vek - Enciklopedije b) Narodna VEROVANJA - KiM - 6 vek - 20 vek - Enciklopedije/ Više od 2000 ODREDNICA, Ilustracije (82), Ćirilica, Šiven povez, Obeleživač stranica, 30 cm
Tatomir Vukanović (Vranje, 2. decembar 1907 — 7. novembar 1997) bio je srpski etnolog i istoričar koji je posebno bio zainteresovan za običaje, kulturu i tradiciju naroda koji su živeli u Staroj Srbiji, Crnoj Gori i na Kosovu i Metohiji.


Enciklopedija narodnog života, običaja i verovanja u Srba na Kosovu i Metohiji
VI vek - početak XX veka
više od 2000 odrednica
Tatomir Vukanović

Enciklopedija narodnog života u Srba na Kosovu

Englesko-srpskohrvatski rečnik sa engleskom gramatikomisrpsko-hrvatsko-engleskiDrugo prošireno izdanjea pocket dictionary﻿English-Serbocroatian and Serbocroatian-English with English grammar dictionaryOmladinska knjižara Sarajevo1952 godina12 X 9 cm (džepno izdanje)Ratimir Cvetanović

Englesko-srpskohrvatski recnik sa engleskom gramatikom

Englesko-srpskohrvatski rečnik sa engleskom gramatikom
i
srpsko-hrvatsko-engleski
Drugo prošireno izdanje
a pocket dictionary
English-Serbocroatian and Serbocroatian-English with English grammar dictionary
Omladinska knjižara Sarajevo
1952 godina
12 X 9 cm (džepno izdanje)
Ratimir Cvetanović


Englesko-srpskohrvatski rečnik sa engleskom gramatikom
Ratimir Cvetanović
a pocket dictionary
srpski
engleski
rečnik
English-Serbocroatian 

Englesko-srpskohrvatski rečnik sa engleskom gramatikom

Svetozar Vukmanović TempoMemoari 1966 - 1969NESLAGANJA I-IIREČ JE O PRVE DVE KNJIGE KOMPLETA OD ČETIRI KNJIGE! OVE DVE KNJIGE SU POSEBNA CELINA POD NAZIVOM "NESLAGANJA"!Svetozar Vukmanović Tempo (Podgor, kod Cetinja, 3. avgust 1912 — Reževići, kod Petrovca, 6. decembar 2000) bio je komunistički revolucionar, učesnik Narodnooslobodilačke borbe, društveno-politički radnik SFRJ i SR Crne Gore, junak socijalističkog rada i narodni heroj Jugoslavije.

Memoari - Neslaganja 1966 - 1969

Svetozar Vukmanović Tempo
Memoari 1966 - 1969
NESLAGANJA I-II
REČ JE O PRVE DVE KNJIGE KOMPLETA OD ČETIRI KNJIGE! OVE DVE KNJIGE SU POSEBNA CELINA POD NAZIVOM "NESLAGANJA"!
Svetozar Vukmanović Tempo (Podgor, kod Cetinja, 3. avgust 1912 — Reževići, kod Petrovca, 6. decembar 2000) bio je komunistički revolucionar, učesnik Narodnooslobodilačke borbe, društveno-politički radnik SFRJ i SR Crne Gore, junak socijalističkog rada i narodni heroj Jugoslavije.


Svetozar Vukmanović Tempo
Memoari 1966 - 1969
NESLAGANJA I-II
REČ JE O PRVE DVE KNJIGE KOMPLETA OD ČETIRI KNJIGE! OVE DVE KNJIGE SU POSEBNA CELINA.


Marti Misterija - Karavađov kod, br. 13Izdavač: Veseli četvrtakGodina izdavanja: 2010Bonelli serijal: Marti MisterijaScenario: Alfredo CastelliCrtež:Daniele CaluriNaslovna strana: Giancarlo AlessandriniOriginalni naslov: Il codice CaravaggioBroj originalne edicije: 291Jezik: SrpskiZemlja: ItalijaEdicija: Redovna serijaFormat: 148 x 205 mmPovez: Meki povezBroj strana: 160Boja: Crno-beloMarti i Java su u Firenci zbog muzičkog festivala, ali i zbog skupljanja materijala za novu epizodu italijanskih Misterijinih misterija, kad su već tu. Tema je malecno ostrvo Pijanoza, koja krije zanimljive tajne poput ranohrišćanskih katakombi i templara. U celu priču upliće se i Martijev producent Aron, koji želi da epizoda bude posvećena Karavađu. I zaista, kada se desi jedno ubistvo upravo na Pijanozi, Marti i Java će nevoljno krenuti za dešifrovanjem Karavađovog koda…

Marti Misterija - Karavadjov kod

Marti Misterija - Karavađov kod, br. 13
Izdavač: Veseli četvrtak
Godina izdavanja: 2010
Bonelli serijal: Marti Misterija
Scenario: Alfredo Castelli
Crtež:Daniele Caluri
Naslovna strana: Giancarlo Alessandrini
Originalni naslov: Il codice Caravaggio
Broj originalne edicije: 291
Jezik: Srpski
Zemlja: Italija
Edicija: Redovna serija
Format: 148 x 205 mm
Povez: Meki povez
Broj strana: 160
Boja: Crno-belo
Marti i Java su u Firenci zbog muzičkog festivala, ali i zbog skupljanja materijala za novu epizodu italijanskih Misterijinih misterija, kad su već tu. Tema je malecno ostrvo Pijanoza, koja krije zanimljive tajne poput ranohrišćanskih katakombi i templara. U celu priču upliće se i Martijev producent Aron, koji želi da epizoda bude posvećena Karavađu. I zaista, kada se desi jedno ubistvo upravo na Pijanozi, Marti i Java će nevoljno krenuti za dešifrovanjem Karavađovog koda…


Marti Misterija - Karavađov kod, br. 13, strip, Veseli četvrtak, Marti i Java su u Firenci zbog muzičkog festivala. Tema je malecno ostrvo Pijanoza,

Marti Misterija - Karavađov kod

Alan Ford: Broj 1broj 258Magnus i BunkerPreveo i obradio: Nenad Brixy

Alan Ford: Broj 1

Alan Ford: Broj 1
broj 258
Magnus i Bunker
Preveo i obradio: Nenad Brixy


Albert Zaharovič Manfred Napoleon Bonaparta I-IIIMinerva 1975. godine, tvrd platneni povez, prošiveno.Preveli s ruskog Nikola Tomičić i Dušan Stojiljković.Sadržaj:1.Pod znamenjem ideja prosvećenosti,2.Vojnik revolucije,3.General Direktorijuma,4.Italijanska vojna 1796-97,5.Egipat i Sirija,6.Uoči Brimera,7.18-19 Brimer,8.Prvi konzul,9.Traženje saveza sa Rusijom,10.Doživotni konzul,11.Carstvo,12.Od Austerlica do Tilzita,13.Vrhunac i pad,14.Pred odlučnik sukobom 1808-1811.15.Rat protiv Rusije i pad imperije,16.Sto danaAlbert Zaharovič Manfred (1906 -1976), istoričar, profesor, doktor istorijskih nauka, počasni doktor Univerziteta u Clermont-Ferrandu, Francuska.Manfred je 1930. završio postdiplomske studije na Institutu za istoriju RANION-a (Ruska asocijacija društvenih naučnih instituta) i predavao u visokoškolskim ustanovama u Jaroslavlju, Ivanovu i Moskvi.Godine 1945. postao je viši naučni saradnik, a od 1966. do 1968. godine, rukovodilac odseka moderne istorije zapadnoevropskih zemalja na Institutu za istoriju Akademije nauka SSSR-a.Godine 1968. Manfred je postao šef odseka francuske istorije na Institutu svetske istorije Akademije nauka SSSR-a.Glavni radovi Manfreda uglavnom se bave savremenom francuskom istorijom (Velika francuska revolucija, Napoleon, Francuska, Pariska komuna iz 1871. godine).Od 1962. godine je glavni i odgovorni urednik Francuskog godišnjaka, potpredsednik i predsednik društva SSSR-Francuska, član biroa Nacionalnog komiteta istoričara SSSR, član Nacionalnog komiteta za proučavanje Napoleona i potpredsednik Medjunarodne komisije za istoriju Velike francuske revolucije.

Napoleon Bonaparta I-III

Albert Zaharovič Manfred 
Napoleon Bonaparta I-III
Minerva 1975. godine, tvrd platneni povez,  prošiveno.
Preveli s ruskog Nikola Tomičić i Dušan Stojiljković.
Sadržaj:
1.Pod znamenjem ideja prosvećenosti,
2.Vojnik revolucije,
3.General Direktorijuma,
4.Italijanska vojna 1796-97,
5.Egipat i Sirija,
6.Uoči Brimera,
7.18-19 Brimer,
8.Prvi konzul,
9.Traženje saveza sa Rusijom,
10.Doživotni konzul,
11.Carstvo,
12.Od Austerlica do Tilzita,
13.Vrhunac i pad,
14.Pred odlučnik sukobom 1808-1811.
15.Rat protiv Rusije i pad imperije,
16.Sto dana
Albert Zaharovič Manfred (1906 -1976), istoričar, profesor, doktor istorijskih nauka, počasni doktor Univerziteta u Clermont-Ferrandu, Francuska.
Manfred je 1930. završio postdiplomske studije na Institutu za istoriju RANION-a (Ruska asocijacija društvenih naučnih instituta) i predavao u visokoškolskim ustanovama u Jaroslavlju, Ivanovu i Moskvi.
Godine 1945. postao je viši naučni saradnik, a od 1966. do 1968. godine, rukovodilac odseka moderne istorije zapadnoevropskih zemalja na Institutu za istoriju Akademije nauka SSSR-a.
Godine 1968. Manfred je postao šef odseka francuske istorije na Institutu svetske istorije Akademije nauka SSSR-a.
Glavni radovi Manfreda uglavnom se bave savremenom francuskom istorijom (Velika francuska revolucija, Napoleon, Francuska, Pariska komuna iz 1871. godine).
Od 1962. godine je glavni i odgovorni urednik Francuskog godišnjaka, potpredsednik i predsednik društva SSSR-Francuska, član biroa Nacionalnog komiteta istoričara SSSR, član Nacionalnog komiteta za proučavanje Napoleona i potpredsednik Medjunarodne komisije za istoriju Velike francuske revolucije.


Albert Zaharovič Manfred Napoleon Bonaparta polovna knjiga stara knjiga

Priča (tužna) o mačku Cicku iz Zrenjanina!

Igor Đurić

Vreme zlih pastrmki

Dnevnik knjigovođe

Deveti krug svetog kralja