Bio neki mačak u Zrenjaninuimenom CickoTako su ga zvali i ime mu nadenuliimao je mačeći pasoš i sve štosledujesve te zavrzlameI nije loše izgledaogeneralno U početku ga nisam voleou stvari uopšteStalno se češao a jasam zazirao od njegabojao sam se njegovih buvačiji mi ujedi nisu prijalinikada I kojih je imaoneospornoJer kakav bi to mačakbioa da nije mestimično i povremenobuvljiv i krmeljivJer se zavlačio budibogsnamasvukud IpakCicko je vešto skrivao svoje maneosim kad se češao i kostrešio Vremenom mi se približiouporan je bioumiljavao se i preokako to već mačkei mačkovi čine Malo po maloostvari Cicko pravoda mi se pripija uz nogui da sa mnom delibuve svoje A od mene da uzimaono loše iz menekad povremeno kraj Begejasvratim Stadosmo prijatelji bitipostadosmo rod rođeniJa i Cickoal' ne lezi vraže U vreme parenjamože bitikad mačke načisto poludeCicko tražeći ljubavu tuđe atare odei u neprijateljske salaše zađegde naleteopet može bitina onog Crnog što je bezjednog uvetaili kakvog drugog Šarovadušmana mačećegispostaviće sei Cickovog Od siline ugriza i viličnogtrzaja psećegdrob mu se prosupo banatskoj prašinii Cicko poslednjim atomimasnagedopuza do svoje kućevukući creva po panonskomžitu I čim stiže pred svoju kućuumre Cicko Otide mi prijateljživi stvorčedo božije

Bio neki mačak u Zrenjaninu
imenom Cicko
Tako su ga zvali i ime mu nadenuli
imao je mačeći pasoš i sve što
sleduje
sve te zavrzlame
I nije loše izgledao
generalno

 U početku ga nisam voleo
u stvari uopšte
Stalno se češao a ja
sam zazirao od njega
bojao sam se njegovih buva
čiji mi ujedi nisu prijali
nikada

 I kojih je imao
neosporno
Jer kakav bi to mačak
bio
a da nije mestimično i povremeno
buvljiv i krmeljiv
Jer se zavlačio budibogsnama
svukud

Ipak
Cicko je vešto skrivao svoje mane
osim kad se češao i kostrešio

 Vremenom mi se približio
uporan je bio
umiljavao se i preo
kako to već mačke
i mačkovi čine

 Malo po malo
ostvari Cicko pravo
da mi se pripija uz nogu
i da sa mnom deli
buve svoje

A od mene da uzima
ono loše iz mene
kad povremeno kraj Begeja
svratim

 Stadosmo prijatelji biti
postadosmo rod rođeni
Ja i Cicko
al' ne lezi vraže

 U vreme parenja
može biti
kad mačke načisto polude
Cicko tražeći ljubav
u tuđe atare ode
i u neprijateljske salaše zađe
gde nalete
opet može biti
na onog Crnog što je bez
jednog uveta
ili kakvog drugog Šarova
dušmana mačećeg
ispostaviće se
i Cickovog

 Od siline ugriza i viličnog
trzaja psećeg
drob mu se prosu
po banatskoj prašini
i Cicko poslednjim atomima
snage
dopuza do svoje kuće
vukući creva po panonskom
žitu

I čim stiže pred svoju kuću
umre Cicko

 Otide mi prijatelj
živi stvor
čedo božije


Prica (tuzna) o macku Cicku iz Zrenjanina!

Priča (tužna) o mačku Cicku iu Zrenjanina!
Iz pera prijatelja njegovog Igora Đurića iz Lazarevca!

Priča (tužna) o mačku Cicku iz Zrenjanina!

Seobe , druga knjigaMiloš CrnjanskiProsveta - Matica srpska1966Miloš Crnjanski (Čongrad, 26. oktobar 1893 — Beograd, 30. novembar 1977) bio je srpski književnik, novinar, prevodilac, kritičar i diplomata. Istakao se kao pesnik, pripovedač, romansijer i publicista. Jedan je od najznačajnijih stvaralaca srpske književnosti 20. veka. Ubrajan je među 100 najznamenitijih Srba.Druga knjiga Seoba je roman Miloša Crnjanskog objavljen 1962. u izdanju Srpske književne zadruge. Sastoji se iz 28 poglavlja. Priča prati potomke i rođake Vuka Isakoviča, junaka prve knjige Seoba: Đurđa, Petra, Trifuna i Pavla, kao centralnu figuru romana. Radnja počinje u maju 1752. (7 godina nakon povratka Vuka Isakoviča iz rata i kraja prve knjige) u Temišvaru, a završava se krajem novembra 1753. u Kijevu i Bahmutu. Druga knjiga Seoba se u određenoj meri bazira na događajima i ličnostima opisanim u Memoarima Simeona Piščevića.

Seobe , druga knjiga

Seobe , druga knjiga
Miloš Crnjanski
Prosveta - Matica srpska
1966
Miloš Crnjanski (Čongrad, 26. oktobar 1893 — Beograd, 30. novembar 1977) bio je srpski književnik, novinar, prevodilac, kritičar i diplomata. Istakao se kao pesnik, pripovedač, romansijer i publicista. Jedan je od najznačajnijih stvaralaca srpske književnosti 20. veka. Ubrajan je među 100 najznamenitijih Srba.
Druga knjiga Seoba je roman Miloša Crnjanskog objavljen 1962. u izdanju Srpske književne zadruge. Sastoji se iz 28 poglavlja. Priča prati potomke i rođake Vuka Isakoviča, junaka prve knjige Seoba: Đurđa, Petra, Trifuna i Pavla, kao centralnu figuru romana. Radnja počinje u maju 1752. (7 godina nakon povratka Vuka Isakoviča iz rata i kraja prve knjige) u Temišvaru, a završava se krajem novembra 1753. u Kijevu i Bahmutu. Druga knjiga Seoba se u određenoj meri bazira na događajima i ličnostima opisanim u Memoarima Simeona Piščevića.


Seobe , druga knjiga
Miloš Crnjanski
Prosveta - Matica srpska
1966


Aleksandar SolženjicinSveća na vetru - Jelen i logorska lepoticaSVEĆA NA VETRUJELEN I LOGORSKA LEPOTICAALEKSANDAR SOLŽENJICINOBELISKBEOGRAD1971D R A M EPrevod sa ruskog i pogovor: MILIVOJE JOVANOVIĆDve drame velikog ruskog književnika Aleksandra Solženjicina u izdanju beogradskog Obeliska iz 1971. godine.Aleksandar Solženjicin (rus. Aleksandr Isaevič Solženicыn, Kislovodsk, 11. decembar 1918 — Moskva, 3. avgust 2008) bio je ruski pisac, dramaturg, istoričar i akademik. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1970. godine. Bio je član Ruske akademije nauka (od 1997. godine) i Srpske akademije nauka i umetnosti (od 1994. godine).

Sveca na vetru - Jelen i logorska lepotica

Aleksandar Solženjicin
Sveća na vetru - Jelen i logorska lepotica
SVEĆA NA VETRU
JELEN I LOGORSKA LEPOTICA
ALEKSANDAR SOLŽENJICIN
OBELISK
BEOGRAD
1971
D R A M E
Prevod sa ruskog i pogovor: MILIVOJE JOVANOVIĆ
Dve drame velikog ruskog književnika Aleksandra Solženjicina u izdanju beogradskog Obeliska iz 1971. godine.
Aleksandar Solženjicin (rus. Aleksandr Isaevič Solženicыn, Kislovodsk, 11. decembar 1918 — Moskva, 3. avgust 2008) bio je ruski pisac, dramaturg, istoričar i akademik. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1970. godine. Bio je član Ruske akademije nauka (od 1997. godine) i Srpske akademije nauka i umetnosti (od 1994. godine).


Aleksandar Solženjicin
Sveća na vetru - Jelen i logorska lepotica
Dve drame velikog ruskog književnika Aleksandra SolženjicinA.

Sveća na vetru - Jelen i logorska lepotica

Rej KonoliBiti Elvis - Elvis Prislibiografija Elvisa Prislija*„Slušati Elvisa prvi put bilo je kao bekstvo iz zatvora. Hvala Bogu što nam je dao Elvisa Preslija.“ Bob DilanBiografija Elvisa Preslija, ikone koja je u potpunosti preobrazila američku kulturu.Div u američkoj popularnoj kulturi, božanstvo u istoriji rokenrola, Elvis Presli je spojio gospel i tradicionalni crnački ritam i bluz sa kantrijem da bi stvorio potpuno nov muzički pravac i nov način da se istakne muška seksualnost, i time raspametio puritansku Ameriku pedesetih godina XX veka.U knjizi Biti Elvis novinar Rej Konoli daje svež pogled na karijeru najvoljenijeg pevača na svetu, smeštajući ga, četrdeset godina nakon njegove smrti, ne samo pod drečava neonska svetla Las Vegasa već i na američki Jug sredinom XX veka. Konoli, koji je intervjuisao Elvisa 1969, predstavlja muzičara koji je iz siromaštva u Tupelu u Misisipiju dostigao neviđenu slavu preko noći, Frenka Sinatru smenio sa trona, a zatim inspirisao Bitlse.Govoreći o muzici, pesmama i koncertima, kao i o njegovom privatnom životu koji će se kasnije potpuno otrgnuti kontroli, služeći se intervjuima sa Džonom Lenonom, Bobom Dilanom, Bi Bi Kingom, Semom Filipsom i Rojem Orbisonom, Konoli je stvorio jedan od najvernijih portreta ovog kulturnog fenomena. Kako stižemo do kraja ovog pronicljivog dela, Elvisova smrt u četrdeset drugoj godini poprima tragičnu boju. Temeljno i bespoštedno, Biti Elvis istražuje neumerenost i nerazumnost koje prate mit o Elvisu, slaveći na kraju njegovu besmrtnost.

Biti Elvis - Elvis Prisli

Rej Konoli
Biti Elvis - Elvis Prisli
biografija Elvisa Prislija
*
„Slušati Elvisa prvi put bilo je kao bekstvo iz zatvora. Hvala Bogu što nam je dao Elvisa Preslija.“ Bob Dilan
Biografija Elvisa Preslija, ikone koja je u potpunosti preobrazila američku kulturu.
Div u američkoj popularnoj kulturi, božanstvo u istoriji rokenrola, Elvis Presli je spojio gospel i tradicionalni crnački ritam i bluz sa kantrijem da bi stvorio potpuno nov muzički pravac i nov način da se istakne muška seksualnost, i time raspametio puritansku Ameriku pedesetih godina XX veka.
U knjizi Biti Elvis novinar Rej Konoli daje svež pogled na karijeru najvoljenijeg pevača na svetu, smeštajući ga, četrdeset godina nakon njegove smrti, ne samo pod drečava neonska svetla Las Vegasa već i na američki Jug sredinom XX veka. Konoli, koji je intervjuisao Elvisa 1969, predstavlja muzičara koji je iz siromaštva u Tupelu u Misisipiju dostigao neviđenu slavu preko noći, Frenka Sinatru smenio sa trona, a zatim inspirisao Bitlse.
Govoreći o muzici, pesmama i koncertima, kao i o njegovom privatnom životu koji će se kasnije potpuno otrgnuti kontroli, služeći se intervjuima sa Džonom Lenonom, Bobom Dilanom, Bi Bi Kingom, Semom Filipsom i Rojem Orbisonom, Konoli je stvorio jedan od najvernijih portreta ovog kulturnog fenomena. Kako stižemo do kraja ovog pronicljivog dela, Elvisova smrt u četrdeset drugoj godini poprima tragičnu boju. 
Temeljno i bespoštedno, Biti Elvis istražuje neumerenost i nerazumnost koje prate mit o Elvisu, slaveći na kraju njegovu besmrtnost.



Rej Konoli
Biti Elvis - Elvis Prisli
biografija Elvisa Prislija

Skot FicdžeraldVeliki Getsbi Treba biti Frensis Skot Ficdžerald pa umeti sa malo reči reći velike i važne stvari. Radnja romana dešava se dvadesetih godina XX veka – u doba džeza – kako ga Ficdžerald naziva, i prikaz je razočaranja urbane populacije u američki san. Na raskošnim pozornicama grada koji nikada ne spava i Getsbijeve vile smenjuju se bogati skorojevići, starlete, isprazni likovi tadašnje elite, dok glavni junak, svestan svog porekla i trenutka u kojem živi, nesrećan u ljubavi, ostaje jedini iskreni svedok vremena. Svestan da je zbog svog bogatstva stekao društveni položaj i naklonost džet-seta, Getsbi shvata da se ono do čega nam je stalo ne može kupiti novcem.Veliki Getsbi je jedinstven portret vremena koji na elegantan i ciničan način oslikava svoje doba u kojem se i danas možemo prepoznati.Ficdžerald je stvarajući Velikog Getsbija stvorio jednog od najtragičnijih junaka svetske književnosti i svakako najbolji američki roman XX veka. Iako je po objavljivanju 1925. godine roman dramatizovan i u formi brodvejskog pozorišnog komada i u formi filma, skoro da nije bio primećen među čitaocima i kritikom. Javnost ga je otkrila tek nakon što je reizdat posle Drugog svetskog rata – možda i zato što su tek tada čitaoci bili spremni da prihvate iskrenu i neveselu Ficdžeraldovu sliku Amerike.Veliki Getsbi, treći roman F. Skota Ficdžeralda predstavlja najveće dostignuće njegovog stvaralaštva i već generacijama oduševljava čitaoce.Kao izuzetno pronicljiv uvid u dvadesete godine prošlog veka, takozvano doba džeza, ovaj roman donosi priču o mladom Niku Karaveju i njegovom tajanstvenom susedu Džeju Getsbiju. Uvlačeći Nika u čarobni svet glamuroznih zabava, harizmatični i prebogati Getsbi neće prezati ni od čega kako bi osvojio srce lepe Dejzi Bjukenon. Međutim, on i ne sluti da će na taj način pokrenuti niz događaja koji će se završiti tragedijom.Pravi književni klasik VELIKI GETSBI jedan je od najvećih romana dvadesetog veka.

Veliki Getsbi

Skot Ficdžerald
Veliki Getsbi

Treba biti Frensis Skot Ficdžerald pa umeti sa malo reči reći velike i važne stvari. Radnja romana dešava se dvadesetih godina XX veka – u doba džeza – kako ga Ficdžerald naziva, i prikaz je razočaranja urbane populacije u američki san. Na raskošnim pozornicama grada koji nikada ne spava i Getsbijeve vile smenjuju se bogati skorojevići, starlete, isprazni likovi tadašnje elite, dok glavni junak, svestan svog porekla i trenutka u kojem živi, nesrećan u ljubavi, ostaje jedini iskreni svedok vremena. Svestan da je zbog svog bogatstva stekao društveni položaj i naklonost džet-seta, Getsbi shvata da se ono do čega nam je stalo ne može kupiti novcem.
Veliki Getsbi je jedinstven portret vremena koji na elegantan i ciničan način oslikava svoje doba u kojem se i danas možemo prepoznati.
Ficdžerald je stvarajući Velikog Getsbija stvorio jednog od najtragičnijih junaka svetske književnosti i svakako najbolji američki roman XX veka. Iako je po objavljivanju 1925. godine roman dramatizovan i u formi brodvejskog pozorišnog komada i u formi filma, skoro da nije bio primećen među čitaocima i kritikom. Javnost ga je otkrila tek nakon što je reizdat posle Drugog svetskog rata – možda i zato što su tek tada čitaoci bili spremni da prihvate iskrenu i neveselu Ficdžeraldovu sliku Amerike.
Veliki Getsbi, treći roman F. Skota Ficdžeralda predstavlja najveće dostignuće njegovog stvaralaštva i već generacijama oduševljava čitaoce.
Kao izuzetno pronicljiv uvid u dvadesete godine prošlog veka, takozvano doba džeza, ovaj roman donosi priču o mladom Niku Karaveju i njegovom tajanstvenom susedu Džeju Getsbiju. Uvlačeći Nika u čarobni svet glamuroznih zabava, harizmatični i prebogati Getsbi neće prezati ni od čega kako bi osvojio srce lepe Dejzi Bjukenon. Međutim, on i ne sluti da će na taj način pokrenuti niz događaja koji će se završiti tragedijom.
Pravi književni klasik VELIKI GETSBI jedan je od najvećih romana dvadesetog veka.


Skot Ficdžerald
Veliki Getsbi, treći roman F. Skota Ficdžeralda predstavlja najveće dostignuće njegovog stvaralaštva i već generacijama oduševljava...

Alberto MoravijaLepi život*MORAVIJA Alberto (Alberto Moravia) – italijanski književnik (Rim, 28. XI 1907 – Rim, 26. IX 1990). Pravo mu je prezime Pinkerle (Pincherle). Romanom Ravnodušni ljudi, u kojem je dao smelu analizu moralnog raspada višeg građanskog društva, vrlo mlad je stekao ugled jednog od najboljih i najčitanijih predstavnika savremene italijanske proze. Do rata je napisao novele Lepi život i Spletka i romane Promašene ambicije i Maskarada, u kojem je izvrgao ruglu groteskni lik fašističkog diktatora i visoko društvo, pa je roman bio zabranjen. Posle rata još plodnije nastavlja da obrađuje savremene društvene i moralne probleme: Rimljanka (prevedena na mnoge jezike), Rimske priče (nagrađene najvišom italijanskom književnom nagradom Marcoto), Konformist, Ćoćara (po kojoj je snimljen čuveni film sa Sofijom Loren), Dosada i druga dela. Prevođen je i kod nas. Kraćim romanom Agostino (1944), u kojem toplo prikazuje psihologiju puberteta i krize sazrevanja jednog dečaka, zastupljen je u repertoaru SNP kao pisac originalnog teksta: 1969. je izveden istoimeni balet sa libretom i muzikom Rafaela de Banfilda.*SADRŽAJ:Umorna milosnica, Zločin u tenis klubu, Prikazanje, Bračna ponuda, Bolesnikova zima, Okrutna poseta, Snob, Lepi život, Dosada, Iznenadna smrt, Kraj jednog odnosa

Lepi zivot

Alberto Moravija
Lepi život
*
MORAVIJA Alberto (Alberto Moravia) – italijanski književnik (Rim, 28. XI 1907 – Rim, 26. IX 1990). Pravo mu je prezime Pinkerle (Pincherle). Romanom Ravnodušni ljudi, u kojem je dao smelu analizu moralnog raspada višeg građanskog društva, vrlo mlad je stekao ugled jednog od najboljih i najčitanijih predstavnika savremene italijanske proze. Do rata je napisao novele Lepi život i Spletka i romane Promašene ambicije i Maskarada, u kojem je izvrgao ruglu groteskni lik fašističkog diktatora i visoko društvo, pa je roman bio zabranjen. Posle rata još plodnije nastavlja da obrađuje savremene društvene i moralne probleme: Rimljanka (prevedena na mnoge jezike), Rimske priče (nagrađene najvišom italijanskom književnom nagradom Marcoto), Konformist, Ćoćara (po kojoj je snimljen čuveni film sa Sofijom Loren), Dosada i druga dela. Prevođen je i kod nas. Kraćim romanom Agostino (1944), u kojem toplo prikazuje psihologiju puberteta i krize sazrevanja jednog dečaka, zastupljen je u repertoaru SNP kao pisac originalnog teksta: 1969. je izveden istoimeni balet sa libretom i muzikom Rafaela de Banfilda.
*
SADRŽAJ:
Umorna milosnica, Zločin u tenis klubu, Prikazanje, Bračna ponuda, Bolesnikova zima, Okrutna poseta, Snob, Lepi život, Dosada, Iznenadna smrt, Kraj jednog odnosa


Lepi život

Laza KostićPesme*Izbor pesama Laze Kostića, sto kao i njihov raspored po ciklusima, sačinjen je prema poznatoj Kostićevoj knjizi u izdanju Matice srpske: Pesme, Novi Sad, 1909. Osim nekolikih prigodnih pesama (svih iz poslednjeh ciklusa, Poznice) kao i nekih prevoda, sve pesme iz te knjige donose se i ovde.*Lazar Laza Kostić (Kovilj, 31. januar / 12. februar 1841 — Beč, 26. novembar 1910) bio je srpski erudita. Bavio se književnošću (poezijom i prozom), pravnim naukama, novinarstvom i estetikom. Po obrazovanju je bio doktor pravnih nauka.

Pesme

Laza Kostić
Pesme
*
Izbor pesama Laze Kostića, sto kao i njihov raspored po ciklusima, sačinjen je prema poznatoj Kostićevoj knjizi u izdanju Matice srpske: Pesme, Novi Sad, 1909. Osim nekolikih prigodnih pesama (svih iz poslednjeh ciklusa, Poznice) kao i nekih prevoda, sve pesme iz te knjige donose se i ovde.
*
Lazar Laza Kostić (Kovilj, 31. januar / 12. februar 1841 — Beč, 26. novembar 1910) bio je srpski erudita. Bavio se književnošću (poezijom i prozom), pravnim naukama, novinarstvom i estetikom. Po obrazovanju je bio doktor pravnih nauka.


Laza Kostić
Pesme
Izbor pesama Laze Kostića
Lazar Laza Kostić (Kovilj, 31. januar / 12. februar 1841 — Beč, 26. novembar 1910)

LEONARDO DA VINČI - LAZAR TRIFUNOVIĆSADRŽAJ-LEONARDO DA VINČI-IZ `TRAKTATA O SLIKARSTVU` LEONARDA DA VINČIJA-RAZLIČITA MIŠLJENJA O LEONARDU DA VINČIJUBEOGRAD 1964 god, 47 str, tvrdi povezLazar Trifunović (Beograd, 14. januar 1929 — Pariz, 23. jul 1983) bio je srpski istoričar umetnosti, likovni kritičar i profesor Univerziteta u Beogradu.

Leonardo da Vinci

LEONARDO DA VINČI - LAZAR TRIFUNOVIĆ
SADRŽAJ
-LEONARDO DA VINČI
-IZ `TRAKTATA O SLIKARSTVU` LEONARDA DA VINČIJA
-RAZLIČITA MIŠLJENJA O LEONARDU DA VINČIJU
BEOGRAD 1964 god, 47 str, tvrdi povez
Lazar Trifunović (Beograd, 14. januar 1929 — Pariz, 23. jul 1983) bio je srpski istoričar umetnosti, likovni kritičar i profesor Univerziteta u Beogradu.


Priča (tužna) o mačku Cicku iz Zrenjanina!

Igor Đurić

Vreme zlih pastrmki

Dnevnik knjigovođe

Deveti krug svetog kralja