&nbsp;<a href="https://draft.blogger.com/blog/post/edit/3234423356824166237/7718133071987312839#" rel="noopener noreferrer" target="_blank"><img src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgdKRykrpku19uas7olJ-Vm6QQTariUWHMBXGx2oqzwWwly6vfkpo3CLSFn2y7ZKFmHFeXJTlWFax46UVOzTfLj5clhvDuHIhfP3ROb3dbN_p15pEAQlDXQtklRpxo3hEPA3EcpbBP8dvk/w400-h158/words_for_gossip3-790x310.jpg" height="158" width="400"></a>	Пише: Игор Ђурић	Људи из провинције, (и, провинцијалци у градовима), оговарају страсно, из мржње, из душе. У великим градовима се оговара и у оквиру друштвеног живота: зарад ''добрих'' обичаја и стварања слике да сте у жижи догађања и упућени. У великом граду свакодневно срећете велики број људи које више никада нећете срести па се ваша пажња фокусира на познате личности и глобалне проблеме. У провинцији од раног јутра до касне вечери ви комуницирате са људима које ће те свакодневно сретати до краја живота. Зато је тамо све лично: па и трач.	Мене су оговарали. И данас ме оговарају. Иако живимо у различитим местима и градовима већина је своју провинцију понела са собом: у глави. Често помислим да је додирнута граница, да нема даље, да више не може ништа ново да се смисли – кад се увек, наново, и наново, изненадим. Више се не вређам. Некад јесам. Сада знам да је све то доказ неке моје вредности. Сићушне, често и непостојеће, али свакако вредности. Чим те оговарају значи да им нешто сметаш. Онима који им не сметају, којих се не плаше, којима не завиде ни због чега, њих не оговарају - њима се подсмевају.	Још од школских дана постао сам предмет оговарања. Додуше, тада наивних и дечијих али свакако не мање болних и отровних. У том добу су најтежа оговарања (најболније се доживљавају) она која су везана за твој физички изглед. То најчешће и нису оговарања јер се исказују на тај начин да их и ти одмах чујеш, дакле: директно – ипак, личе.	Касније, како године пролазе тако и оговарања постају озбиљнија, па, и опаснија. Теме су разноврсније али пажљиво одабране тако да ударе и заболе најефикасније, језик је отровнији, ситуације маштовитије изрежиране. Добре алапаче морају имати, поред дугачког језика, и живу машту. То оговарачи не чине свесно већ по инстинкту али без грешке и врло ефикасно. Оговарање је унутрашњи порив и за то је потребан таленат. Наравно: и мржња. Оговарање без мржње је неинвентивно и јалово.	Од бенигне ствари, од неважног догађаја, из непостојећег односа – трач може да сагради Вавилонску кулу, и да ту исту кулу уз помоћ енергије коју производи трачерски ''perpetuum mobile'' чини на око реалном и стварном. Важна је интерпретација. Тако један догађај може добити на десетине значења и епилога – по правилу свих неистинитих. Најгоре у свему је што и најплеменитију побуду трач сведе на огољено користољубље. Када некоме помогнете – то чините због неке користи, никад зато што имате доброте у себи. Кад радите вредно и поштено – то је да би сте се додворили некоме а не зато што сте професионалац. Када нешто знате – то је да би сте се правили важни а не да би сте некога посаветовали и подучили. Кад волите – то је зато да би сте се оженили добро а не зато што сте се заљубили. Кад желите – онда се претварате. Кад се бавите политиком – хоћете да се накрадете. Кад се добровољно јавите за мисију – желите да пре од других стигнете на место пљачке. Трач вам никада не дозвољава да погледате истини у очи. И супротно. Кад он краде – трачари да сте ви то урадили. Кад он лаже – лагањем то вама натура. Кад је лош човек – трачем постиже да су сви други лоши сем њега.	Трач је непобедив али безопасан по истину. Не можеш га истином угушити ако ниси стрпљив. Наравно, бићеш на великом губитку - краткорочно. Трач наноси штете на кратке стазе. Само време и принципијелност могу ефикасно савладати трач. Време углавном - најефикасније. Човек се мора научити да чека. Кад се трач победи нечињењем а после неког времена некакве сатисфакције има али не нарочите. Трачаре је тада брига за то јер су људи без морала. Много је веће било њихово задовољство ономад кад су пуштали у етар отровне речи.	Најопаснији су трачери који трачају алузијама и они су по правилу најинтелигентнија сорта оговарача. Када се трачари у назнакама онда трач изгледа уверљивије а варијанте изреченог трача су неограничене јер је на тај начин свакоме пуштено на вољу да одузима и додаје шта год хоће.	<a href="https://draft.blogger.com/blog/post/edit/3234423356824166237/7718133071987312839#" rel="noopener noreferrer" target="_blank"><img src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjiNdbXoddQxlesIvkKVzn_zv7UpALygIujX2nW0pR3ll1VGRnVCOJlGqqqtu7aKS3sw6Cin8q0HlmrcQZaiNs1XsI7dT65_AMq1MRXIknOo8AHD0TKuwuC5rlCzQ1sPWGwDO6aLHTHLF0/s320/gossip-pop-art-men-1firlo0-1200x640.jpg" width="320"></a> 	Наравно, најбоље је оговарање не чути. И, претварати се да си у најбољим односима са онима који те оговарају. Јер њих највише боли ако њихово оговарање умре и замре, ако се не чује већ остане у четири зида где је изречено.	''Нека остане међу нама ово што ћу ти рећи'' – започиње трачер своју причу добитном формулом којом ће она бити разаслана на све стране јер он ни би ни почињао да је прича да зна да ће она остати неиспричана другоме.	''Ово је у поверењу'' – је магична реченица оговарача јер је она најбоља гаранција да трач неће умрети и да ће још врућ наставити да путује даље. Одговор: ''Таман посла, где бих ја то...'' – је само доказ да је трач посејан на плодно тло и тамо где треба.	Дуг је пут од патње до равнодушности према трачу. И неопходан. По том питању не може се пречицом. То је део сазревања. И по томе се касније разликују зреле од незрелих особа. Кад се на трач реагује ироничним смешком и сажаљењем према оговарачу то је онда поуздан знак да је наступило доба озбиљности, искуства и зрелости код човека.	Не бих могао да направим листу најгорих оговарања намењених мени и мојој породици из простог разлога што вероватно оне најгоре нисам ни чуо. У ствари, сигуран сам у то. Никако немам илузија да су оговарања икада престајала. Како је породица, и сваки од нас, успевала-о и грабила-о корак по корак напред тако су и оговарања постајала интензивнија. То је најбоље мерило онога колико си успео – што те више оговарају значи да више вредиш.	Ипак, присетим се неких па ми данас смешно изгледа све то и схватам колико је било бесмислено и глупо нервирање и патња са моје стране.	У замку оговарања упаднеш оног тренутка кад почнеш да враћаш истом мером. Све док си само жртва оговарања ти си позитивац и на доброј си страни а оговарање нема праву снагу. Кад постанеш учесник у оговарању, према страни која тебе оговара, онда си у истом глибу са њима и ни по чему се не разликујеш од њих.	Тешко је одолети. Оговарање има своју магичну снагу и драж. Рекох, оговарање краткорочно, понекад, доноси изванредне резултате и управо је зато примамљиво и тешко је одолети му. Дугорочно није – али ко мари за то. Мало се ко и сети изворног оговарања када после неког времена истина изађе на видело. Чак те, по обичају, баш онај који те је трачарио, убеђује како је он једино говорио истину и бранио те док су те други олајавали на пасја уста. На тај начин, обично, започне се нови трач.	<a href="https://draft.blogger.com/blog/post/edit/3234423356824166237/7718133071987312839#" rel="noopener noreferrer" target="_blank"><img src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjoEQ3H18P51BqWgeONNpM2oRVuiwNi6r0c8FnG8Brrxo4VUiCj-eR1CXZ61Qz1NbX9NIq1ZaF3Gby81fg_V3PYHPvafQffmq4wnxaJCmFGjtf5TEtayHAvzFNgjOFmj4IrFZfZW9w8J68/s320/gossip_Final-848x1272.jpg" height="320"></a> 	Боли изговорена измишљотина – за преживљавање тога човек мора да буде јак и супериоран. Много боли – понекад. Немоћан пред интригом човек пати. Један глас у мору интрига не значи ништа. Људе не интересује истина – чују само оно што им се свиђа и оно што желе да чују. Интрига, њена моћ, зависи од онога који је изговара али још више од онога који је слуша. Од овог другог, наиме, зависи хоће ли трач заживети или ће умрети одмах после изговарања. Као и кад су вируси у питању: епидемија се шири како расте број преносиоца.	Има и добродушних оговарања, безопасних, шале и трика ради. Кад пријатељи препричавају згоде из претходне пијане вечери или кад родитељи причају о својој деци. Али, то и нису права опањкавања.	Оговарање није: то што треба да буде - ако није изречено са злом жељом. Увек, и увек, оговарамо онога којега би волели да видимо на коленима, пониженог, да уживамо у његовим мукама. Лажу они који говоре да некога оговарају за његово добро.То је само исприка, само-оправдање за осећај беде у себи. Јер, свесни су они који оговарају да чине нешто ружно и лоше. Зато још и додатно лажу па веле ''да ово што говоре вама о њему – исто би казали и њему у очи''. Никада тај олош не говори човеку у очи шта мисли о њему.	Најчешће се оговара из љубоморе. Најчешће, такође, љубомора нема никаквих реалних основа. Мислимо погрешно о некоме, завидимо му због погрешне перцепције и нереалне процене – па онда хоћемо да га сатремо лошом речју. Љубомора изговара лошу и ружну реч а не језик. Језик само палаца ради оријентације – као код змије отровнице.	Најбоље оружје против трача јесте: постојаност. Човек мора бити достојанствен и истрајан. Уколико мисли да је у праву никако не треба тражити компромис са трачем или демантовати исти. Трач се мора игнорисати а трачери се морају отворено презирати. Њих то боли и они ће још отровније говорити. Али!!! – њих то боли и то је најважније.	Кад се претварате да оговарање није стигло до вас онда бескрајно разочаравате онога који вас причом мрзи. Он ће пробати на све начине да гадост лагана о вама доспе до вас (јер му је то циљ) и зато се треба претварати да није тако и онда кад вас највише пече и боли лаж о вама.	Док вас оговарају значи да нешто вредите, или макар: да нисте пропали начисто. Или: да они мисле да вам добро иде. Оговарање према вама оверава ваш статус у друштву. Пропалице и губитнике нико не оговара. Оно, јесу их оговарали али само док су пропадали (тиме је потпомагано њихово пропадање) међутим оног тренутка кад је евидентно да је човек скроз пропао: више га нико не узима у уста.

 

	Пише: Игор Ђурић
	Људи из провинције, (и, провинцијалци у градовима), оговарају страсно, из мржње, из душе. У великим градовима се оговара и у оквиру друштвеног живота: зарад ''добрих'' обичаја и стварања слике да сте у жижи догађања и упућени. У великом граду свакодневно срећете велики број људи које више никада нећете срести па се ваша пажња фокусира на познате личности и глобалне проблеме. У провинцији од раног јутра до касне вечери ви комуницирате са људима које ће те свакодневно сретати до краја живота. Зато је тамо све лично: па и трач.
	Мене су оговарали. И данас ме оговарају. Иако живимо у различитим местима и градовима већина је своју провинцију понела са собом: у глави. Често помислим да је додирнута граница, да нема даље, да више не може ништа ново да се смисли – кад се увек, наново, и наново, изненадим. Више се не вређам. Некад јесам. Сада знам да је све то доказ неке моје вредности. Сићушне, често и непостојеће, али свакако вредности. Чим те оговарају значи да им нешто сметаш. Онима који им не сметају, којих се не плаше, којима не завиде ни због чега, њих не оговарају - њима се подсмевају.
	Још од школских дана постао сам предмет оговарања. Додуше, тада наивних и дечијих али свакако не мање болних и отровних. У том добу су најтежа оговарања (најболније се доживљавају) она која су везана за твој физички изглед. То најчешће и нису оговарања јер се исказују на тај начин да их и ти одмах чујеш, дакле: директно – ипак, личе.
	Касније, како године пролазе тако и оговарања постају озбиљнија, па, и опаснија. Теме су разноврсније али пажљиво одабране тако да ударе и заболе најефикасније, језик је отровнији, ситуације маштовитије изрежиране. Добре алапаче морају имати, поред дугачког језика, и живу машту. То оговарачи не чине свесно већ по инстинкту али без грешке и врло ефикасно. Оговарање је унутрашњи порив и за то је потребан таленат. Наравно: и мржња. Оговарање без мржње је неинвентивно и јалово.
	Од бенигне ствари, од неважног догађаја, из непостојећег односа – трач може да сагради Вавилонску кулу, и да ту исту кулу уз помоћ енергије коју производи трачерски ''perpetuum mobile'' чини на око реалном и стварном. Важна је интерпретација. Тако један догађај може добити на десетине значења и епилога – по правилу свих неистинитих. Најгоре у свему је што и најплеменитију побуду трач сведе на огољено користољубље. Када некоме помогнете – то чините због неке користи, никад зато што имате доброте у себи. Кад радите вредно и поштено – то је да би сте се додворили некоме а не зато што сте професионалац. Када нешто знате – то је да би сте се правили важни а не да би сте некога посаветовали и подучили. Кад волите – то је зато да би сте се оженили добро а не зато што сте се заљубили. Кад желите – онда се претварате. Кад се бавите политиком – хоћете да се накрадете. Кад се добровољно јавите за мисију – желите да пре од других стигнете на место пљачке. Трач вам никада не дозвољава да погледате истини у очи. И супротно. Кад он краде – трачари да сте ви то урадили. Кад он лаже – лагањем то вама натура. Кад је лош човек – трачем постиже да су сви други лоши сем њега.
	Трач је непобедив али безопасан по истину. Не можеш га истином угушити ако ниси стрпљив. Наравно, бићеш на великом губитку - краткорочно. Трач наноси штете на кратке стазе. Само време и принципијелност могу ефикасно савладати трач. Време углавном - најефикасније. Човек се мора научити да чека. Кад се трач победи нечињењем а после неког времена некакве сатисфакције има али не нарочите. Трачаре је тада брига за то јер су људи без морала. Много је веће било њихово задовољство ономад кад су пуштали у етар отровне речи.
	Најопаснији су трачери који трачају алузијама и они су по правилу најинтелигентнија сорта оговарача. Када се трачари у назнакама онда трач изгледа уверљивије а варијанте изреченог трача су неограничене јер је на тај начин свакоме пуштено на вољу да одузима и додаје шта год хоће.
	


	Наравно, најбоље је оговарање не чути. И, претварати се да си у најбољим односима са онима који те оговарају. Јер њих највише боли ако њихово оговарање умре и замре, ако се не чује већ остане у четири зида где је изречено.
	''Нека остане међу нама ово што ћу ти рећи'' – започиње трачер своју причу добитном формулом којом ће она бити разаслана на све стране јер он ни би ни почињао да је прича да зна да ће она остати неиспричана другоме.
	''Ово је у поверењу'' – је магична реченица оговарача јер је она најбоља гаранција да трач неће умрети и да ће још врућ наставити да путује даље. Одговор: ''Таман посла, где бих ја то...'' – је само доказ да је трач посејан на плодно тло и тамо где треба.
	Дуг је пут од патње до равнодушности према трачу. И неопходан. По том питању не може се пречицом. То је део сазревања. И по томе се касније разликују зреле од незрелих особа. Кад се на трач реагује ироничним смешком и сажаљењем према оговарачу то је онда поуздан знак да је наступило доба озбиљности, искуства и зрелости код човека.
	Не бих могао да направим листу најгорих оговарања намењених мени и мојој породици из простог разлога што вероватно оне најгоре нисам ни чуо. У ствари, сигуран сам у то. Никако немам илузија да су оговарања икада престајала. Како је породица, и сваки од нас, успевала-о и грабила-о корак по корак напред тако су и оговарања постајала интензивнија. То је најбоље мерило онога колико си успео – што те више оговарају значи да више вредиш.
	Ипак, присетим се неких па ми данас смешно изгледа све то и схватам колико је било бесмислено и глупо нервирање и патња са моје стране.
	У замку оговарања упаднеш оног тренутка кад почнеш да враћаш истом мером. Све док си само жртва оговарања ти си позитивац и на доброј си страни а оговарање нема праву снагу. Кад постанеш учесник у оговарању, према страни која тебе оговара, онда си у истом глибу са њима и ни по чему се не разликујеш од њих.
	Тешко је одолети. Оговарање има своју магичну снагу и драж. Рекох, оговарање краткорочно, понекад, доноси изванредне резултате и управо је зато примамљиво и тешко је одолети му. Дугорочно није – али ко мари за то. Мало се ко и сети изворног оговарања када после неког времена истина изађе на видело. Чак те, по обичају, баш онај који те је трачарио, убеђује како је он једино говорио истину и бранио те док су те други олајавали на пасја уста. На тај начин, обично, започне се нови трач.
	


	Боли изговорена измишљотина – за преживљавање тога човек мора да буде јак и супериоран. Много боли – понекад. Немоћан пред интригом човек пати. Један глас у мору интрига не значи ништа. Људе не интересује истина – чују само оно што им се свиђа и оно што желе да чују. Интрига, њена моћ, зависи од онога који је изговара али још више од онога који је слуша. Од овог другог, наиме, зависи хоће ли трач заживети или ће умрети одмах после изговарања. Као и кад су вируси у питању: епидемија се шири како расте број преносиоца.
	Има и добродушних оговарања, безопасних, шале и трика ради. Кад пријатељи препричавају згоде из претходне пијане вечери или кад родитељи причају о својој деци. Али, то и нису права опањкавања.
	Оговарање није: то што треба да буде - ако није изречено са злом жељом. Увек, и увек, оговарамо онога којега би волели да видимо на коленима, пониженог, да уживамо у његовим мукама. Лажу они који говоре да некога оговарају за његово добро.То је само исприка, само-оправдање за осећај беде у себи. Јер, свесни су они који оговарају да чине нешто ружно и лоше. Зато још и додатно лажу па веле ''да ово што говоре вама о њему – исто би казали и њему у очи''. Никада тај олош не говори човеку у очи шта мисли о њему.
	Најчешће се оговара из љубоморе. Најчешће, такође, љубомора нема никаквих реалних основа. Мислимо погрешно о некоме, завидимо му због погрешне перцепције и нереалне процене – па онда хоћемо да га сатремо лошом речју. Љубомора изговара лошу и ружну реч а не језик. Језик само палаца ради оријентације – као код змије отровнице.
	Најбоље оружје против трача јесте: постојаност. Човек мора бити достојанствен и истрајан. Уколико мисли да је у праву никако не треба тражити компромис са трачем или демантовати исти. Трач се мора игнорисати а трачери се морају отворено презирати. Њих то боли и они ће још отровније говорити. Али!!! – њих то боли и то је најважније.
	Кад се претварате да оговарање није стигло до вас онда бескрајно разочаравате онога који вас причом мрзи. Он ће пробати на све начине да гадост лагана о вама доспе до вас (јер му је то циљ) и зато се треба претварати да није тако и онда кад вас највише пече и боли лаж о вама.
	Док вас оговарају значи да нешто вредите, или макар: да нисте пропали начисто. Или: да они мисле да вам добро иде. Оговарање према вама оверава ваш статус у друштву. Пропалице и губитнике нико не оговара. Оно, јесу их оговарали али само док су пропадали (тиме је потпомагано њихово пропадање) међутим оног тренутка кад је евидентно да је човек скроз пропао: више га нико не узима у уста.


Ogovaranje, tracevi, intrige...

Igor Đurić, književnik, rođen 1968. ghodine u Metohiji!

Ogovaranje, tračevi, intrige...

Antologija narodnog pesništva s pregledom narodnog pesništvaTvrd povez. Izdanje Geca kon, Beograd, 1938. godine. S pregledom narodnog pesništva. Sastavila prof. Darinka A. Stojanović. 450. strana.slike Vuka Karadžća i Filipa Višnjića„Pesnik se setio plemenitosti naše devojke. Nju izvodi po svršenoj bici na bojište da napoji i previje ranjenike, ona, Kosovka devojka. Sve je Kosovsko. Sve je sad vezano za mesto na kome je bio veliki poraz narodni. I od tada pa kroz vekove, to će biti sveto, to ime Kosova“, piše Darinka Stojanović u Antologiji narodnog pesništva.Naslov Antologija narodnog pesništva : s pregledom narodnog pesništva / [priredila] Darinka A. Stojanović Vrsta/sadržaj tыpe of material dr.knjiž.oblici Jezik srpski Izdavanje i proizvodnja Beograd : G. Kon, 1938 (Beograd : Privrednik) Ostali autori Stojanović, Darinka A. Fizički opis VI, 450 str. ; 20 cm Napomene Predgovor / Darinka A. Stojanović : str. III-VI. Sadržaj Pregled narodnog pesništva. ISBN (Karton) Predmetne odrednice Srpska narodna poezija

Antologija narodnog pesnistva

Antologija narodnog pesništva s pregledom narodnog pesništva
Tvrd povez. Izdanje Geca kon, Beograd, 1938. godine. S pregledom narodnog pesništva. Sastavila prof. Darinka A. Stojanović.  450. strana.
slike Vuka Karadžća i Filipa Višnjića
„Pesnik se setio plemenitosti naše devojke. Nju izvodi po svršenoj bici na bojište da napoji i previje ranjenike, ona, Kosovka devojka. Sve je Kosovsko. Sve je sad vezano za mesto na kome je bio veliki poraz narodni. I od tada pa kroz vekove, to će biti sveto, to ime Kosova“, piše Darinka Stojanović u Antologiji narodnog pesništva.
Naslov Antologija narodnog pesništva : s pregledom narodnog pesništva / [priredila] Darinka A. Stojanović Vrsta/sadržaj tыpe of material dr.knjiž.oblici Jezik srpski Izdavanje i proizvodnja Beograd : G. Kon, 1938 (Beograd : Privrednik) Ostali autori Stojanović, Darinka A. Fizički opis VI, 450 str. ; 20 cm Napomene Predgovor / Darinka A. Stojanović : str. III-VI. Sadržaj Pregled narodnog pesništva. ISBN (Karton) Predmetne odrednice Srpska narodna poezija


Antologija narodnog pesništva s pregledom narodnog pesništva Vuk Karadžić Filip Višnjić

Antologija narodnog pesništva

Dylan Dog - Sahranjena sećanjaMignacco i Roibroj 40IzdavačVeseli četvrtakGodina izdavanja2011Bonelli serijalDilan DogScenarioLuigi MignaccoCrtežCorrado RoiNaslovna stranaAngelo StanoOriginalni naslovI ricordi sepoltiBroj originalne edicije249JezikSrpskiZemljaItalijaEdicijaRedovna serijaTip izdanjaKiosk izdanjeFormat148 x 205 mmPovezMeki povezBroj strana96BojaCrno-belo

Dylan Dog - Sahranjena secanja

Dylan Dog - Sahranjena sećanja
Mignacco i Roi
broj 40
Izdavač
Veseli četvrtak
Godina izdavanja
2011
Bonelli serijal
Dilan Dog
Scenario
Luigi Mignacco
Crtež
Corrado Roi
Naslovna strana
Angelo Stano
Originalni naslov
I ricordi sepolti
Broj originalne edicije
249
Jezik
Srpski
Zemlja
Italija
Edicija
Redovna serija
Tip izdanja
Kiosk izdanje
Format
148 x 205 mm
Povez
Meki povez
Broj strana
96
Boja
Crno-belo


Dylan Dog - Sahranjena sećanja
broj 40
Mignacco i Roi

Dylan Dog - Sahranjena sećanja

Luis BromfildČudni slučaj Ani SpregRoman o različitim odnosima ljudi prema religiji.Duhovita i mnogostrana satira na lažnu veru i preznoverje.1925. Louis Bromfield postigao je svjetsko priznanje 1920-ih kao autor Rane jeseni, njegovog trećeg romana i dobitnik Pulitzerove nagrade za fikciju 1926. godine. U dobi od 29 godina, Bromfield je smatran jednim od najperspektivnijih mladih pisaca u Americi, u usporedbi s F. Scottom Fitzgeraldom i Ernestom Hemingwayem. Njegovi romani bili su među prvima adaptiranim za dugometražne zvučne filmove. U vlasti, kako ga autor opisuje, nije nastavak njegovog The Green Bay Tree, već ono što bi se moglo nazvati panelnim romanima na ekranu, koji će se, kada je dovršen, sastojati od najmanje pola tuceta ploča koje su međusobno povezane i svaka će prikazati određenu fazu nezgrapnog, blještavog spektakla američkog života.

Cudni slucaj Ani Spreg

Luis Bromfild
Čudni slučaj Ani Spreg
Roman o različitim odnosima ljudi prema religiji.
Duhovita i mnogostrana satira na lažnu veru i preznoverje.
1925. Louis Bromfield postigao je svjetsko priznanje 1920-ih kao autor Rane jeseni, njegovog trećeg romana i dobitnik Pulitzerove nagrade za fikciju 1926. godine. U dobi od 29 godina, Bromfield je smatran jednim od najperspektivnijih mladih pisaca u Americi, u usporedbi s F. Scottom Fitzgeraldom i Ernestom Hemingwayem. Njegovi romani bili su među prvima adaptiranim za dugometražne zvučne filmove. U vlasti, kako ga autor opisuje, nije nastavak njegovog The Green Bay Tree, već ono što bi se moglo nazvati panelnim romanima na ekranu, koji će se, kada je dovršen, sastojati od najmanje pola tuceta ploča koje su međusobno povezane i svaka će prikazati određenu fazu nezgrapnog, blještavog spektakla američkog života.


Čudni slučaj Ani Spreg

Oružane snage Jugoslavije 1941 - 1981ORUŽANE SNAGE JUGOSLAVIJE 1941 - 1981 , Vojnoizdavački zavod 1982, tvrdi povez, omot, veliki format, str. 668.Razvoj JNA, organizacija, rodovi, službe.

Oruzane snage Jugoslavije 1941 - 1981

Oružane snage Jugoslavije 1941 - 1981
ORUŽANE SNAGE JUGOSLAVIJE 1941 - 1981 , Vojnoizdavački zavod 1982, tvrdi povez, omot, veliki format, str. 668.
Razvoj JNA, organizacija, rodovi, službe.


Oružane snage Jugoslavije 1941 - 1981

Istina o Golom otoku Dragan MarkovićPOLITIČKE KRIZE U JUGOSLAVIJI - Kadrovi unutrašnjeg puča, Prva izdajstva, IB-emigracija, Naličje izolacije, Goli otok, Petrova rupa, Nevino osuđeni, Nemi do kraja, Prokleti zbor, Ženski logori, Novinari, Ispovest islednika, Otrežnjenje, Pisma svedoka, Latinica, SLIKE (Tito, Staljin, Mikojan, Berija, Arso Jovanović, Hruščov, 14 osuđenih 1951, Goli otok...),Goli otok (hrv. Goli otok, ital. Isola Calva — „golo ostrvo”) oskudno je, nenaseljeno ostrvo u Jadranskom moru.Ima površinu od oko 4,7 km². Nalazi se u zapadnom delu Hrvatske, istočno od Istre u Velebitskom kanalu, između ostrva Rab, Sveti Grgur i Prvić.Samo ime puno govori o izgledu ostrva. Zajedno sa susednim ostrvom Sv. Grgur deo je krečnjačkog masiva koji se proteže paralelno sa Kamenjakom (408 nautičkih milja) na ostrvu Rab i ostrvom Prvić. Severna obala ostrva je gola i nepristupačna, a dubina mora uz samu obalu je oko 30 m. Južna i jugoistočna obala ostrva je takođe siromašna zelenilom, ali je bogata uvalicama od kojih je najveća uvala Mala Tetina.Oko 600 zatvorenika je umrlo na ovom ostrvu od torture i bolesti, tokom perioda postojanja istoimenog zatvora. Isti je bio poznat i kao ’Hrvatski Alkatraz’, zbog svoje lokacije na ovom izolovanom ostrvu i visoke sigurnosti.

Istina o Golom otoku

Istina o Golom otoku 
Dragan Marković
POLITIČKE KRIZE U JUGOSLAVIJI - Kadrovi unutrašnjeg puča, Prva izdajstva, IB-emigracija, Naličje izolacije, Goli otok, Petrova rupa, Nevino osuđeni, Nemi do kraja, Prokleti zbor, Ženski logori, Novinari, Ispovest islednika, Otrežnjenje, Pisma svedoka, Latinica, SLIKE (Tito, Staljin, Mikojan, Berija, Arso Jovanović, Hruščov, 14 osuđenih 1951, Goli otok...),
Goli otok (hrv. Goli otok, ital. Isola Calva — „golo ostrvo”) oskudno je, nenaseljeno ostrvo u Jadranskom moru.
Ima površinu od oko 4,7 km². Nalazi se u zapadnom delu Hrvatske, istočno od Istre u Velebitskom kanalu, između ostrva Rab, Sveti Grgur i Prvić.
Samo ime puno govori o izgledu ostrva. Zajedno sa susednim ostrvom Sv. Grgur deo je krečnjačkog masiva koji se proteže paralelno sa Kamenjakom (408 nautičkih milja) na ostrvu Rab i ostrvom Prvić. Severna obala ostrva je gola i nepristupačna, a dubina mora uz samu obalu je oko 30 m. Južna i jugoistočna obala ostrva je takođe siromašna zelenilom, ali je bogata uvalicama od kojih je najveća uvala Mala Tetina.
Oko 600 zatvorenika je umrlo na ovom ostrvu od torture i bolesti, tokom perioda postojanja istoimenog zatvora. Isti je bio poznat i kao ’Hrvatski Alkatraz’, zbog svoje lokacije na ovom izolovanom ostrvu i visoke sigurnosti.



Istina o Golom otoku Dragan Marković Informbiro SFRJ Goli otok knjige stara kniiga polovne knjige

ANTROPOLOŠKI MUZEJ - MEKSIKOIzdavač:&nbsp;Vuk Karadžić - BeogradOpis:&nbsp;Beograd 1976, tvrdi povez sa omotom, bogato ilustrovana, stanje skoro odlicno, str. 171, cirilica

Antropoloski muzej Meksiko

ANTROPOLOŠKI MUZEJ - MEKSIKO
Izdavač: Vuk Karadžić - Beograd
Opis: Beograd 1976, tvrdi povez sa omotom, bogato ilustrovana, stanje skoro odlicno, str. 171, cirilica


Antropološki muzej Meksiko Antropologija Karlo Ludoviko

Antropološki muzej Meksiko

PuškinPisma - Ogledi i zapisi o književnostiPuškin, Aleksandar SergejevičPisma ; Ogledi i zapisi o književnosti / A. S. Puškin ; [izbor Radovan Lalić ; preveo Milorad Živančević ; ilustrovano crtežima Aleksandra Puškina]Jezik srpskiGodina 1979 Aleksandar Sergejevič Puškin (rus. Aleksándr Sergéevič Púškin; Moskva, 6. jun 1799 — Sankt Peterburg, 10. februar 1837) bio je ruski književnik. Mnogi ga smatraju za najboljeg ruskog pesnika i oca moderne ruske književnosti. Puškin je među prvima u Rusiji počeo da piše narodnim jezikom i distancirao se od romantičarske književnosti, popularne u zapadnoj Evropi.Napravio je stil koji je mešao satiru, romantiku i dramu.

Pisma - Ogledi i zapisi o knjizevnosti

Puškin
Pisma - Ogledi i zapisi o književnosti
Puškin, Aleksandar Sergejevič
Pisma ; Ogledi i zapisi o književnosti / A. S. Puškin ; [izbor Radovan Lalić ; preveo Milorad Živančević ; ilustrovano crtežima Aleksandra Puškina]
Jezik srpski
Godina 1979

Aleksandar Sergejevič Puškin (rus. Aleksándr Sergéevič Púškin; Moskva, 6. jun 1799 — Sankt Peterburg, 10. februar 1837) bio je ruski književnik. Mnogi ga smatraju za najboljeg ruskog pesnika i oca moderne ruske književnosti. Puškin je među prvima u Rusiji počeo da piše narodnim jezikom i distancirao se od romantičarske književnosti, popularne u zapadnoj Evropi.Napravio je stil koji je mešao satiru, romantiku i dramu.


Aleksandar Sergejevič Puškin
Pisma - Ogledi i zapisi o književnosti

Ogovaranje, tračevi, intrige...

Igor Đurić

Vreme zlih pastrmki

Dnevnik knjigovođe

Deveti krug svetog kralja