Postoji samo jedno ljudsko pravo: da stvoriš novi život.Postoji samo jedan zločin: da oduzmeš nečiji život.Postoji samo jedna neminovnost: to je smrt.Postoji samo jedna satisfakcija: to je ljubav.Postoji samo jedno savršenstvo: to je priroda.Postoji samo jedno ostvarenje: to je materinstvo.Postoji samo jedan san: onaj neostvareni.Postoji samo jedan greh: želeti drugome zlo.Postoji samo jedan razlog za borbu: to je sloboda.Postoji samo jedna žrtva: kada voliš nekoga više od sebe.Postoji samo jedan Bog: i on je bezbrojno različit.Postoji samo jedno što je bolje od tebe: tvoj porod.Postoji samo jedna vera: ona koja ti dozvoljava neverovanje.Postoji samo jedna izdaja: kad izdaješ svoje.Postoji samo jedna mudrost: ćutanje.Postoji samo jedan smisao: biti voljen-a.Postaji samo jedno prijateljstvo: ono koje se ne dokazuje.Postoji samo jedna obaveza: nastaviti vrstu i sačuvati otadžbinu - jedno je.Postoji samo jedna zakletva: tiraninu stati na crtu.Postoji samo jedan dug: sećanje na pretke.Postoji samo jedno bogatstvo: zdravlje.Postoji samo jedan cilj: biti čovek.Postoji samo jedan način do cilja: hodati uspravno.Postoji samo jedna istina: da sve sem umiranja ima alternativu.

Postoji samo jedno ljudsko pravo: da stvoriš novi život.
Postoji samo jedan zločin: da oduzmeš nečiji život.
Postoji samo jedna neminovnost: to je smrt.
Postoji samo jedna satisfakcija: to je ljubav.
Postoji samo jedno savršenstvo: to je priroda.
Postoji samo jedno ostvarenje: to je materinstvo.
Postoji samo jedan san: onaj neostvareni.
Postoji samo jedan greh: želeti drugome zlo.
Postoji samo jedan razlog za borbu: to je sloboda.
Postoji samo jedna žrtva: kada voliš nekoga više od sebe.
Postoji samo jedan Bog: i on je bezbrojno različit.
Postoji samo jedno što je bolje od tebe: tvoj porod.
Postoji samo jedna vera: ona koja ti dozvoljava neverovanje.
Postoji samo jedna izdaja: kad izdaješ svoje.
Postoji samo jedna mudrost: ćutanje.
Postoji samo jedan smisao: biti voljen-a.
Postaji samo jedno prijateljstvo: ono koje se ne dokazuje.
Postoji samo jedna obaveza: nastaviti vrstu i sačuvati otadžbinu - jedno je.
Postoji samo jedna zakletva: tiraninu stati na crtu.
Postoji samo jedan dug: sećanje na pretke.
Postoji samo jedno bogatstvo: zdravlje.
Postoji samo jedan cilj: biti čovek.
Postoji samo jedan način do cilja: hodati uspravno.
Postoji samo jedna istina: da sve sem umiranja ima alternativu.


Odgovori!

Čarls RobertsRiđi lisacPripovest iz kanadske divljinePlava ptica*Plava ptica je čuvena edicija romana za decu. Ediciju je osnovao i uređivao dramski pisac i prevodilac Živojin-Bata Vukadinović, a pokrenuo izdavač i knjižar Geca Kon u svom „Izdavačkom preduzeću Geca Kon”. Ova edicija smatra se najboljom edicijom knjiga za decu ikada objavljenom na srpskom jeziku. U periodu posle Drugog svetskog rata knjige iz ove edicije dostizale su tiraže od 500.000 primeraka.*Sir Charles George Douglas Roberts (10. januar 1860 – 26. novembar 1943) je bio kanadski pesnik i prozni pisac.Bio je jedan od prvih kanadskih autora koji je bio međunarodno poznat. Objavio je različite radove o kanadskim istraživanjima i prirodnoj istoriji, stihove, putopisne knjige i beletristiku.“ Pored sopstvenog dela, Robertsa su nazivali i „ocem kanadske poezije“ jer je služio kao inspiracija i izvor pomoći drugim kanadskim pesnicima svog vremena.Roberts, njegova rođaka Blis Karman, Arčibald Lampman i Dankan Kembel Skot poznati su kao pesnici Konfederacije. Takođe je inspirisao čitavu nacionalističku školu pesnika s kraja 19. veka.

Ridji lisac

Čarls Roberts
Riđi lisac
Pripovest iz kanadske divljine
Plava ptica
*
Plava ptica je čuvena edicija romana za decu. Ediciju je osnovao i uređivao dramski pisac i prevodilac Živojin-Bata Vukadinović, a pokrenuo izdavač i knjižar Geca Kon u svom „Izdavačkom preduzeću Geca Kon”. Ova edicija smatra se najboljom edicijom knjiga za decu ikada objavljenom na srpskom jeziku. U periodu posle Drugog svetskog rata knjige iz ove edicije dostizale su tiraže od 500.000 primeraka.
*
Sir Charles George Douglas Roberts (10. januar 1860 – 26. novembar 1943) je bio kanadski pesnik i prozni pisac.Bio je jedan od prvih kanadskih autora koji je bio međunarodno poznat. Objavio je različite radove o kanadskim istraživanjima i prirodnoj istoriji, stihove, putopisne knjige i beletristiku.“ 
Pored sopstvenog dela, Robertsa su nazivali i „ocem kanadske poezije“ jer je služio kao inspiracija i izvor pomoći drugim kanadskim pesnicima svog vremena.
Roberts, njegova rođaka Blis Karman, Arčibald Lampman i Dankan Kembel Skot poznati su kao pesnici Konfederacije. Takođe je inspirisao čitavu nacionalističku školu pesnika s kraja 19. veka.


Čarls Roberts
Riđi lisac
Pripovest iz kanadske divljine
Plava ptica

Riđi lisac

Monografija o Titu na nekoliko stotina stranica i izvanrednim crno-belim fotografijama.Tito život i rad Tihomir Stanojević,Dragan MarkovićIzdavač: STVARNOST ZAGREB,1962Knjga je u formatu 28×33, 832 crno belih fotografija poznatih fotografa.

Tito - Zivot i rad

Monografija o Titu na nekoliko stotina stranica i izvanrednim crno-belim fotografijama.
Tito život i rad Tihomir Stanojević,Dragan Marković
Izdavač: STVARNOST ZAGREB,1962
Knjga je u formatu 28×33, 832 crno belih  fotografija poznatih fotografa.


Jospi Broz Tito SFRJ NOB Drugi svetski rat

Tito - Život i rad

Predrag JašovićPritoke književnosti Kosova i MetohijeM 42 – 5 Predrag Jašović, Pritoke književnosti Kosova i Metohije, Priština-Leposavić, 2010, str. 7-275; ISBN 978-86-82797-91-3; UDC 82.09 (091); 821.163.41.09“ 19“; 821.163.41: 929; COBISS.SR-ID 180656140.Recenzenti:Prof. dr Danica Andrejević, Filozofski fakultet u K. MitroviciProf. dr Milorad Jevrić, Filozofski fakultet u K. MitroviciUrednik: dr Srđan Slović, naučni saradnik

Pritoke knjizevnosti Kosova i Metohije

Predrag Jašović
Pritoke književnosti Kosova i Metohije
M 42 – 5 Predrag Jašović, Pritoke književnosti Kosova i Metohije, Priština-Leposavić,  2010, str. 7-275; ISBN 978-86-82797-91-3; UDC 82.09 (091); 821.163.41.09“ 19“; 821.163.41: 929; COBISS.SR-ID  180656140.
Recenzenti:
Prof. dr Danica Andrejević, Filozofski fakultet u K. Mitrovici
Prof. dr Milorad Jevrić, Filozofski fakultet u K. Mitrovici
Urednik: dr Srđan Slović, naučni saradnik


Predrag Jašović
Pritoke književnosti Kosova i Metohije


Pritoke književnosti Kosova i Metohije

Kosta DimitrijevićStarobeogradska hronika (Vremeplov Beograda)*Kosta Dimitrijević (Beograd, 17. jul 1933 — Beograd, 30. maj 2021) bio je srpski i jugoslovenski književnik, publicista, novinar i saradnik za nauku lista Politika u penziji. Pisao je pripovetke, putopise, romansirane biografije, eseje i likovne kritike, a po njegovim scenarijima urađene su mnoge radio drame i TV emisije. Tokom života je objavio 52 feljtona, 35 knjiga i više od 2.000 priloga u časopisima. Knjige su mu prevođene na francuski, engleski, italijanski i poljski jezik. Dimitrijević je član Udruženja književnika Srbije (od 1962), kao i Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat”, gde se ujedno nalazi i njegova zbirka knjiga, arhivske građe i raznih kulturnih dobara.Dobitnik je niza nagrada i priznanja, uključujući pet nagrada za životno delo, između ostalog Nagrade za životno delo UNS-a i UKS-a, Vukove nagrade, Oktobarske nagrade grada Beograda, Nagrade akademije „Ivo Andrić” i druge.*Vekovi Beograda je nastala kao jedinstven vremeplov istorijskih i kulturnih događanja našeg glavnog grada. Zato i podnaslov tog hronološki preglednog istorijskog romana ili hronike u simboličnom značenju reči glasi: Starobeogradska hronika. Pomenuta knjiga verno, na osnovu dokumenata i istorijskih činjenica prikazuje događanja na beogradskom tlu, koja obuhvataju preko dva milenijuma.Da promenljiva, često haotična i burna istorijska zbivanja u Beogradskoj tvrđavi i varoši na osnovu narodnih legendi, istorijskih zapisa i svedočenja savremenika verodostojno opiše, piscu je dao ideju jedini naš književni nobelovac Ivo Andrić u vreme zajedničkog rada na njegovoj životnoj ispovesti. On je piscu u više navrata s neskrivenim oduševljenjem govorio o značaju Beogradske tvrđave i varoši, kao velikog nadahnuća za buduće književne stvaraoce, izražavajući žaljenje što pored travničke i višegradske hronike nije uspeo da napiše i nameravanu – beogradsku.Tokom dugogodišnjeg druženja sa istaknutim stvaraocima, poput akademika Aleksandra Deroka, književnika Dušana Matića i Božidara Kovačevića, autor je beležio njihova dragocena kazivanja vezana za istorijske mene prestonice. To je činio u želji da otrgne od zaborava mnoga zbivanja i uništena dragocena starobeogradska zdanja. Jer, poznata je činjenica da je bilo više od četrdeset opsada, paljenja i rušenja ovog srpskog drevnog grada, posle Atine i Rima, jednog od najstarijih u Evropi, da bi njegova čuvena Tvrđava prkosno opstajala, gore, visoko na stenama, rađajući se iz zgarišta i pepela, kako kažu, poput mitske ptice Feniks.U tmurnim vremenima „kad su živi zavideli mrtvima“ Beogradska tvrđava odolevala je mnogim vojnim najezdama ponosno se uzdižući na sivom grebenu iznad rečnog ušća, bdijući nad varoši beogradskom poput vojnika na mrtvoj straži. Sve mene na tom istorijskom tlu, posebno u vezi sa istorijom Beogradske tvrđave – najznamenitijeg spomenika srpske prestonice, kao i metamorfoza njene varoši, detaljno i uzbudljivo svedoči ova hronika.Savremenici tvrde da svako ima svoj Beograd, nosi ga u srcu i duši što bi pesnik rekao „među javom i med’ snom“, pa bilo da je starosedelac ili došljak, svejedno, on taj sadašnji megalopolis otkriva na poseban način. Možda su zato svedočanstva o Beogradu toliko različita, istorijska događanja nepotpuna i nedorečena, vremenske odrednice nepouzdane i često menjane. Nadamo se da će ova knjiga čiji je glavni junak naš voljeni Beograd pomoći, naročito mlađim generacijama, a i ostalima da nešto više saznaju o njegovoj tragičnoj ali i slavnoj kulturno-istorijskoj prošlosti i time shvate njegove promene u vezi sa neprestanom borbom za opstanak. Jer, Beograd je zajedno sa onim večito životnim pitanjima „ko smo, odakle smo, kuda idemo?“ – naša neumitna sudbina.Počev od Apolonijevog spisa o prolasku Argonauta u potrazi za „zlatnim runom“ kraj stene na ušću Save u Dunav, preko otkrića praistorijske lobanje „prvog Beograđanina“, uključujući mnoga tuđinska osvajanja, nije ni čudo što je naš glavni grad menjao i svoja imena od kojih pominjemo nekolicinu: Singidunum, Alba Greka, Belgrad, Vajsneburg... Nalazeći se na svetskoj raskrsnici, na putu između dva kontinenta, na međi dve civilizacije – romanske i helenske, Beograd je dobijao i simbolične nazive: Slavni grad, Srpski Beograd, Kuća ratova, Bedem hrišćanstva... Kosta Dimitrijević

Starobeogradska hronika (Vremeplov Beograda)

Kosta Dimitrijević
Starobeogradska hronika  (Vremeplov Beograda)
*
Kosta Dimitrijević (Beograd, 17. jul 1933 — Beograd, 30. maj 2021) bio je srpski i jugoslovenski književnik, publicista, novinar i saradnik za nauku lista Politika u penziji. Pisao je pripovetke, putopise, romansirane biografije, eseje i likovne kritike, a po njegovim scenarijima urađene su mnoge radio drame i TV emisije. Tokom života je objavio 52 feljtona, 35 knjiga i više od 2.000 priloga u časopisima. Knjige su mu prevođene na francuski, engleski, italijanski i poljski jezik. Dimitrijević je član Udruženja književnika Srbije (od 1962), kao i Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat”, gde se ujedno nalazi i njegova zbirka knjiga, arhivske građe i raznih kulturnih dobara.
Dobitnik je niza nagrada i priznanja, uključujući pet nagrada za životno delo, između ostalog Nagrade za životno delo UNS-a i UKS-a, Vukove nagrade, Oktobarske nagrade grada Beograda, Nagrade akademije „Ivo Andrić” i druge.
*
Vekovi Beograda je nastala kao jedinstven vremeplov istorijskih i kulturnih događanja našeg glavnog grada. Zato i podnaslov tog hronološki preglednog istorijskog romana ili hronike u simboličnom značenju reči glasi: Starobeogradska hronika. Pomenuta knjiga verno, na osnovu dokumenata i istorijskih činjenica prikazuje događanja na beogradskom tlu, koja obuhvataju preko dva milenijuma.
Da promenljiva, često haotična i burna istorijska zbivanja u Beogradskoj tvrđavi i varoši na osnovu narodnih legendi, istorijskih zapisa i svedočenja savremenika verodostojno opiše, piscu je dao ideju jedini naš književni nobelovac Ivo Andrić u vreme zajedničkog rada na njegovoj životnoj ispovesti. On je piscu u više navrata s neskrivenim oduševljenjem govorio o značaju Beogradske tvrđave i varoši, kao velikog nadahnuća za buduće književne stvaraoce, izražavajući žaljenje što pored travničke i višegradske hronike nije uspeo da napiše i nameravanu – beogradsku.
Tokom dugogodišnjeg druženja sa istaknutim stvaraocima, poput akademika Aleksandra Deroka, književnika Dušana Matića i Božidara Kovačevića, autor je beležio njihova dragocena kazivanja vezana za istorijske mene prestonice. To je činio u želji da otrgne od zaborava mnoga zbivanja i uništena dragocena starobeogradska zdanja. Jer, poznata je činjenica da je bilo više od četrdeset opsada, paljenja i rušenja ovog srpskog drevnog grada, posle Atine i Rima, jednog od najstarijih u Evropi, da bi njegova čuvena Tvrđava prkosno opstajala, gore, visoko na stenama, rađajući se iz zgarišta i pepela, kako kažu, poput mitske ptice Feniks.
U tmurnim vremenima „kad su živi zavideli mrtvima“ Beogradska tvrđava odolevala je mnogim vojnim najezdama ponosno se uzdižući na sivom grebenu iznad rečnog ušća, bdijući nad varoši beogradskom poput vojnika na mrtvoj straži. Sve mene na tom istorijskom tlu, posebno u vezi sa istorijom Beogradske tvrđave – najznamenitijeg spomenika srpske prestonice, kao i metamorfoza njene varoši, detaljno i uzbudljivo svedoči ova hronika.
Savremenici tvrde da svako ima svoj Beograd, nosi ga u srcu i duši što bi pesnik rekao „među javom i med’ snom“, pa bilo da je starosedelac ili došljak, svejedno, on taj sadašnji megalopolis otkriva na poseban način. Možda su zato svedočanstva o Beogradu toliko različita, istorijska događanja nepotpuna i nedorečena, vremenske odrednice nepouzdane i često menjane. Nadamo se da će ova knjiga čiji je glavni junak naš voljeni Beograd pomoći, naročito mlađim generacijama, a i ostalima da nešto više saznaju o njegovoj tragičnoj ali i slavnoj kulturno-istorijskoj prošlosti i time shvate njegove promene u vezi sa neprestanom borbom za opstanak. Jer, Beograd je zajedno sa onim večito životnim pitanjima „ko smo, odakle smo, kuda idemo?“ – naša neumitna sudbina.
Počev od Apolonijevog spisa o prolasku Argonauta u potrazi za „zlatnim runom“ kraj stene na ušću Save u Dunav, preko otkrića praistorijske lobanje „prvog Beograđanina“, uključujući mnoga tuđinska osvajanja, nije ni čudo što je naš glavni grad menjao i svoja imena od kojih pominjemo nekolicinu: Singidunum, Alba Greka, Belgrad, Vajsneburg... Nalazeći se na svetskoj raskrsnici, na putu između dva kontinenta, na međi dve civilizacije – romanske i helenske, Beograd je dobijao i simbolične nazive: Slavni grad, Srpski Beograd, Kuća ratova, Bedem hrišćanstva...

Kosta Dimitrijević


Starobeogradska hronika , Kosta Dimitrijević ,  (Vremeplov Beograda) , Beograd

Srpski pesniciMatica srpska 1-10 kompletTvrdi povez sa zaštitnim omotom Izdavač Matica Srpska, 19891. Milan Rakic – Pesme2. Laza Kostic – Pesme3. Djura Jaksic – Pesme4. Branko Radicevic – Pesme5. Vojislav Ilic – Pesme6. Jovan Jovanovic Zmaj – Pesme7. Vladislav Petkovic Dis – Pesme8. Mileta Jaksic – Pesme9. Jovan Ducic – Pesme10. Aleksa Santic – Pesme

SRPSKI PESNICI 

Srpski pesnici
Matica srpska 1-10 komplet
Tvrdi povez sa zaštitnim omotom

Izdavač Matica Srpska, 1989
1. Milan Rakic – Pesme
2. Laza Kostic – Pesme
3. Djura Jaksic – Pesme
4. Branko Radicevic – Pesme
5. Vojislav Ilic – Pesme
6. Jovan Jovanovic Zmaj – Pesme
7. Vladislav Petkovic Dis – Pesme
8. Mileta Jaksic – Pesme
9. Jovan Ducic – Pesme
10. Aleksa Santic – Pesme


Srpski pesnici
Matica srpska 1-10 komplet
Tvrdi povez sa zaštitnim omotom
Izdavač Matica Srpska, 1989



Izdavač: Veseli četvrtakGodina izdavanja: 2010Bonelli serijalMarti MisterijaScenario: Paolo MoralesCrtež: Giancarlo AlessandriniNaslovna strana: Giancarlo AlessandriniOriginalni naslov: Emoticon :-(Broj originalne edicije: 290Format:148 x 205 mmPovez: Meki povezBroj strana: 160Boja: Crno-beloTik prije odlaska na odmor na Bermudske otoke cjelokupne obitelji Mystere, Martin prima tajanstvenu poruku od čovjeka koji minutu kasnije tragično skonča! Ta poruka, odnosno emotikon, prati ga i dalje, te na kraju završava kao brodolomnik na jednom od 365 bermudskih otočića, optužen je za financijsku pronevjeru, ubojstvo, žele ga ubiti, a povrh svega toga, ne može se javiti svoj dragoj ženici Dijani! Uskoro se otkriva da je Mysteré pao kao žrtva hakerske zavjere, i samo poznavanje moderne tehnologije može ga spasiti!

Marti Misterija - Emotikon

Izdavač: Veseli četvrtak
Godina izdavanja: 2010
Bonelli serijal
Marti Misterija
Scenario: Paolo Morales
Crtež: Giancarlo Alessandrini
Naslovna strana: Giancarlo Alessandrini
Originalni naslov: Emoticon :-(
Broj originalne edicije: 290
Format:148 x 205 mm
Povez: Meki povez
Broj strana: 160
Boja: Crno-belo
Tik prije odlaska na odmor na Bermudske otoke cjelokupne obitelji Mystere, Martin prima tajanstvenu poruku od čovjeka koji minutu kasnije tragično skonča! Ta poruka, odnosno emotikon, prati ga i dalje, te na kraju završava kao brodolomnik na jednom od 365 bermudskih otočića, optužen je za financijsku pronevjeru, ubojstvo, žele ga ubiti, a povrh svega toga, ne može se javiti svoj dragoj ženici Dijani! Uskoro se otkriva da je Mysteré pao kao žrtva hakerske zavjere, i samo poznavanje moderne tehnologije može ga spasiti!


Marti Misterija - Emotikon , broj 12 , Pred odlaska na Bermudska ostrva Marti dobija poruku...

Marin DržićPiesni Marina DarxichiaPesmePiesni Marina Darxichia viedno stavgliene smnosim drvsim liepim stvarmiManji formattvrd povezodlično očuvanaPretisak iz 1551 god VenecijaPIENSI GLIVVENETIRENANOVELA OD STANZA

Piesni Marina Darxichia

Marin Držić
Piesni Marina Darxichia
Pesme
Piesni Marina Darxichia viedno stavgliene smnosim drvsim liepim stvarmi
Manji format
tvrd povez
odlično očuvana
Pretisak iz 1551 god Venecija
PIENSI GLIVVENE
TIRENA
NOVELA OD STANZA


Marin Držić
Pesme
Piesni Marina Darxichia
FOTOTIPSKO IZDANJE

Odgovori!

Igor M. Đurić

Vreme zlih pastrmki

Dnevnik knjigovođe

Deveti krug svetog kralja