O kapetane! Moj kapetane!
O kapetane! Moj kapetane!
O kapetane! Moj kapetane! Plovidba
strašna prođe,
Prebrodili smo bure sve, dobili plen
takođe,
Blizu smo luke, već čujem zvuke zvona,
i ljudi kliču,
Na mrgodnom i smelom brodu pogledi
svi se stiču;
Ali, o srce! srce! srce!
Te kapi krvi, jao,
Na palubi gde je moj kapetan
Hladan i mrtav pao.
O kapetane! Moj kapetane! Ustaj, čuj zvona
zvuke,
Ustaj, za tebe viju steg, za tebe trepte
trube,
Zbog tebe vrvi čitav žal, za tebe venci,
cveće,
Zovu te, željno za tobom sva lica se okreću;
Kapetane! Oče dragi!
To san je neki zao
Da ležiš sa rukom ispod glave,
Da si hladan i mrtav pao.
Ne odgovara moj kapetan, damari mu ne tuku,
Blede su usne ocu mom, ne oseća mi ruku,
Brod je na sidru, bezbedan, plovidba
strašna prođe,
Pobednički se vraća brod, cilj svladan je takođe:
Kličite žali, zvonite zvona!
A ja se tuzi dao,
Palubom kročim gde mi je kapetan
Hladan i mrtav pao.
