МОЛИТВАИгор Ђурић Господе,мира ми треба више од воде и хлебаа здравља више од спокоја! Учини,да се пронађе начинда добијем само оно што заслужујема дајем само оно што бих волео примити! Уради,да ме људи не мрзе без разлогаи не воле без заслуга! Боже,изведи ме на путкоји ме води до предакана којем ме испраћају потомци: поносни и једни и други;и сам ја;и Тизбог доброте коју ми подари и ја је прихватих! Господе,спокоја ми дадни са здрављеми научи ме упозорењемда не узлетим и не погордим сезбог хлеба и воде које имами које Теби дугујем!

МОЛИТВА
Игор Ђурић

Господе,
мира ми треба више од воде и хлеба
а здравља више од спокоја!

Учини,
да се пронађе начин
да добијем само оно што заслужујем
а дајем само оно што бих волео примити!

Уради,
да ме људи не мрзе без разлога
и не воле без заслуга!

Боже,
изведи ме на пут
који ме води до предака
на којем ме испраћају потомци: 
поносни и једни и други;
и сам ја;
и Ти
због доброте коју ми подари и ја је прихватих!

Господе,
спокоја ми дадни са здрављем
и научи ме упозорењем
да не узлетим и не погордим се
због хлеба и воде које имам
и које Теби дугујем!




MOLITVA

Igor Đurić, srpski pisac, rođen u Metohiji!

PuškinPisma - Ogledi i zapisi o književnostiPuškin, Aleksandar SergejevičPisma ; Ogledi i zapisi o književnosti / A. S. Puškin ; [izbor Radovan Lalić ; preveo Milorad Živančević ; ilustrovano crtežima Aleksandra Puškina]Jezik srpskiGodina 1979 Aleksandar Sergejevič Puškin (rus. Aleksándr Sergéevič Púškin; Moskva, 6. jun 1799 — Sankt Peterburg, 10. februar 1837) bio je ruski književnik. Mnogi ga smatraju za najboljeg ruskog pesnika i oca moderne ruske književnosti. Puškin je među prvima u Rusiji počeo da piše narodnim jezikom i distancirao se od romantičarske književnosti, popularne u zapadnoj Evropi.Napravio je stil koji je mešao satiru, romantiku i dramu.

Pisma - Ogledi i zapisi o knjizevnosti

Puškin
Pisma - Ogledi i zapisi o književnosti
Puškin, Aleksandar Sergejevič
Pisma ; Ogledi i zapisi o književnosti / A. S. Puškin ; [izbor Radovan Lalić ; preveo Milorad Živančević ; ilustrovano crtežima Aleksandra Puškina]
Jezik srpski
Godina 1979

Aleksandar Sergejevič Puškin (rus. Aleksándr Sergéevič Púškin; Moskva, 6. jun 1799 — Sankt Peterburg, 10. februar 1837) bio je ruski književnik. Mnogi ga smatraju za najboljeg ruskog pesnika i oca moderne ruske književnosti. Puškin je među prvima u Rusiji počeo da piše narodnim jezikom i distancirao se od romantičarske književnosti, popularne u zapadnoj Evropi.Napravio je stil koji je mešao satiru, romantiku i dramu.


Aleksandar Sergejevič Puškin
Pisma - Ogledi i zapisi o književnosti

Pisma - Ogledi i zapisi o književnosti

Dylan Dog - Sahranjena sećanjaMignacco i Roibroj 40IzdavačVeseli četvrtakGodina izdavanja2011Bonelli serijalDilan DogScenarioLuigi MignaccoCrtežCorrado RoiNaslovna stranaAngelo StanoOriginalni naslovI ricordi sepoltiBroj originalne edicije249JezikSrpskiZemljaItalijaEdicijaRedovna serijaTip izdanjaKiosk izdanjeFormat148 x 205 mmPovezMeki povezBroj strana96BojaCrno-belo

Dylan Dog - Sahranjena secanja

Dylan Dog - Sahranjena sećanja
Mignacco i Roi
broj 40
Izdavač
Veseli četvrtak
Godina izdavanja
2011
Bonelli serijal
Dilan Dog
Scenario
Luigi Mignacco
Crtež
Corrado Roi
Naslovna strana
Angelo Stano
Originalni naslov
I ricordi sepolti
Broj originalne edicije
249
Jezik
Srpski
Zemlja
Italija
Edicija
Redovna serija
Tip izdanja
Kiosk izdanje
Format
148 x 205 mm
Povez
Meki povez
Broj strana
96
Boja
Crno-belo


Dylan Dog - Sahranjena sećanja
broj 40
Mignacco i Roi

Dylan Dog - Sahranjena sećanja

Pablo NerudaPriznajem da sam živeo - MemoariPablo Neruda, pravo ime Neftali Rikardo Rejes (šp. Pablo Neruda; 12. jul 1904 — 23. septembar 1973), bio je čileanski književnik i dobitnik Nobelove nagrade za književnost. Svoj literarni pseudonim Neruda koji je kasnije prihvatio kao lično ime, izveo je od imena češkog pesnika i pisca Jana Nerude.Priznajem da sam živeo knjiga je memoara čuvenog čileanskog pesnika Pabla Nerude, dobitnika Nobelove nagrade za književnost. U njoj Neruda pripoveda ne samo o glavnim događajima iz svog života već i o okolnostima i svetu u kojima je stvarao svoje najpoznatije pesme.Pesnik je maestralno izložio svoje viđenje umetnosti i poezije, razloge zbog kojih je do kraja života branio svoje političke stavove, a istovremeno se vrlo živopisno prisećao izvesnih ličnosti s političke i umetničke scene svog doba, od kojih su mnoge bili njegovi dobri prijatelji poput Garsije Lorke, Albertija, Migela Ernandesa, Elijara, Aragona...

Priznajem da sam ziveo

Pablo Neruda
Priznajem da sam živeo - Memoari
Pablo Neruda, pravo ime Neftali Rikardo Rejes (šp. Pablo Neruda; 12. jul 1904 — 23. septembar 1973), bio je čileanski književnik i dobitnik Nobelove nagrade za književnost. Svoj literarni pseudonim Neruda koji je kasnije prihvatio kao lično ime, izveo je od imena češkog pesnika i pisca Jana Nerude.
Priznajem da sam živeo knjiga je memoara čuvenog čileanskog pesnika Pabla Nerude, dobitnika Nobelove nagrade za književnost. U njoj Neruda pripoveda ne samo o glavnim događajima iz svog života već i o okolnostima i svetu u kojima je stvarao svoje najpoznatije pesme.
Pesnik je maestralno izložio svoje viđenje umetnosti i poezije, razloge zbog kojih je do kraja života branio svoje političke stavove, a istovremeno se vrlo živopisno prisećao izvesnih ličnosti s političke i umetničke scene svog doba, od kojih su mnoge bili njegovi dobri prijatelji poput Garsije Lorke, Albertija, Migela Ernandesa, Elijara, Aragona...


Pablo Neruda
Priznajem da sam živeo - Memoari
 čileanski književnik i dobitnik Nobelove nagrade za književnost.

Priznajem da sam živeo

Sun CuUmeće ratovanjaPrevod: Mirko BižićUmeće ratovanja je kineski vojni traktat koga je u 6. veku p. n. e. napisao Sun Cu. Sastoji od 13 poglavlja (Strategijske procene, Vođenje bitke, Planiranje opsade, Formacija, Sila, Praznina i Punoća, Oružana borba, Prilagođavanje, Manevrisanje vojskom, Teren, Devet zemljišta, Napad vatrom i Špijuni), svako od kojih je posvećeno jednom aspektu ratovanja. Dugo je vremena hvaljeno kao najbolje delo vojne strategije i taktike svog vremena. „Umeće ratovanja“ se takođe smatra jednom od najstarijih vojnih knjiga na svetu. Takođe se smatra jednim od najuticajnijih knjiga na vojnu teoriju i poslovne strategije, kako na Istoku tako i na Zapadu. Sun Cu je bio prvi mislilac koji je shvatio značenje položaja u strategiji i da na položaj utiču, kako objektivne okolnosti fizičke okoline, tako i subjektivno mišljenje suparnika u toj okolini. On je naučavao da strategija nije planiranje u smislu pravljenja liste postupaka, nego da zahteva brze i odgovarajuće odgovore na promene okolnosti. Planiranje deluje u kontrolisanoj okolini, ali u kompetitivnoj okolini planovi se sudaraju stvarajući nepredviđene situacije. Knjigu je na Zapadu prvi put objavljena godine 1782. u prevodu francuskog jezuita Žana Žozefa Marija Amioa, na čemu neki temelje teorije da je uticala na Napoleona, ali i na planiranje operacije Pustinjska oluja. Vođe kao što su su Mao Cedung, general Vo Ngujen Đap i general Daglas Makartur su tvrdili da su pronašli nadahnuće u tom delu. Knjiga „Umeće ratovanja“ se takođe primenjivala na poslovne i menadžerske strategije.

Umece ratovanja

Sun Cu
Umeće ratovanja
Prevod: Mirko Bižić
Umeće ratovanja je kineski vojni traktat koga je u 6. veku p. n. e. napisao Sun Cu. Sastoji od 13 poglavlja (Strategijske procene, Vođenje bitke, Planiranje opsade, Formacija, Sila, Praznina i Punoća, Oružana borba, Prilagođavanje, Manevrisanje vojskom, Teren, Devet zemljišta, Napad vatrom i Špijuni), svako od kojih je posvećeno jednom aspektu ratovanja. Dugo je vremena hvaljeno kao najbolje delo vojne strategije i taktike svog vremena.

„Umeće ratovanja“ se takođe smatra jednom od najstarijih vojnih knjiga na svetu. Takođe se smatra jednim od najuticajnijih knjiga na vojnu teoriju i poslovne strategije, kako na Istoku tako i na Zapadu. Sun Cu je bio prvi mislilac koji je shvatio značenje položaja u strategiji i da na položaj utiču, kako objektivne okolnosti fizičke okoline, tako i subjektivno mišljenje suparnika u toj okolini. On je naučavao da strategija nije planiranje u smislu pravljenja liste postupaka, nego da zahteva brze i odgovarajuće odgovore na promene okolnosti. Planiranje deluje u kontrolisanoj okolini, ali u kompetitivnoj okolini planovi se sudaraju stvarajući nepredviđene situacije.

Knjigu je na Zapadu prvi put objavljena godine 1782. u prevodu francuskog jezuita Žana Žozefa Marija Amioa, na čemu neki temelje teorije da je uticala na Napoleona, ali i na planiranje operacije Pustinjska oluja. Vođe kao što su su Mao Cedung, general Vo Ngujen Đap i general Daglas Makartur su tvrdili da su pronašli nadahnuće u tom delu.

Knjiga „Umeće ratovanja“ se takođe primenjivala na poslovne i menadžerske strategije.


Sun Cu
Umeće ratovanja
Prevod: Mirko Bižić

Umeće ratovanja

Mister No - Pobunjenik Huanitobroj 16Marzorati i Di VittoIzdavač: Veseli četvrtakGodina izdavanja: 2009Bonelli serijal: Mister NoScenario: Stefano MarzoratiCrtež: Domenico Di Vitto | Stefano Di VittoNaslovna strana: Roberto DisoOriginalni naslov: Juanito il ribelleBroj originalne edicije: 307Jezik: SrpskiZemlja: ItalijaEdicija: Redovna serijaFormat: 148 x 205 mmMeki povezBroj strana: 98Boja: Crno-belo

Mister No - Pobunjenik Huanito

Mister No - Pobunjenik Huanito
broj 16
Marzorati i Di Vitto
Izdavač: Veseli četvrtak
Godina izdavanja: 2009
Bonelli serijal: Mister No
Scenario: Stefano Marzorati
Crtež: Domenico Di Vitto | Stefano Di Vitto
Naslovna strana: Roberto Diso
Originalni naslov: Juanito il ribelle
Broj originalne edicije: 307
Jezik: Srpski
Zemlja: Italija
Edicija: Redovna serija
Format: 148 x 205 mm
Meki povez
Broj strana: 98
Boja: Crno-belo


Mister No - Pobunjenik Huanito
broj 16
Marzorati i Di Vitto
Veseli četvrtak

Zakonik cara Stefana Dušana, knjiga 3Dušanov zakonik (u starim prepisima se naziva Zakon blagovjernago cara Stefana) je uz Zakonopravilo Svetog Save, najvažniji zakon srednjovekovne Srbije. Donet je na saboru vlastele i crkvenih velikodostojnika, održanom na Vaznesenje Gospodnje, 21. maja 1349. godine u Skoplju, i dopunjen je na saboru održanom 31. avgusta 1354. godine u Seru. Zakon je usvojen sa ciljem da se srpska država uredi propisima koji bi važili za celo carstvo i podjednako za sve podanike.Zakonik cara Stefana Dušana: Baranjski, Prizrenski, Šišatovački, Rakovački, Ravanički i Sofijski rukopis / urednici Mitar Pešikan, Irena Grickat-Radulović, Miodrag JovičićCodex Imperatoris Stephani DušanJezik srpskiGodina 1997Izdavanje i proizvodnja Beograd : Srpska akademija nauka i umetnosti : Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 1997 (Subotica : Birografika)Ostali autori Pešikan, Mitar, 1927-1996Grickat-Radulović, Irena, 1922-2009Jovičić, Miodrag, 1925-1999Fizički opis XII, 497 str., [337] str. s tablama : faks. ; 29 cmZbirka Izvori srpskog prava / Srpska akademija nauka i umetnosti, Odeljenje društvenih nauka

Zakonik cara Stefana Dusana 

Zakonik cara Stefana Dušana, knjiga 3
Dušanov zakonik (u starim prepisima se naziva Zakon blagovjernago cara Stefana) je uz Zakonopravilo Svetog Save, najvažniji zakon srednjovekovne Srbije. Donet je na saboru vlastele i crkvenih velikodostojnika, održanom na Vaznesenje Gospodnje, 21. maja 1349. godine u Skoplju, i dopunjen je na saboru održanom 31. avgusta 1354. godine u Seru. Zakon je usvojen sa ciljem da se srpska država uredi propisima koji bi važili za celo carstvo i podjednako za sve podanike.
Zakonik cara Stefana Dušana:
 Baranjski, Prizrenski, Šišatovački, Rakovački, Ravanički i Sofijski rukopis 
/ urednici Mitar Pešikan, Irena Grickat-Radulović, Miodrag Jovičić
Codex Imperatoris Stephani Dušan
Jezik srpski
Godina 1997
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Srpska akademija nauka i umetnosti : Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 1997 (Subotica : Birografika)
Ostali autori Pešikan, Mitar, 1927-1996
Grickat-Radulović, Irena, 1922-2009
Jovičić, Miodrag, 1925-1999
Fizički opis XII, 497 str., [337] str. s tablama : faks. ; 29 cm
Zbirka Izvori srpskog prava / Srpska akademija nauka i umetnosti, Odeljenje društvenih nauka 





Zakonik cara Stefana Dušana  Baranjski, Prizrenski, Šišatovački, Rakovački, Ravanički i Sofijski rukopis 

Zakonik cara Stefana Dušana 

Dragiša ŽivkovićPočeci srpske književne kritike (1817-1860)Dragiša Živković (1914–2002), istoričar književnosti.Studije jugoslovenske književnosti i srpskohrvatskog jezika završio je na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Na istom fakultetu odbranio doktorsku disertaciju pod nazivom: Počeci srpske književne kritike (1817-1860) (1956). Na Filozofskom fakultetu u Sarajevu radi od 1957. na predmetima Teorija književnosti i Istorija jugoslovenskih književnosti. Bio je dekan Filozofskog fakulteta u Sarajevu 1959-1961. Godine 1962. prelazi na Filozofski fakultet u Novom Sadu. Istaknut je teoretičar književnosti. Bio je aktivan član Matice srpske i uredništva Letopisa Matice srpske za književnost i jezik.

Poceci srpske knjizevne kritike (1817-1860)

Dragiša Živković
Počeci srpske književne kritike (1817-1860)
Dragiša Živković (1914–2002), istoričar književnosti.
Studije jugoslovenske književnosti i srpskohrvatskog jezika završio je na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Na istom fakultetu odbranio doktorsku disertaciju pod nazivom: Počeci srpske književne kritike (1817-1860) (1956). Na Filozofskom fakultetu u Sarajevu radi od 1957. na predmetima Teorija književnosti i Istorija jugoslovenskih književnosti. Bio je dekan Filozofskog fakulteta u Sarajevu 1959-1961. Godine 1962. prelazi na Filozofski fakultet u Novom Sadu. Istaknut je teoretičar književnosti. Bio je aktivan član Matice srpske i uredništva Letopisa Matice srpske za književnost i jezik.



Počeci srpske književne kritike (1817-1860) Dragiša Živković
Dragiša Živković (1914–2002), istoričar književnosti.

MOLITVA

Igor Đurić

Vreme zlih pastrmki

Dnevnik knjigovođe

Deveti krug svetog kralja