MASTURBACIJA I PORNO

''Koliko je puta svaki pisac zapitao sebe: šta li će reći moja majka kad ovo pročita? Šta će kazati moja žena? Ili moja ćerka? Moji prijatelji? Šta će, uostalom, reći svet?''.

Pekić

POČECI

...Između sna i međunožja:

ŽIVOT JE...

„Nemoguće je obljubiti sve žene sveta, ali treba pokušati“. Zato, poštovana gospodo Frojd, Adler i Jung, evo rešismo da Vam napišemo nekoliko reči! Ne da shvatite, samo da se zabavite. Ništa novoga nećete čuti. Samo potvrde već starih priča i saznanja Lepo je je negde napisao Žilijen Žika Pavlović: cedimo sećanja na detinjstvo kao spermu iz izdrkanog kurca. Zaista nepotrebno dobro formulisano. Treba iz sebe iscediti sećanje na nešto veliko i važno iz života. A šta je veće i važnije od seksa? Dođe vreme kada je sve „veliko“, kada više nema malih i nebitnih događaja i uspomena. Dođe životno doba kada bi čak povratili i ružno, i gladno, i poniženo, samo da opet budu one godine kad smo mladi i kada u svome neznanju iščekujemo da nam se dogodi nešto grandiozno i značajno – pa, da samim tim i počnemo da živimo pravi život.

Desi se samo starost – i to: kako kome. Erik Bern u knjizi Seks u ljubavi, piše: „Jedan od znakova da mladost prolazi je kad muškarcu počnu da rastu dlake iz ušiju. Pouzdaniji znak je kada za kafanskim stolom počne da razgovara o novcu, a ne o ženama“. Posle četrdesete: sadašnjost i budućnost su samo ostaci prežvakane prošlosti!!! Posle četrdesete godine malo je još ''nevinosti'' ostalo neizgubljenih i većina njih niti su moralne, niti su zakonite, niti su fizičke izvodljive. Dođe vreme kada se više razmišlja o drugim stvarima, najčešće o smrti. (Salvador Dali: „Posle erotizma, smrt je tema koja me najviše interesuje“). Nakon toga, pred kraj života, u starosti, više se radujete kad ujutro dobro serete, nego ako doživite orgazam. To već više nije muškarac.

Ginter Gras u svojoj autobiografskoj prozi napisao o tome kako su ga u životu morile tri gladi: za hranom, za seksom, i za umetnošću. U Bertolučijevom filmu, stari zemljoposednik, kojega glumi Bert Lankaster, kaže otprilike sledeće: nije strašna ni bolest, ni rat, ni nikakvo drugo zlo, već veli on: Proklet je onaj kome se više ne diže! Mleko i govna. Nema svrhe. Neće očvrsnuti. Kad ne pomože ni mlado devojče, koje mu odgovara da niko ne može musti bika, uze čovek konopče, te se obesi.

Kazanova, Memoari, III knjiga, strana 275, kaže: „Cazzo non vuol’ pensier“. – ''Kurac neće briga''. A brige dođu sa godinama. Mada, bilo je i drugih objašnjenja, kroz istoriju: ''Kada se ud ni na koji način ne može uzbuditi i izvršiti spolni čin, to je znak prirodne impotencije; ali kada je uzbuđen i uspravljen, no ipak ne može izvršiti svoju funkciju, to je znak začaranosti''. - Hostiensis ''Suma''.

Svi pokušaji poniranja u svoju ili tuđu prošlost svedu se na priču o ženama. Sva ljudska (muška) stremljenja okrenuta su tome, dok je muškarac sposoban i reproduktivan. Čak i kada to više nije: on se najradije seća žena. I žene, dobar deo života, posvete ženama: brane od njih svoga mužjaka, svoje dete, same sebe. Ni muški, ni ženski, nikada nisu iskreni prijatelji sa ženama. Sve se vrti oko seksa i erotskih sanjarija. Najzad, držimo kao potpuno tačnu Frojdovu teoriju da su osim težnje za opstankom sve ostale čovekove energije seksualne prirode. I ostale Frojdove, a mnogo ozbiljnije teorije, smatramo, ako ne potpuno tačnim, a ono kao sasvim solidne putokaze ka rasvetljavanju nečije ličnosti, pogotovu umetnikove. Jedino ne smatramo tačnim da su te težnje uzrok devijacija i oboljenja. Čoveku je bolest u njegovoj prirodi data.

On je, kao dečak, bio mutant, kombinacija književnih likova za koje će tek kasnije čuti. Ispod stola, ili u dvorištu, on je tada bio Frankenštajn sastavljen od karakternih osobina Oskara iz Limenog doboša i Toma Sojera iz Toma Sojera (sa sve Haklberi Finom): voleo je devojčice taman onoliko - koliko i da baza okolo sa deranima i zavlačeći se na razna mesta, peca ribu i virka kroz ogradu. Nije imao doboš i nije bio najveći mangup: ali je bio neka varijacija između – umetnik, dakle!!! Doktor Oskar i mister Sojer. Odrastao čovek zarobljen u telu deteta, ipak samo dete, ali sa prohtevima zreloga čeljadeta.

Žan de Lafonten je pored basni, pisao i ovako:

„Volimo, jebimo, to dvoje

Ne treba nikad da se razdvaja;

Naslada i žud, pa to je

Ono što duša najređe spaja.

Kurac, pica i dva srca mlada

Rađaju slogu punu sklada,

Koju licemer zaludu napada.

Amarilis, zapamtite sada:

Voleti bez jeba ako vredi išta,

Jebati bez ljubavi - to je ništa“.

Vrlo rano je, rekosmo već, počeo da oseća seksualne potrebe i nagone. Čak i pre nego je pročitao neku od Lafontenovih basni, namenjenoj deci, je li. (Tu nastupa Oskar dobošar u njemu i Frojd da to pojasni drugima vam njega, pre nego je čitao Limeni doboš ili Frojdove knjige). Pa.... moglo bi se reći: apetite. Verovatno je isti slučaj sa svom normalnom decom (pa i nenormalnom, samo je razlika u predmetu žudnje). Kako je napisao Oskarov otac Ginter Gras u svojim memoarskim spisima, kao i kod njega, tako je i njegov „ud bio bez razuma i nameravao je izgleda da ceo život provede bez istog“.

Vrlo rano je već imao prva seksualna iskustva. Zna se već kako to ide. I direktno, i indirektno, posredno i neposredno. Uglavnom naivno (po današnjim merilima) ali njemu i te kako vredno i prijatno. Deca vrlo rano počnu da istražuju seks ukoliko im se ukaže prilika za to. A najčešće se ukaže, osim ukoliko ne žive na pustom ostrvu. („Brane i rešetke ne čuvaju vrlinu žena i devojaka“, Molijer). To što kasnije ćutimo o tome, govori da nismo iskoristili šansu i nismo dovoljno sazreli iako smo imali dobre preduslove za to. To što je rano želeo seks i nevinim dečačkim očima nešto video ili pipnuo, može kasnije samo koristiti u najglavnijem kroz ceo predstojeći život, u: demistifikaciji. Kada se jednom skine oreol nedodirljivosti „te stvari“ onda kroz potonji život ide mnogo lakše. Tako mi zaista sazrevamo ili ne. Platon u Zakonima kaže: „Obrazovanje je prvo sticanje vrline kod dece, kada se u njihovim dušama rode uživanje i ljubav, patnja i mržnja ispravno usmereni, dok to još ne mogu da shvate razumom“.

I zato se ne slažemo sa zvaničnim interpretacijama Frojdovog učenja. Njemu, našem junaku, ništa kasnije nije škodilo. (Dejvid Kuper Manifest orgazma: „Takozvane perverzije nisu seksualna oboljenja već pre probna rešenja seksualnih problema....“.). Njemu, našem junaku, je išlo. Ne onoliko koliko bi on, naš junak, voleo da jeste: jer čovek uvek želi više od onoga što ima; ali svakako: vrlo dobro. (Mnogo kasnije je u već pomenutom Kuperovom „Manifestu orgazma“ naš junak je našao potrebnu mu intelektualnu definiciju i moralnu satisfakciju: Predrasude, zakonski ustoličene, moralističke zabrane seksualnosti vezane za uzrast, treba demistifikovati isto tako hitno kao i sam „seksizam“. Uvođenjem dece u doživljaj orgazma kroz spontano istraživanje sopstvenog tela, među vršnjacima u igri, postaće, verujem, još pre konca ovog veka, deo potpunog opšteg obrazovanja). Pretpostavljao je da devojčice sa kojima je „to“ radio, ne pridaju kasnije mnogo pažnje „tome“, brzo zaborave i ništa im ne znači. Nije ni čudo: one „toga“ imaju i preko glave, one bar toga nisu željne. I, pored toga, žene su uglavnom nesretna stvorenja. Izjedaju ih neprestane i nerealne ambicije, neostvareni snovi i stalna iščekivanja nečeg boljeg. Žene se uvek osećaju prekraćeno. Stalno misle da zaslužuju više i da su mogle da prođu bolje. Uglavnom su u pravu, po tom pitanju, ali nemaju nikakve koristi od toga. Tako im prođe život.

Ima žena koje prestanu da budu žene. Uništi ih težak život, muževi i deca, zaostala sredina, patrijarhalno vaspitanje. Vremenom one postanu aseksualni taoci sredine, posmatramo ih kao neseksualna bića, kao mašine sa dušom. I one, vremenom, prihvate takav status, pa se i ponašaju kao biljke, ne žele nikom da se svide, nikoga seksualno da uzbude, nikoga emotivno da zanesu, pa i ako je ostala neka ženska čar, one pokušavaju da je sakriju. Uglavnom, iza tako uništene žene stoji jedna džukela od muškarca, ili čitav čopor istih.

Žena koja ne privlači seksualno makar nekog muškarca, makar na neki način – nije žena. Ne govorim ovde o staricama već o još reproduktivnim ženama. Najviše je takvih slučajeva u zaostalim sredinama pritisnutim tradicijom, radom i verskom isključivošću. Nema to veze sa patrijarhatom ili godinama. U svetu muškaraca privlačne žene su na ceni i one su istinski vladaoci. Ovo će pre imati veze sa psihičkim poremećajima pojedinca i zajednice u svojoj uzajamnosti. Ovo će pre imati veze sa nedostatkom patrijarhata i pravih muškaraca. Srećemo žene u zaostalim sredinama: zavijene u marame, neodnegovane, uništene teškim radom, one su izgubile svojstva žene osim u funkciji i zvanju: majke, strine, tetke, sestre...

''Ženin je posao, vele:

da donese voše (vode)

da opere koše (košulje)

da ukuva gra (pasulj)

i da pičke da''.

Branko V. Radičević, ''Sujeverice i druge reči''

Jeste, osetio je da bi želeo da se pari sa ženkama još dok je bio klinac. Osećale su to i one. I one su to htele. O tome piše Pjer Luis, u pesmi ''U SPOMEN INSTITUTKINjI'':

(odlomak)

Ne volim da vidim u crkvi Svetog Srka

Devicu s očima što se od zanosa koče

Gde ispovedajući užase pod suknjom se drka

I šapće: "Oh pardon - ja svršavam oče".

Ne volim kad mi na balu devojčica u bluzi

Od tila prizna, pijuć učtivo sok od višnje:

"Kad mnogo plešem, volim da me neko naguzi".

Pa se izvini: "Pardon! Rekoh reč odviše".

Džapnuli bi se, hoteći i jedni i drugi, u kakvom mračnom ćošku, ne gledajući mnogo: ko je ko, i u kakvim su relacijama. Ne, nije bilo ničeg ozbiljnog: samo dečije znatiželje. Osećao je zadovoljstvo kao veliki, osećao je potrebu za redovnim džapanjem i trljanjem. Vrlo rano je postao muško iako je ceo život ostao derle. Detinjstvo dostojno Felinijevog pogleda na svet u Amarkordu: sa svim finesama.

Ipak, sve je počelo zarad ljubavi i zbog devojčica (tada još nisu bile devojke - Tako mlada a već Mađarica). Želeo je da ih fascinira pameću, kad već nije lep. Mislio je da nije lep. Nije mu bila potrebna velika pamet da bi to shvatio. Počeo je veoma rano da čita knjige. Želeo je da preko knjige dospe između njihovih nogu, da otvarajući korice knjiga zapravo širi noge i ubrzava srce ženama (ipak su one sve žene ma koliko godina imale). Kad su i narodni pesnici smatrali da se tu može smestiti čitavo selo, zašto ne bi i on imao pravo na želju da se tu skrasi.Ajde selo da selimo!

Gdi ćemo ga naseliti?

Među noge devojačke,

Ta tu može selo biti:

Ima šume, ima vode,

Ima zemlje za oranje!

(V.S. Karadžić)

U velikoj je zabludi bio – danas zna. Žene ne polažu mnogo na pamet. I ne zamera im na tome. To što ih je prezirao zbog toga, njima ništa nije škodilo. Žene vole lepe, jake i bogate muškarce sa velikim prirodnim kapacitetima. Pa i tada, kad je bio mali, volele su lepe dečake iz funkcionerskih porodica sa potencijalom da im udovi porastu. Uglavnom... Pamet mu je posle pomagala, ne da ih fascinira njome, već da manipuliše njima, ali to je već neka druga priča. Ipak, obrni-okreni, koliko god da si pametan, koliko god da pameću zaseniš okolinu i žene - uvek se na kraju stigne do dužine falusa i dubine novčanika (figurativno više, a: i stvarno). U lošoj knjizi Klub obožavatelja, lošeg pisca Irvinga Valasa, koju je čitao iz proklete navike da čita, makar bilo šta ako nema ništa drugo, našao je ipak jednu misao vrednu pažnje: „Muška batina je najveći poravnatelj pod kapom nebeskom, najveći ostvaritelj jednakosti na svetu. Dobra ukočena bidža dugačka dvadesetak centimetara više je učinila na promovisanju društvene pravde na svetu nego svi veliki mozgovi zajedno“.

MASTURBACIJA I PORNO

O masturbaciji, Žan Žak Ruso, Ispovesti: „Ovaj pokor, povoljan stidljivima i onima koji se boje sramote, ima jedno veliko preimućstvo za sve one čija je mašta bujna: on im daje mogućnosti da raspolažu svojim polom u potpunosti i da po volji pruže svojim zadovoljstvima lepoticu koja ih draži i bez njenog pristanka“.

Masturbiranje je, po Vudiju Alenu, „seks sa nekim koga volimo“. Masturbirao je kao i svi normalni dečaci toga vremena: redovno (opet: kao Mirabo). Kao i svi normalni dečaci svih vremena. Po nekad kolektivno, sa drugovima. Najčešće: sam. Po nekad periodično. Kad-kad i nekoliko puta na dan. Do porno literature iz inostranstva se teško dolazilo. Nije je bilo dovoljno, bila je zabranjena, teško se nalazila - bila je na ceni. Zato se moralo puštati mašti na volju. Njemu nije bio problem - oduvek je bio maštovit. U tom uzrastu se uglavnom mašta o zrelim ženama. Devojke njihovog uzrasta su ih slabije interesovale. Ali, seksipilnih zrelih žena i nije bilo nešto naročito mnogo u tadašnjem okruženju, pa je par njih uglavnom svima služila kao inspiracija. Koliko - toliko, bilo je za svačiji ukus. I za njegov.

Treba uzeti u obzir da je to vreme u kojem nije bilo video rekordera, kablovske televizije, diskova, interneta. Postojala su dva televizijska programa, od kojih jedan nisu uvek mogli da ''u'vate'' (iako su pokušavali sa probušenim aluminijumskim lavorima), i koji su svoj program završavali vestima oko ponoći, sa čuvenim džinglom Evrovizije i onim njihovim znakom. Prava retkost su bili projektori za celuloidne trake. Imali su ih neki Cigani iz mesta i po koji gastarbajter. Na taj način je video prve porniće. U bioskopima se davala meka erotika (za današnje pojmove) i nije bilo baš podesno za samozadovoljavanje - bar što se njega tiče, (to nije sramota, sram nek je druge!!!; jer se čovek ne bi samozadovoljavao kad bi imao nekoga da ga zadovolji; prosto, zar ne?!). Mnogima nije smetalo da to rade i u bioskopu. I radili su, ne krijući se.

Od tog perioda, perioda nestašice, zavoleo je pornografiju kao što se zavoli sve nedostupno. (Stari Spenser je govorio da je „ono što je za jednoga pornografija, za drugoga je smeh genija i... da bez licemerja ne bi bilo pornografije“). Prvo, sve se vidi, i kad je skriveno čarapama i cipelama. Drugo, sve je moguće. Treće, nema moljakanja. Četvrto, dokazuje se da su stvari veoma jednostavne: kad se hoće i kad se može. Jedino što mu se nije svidelo jesu ogromni crnački falusi koji su ga dovodili u dilemu da li je sve u redu sa njim?! Tada je zavoleo i nemački jezik, i dan danas ga poduhvati milina kad ga čuje negde u pozadini. Šnel, šnel, špricenzi, špricenzi!!! Zavideli su porno glumcima. Maziš zgodne žene i još ti plaćaju za to. Kad bi za nekoga iz mesta hteli da podvuku kako je uspeo u inostranstvu govorili su „da je glumio u pornićima“. Uopšte nije bilo dileme da li je veći uspeh glumiti Hamleta ili biti porno glumac?! - u korist ovog drugog.

Da bi opravdali svoje afinitete prema pornićima (mnogo kasnije kad su se pojavili video-klubovi) govorili su da ih interesuju isključivo pornići koji imaju ''radnju''. Kao, nije njima do tih stvari nego ih interesuje neki zaplet, nekakav epilog. Na kraju valjda i nekakva poruka, šta li?! Ono, kad pogledaš, svaki od tih pornića i jeste imao radnju: pravu radnju. Nikakvih aluzija, skrivenih poruka, simbolike, metafore!

Pristizao bi iz inostranstva i po koji porno časopis. Bili su skupi i traženi, tako da su se krčmili i prodavali po slikama, strana po strana. I to bi bilo dovoljno, kad se nabavi. On je pogotovu voleo italijanske porno stripove. Na domaćem tržištu je postojao samo magazin Čik, koji nikako nije mogao da zadovolji njihove prohteve sa više nego skromnim slikama golih devojaka, čak najčešće i ne skroz golih, (jedan njegov drug je psovao kad glumica u erotskom filmu ne bi bila skroz gola, već bi na sebi imala čarape ili cipele, smatrao je da za pare koje je dao za bioskopsku kartu treba da ima potpunu golotinju). To je bio list, što-no bi rekli: sa umetničkim pretenzijama. A gde se ''umeša'' umetnost, tu nema dobre i kvalitetne pornografije. Gde se tu pojavi želja za emocijom onda nema ništa od kvalitetnog seksa. Pravila pornića se znaju, tako da su iz dna duše mrzeli kad bi autori pokušavali da dodaju nešto romantike ili, ne daj bože, umetnosti.

Mašta. Jedino je ostajala mašta (tada, kad su počinjali). Zatvori oči i kreni u pustolovinu. Kad bi znale neke varoške gospođe koliko je sperme prosuto u njihovu čast i koliko je orgazama doživljeno sa njima u glavnoj ulozi, sigurno bi trebale da budu vrlo ponosne na to, Bog da im dušu prosti. (Umesto ne-emotivne i hladne reči: SVRŠITI, u njegovom kraju se koristila mnogo toplija i lirski razigranija reč: SLAČAK. Pa tako, umesto: ''svršio sam'' (kao da si radio neki težak posao, kosio ili kopao), vi devojci ili ženi kažete: ''doš'o mi slačak'' (bilo je nešto lepo i slatko). Pri tom, pojam ''sperma'' za njih je bio stran. Govorili su: ''sluz'').

Žao mu je što nije imao prilike da kasnije kroz život sretne neku od njih, tada već starih dama, i da im otkrije svoju tajnu. U tim godinama, a izrečeno diskretno, to bi im sigurno značilo. U tim godinama sve znači, a kamoli to. (Ono, imao je prilike da jednu od njih čak i ''voli''. Ali mnogo, mnogo kasnije. On je tada bio momak u snazi i nije oskudevao za tim a njoj su latice već počele da opadaju i negdanji seksipil se nazirao tek u tragovima. Otvoreno mu se nudila. Žao mu je, ponavljamo, što joj makar nije rekao: „Gospođo, ja sam se nekada svakodnevno mazio misleći na Vas. Hvala vam na tome iz sveg srca“. Trebao je). Kao klinci, maštamo o matorkama. Kao matori ljudi: o klinkama. Mašta li iko ikada o nama? (Stara koka – dobra supa, ili: Najslađe je piče kad joj dlaka niče: pitanje je sad?). Odbio ju je, u stvari: pobegao. Posle toga, nije mu se više javljala na ulici. Ponudila se u pogrešno vreme.

Muškarac koji drži do sebe nikada se ne odriče nekih stvari. Treba negovati te navike i zarad „dobrih starih vremena“ i zbog očuva(va)nja svoje samostalnosti u odnosu na žene. Sa ženama najbolje ide kada si ravnodušan prema njima ili kad imaš toliko snage i sposobnosti da uverljivo glumiš tu ravnodušnost. Ta psihička ravnoteža se stiče onanijom. Prednost pornografiji nad erotikom treba da pruži svaki muškarac. O ljubavi i erotici u seksu govore samo oni koji ''ne mogu''. Ili oni koji su kao deca mislili da će im izrasti dlake i kraste po rukama zato što rade to. Da, tako su ih plašili ili se šalili sa njima. A oni bi često pogledali i razgledali dlanove ne bi li pronašli dlake koje niču (a nije na piču). Alen Boske je jednom pitao Salvadora Dalija „sa kojom ženom bi voleo da provede noć?“, a ovaj mu je odgovorio: „Nijednom. Često su mi postavljali to pitanje. Ja sam stoprocentno veran Gali. A što se tiče povremenih popodnevnih masturbacija, eh... šta ćete... to činim samo da zadovoljim svoju voajersku narav, a da niko ne sme ni da me pipne“.

Elem, uzrastanje uz oskudnu pornografiju bilo je veoma korisno za njega. I za sve dečake njemu slične. Nije to voajerizam ili bolesna potreba. To je pravilan odgoj. Od onih koji se na vreme sretnu sa pornografijom skoro nikada ne ispadnu neki devijantni tipovi. Lažu psiholozi. Kao, igrate se sa dečijim pištoljima, pa kad odrastete postanete ubica. (Niče: ''Muškarca treba učiti ratovanju, a ženu da služi za odmor ratniku. Sve ostalo je besmislica''). Valjda je bolje da igrate sa lutkicama, pa kad odrastete postanete gej?! Retko takvi zastrane u seksualnom opredeljenju ili orijentaciji. Čak i ako tu neku devijaciju u sebi imaju, oni je na neki način ispravljaju gledajući porniće. Pa i ako ne može da je ispravi, a, on onda, gledajući porniće sadržine kakve voli, ispunjava deo svojih želja tako da u svakodnevnom životu onda ne ispoljava nastranost ili bolest.

Tadašnji pornići su bili naivni a poučni. Uvek je muškarac „imao“ ženu i glumili su da im je lepo. Šta ćeš bolju propagandu normalnog seksualnog opredeljenja?! Razmnožavanje je animalni instinkt, erotika je emotivna potreba, pornografija je filozofski sistem. Instinkt poseduju svi, emociju imaju neki, a filozofijom se bave samo odabrani. Čovek žudi samo za onim što nema, što ne poseduje, ili za onim što mu je zabranjeno. Pornografija služi da smanjimo unutrašnji pritisak koji nam stvara žudnja za nečim – bilo čime, ne mora da bude samo seks u pitanju.

Nigde se, kao u malim mestima kakvo je bilo njegovo, nije više pričalo o seksu a manje isti upražnjavao. Njegov rodni grad je obilovao vegetacijom, šumom koja se uzdizala planinom iznad njega, ali je bilo malo drveća da se na njih popne svako ko je sa njega hteo da vikne „kako hoće ženu“ (una donna). Da skupimo sve kruške, šljive, jabuke, orahe, topole, jasene, jove i ostalo, bilo bi to malo - koliko je žena falilo muškarcima njegovog rodnoga mesta. A, kako nisu bili dovoljno pametni da se popnu makar i na taj broj dostupnog drveća i da viču iz sveg glasa, onda su devijacije išle u drugom pravcu: uglavnom su se plašili žena (kad ih stvarno sretnu) i opijali su se kad god bi im se ukazala prilika.*

Porno nije ništa loše. Nije ni štetno. Naravno, kao i kod mnogih drugih stvari u životu, nije štetno ukoliko se konzumira u normalnim količinama. Porno je terapija. Zbog porno-g nije učinjeno mnogo krivičnih dela ali je mnogo više izbegnuto seksualnih delikata. Ko nije mogao sebi da priušti porno: činio je ista. Muški vole porno više od žena, jer muško uglavnom uvek ima više neispunjenih seksualnih fantazija i snova, to jest, ženi je lakše da ih ispuni ukoliko ih ima, dovoljno je samo da kaže: da! Muškarac mora da moli ili plaća. Muški su nekako perverzniji u želji a žene su to više u činu. Muški su skloniji fizičkom a žene duhovnom, a kada je seks u pitanju. U ljubavi je pak suprotno. Žena u seksu više koristi mozak od muškarca koji počesto ne može da koristi ništa osim mašte koja opet nema veze sa mozgom. Zapetljasmo se.

O porno-u govorimo. Ne o seksu. Većinu stvari vezanih za seks, onih neobičnih, nesvakidašnjih, eksperimentalnih: nismo u stanju da doživimo i sebi ih priuštimo. Iz raznoraznih razloga. Zato i postoji porno, da možemo da vidimo kako to izgleda, da nas želja mine. U porno okruženju sve je moguće. Porno filozofija sve dozvoljava. Porno način života je najlepši jer tu nema nezadovoljnih. U porno svetu, dok pljačkate kuću, pored novca i nakita, čeka vas i seks od gazdarice iniciran. Kad popravljate instalacije ili treba da otpušite odvod čeka vas seks sa domaćicom i njenom prsatom ćerkom. Bilo koje zanimanje, bilo koji posao, bilo koja situacija: uvek vas čeka seks. U bolnici, u zatvoru, na benzinskoj pumpi, u crkvi... Možete biti nosač ili baštovan ali vam to neće smetati da imate najlepše bogatašice i plemkinje. Lepe kućne pomoćnice i još zgodniji šoferi uvek su na raspolaganju gazdaricama i gazdama, i suprotno. Da ne pominjemo bebi-siterke i učitelje klavira. U porno svetu, tašta vam je uvek neviđeno zgodna i raspoložena da vas zloupotrebi.

Porno, to vam je komunizam. Uzimaš šta hoćeš i koliko ti treba a daješ koliko možeš, imaš i koliko ti traže. Svi su ravnopravni i svi imaju šansu u porno svetu: stari, mladi, veliki, mali, lepi, ružni. Porno svet nije rasistički svet – naprotiv. Nije ni seksistički – ma šta se mislilo o tome. Nije nacionalistički – čak je preporučljivo da bude zastupljeno što više naroda i boja. Nije ni nasilan i opasan po život – čak i kada nekoga „ubiju od kurca“, njoj ili njemu je lepo. I kada te tuku, u porno okruženju, to čine isključivo zbog toga što ti to voliš i tražiš od njih.

Porno je ispravljanje nepravde i neravnopravnosti. Za sve to što si ponižavan u stvarnom životu porno ti vrati u svojoj pravednosti. Bežanje iz pravog života u porno svet jeste bežanje iz nepravde u pravdu, iz neravnopravnosti u mogućnost ravnopravnosti. Porno svet je ponekad jedini izlaz za gubitnike svake vrste. Jedina terapija za propast koja je snašla nesnalažljivoga. Jedini ventil za bolesnoga da ne učini zlo.