Govorimo, manje više, o marketingu. Naravno, pored toga što se sve te reklame rade (a, kojima nas svakodnevno bombarduju putem televizije i interneta) za određene ciljne grupe, one isto tako i kreiraju mentalnu i društvenu atmosferu kod pojedinca i u društvu, takođe ciljano i sa namerom. One pored toga što stvaraju javno mnjenje, vrše i mentalni inženjering stvarajući nove generacije maloumnika, prostor gde su uloge jasno podeljene: deca su razmaženi debili, muškarci šonje i kreteni a žene lenčuge i spodobe bez trunke empatije. U tim reklamama, uglavnom, više se i ne mogu videti deca, žene i muškarci koji normalno izgledaju i deluju. Pogotovo se retko mogu videti (u normalnom kontekstu, dakle ako nije karikiranje i sprdanje u pitanju) beli ljudi, heteroseksualci, patrijarhalno i rodoljubivo opredeljeni, koji neguju porodične i hrišćanske vrednosti (ili: tamni ljudi, heteroseksualci, patrijarhalno i rodoljubivo opredeljeni, koji neguju porodične i islamske vrednosti), žene koje su stub porodice, nežne majke i verne supruge i deca koja vole, poštuju i slušaju svoje roditelje. Tu, u toj atmosferi koja se stvara i prikazuje, žena mora da bude kurva da bi pojela omiljeni bombon, muškarac šonja i papučar da bi kupio tepih a dete mora sve da polomi po kući i da izbegne nekoliko fatalnih povreda da bi dobilo omiljeni slatkiš. Muškarac na tim reklamama slaže veš i pere sudove dok žena sve to kontroliše, pod budnim okom, jer, bože moj, ovo je novo vreme u kojem treba razoriti razlike u polovima kako bi se otvorila vrata novima, onima što su „oni“. Gledajući većinu tih reklama, normalan čovek shvata da su one namenjene idiotima a siguran je da su ih napravili oni koji znaju svoj posao i znaju šta rade. Dakle, idiotizacija je dostigla određeni nivo i sada je treba samo nadograđivati. Oni koji prave reklame, dakle, poznaju dominantnu ciljnu grupu i prema njoj određuju strategiju i taktiku, oni pored toga što prodaju neki proizvod – proizvode i buduće potrošače. Ali, niti bi oni to radili, niti bi iko to plaćao, da te poruke ne nailaze na plodno tle i da ne daju rezultate. Prinuđen si, danas, da gledaš debile koji sa ženama raspravljaju o upornim masnim flekama, gledaćeš njihova srećna lica kada shvate da mogu da operu posuđe iako je hrana na njima skorela. Dete na reklami besneće na svog bolesnog oca, vikaće na njega puna srdžbe i mržnje zbog toga što je ne može voditi na koncert zbog svoje bolesti, umesto da mu skuva čaj i kupi lekove, da se brine i neguje ga. Dva morža će poput idiota sedeti na kauču i lupaće se po stomacima srećni zbog toga što su se prejeli kao svinje ali imaju lek koji će im pomoći da svare svu tu hranu. Ubediće te da tvoja sreća i ispunjenost života zavisi samo od toga koji telefon poseduješ i na koju si mrežu priključen i da ukoliko kupiš onaj najskuplji više ti prijatelji i rodbina neće ni biti potrebni. Jer, medikamenti protiv prehlade i gripa, po tim reklamama, ne služe za ozdravljenje već da bi se napravili dobri selfiji. Ni u kući ne treba ništa da radiš, niti da se brineš što dete neće da jede povrće: fudbaleri slavnog tima će ti oprati veš i ubediti dete da jede šargarepu (jer za to dete roditelji nisu nikakav autoritet već su to nepismeni terači fuzbala po livadi). Naravno, bezalkoholno pivo biće kolac u sanduk i srce tvog zdravog razuma. Zaboga, kakva je svrha piti pivo koje ne „vata“ (pa to su još Šurdini pajtosi elaborirali u Vrućem vetru)?! Ceo minut će te ubeđivati, tebe budalu ispred televizora, kako upravo oni imaju lek koji će ti pomoći više i bolje od bilo čega drugog a onda će ti za tri sekunde izbrbljati da se „o indikacijama, merama opreza i neželjenim efektima, posavetujete se sa lekarom ili farmaceutom“. Onda će te, na sledećem ćošku, sačekati intelektualci, umetnici i sportisti, kojima su inače puna usta urušenog sistema vrednosti i koji na drugim mestima rondaju zbog društva koje propada, i ubeđivati te da će ti se sve želje ispuniti ukoliko se budeš kladio i kockao i da je sečenje slavskog kolača bezvredna stvar u odnosu na bonus koji dobijaš kad uplatiš novac koji si oteo od dečijih usta (bez obzira što ćeš na taj način razoriti porodicu i sebe, jer u kockarima, vele neki, ima više destrukcije nego kod alkoholičara ili narkomana). Ne, taman posla, nisi ti budala, ali nije zgoreg znati koje boje treba biti papir sa kojim ćeš obrisati dupe ali i koja je krpa, to jest: sunđer, najbolja(i), da sve bude čisto kada ti se žena vrati s posla. I nemoj, nikako, donositi doručak ženi u krevet ukoliko na košulji imaš fleku i ne ličiš na Hju Džekmana, nego prvo operi košulju određenim deterdžentom a onda tek pristupi. Ima leka i ako si impotentan (frigidnost još ne pominju) ali se postavlja pitanje: šta će tu uopšte seks i možeš li ga upražnjavati ukoliko po ceo dan rintaš, biraš deterdžente, pereš, čistiš, kuvaš, hraniš decu, itd. (pritom se podrazumeva da i ostale, muške, poslove odrađuješ, jer, inače, otkud sva ta skupa kola, stanovi i pogledi na more u tim istim reklamama, pored žene koja se samo pirlita). Jedina ti je uteha što ćeš u pauzama svih tih aktivnosti skoknuti do banke gde će te dočekati ljubazne i nasmejane službenice i odobriti ti keš kredit za pet minuta, da možeš ko čovek na odmor ili da zameniš slavinu na česmi, ili da se ne kriješ od ukućana po stanu. I da nahraniš mace i kuce skupocenom hranom i to za one pare koje nisi godinama ponudio ili poslao ostarelim roditeljima jer, ruku na srce, i oni na tim istim reklamama izgledaju lepo i sveže, kao da im ništa i ne treba, dobro uhranjeni i obučeni, još kad drmnu neki sirup za zglobove ili cirkulaciju, ili kupe merač pritiska uz priloženi poslednji ček od penzije, 'de će im biti kraj?! Oni će pak, ostareli roditelji, ovi pravi i nenašminkani, bolešljivi i prilično ofucani, uživo i vaši, što jedva sastavljaju kraj sa krajem, što su željni da vide unučiće i kivni na snaje alapače i feministkinje ili na zetove kockare, uzvratiti udarac svakodnevnim gledanjem jutarnjih programa na kojima se sprovodi druga vrsta reklamne kampanje (takozvano „ispiranje već i onako izlapelog mozga“) i tim istim nezahvalnicima od dece, unučadi, snaji i zetova, žestoko uzvratiti na dan izbora, zorom, kao što čine već nekoliko decenija. Besni zbog toga i pro-zapadnjački orijentisani, jašta, oni, deca nečijih roditelja, će pretiti kako će sve ostaviti i otići na zapad (tamo, kao, ne postoje reklame i idioti koji ih gledaju) ali će, dok to ne učine nikad, čežnjivo gledati kako holivudska starleta miluje gladnu afričku decu ili fudbalera koji je dobio pola milijarde evra za ugovor kako reklamira čips, i iskreno će verovati u to, apsurdno i utemeljeno u istini isto onoliko koliko ta glumica zaista žali tu decu i koliko onaj jede taj isti čips. Oboje su licemeri i to dobro plaćeni. Oni koji, pak, veruju u viđeno, uglavnom jedva sastavljaju kraj sa krajem. Jedno je sigurno, ukoliko ste uplatili osiguranje, lopovi slobodno mogu da vam orobe kuću ili stan. Vi ćete čitati novine i boleće vas krivak za sve. Dobro, ima i neprijatnih situacija, recimo ako ste mlada i lepa žena ali imate gasove pa vam se u liftu dogodi to da će nekoliko muškaraca zapušiti nos i gledati vas sa gađenjem, ali čim uzmete pilulu protiv nadimanja i gasova svi će vas voleti i niko vas više neće izbegavati a, ako, ne daj bože, sredite prostatu sa divnim preparatom koji se nudi eto vas na jahti okruženog sa lepoticama, sve mlađa od mlađe i lepša od lepše, znate o čemu pričam. Kreativni i mladi ljudi svih boja kože, rasa, nacija i seksualnih opredeljenja, nasmejano i srećno konzumiraće bezalkoholna gazirana pića posle kojih vam nadimanje i gasovi ne ginu. Reklama, međutim, ne pokazuje i govori o vojnicima koji širom sveta ubijaju civile i okupiraju druge zemlje a isto tako vole da piju ta pića. To, da li vam je budući zet kreten ili nije, da li je dobar, loš ili zao, zavisi od toga hoće li popiti kiselu vodu na nedeljnom ručku kod vas ili neće. Sa druge strane, devojka će znati jeste li vi pravi čovek za nju ukoliko pojedete tonu hrane a posle popijete tablete za lakše varenje. Nažalost, dečaku koji jede ljuti čips mogu pomoći samo vatrogasci. Ukoliko želite da terate bicikl, trčite ili radite jogu za vreme „onih dana“ - ne očajavajte. Ima leka i za to. Obavezno izaberite uloške koje i do nekoliko puta bolje upijaju i imaju krilca. Ukoliko, pak, koristite tablete za srce dobro bi bilo da uzmete i tablete koje će vaše srce štititi od onih prvih a na kraju zašto ne uzeti i probiotike najmanje šest dana pred putovanje ili ako pijete antibiotike koji će ubiti sve živo u vašem organizmu. I, naravno, kada nas posle nekoliko meseci izolacije puste iz naših brloga a koje nismo čistili nedeljama, niti smo se sami kupali i prali, nećemo se okupati i srediti, oprati zube i namirisati, već ćemo samo uzeti žvakaću gumu i krenuti na ljubavni sastanak: da se ljubimo i ko zna šta još. Lično, dođe mi da puknem od muke kada vidim sve one manekene sa pločicama na trbuhu i sinovima homoseksualcima, i koji jašu delfine, kako me pozivaju da kupim dezodorans, i to mene sa mojim pivskim stomakom i razumljivom netolerancijom prema dukatlijama. Naravno, ni država, to jest njeni organi, nije imuna na marketing (ovde se ne misli na onaj predizborni koji je tek priča za sebe): pozivaće vas sa ekrana da se preventivno zdravstveno pregledate a kada zaista to i budete želeli onda će vam zakazati skener za šest meseci; decu će pozivati da cinkare pedofile i roditelje – barabar, ili na prikazane brojeve telefona ili kod školskog psihologa, ali kad dođe vreme da se kupi garderoba, psihologa i nevladinog sektora neće biti ni od korova nego će tu istu decu školovati roditelji, plaćaće sve račune, kupovati patike i mobilne telefone, štititi ih i od pedofila; gledaćete kampanje u kojima će pretiti kako niko ne sme popreko da pogleda džukelu koja ujeda decu na ulici ali niko neće pomenuti sve one svinje, kokoške i telad, koje koljemo i jedemo svakodnevno, niti ih je briga za prava siromašnih i gladnih, pa ni onih izujedanih. Kada te putem propagande ubede i nateraju da nosiš brnjicu u vidu maske na otvorenom i ausvajse svuda, i kada te uvere da treba da se vakcinišeš da se ne bi razboleo ali se razboljevaš ipak tako vakcinisan zato što se drugi nisu vakcinisali bez obzira što ti jesi: ipak ste u istom košu, i kada te ubede da su sve one prethodne vakcine stvarane decenijama ništa prema ovoj koja je nastala za nekoliko meseci, i, kada te ovi drugi uvere da je veterinarski lek protiv šuge bolji od vakcine ili da korona ne postoji nego da se pušta iz vazduha nekakav otrov ili da su oni koji su umrli a ti ih lično poznaješ, u stvari, propagandni trik svetskih moćnika, onda će te lako ubediti i to da su nuklearne elektrane čiste i bezbedne i da trenutno nema energije i hrane samo zbog toga što se nisi vakcinisao, Rusa ili zbog krize na svetskim tržištima a ne zbog mešetarenja na berzama i zato što se energija i hrana izvoze i dalje troše i bacaju nemilice u zemljama razvijenog sveta... drugim rečima: sve se može ukoliko imaš televizor i gledaš ga, ukoliko ti je internet pristupačan i ako si dovoljno pismen da čitaš novine. Najzad, biće tu i poziva na toleranciju pa će se pojaviti bilbordi na kojima će nas pozivati na trpeljivost i ljubav prema (e)migrantima. Videćemo, tako, na bilbordu, kako nji'ov Hasim drži našu Jelenu za ruku ali nećemo videti kako naš Miodrag drži nji'ovu Husniju za ruku čak i ako bi Miodrag koristio deterdžent sa deset puta koncentrovanijim nečim (jer oni, su, ti migranti i izbeglice, prilično netolerantni i to njih vređa, a nas, da prostite, ko jebe). Da ne dužim već sam odužio. Primera ima mnogo a ja nemam volje da ulazim u dublje sociološke i ostale analize koje niko neće čitati (iz gore priloženog vidi se i zbog čega). Jer, ovde nije u pitanju samo nuđenje određenih proizvoda već formiranje i konstrukcija te proizvodnja budućih konzumenata po meri vremena i proizvoda koji se nude i koji će se nuditi u budućnosti. A, ruku na srce, treba i pripremiti svu tu stoku da se lakše vlada i manipuliše njome. Jer, isti se obrazac koristi i kada dođe vreme za politički marketing. Kako reče jedan reklamni slogan: „nisu sve ovce za šišanje“. Tačno, neke su ovce za mužu a neke, bogami, i za klanje. Ukoliko naručite naš proizvod u sledećih pola sata dobićete ga po neverovatnoj ceni od..... ali to nije sve, ukoliko ga naručite odmah i duplo dobićete neverovatnih ....% popusta, ponuda važi samo danas.... i tako danima, mesecima, godinama... sve do Dugog konačišta i porodice Topalović.

    Govorimo, manje više, o marketingu. Naravno, pored toga što se sve te reklame rade (a, kojima nas svakodnevno bombarduju putem televizije i interneta) za određene ciljne grupe, one isto tako i kreiraju mentalnu i društvenu atmosferu kod pojedinca i u društvu, takođe ciljano i sa namerom. One pored toga što stvaraju javno mnjenje, vrše i mentalni inženjering stvarajući nove generacije maloumnika, prostor gde su uloge jasno podeljene: deca su razmaženi debili, muškarci šonje i kreteni a žene lenčuge i spodobe bez trunke empatije.
    U tim reklamama, uglavnom, više se i ne mogu videti deca, žene i muškarci koji normalno izgledaju i deluju. Pogotovo se retko mogu videti (u normalnom kontekstu, dakle ako nije karikiranje i sprdanje u pitanju) beli ljudi, heteroseksualci, patrijarhalno i rodoljubivo opredeljeni, koji neguju porodične i hrišćanske vrednosti (ili: tamni ljudi, heteroseksualci, patrijarhalno i rodoljubivo opredeljeni, koji neguju porodične i islamske vrednosti), žene koje su stub porodice, nežne majke i verne supruge i deca koja vole, poštuju i slušaju svoje roditelje. 
    Tu, u toj atmosferi koja se stvara i prikazuje, žena mora da bude kurva da bi pojela omiljeni bombon, muškarac šonja i papučar da bi kupio tepih a dete mora sve da polomi po kući i da izbegne nekoliko fatalnih povreda da bi dobilo omiljeni slatkiš. Muškarac na tim reklamama slaže veš i pere sudove dok žena sve to kontroliše, pod budnim okom, jer, bože moj, ovo je novo vreme u kojem treba razoriti razlike u polovima kako bi se otvorila vrata novima, onima što su „oni“.
    Gledajući većinu tih reklama, normalan čovek shvata da su one namenjene idiotima a siguran je da su ih napravili oni koji znaju svoj posao i znaju šta rade. Dakle, idiotizacija je dostigla određeni nivo i sada je treba samo nadograđivati. Oni koji prave reklame, dakle, poznaju dominantnu ciljnu grupu i prema njoj određuju strategiju i taktiku, oni pored toga što prodaju neki proizvod – proizvode i buduće potrošače. Ali, niti bi oni to radili, niti bi iko to plaćao, da te poruke ne nailaze na plodno tle i da ne daju rezultate.
    Prinuđen si, danas, da gledaš debile koji sa ženama raspravljaju o upornim masnim flekama, gledaćeš njihova srećna lica kada shvate da mogu da operu posuđe iako je hrana na njima skorela. Dete na reklami besneće na svog bolesnog oca, vikaće na njega puna srdžbe i mržnje zbog toga što je ne može voditi na koncert zbog svoje bolesti, umesto da mu skuva čaj i kupi lekove, da se brine i neguje ga. Dva morža će poput idiota sedeti na kauču i lupaće se po stomacima srećni zbog toga što su se prejeli kao svinje ali imaju lek koji će im pomoći da svare svu tu hranu.
    Ubediće te da tvoja sreća i ispunjenost života zavisi samo od toga koji telefon poseduješ i na koju si mrežu priključen i da ukoliko kupiš onaj najskuplji više ti prijatelji i rodbina neće ni biti potrebni. Jer, medikamenti protiv prehlade i gripa, po tim reklamama, ne služe za ozdravljenje već da bi se napravili dobri selfiji. Ni u kući ne treba ništa da radiš, niti da se brineš što dete neće da jede povrće: fudbaleri slavnog tima će ti oprati veš i ubediti dete da jede šargarepu (jer za to dete roditelji nisu nikakav autoritet već su to nepismeni terači fuzbala po livadi). Naravno, bezalkoholno pivo biće kolac u sanduk i srce tvog zdravog razuma. Zaboga, kakva je svrha piti pivo koje ne „vata“ (pa to su još Šurdini pajtosi elaborirali u Vrućem vetru)?!
    Ceo minut će te ubeđivati, tebe budalu ispred televizora, kako upravo oni imaju lek koji će ti pomoći više i bolje od bilo čega drugog a onda će ti za tri sekunde izbrbljati da se „o indikacijama, merama opreza i neželjenim efektima, posavetujete se sa lekarom ili farmaceutom“. Onda će te, na sledećem ćošku, sačekati intelektualci, umetnici i sportisti, kojima su inače puna usta urušenog sistema vrednosti i koji na drugim mestima rondaju zbog društva koje propada, i ubeđivati te da će ti se sve želje ispuniti ukoliko se budeš kladio i kockao i da je sečenje slavskog kolača bezvredna stvar u odnosu na bonus koji dobijaš kad uplatiš novac koji si oteo od dečijih usta (bez obzira što ćeš na taj način razoriti porodicu i sebe, jer u kockarima, vele neki, ima više destrukcije nego kod alkoholičara ili narkomana).
    Ne, taman posla, nisi ti budala, ali nije zgoreg znati koje boje treba biti papir sa kojim ćeš obrisati dupe ali i koja je krpa, to jest: sunđer, najbolja(i), da sve bude čisto kada ti se žena vrati s posla. I nemoj, nikako, donositi doručak ženi u krevet ukoliko na košulji imaš fleku i ne ličiš na Hju Džekmana, nego prvo operi košulju određenim deterdžentom a  onda tek pristupi.
   Ima leka i ako si impotentan (frigidnost još ne pominju) ali se postavlja pitanje: šta će tu uopšte seks i možeš li ga upražnjavati ukoliko po ceo dan rintaš, biraš deterdžente, pereš, čistiš, kuvaš, hraniš decu, itd. (pritom se podrazumeva da i ostale, muške, poslove odrađuješ, jer, inače, otkud sva ta skupa kola, stanovi i pogledi na more u tim istim reklamama, pored žene koja se samo pirlita). Jedina ti je uteha što ćeš u pauzama svih tih aktivnosti skoknuti do banke gde će te dočekati ljubazne i nasmejane službenice i odobriti ti keš kredit za pet minuta, da možeš ko čovek na odmor ili da zameniš slavinu na česmi, ili da se ne kriješ od ukućana po stanu. I da nahraniš mace i kuce skupocenom hranom i to za one pare koje nisi godinama ponudio ili poslao ostarelim roditeljima jer, ruku na srce, i oni na tim istim reklamama izgledaju lepo i sveže, kao da im ništa i ne treba, dobro uhranjeni i obučeni, još kad drmnu neki sirup za zglobove ili cirkulaciju, ili kupe merač pritiska uz priloženi poslednji ček od penzije, 'de će im biti kraj?!
   Oni će pak, ostareli roditelji, ovi pravi i nenašminkani, bolešljivi i prilično ofucani, uživo i vaši, što jedva sastavljaju kraj sa krajem, što su željni da vide unučiće i kivni na snaje alapače i feministkinje ili na zetove kockare, uzvratiti udarac svakodnevnim gledanjem jutarnjih programa na kojima se sprovodi druga vrsta reklamne kampanje (takozvano „ispiranje već i onako izlapelog mozga“) i tim istim nezahvalnicima od dece, unučadi, snaji i zetova, žestoko uzvratiti na dan izbora, zorom, kao što čine već nekoliko decenija.
   Besni zbog toga i pro-zapadnjački orijentisani, jašta, oni, deca nečijih roditelja, će pretiti kako će sve ostaviti i otići na zapad (tamo, kao, ne postoje reklame i idioti koji ih gledaju) ali će, dok to ne učine nikad, čežnjivo gledati kako holivudska starleta miluje gladnu afričku decu ili fudbalera koji je dobio pola milijarde evra za ugovor kako reklamira čips, i iskreno će verovati u to, apsurdno  i utemeljeno u istini isto onoliko koliko ta glumica zaista žali tu decu i koliko onaj jede taj isti čips. Oboje su licemeri i to dobro plaćeni. Oni koji, pak, veruju u viđeno, uglavnom jedva sastavljaju kraj sa krajem.
   Jedno je sigurno, ukoliko ste uplatili osiguranje, lopovi slobodno mogu da vam orobe kuću ili stan. Vi ćete čitati novine i boleće vas krivak za sve. Dobro, ima i neprijatnih situacija, recimo ako ste mlada i lepa žena ali imate gasove pa vam se u liftu dogodi to da će nekoliko muškaraca zapušiti nos i gledati vas sa gađenjem, ali čim uzmete pilulu protiv nadimanja i gasova svi će vas voleti i niko vas više neće izbegavati a, ako, ne daj bože, sredite prostatu sa divnim preparatom koji se nudi eto vas na jahti okruženog sa lepoticama, sve mlađa od mlađe i lepša od lepše, znate o čemu pričam.
   Kreativni i mladi ljudi svih boja kože, rasa, nacija i seksualnih opredeljenja, nasmejano i srećno konzumiraće bezalkoholna gazirana pića posle kojih vam nadimanje i gasovi ne ginu. Reklama, međutim, ne pokazuje i govori o vojnicima koji širom sveta ubijaju civile i okupiraju druge zemlje a isto tako vole da piju ta pića.
   To, da li vam je budući zet kreten ili nije, da li je dobar, loš ili zao, zavisi od toga hoće li popiti kiselu vodu na nedeljnom ručku kod vas ili neće. Sa druge strane, devojka će znati jeste li vi pravi čovek za nju ukoliko pojedete tonu hrane a posle popijete tablete za lakše varenje. Nažalost, dečaku koji jede ljuti čips mogu pomoći samo vatrogasci.
   Ukoliko želite da terate bicikl, trčite ili radite jogu za vreme „onih dana“ - ne očajavajte. Ima leka i za to. Obavezno izaberite uloške koje i do nekoliko puta bolje upijaju i imaju krilca. Ukoliko, pak, koristite tablete za srce dobro bi bilo da uzmete i tablete koje će vaše srce štititi od onih prvih a na kraju zašto ne uzeti i probiotike najmanje šest dana pred putovanje ili ako pijete antibiotike koji će ubiti sve živo u vašem organizmu.
    I, naravno, kada nas posle nekoliko meseci izolacije puste iz naših brloga a koje nismo čistili nedeljama, niti smo se sami kupali i prali, nećemo se okupati i srediti, oprati zube i namirisati, već ćemo samo uzeti žvakaću gumu i krenuti na ljubavni sastanak: da se ljubimo i ko zna šta još. Lično, dođe mi da puknem od muke kada vidim sve one manekene sa pločicama na trbuhu i sinovima homoseksualcima, i koji jašu delfine, kako me pozivaju da kupim dezodorans, i to mene sa mojim pivskim stomakom i razumljivom netolerancijom prema dukatlijama.
   Naravno, ni država, to jest njeni organi, nije imuna na marketing (ovde se ne misli na onaj predizborni koji je tek priča za sebe): pozivaće vas sa ekrana da se preventivno zdravstveno pregledate a kada zaista to i budete želeli onda će vam zakazati skener za šest meseci; decu će pozivati da cinkare pedofile i roditelje – barabar, ili na prikazane brojeve telefona ili kod školskog psihologa, ali kad dođe vreme da se kupi garderoba, psihologa i nevladinog sektora neće biti ni od korova nego će tu istu decu školovati roditelji, plaćaće sve račune, kupovati patike i mobilne telefone, štititi ih i od pedofila; gledaćete kampanje u kojima će pretiti kako niko ne sme popreko da pogleda džukelu koja ujeda decu na ulici ali niko neće pomenuti sve one svinje, kokoške i telad, koje koljemo i jedemo svakodnevno, niti ih je briga za prava siromašnih i gladnih, pa ni onih izujedanih.
   Kada te putem propagande ubede i nateraju da nosiš brnjicu u vidu maske na otvorenom i ausvajse svuda, i kada te uvere da treba da se vakcinišeš da se ne bi razboleo ali se razboljevaš ipak tako vakcinisan zato što se drugi nisu vakcinisali bez obzira što ti jesi: ipak ste u istom košu, i kada te ubede da su sve one prethodne vakcine stvarane decenijama ništa prema ovoj koja je nastala za nekoliko meseci, i, kada te ovi drugi uvere da je veterinarski lek protiv šuge bolji od vakcine ili da korona ne postoji nego da se pušta iz vazduha nekakav otrov ili da su oni koji su umrli a ti ih lično poznaješ, u stvari, propagandni trik svetskih moćnika, onda će te lako ubediti i to da su nuklearne elektrane čiste i bezbedne i da trenutno nema energije i hrane samo zbog toga što se nisi vakcinisao, Rusa ili zbog krize na svetskim tržištima a ne zbog mešetarenja na berzama i zato što se energija i hrana izvoze i dalje troše i bacaju nemilice u zemljama razvijenog sveta... drugim rečima: sve se može ukoliko imaš televizor i gledaš ga, ukoliko ti je internet pristupačan i ako si dovoljno pismen da čitaš novine.
   Najzad, biće tu i poziva na toleranciju pa će se pojaviti bilbordi na kojima će nas pozivati na trpeljivost i ljubav prema (e)migrantima. Videćemo, tako, na bilbordu, kako nji'ov Hasim drži našu Jelenu za ruku ali nećemo videti kako naš Miodrag drži nji'ovu Husniju za ruku čak i ako bi Miodrag koristio deterdžent sa deset puta koncentrovanijim nečim (jer oni, su, ti migranti i izbeglice, prilično netolerantni i to njih vređa, a nas, da prostite, ko jebe).
   Da ne dužim već sam odužio. Primera ima mnogo a ja nemam volje da ulazim u dublje sociološke i ostale analize koje niko neće čitati (iz gore priloženog vidi se i zbog čega). Jer, ovde nije u pitanju samo nuđenje određenih proizvoda već formiranje i konstrukcija te proizvodnja budućih konzumenata po meri vremena i proizvoda koji se nude i koji će se nuditi u budućnosti. A, ruku na srce, treba i pripremiti svu tu stoku da se lakše vlada i manipuliše njome. Jer, isti se obrazac koristi i kada dođe vreme za politički marketing. Kako reče jedan reklamni slogan: „nisu sve ovce za šišanje“. Tačno, neke su ovce za mužu a neke, bogami, i za klanje.

Ukoliko naručite naš proizvod u sledećih pola sata dobićete ga po neverovatnoj ceni od..... ali to nije sve, ukoliko ga naručite odmah i duplo dobićete neverovatnih ....% popusta, ponuda važi samo danas.... i tako danima, mesecima, godinama... sve do Dugog konačišta i porodice Topalović.


MARKETING U SLUZBI GLOBALNE IDIOTIZACIJE (ILI: IDIOTSKE GLOBALIZACIJE)

 Igor Đurić
MARKETING U SLUŽBI GLOBALNE IDIOTIZACIJE (ILI: IDIOTSKE GLOBALIZACIJE)

MARKETING U SLUŽBI GLOBALNE IDIOTIZACIJE (ILI: IDIOTSKE GLOBALIZACIJE)

Život i delo srpskih naučnika broj17Srpska akademija nauka i umetnostiUrednik: Vladan D. ĐorđevićSADRŽAJ:Vladimir Jakšić : (1824–1899)Janc, NatalijaMilan Jovanović Morski : (1843–1896)Veljković, SnežanaJovan Danić : (1854−1924)Čolović, RadojeČolović, NatašaDobrivoje Božić : (1886–1967)Nedić, NovakDragoljub K. Jovanović : (1891–1970)Mentus, SlavkoSimo Milošević : (1896–1943)Čolović, RadojeArsić Arsenijević, ValentinaŽivojin Bumbaširević : (1920–2008)Čolović, RadojeLešić, AleksandarIvan G. Draganić : (1924–2012)Miljanić, ŠćepanMileva Prvanović : (1929–2016)Bokan, NedaMirko M. Milić : (1932–1993)Reljin, BranimirSavo Perović : (1937–2010)Čolović, RadojeGrubor, NikicaMarko Vukobrat Jarić : (1952–1997)Belić, Milivoj R.

Zivot i delo srpskih naucnika 17

Život i delo srpskih naučnika
 broj17
Srpska akademija nauka i umetnosti
Urednik: Vladan D. Đorđević
SADRŽAJ:
Vladimir Jakšić : (1824–1899)
Janc, Natalija
Milan Jovanović Morski : (1843–1896)
Veljković, Snežana
Jovan Danić : (1854−1924)
Čolović, Radoje
Čolović, Nataša
Dobrivoje Božić : (1886–1967)
Nedić, Novak
Dragoljub K. Jovanović : (1891–1970)
Mentus, Slavko
Simo Milošević : (1896–1943)
Čolović, Radoje
Arsić Arsenijević, Valentina
Živojin Bumbaširević : (1920–2008)
Čolović, Radoje
Lešić, Aleksandar
Ivan G. Draganić : (1924–2012)
Miljanić, Šćepan
Mileva Prvanović : (1929–2016)
Bokan, Neda
Mirko M. Milić : (1932–1993)
Reljin, Branimir
Savo Perović : (1937–2010)
Čolović, Radoje
Grubor, Nikica
Marko Vukobrat Jarić : (1952–1997)
Belić, Milivoj R.


Život i delo srpskih naučnika
 broj17
Srpska akademija nauka i umetnosti
Urednik: Vladan D. Đorđević

Život i delo srpskih naučnika 17

VOTIVNA DVOKOLICA IZ STANIČENjA KOD PIROTAurednik: Deana Ratković2015, 124 str, ilustr, 28 cmArheološke monografije, 23ISBN 978-86-7269-169-6*Priča o dvokolici iz Staničenja je mistična priča o kultu sahranjivanja pokojnika sa kolima i konjima u multietničkoj rimskoj imperiji koja je povezivala različite kulture i etnitete u jedinstven državni i verski sistem. Simbolizam sahrana sa kolima i konjskom zapregom sadrži ideju o vožnji kolima kao univerzalnom shvatanju o seljenju ljudske duše u drugi život. Prilikom zaštitnih arheoloških iskopavanja, preduzetih zbog radova na autoputu E 80 Koridora 10, na deonici Niš − Dimitrovgrad, 2013. godine pronađeni su na lokalitetu Staničenje − Mađilka kod Pirota, u okviru jedne humke (tumula) prečnika 500 m, delovi kola od gvožđa, kao i delovi skeleta jednog konja. Tačno mesto nalaza nije se moglo sa sigurnošću utvrditi zbog činjenice da nije pronađen in situ, već je uočen u izbačenoj zemlji. Lokalitet Staničenje se nalazi između dva grada, Bele Palanke (Remesiana) i Pirota (mansio Turres), istočno od antičkog Niša (Naissus), a u blizini trase puteva koji su od Remezijane i Turesa, iz Dardanije i Gornje Mezije vodili u obližnju Trakiju i onih koji su preko Naisusa vodili do Racijarije (Ratiaria) i Serdike (Serdica), današnje Sofije, u Bugarskoj. Ovaj kraj, bogat rudnicima koji su bili veoma značajni i aktivni za vreme Rimljana, krije u sebi još mnogo tajni koje arheolozi pokušavaju da otkriju. Dug je put rimske dvokolice iz Staničenja bio i nakon njenog otkrića. Prvo je urađena konzervacija, zatim njena rekonstrukcija, a potom i monografija i prezentacija na izložbi u Galeriji fresaka 2015. godine. Konzervatori Narodnog muzeja u Beogradu su ovom kulturnom dobru zaustavili proces propadanja, vratili nekadašnji sjaj i zadržali sve estetske i istorijske odlike za buduće generacije. Na kraju je načinjen model – maketa koja pruža uvid u njihov nekadašnji izgled, vraćajući nas u to vreme. Na osnovu svih pronađenih elemenata rekonstruisana su u formi modela otvorenih kola sa dva predimenzionirana točka rimskog tipa cisium – brza i laka, pogodna za putovanja. Sâm nalaz obuhvata četrdeset jedan predmet koji predstavljaju dekorativne, ali i funkcionalne delove kola, kao što su točkovi, klinovi, oplate i parapetne ploče pomoću kojih je izvršena i rekonstrukcija. Rimska kola iz Staničenja bila su ukrašena gvozdenim oplatama sa zlatnim odsjajem inkrustovanog mesinga, sa estetikom koja je odlika rimske umetnosti, ali i duh ranijih kultura. Ukrašene oplate su bile pričvršćene na drvenu konstrukciju kola i na njima su predstavljeni floralni i geometrijski motivi: venci bršljana, lišća vinove loze, šišarke kao i lišće smokve. Reč je o motivima iz kulta boga Dionisa, grčkog boga vegetacije, plodnosti i vina, ali u ovom slučaju i htonskog božanstva i božanstva rudničkog panteona, koje je u vezi sa podzemnim svetom umrlih. Običaj ritualnog sahranjivanja kola sa pokojnikom može se dovesti u vezu sa univerzalnim shvatanjem putovanja u drugi svet koji se javlja kod Grka, Etruraca, Kelta, Gala pa i Tračana, za koje pretpostavljamo da im je ovaj nalaz pripadao. Ritualno sahranjivanje pokojnika zajedno sa kolima i konjima bilo je svojstveno bogatim pripadnicima romanizovanog tračkog stanovništva sa dobrim vezama u rimskoj administraciji, koji su zadržali deo svoje tradicije. Simbolizam sahrana sa kolima i konjskom zapregom, ali i drugih spomenika sa predstavama vožnje kolima, sadrži ideju koju nalazimo još kod Homera u Ilijadi, gde se u odeljku o Patroklovoj smrti (XXIII) opisuju ritualne trke kola dvoprega i četvoroprega u čast Patrokla, koje pronalazimo i na grčkim posudama iz VI veka pre naše ere. Takođe, u poglavlju naricanja, u scenama žrtvovanja i spaljivanja Ahil (Homer XXIII) pominje žrtve konja i kaže: „Nego s kolima mi i s njima pođimo bliže/Plakati sada Patrokla, jer čast je s mrtvima takva/A kad se tužnjave ljute nadovolji svaki, tad konje/Od kola ćemo ispreći i sve ćemo večerat ovdje.“ Filozofska tumačenja o seljenju ljudske duše i vožnji kolima kao metafori, nalazimo kod Platona u njegovom delu Fedar ili O lepoti u poglavlju Priroda božanske i ljudske duše. Vožnja kolima može da predstavlja i cursus vitae ili tok života. Dvokolica iz Staničenja se datuje u vreme sa kraja 1. i početka 2. veka.Deana Ratkovićmuzejski savetnik

VOTIVNA DVOKOLICA - iz Staniceva kod Pirota

VOTIVNA DVOKOLICA IZ STANIČENjA KOD PIROTA
urednik: Deana Ratković
2015, 124 str, ilustr, 28 cm
Arheološke monografije, 23
ISBN 978-86-7269-169-6
*
Priča o dvokolici iz Staničenja je mistična priča o kultu sahranjivanja pokojnika sa kolima i konjima u multietničkoj rimskoj imperiji koja je povezivala  različite kulture i etnitete u jedinstven državni i verski sistem. Simbolizam sahrana sa kolima i konjskom zapregom sadrži ideju o vožnji kolima kao univerzalnom shvatanju o seljenju ljudske duše u drugi život.

Prilikom zaštitnih arheoloških iskopavanja, preduzetih zbog radova na autoputu  E 80 Koridora 10, na deonici Niš − Dimitrovgrad,  2013. godine pronađeni su na lokalitetu Staničenje − Mađilka kod Pirota, u okviru jedne humke (tumula) prečnika 500 m, delovi kola od gvožđa, kao i delovi skeleta jednog konja. Tačno mesto nalaza nije se moglo sa sigurnošću utvrditi zbog činjenice da nije pronađen in situ, već je uočen u izbačenoj zemlji.

Lokalitet Staničenje se nalazi između dva grada, Bele Palanke (Remesiana) i Pirota (mansio Turres), istočno od antičkog Niša (Naissus), a u blizini trase puteva koji su od Remezijane i Turesa, iz Dardanije i Gornje Mezije vodili u obližnju Trakiju i onih koji su preko Naisusa vodili do Racijarije (Ratiaria) i Serdike (Serdica), današnje Sofije, u Bugarskoj. Ovaj kraj, bogat rudnicima koji su bili veoma značajni i aktivni za vreme Rimljana, krije u sebi još mnogo tajni koje arheolozi pokušavaju da otkriju.

Dug je put rimske dvokolice iz Staničenja bio i nakon njenog otkrića. Prvo je urađena konzervacija, zatim njena rekonstrukcija, a potom i monografija i prezentacija na izložbi u Galeriji fresaka 2015. godine. Konzervatori  Narodnog muzeja u Beogradu su ovom kulturnom dobru zaustavili proces propadanja, vratili nekadašnji sjaj i zadržali sve estetske i istorijske odlike za buduće generacije. Na kraju je načinjen model – maketa koja pruža uvid u njihov nekadašnji izgled, vraćajući nas u to vreme. Na osnovu svih pronađenih elemenata rekonstruisana su u formi modela otvorenih kola sa dva predimenzionirana točka rimskog tipa cisium – brza i laka, pogodna za putovanja.

Sâm nalaz obuhvata četrdeset jedan predmet koji predstavljaju dekorativne, ali i funkcionalne delove kola, kao što su točkovi, klinovi, oplate i parapetne ploče pomoću kojih je izvršena i rekonstrukcija. Rimska kola iz Staničenja bila su ukrašena gvozdenim oplatama sa zlatnim odsjajem inkrustovanog mesinga, sa estetikom koja je odlika rimske umetnosti, ali i duh ranijih kultura. Ukrašene oplate su bile pričvršćene na drvenu konstrukciju kola i na njima su predstavljeni floralni i geometrijski motivi: venci bršljana, lišća vinove loze, šišarke kao i lišće smokve. Reč je o motivima iz kulta boga Dionisa, grčkog boga vegetacije, plodnosti i vina, ali u ovom slučaju i htonskog božanstva i božanstva rudničkog panteona, koje je u vezi sa podzemnim svetom umrlih. 

Običaj ritualnog sahranjivanja kola sa pokojnikom može se dovesti u vezu sa univerzalnim shvatanjem putovanja u drugi svet koji se javlja kod Grka, Etruraca, Kelta, Gala pa i Tračana, za koje pretpostavljamo da im je ovaj nalaz pripadao. Ritualno sahranjivanje pokojnika zajedno sa kolima i konjima bilo je svojstveno bogatim pripadnicima romanizovanog tračkog stanovništva sa dobrim vezama u rimskoj administraciji, koji su zadržali deo svoje tradicije.

Simbolizam sahrana sa kolima i konjskom zapregom, ali i drugih spomenika sa predstavama vožnje kolima, sadrži ideju koju nalazimo još kod Homera u Ilijadi, gde se u odeljku o Patroklovoj smrti (XXIII) opisuju ritualne trke kola dvoprega i četvoroprega u čast Patrokla, koje pronalazimo i na grčkim posudama iz VI veka pre naše ere. Takođe, u poglavlju naricanja, u scenama žrtvovanja i spaljivanja Ahil (Homer XXIII) pominje žrtve konja i kaže: „Nego s kolima mi i s njima pođimo bliže/Plakati sada Patrokla, jer čast je s mrtvima takva/A kad se tužnjave ljute nadovolji svaki, tad konje/Od kola ćemo ispreći i sve ćemo večerat ovdje.“  

Filozofska tumačenja o seljenju ljudske duše i vožnji kolima kao metafori, nalazimo kod Platona u njegovom delu Fedar ili O lepoti u poglavlju Priroda božanske i ljudske duše. Vožnja kolima može da predstavlja i cursus vitae ili tok života.

Dvokolica iz Staničenja se datuje u vreme sa kraja 1. i početka 2. veka.
Deana Ratković
muzejski savetnik



VOTIVNA DVOKOLICA - iz Staničeva kod Pirota
arheološka monografija
urednik: Deana Ratković

VOTIVNA DVOKOLICA - iz Staničeva kod Pirota

Igor Đurić, književnik, rođen u Istoku, Metohija, 26. 01 1968. godine.Knjige za 2500 dinara: <ol><li class="ql-align-justify">Klinički život (knjiga o duši i đavolu) , 290 strana, izdavač STARAKNJIGA, 2012, </li><li class="ql-align-justify">Vreme zlih pastrmki (porodična basna), 153 strana, izdavač LESTVE Kosovska Mitrovica, 2016;</li><li class="ql-align-justify">Deveti krug Svetog kralja (roman o manastiru Visoki Dečani)163 strane, izdavač KAPIJA, 2017;</li><li class="ql-align-justify">Dnevnik knjigovođe (završni račun oca i sina), izdavač LESTVE Kosovska Mitrovica, 275 strana, 2021;</li><li class="ql-align-justify">ANTOLOGIJSKI STIH PESNIKA LOŠEG (i mrtvog)! TRIDESET GODINA PEVANjA, 117 strana, Lestve Kosovska Mitrovica, 2025;</li><li class="ql-align-justify">Vuk je pojeo šargarepu, roman, staraknjiga, 206 strana, Lazarevac, 2025; </li></ol><h1> </h1>

Sest knjiga Igora Djurica

Igor Đurić, književnik, rođen u Istoku, Metohija, 26. 01 1968. godine.
Knjige za 2500 dinara: 
Klinički život (knjiga o duši i đavolu) , 290 strana, izdavač STARAKNJIGA, 2012,  
Vreme zlih pastrmki (porodična basna), 153 strana, izdavač LESTVE Kosovska Mitrovica, 2016;
Deveti krug Svetog kralja (roman o manastiru Visoki Dečani)163 strane, izdavač  KAPIJA, 2017;
Dnevnik knjigovođe (završni račun oca i sina), izdavač LESTVE Kosovska Mitrovica, 275 strana, 2021;
ANTOLOGIJSKI STIH PESNIKA LOŠEG   (i mrtvog)! TRIDESET GODINA PEVANjA, 117 strana, Lestve Kosovska Mitrovica, 2025;
Vuk je pojeo šargarepu, roman, staraknjiga, 206 strana,  Lazarevac, 2025; 




ŠEST KNJIGA IGORA ĐURIĆA ZA 2500 DINARA!
Igor Đurić

Šest knjiga Igora Đurića

Milenko M. VukićevićZnameniti Srbi MuslomaniSKZ 103Znameniti Srbi muslomani je zbirka priča Milenka M. Vukićevića o istaknutim ličnostima iz srpske prošlosti koje su jačanjem Osmanskog carstva u srpskim zemljama bivale zahvaćene procesom islamizacije, ali to nije imalo uticaja na njihov odnos prema narodu katoličke i pravoslavne veroispovesti. Vođen zapisima savremenika, pismima, svedočanstvima i pričama, Vukićević piše o Mehmedu Sokoloviću, Husein kapetanu Gradaščeviću, Ali-agi Dadiću, Sinan-paši Sijerčiću i Hasan-agi Krajišniku.

Znameniti Srbi Muslomani

Milenko M. Vukićević
Znameniti Srbi Muslomani
SKZ 103
Znameniti Srbi muslomani je zbirka priča Milenka M. Vukićevića o istaknutim ličnostima iz srpske prošlosti koje su jačanjem Osmanskog carstva u srpskim zemljama bivale zahvaćene procesom islamizacije, ali to nije imalo uticaja na njihov odnos prema narodu katoličke i pravoslavne veroispovesti. Vođen zapisima savremenika, pismima, svedočanstvima i pričama, Vukićević piše o Mehmedu Sokoloviću, Husein kapetanu Gradaščeviću, Ali-agi Dadiću, Sinan-paši Sijerčiću i Hasan-agi Krajišniku. 


Milenko M. Vukićević, Znameniti Srbi Muslomani Mehmed Sokolović, Husein kapetan Gradaščević, Ali-aga Dadić, Sinan-paša Sijerčić i Hasan-aga

ENCIKLOPEDIJA NAORUŽANJAOružje: vizuelna istorija oružja i oklopaWeapon: A Visual History of Arms and Armorby Roger Ford (Contributor), R.G. Grant (Contributor), A. Gilbert (Contributor), Philip Parker (Contributor), R. Holmes (Contributor)Već 4.000 godina oružje i ratnici koji su ga koristili su delovali kao oštrica istorije, koristeći sekiru, koplje, luk, mač, pištolj i top da bi odredili uspon kraljevstava i pad imperija. Od kamenih sekira najranijeg ratovanja do teške artiljerije današnjih modernih armija, ova knjiga koja izaziva strahopoštovanje po prvi put prikazuje čitav spektar naoružanja. Ilustracije objašnjavaju ključne karakteristike i mehanizme rada važnog oružja Prelepo fotografisano i bogato katalogizovano - često u stvarnoj veličini. Detalji oružja koje je promenilo lice ratovanja, od mača do Gatling pištolja.

WEAPON - ENCIKLOPEDIJA NAORUZANJA

ENCIKLOPEDIJA NAORUŽANJA
Oružje: vizuelna istorija oružja i oklopa
Weapon: A Visual History of Arms and Armor
by Roger Ford (Contributor), R.G. Grant (Contributor), A. Gilbert (Contributor), Philip Parker (Contributor), R. Holmes (Contributor)
Već 4.000 godina oružje i ratnici koji su ga koristili su delovali kao oštrica istorije, koristeći sekiru, koplje, luk, mač, pištolj i top da bi odredili uspon kraljevstava i pad imperija. Od kamenih sekira najranijeg ratovanja do teške artiljerije današnjih modernih armija, ova knjiga koja izaziva strahopoštovanje po prvi put prikazuje čitav spektar naoružanja. Ilustracije objašnjavaju ključne karakteristike i mehanizme rada važnog oružja Prelepo fotografisano i bogato katalogizovano - često u stvarnoj veličini. Detalji oružja koje je promenilo lice ratovanja, od mača do Gatling pištolja.


WEAPON a visual history of arms and armor naoružanje oružje istorija oružja pištolji revolveri puške mačevi bodeži
ENCIKLOPEDIJA NAORUŽANJA

WEAPON - ENCIKLOPEDIJA NAORUŽANJA

Preveo sa ruskog Mileta JakšićOmot i vinjete uradio Mirko RačkiCitati i misli koje je zapisivao Lav Tolstoj, knjige koje je čitao, analize pročitanog i mudre misli koje je podvlačio.*Misli skupljene ovde, pripadaju najraznovrsnijim autorima, počevši od bramanske, konfuciske, budiske literature, pa do evanđelja, apostolskih poslanica i mnogih, mnogih, kako drevnih tako i novih mislilaca. Većina tih misli, kako pri prevođenju tako pri preradama, toliko su izmenjene da ja smatram nezgodnim potpisivati ih imenima njihovih autora. Najbolje od tih nepotpisanih misli ne pripadaju meni nego najvećim mudracima sveta. Lav Tolstoj

Put u zivot - Zbornik mudrosti

Preveo sa ruskog Mileta Jakšić
Omot i vinjete uradio Mirko Rački
Citati i misli koje je zapisivao Lav Tolstoj, knjige koje je čitao, analize pročitanog i mudre misli koje je podvlačio.
*
Misli skupljene ovde, pripadaju najraznovrsnijim autorima, počevši od bramanske, konfuciske, budiske literature, pa do evanđelja, apostolskih poslanica i mnogih, mnogih, kako drevnih tako i novih mislilaca. Većina tih misli, kako pri prevođenju tako pri preradama, toliko su izmenjene da ja smatram nezgodnim potpisivati ih imenima njihovih autora. Najbolje od tih nepotpisanih misli ne pripadaju meni nego najvećim mudracima sveta. Lav Tolstoj




Lav Tolstoj Ruska književnost Preveo sa ruskog Mileta Jakšić Omot i vinjete uradio Mirko Rački Citati i misli koje je zapisivao Lav Tolstoj

Put u život - Zbornik mudrosti

Lu Andrea SalomeŠta je Eros*Lu Andreas-Salome (nem. Lou Andreas-Salomé; Sankt Peterburg, 12. februar 1861 — Getingen, 5. januar 1937) je bila nemačka filozofkinja ruskog porekla. BiografijaRođena je u Sankt Peterburgu kao ćerka Gustava fon Salomea - generala nemačkog porekla u službi cara Aleksandra drugog, i majke Lujze Vilm koja je bila Dankinja. Bila je četvrto dete i jedina devojčica u porodici. Mada je otac imao 57 godina kada se ona rodila, dok je odrastala, postala je veoma bliska s njim, a on će umreti u godini njenog punoletstva. U njihovoj kući se govorilo nemački, francuski i povremeno ruski. Posle očeve smrti, s majkom je otputovala u Švajcarsku i tamo se, u Cirihu, upisala na univerzitet, studirajući filozofiju, istoriju umetnosti i komparativnu religiju. Mala „Lu“, kako su je zvali, je imala veće obrazovanje nego ono koje je uglavnom bilo rezervisano za žene njenog vremena. Lu Salome je bila fascinacija za najveće mislioce muškog pola njenog vremena iako nije pripala nikome od njih. Susret sa NičeomU 21. godini je srela Fridriha Ničea koji tada ima 38 i koji tokom 1882. godine doživljava svoju jedinu stvarnu ljubav. Isto oduševljenje deli i Pol Re, filozof jevrejskog porekla koji joj je predlagao i brak. Ljubav troje intelektualaca ostaje ipak platonska. Ono što je zajedničko za Lu i Ničea je to da su oboje bili pokrenuti na razmišljanje o smrti Boga, kada su kao deca doživeli smrt svojih očeva. Pasionirana je hinduizmom. Slabog je zdravlja i zbog toga često putuje u Italiju. Lu i Niče će provesti tri sedmice u diskusiji o filozofiji. Niče u Lu vidi jedno dete neverovatno nadareno ali u isto vreme nepodnošljivo. Naposletku je Elizabet Niče, sestra filozofa, ta koja će udaljiti Lu od brata koji joj to nikada neće oprostiti. Niče zbog toga pada u depresiju i tada će napisati Tako je govorio Zaratustra. Brak sa Andreasom i veza sa RilkeomGodine 1887. (kada je imala 26) udala se za Karla Fridriha Andreasa, zbog ljegove pretnje da će izvršiti samoubistvo ako ne pristane na brak. Bez ikakvog interesa za taj brak Lu će ostati u njemu sve do smrti svog muža 1930, i zadržaće kasnije njegovo prezime. Živi život pan-evropskog intelektualnog boema, neprestano putuje i u kontaktu je sa najvećim misliocima svog vremena. Piše i objavljuje. 1897. kada ima 36 godina, sreće Rajner Mariju Rilkea, koji je 14 godina mlađi od nje i koji će se takođe zaljubiti u nju. Odlaze na putovanje u Rusiju 1900. godine. Njihova veza trajaće tri godine, ali dopisivaće se čitavog života. Ona je ta koja je promenila njegovo ime od Rene u Rajner, i koja je bila njegova inspiracija. Lu Andreas Salome je napisala romane: Rut (1895), Dete ljudi (1899), Rodinka (1922); eseje o Ničeu, o Lavu Tolstoju, o Rilkeu, o psihoanalizi, o feminizmu. Takođe je autorka autobiografije za koju je želela da bude objavljena posle njene smrti i čiji je naslov Moj život (1951) Prijateljica porodice FrojdGodine 1911. upoznala se sa Zigmundnom Frojdom tokom godina rođenja psihoanalize. Lu Andreas-Salome postaje prijateljica sa Frojdovom ćerkom ljubimicom Anom Frojd. Održavaće vezu dopisujući se sa njim iz Beča i aktivno će učestvovati u razradi glavnih koncepata Frojdovog učenja. Umire u 76. godini u Nemačkoj u kojoj dominira nacizam. Mada je želela da bude sahranjena u bašti svoje kuće, posle kremacije, želja joj nije mogla biti ispunjena, nego joj je pepeo položen u grobnicu njenog muža na groblju u Getingenu.

Sta je Eros

Lu Andrea Salome
Šta je Eros
*
Lu Andreas-Salome (nem. Lou Andreas-Salomé; Sankt Peterburg, 12. februar 1861 — Getingen, 5. januar 1937) je bila nemačka filozofkinja ruskog porekla.

Biografija
Rođena je u Sankt Peterburgu kao ćerka Gustava fon Salomea - generala nemačkog porekla u službi cara Aleksandra drugog, i majke Lujze Vilm koja je bila Dankinja. Bila je četvrto dete i jedina devojčica u porodici. Mada je otac imao 57 godina kada se ona rodila, dok je odrastala, postala je veoma bliska s njim, a on će umreti u godini njenog punoletstva. U njihovoj kući se govorilo nemački, francuski i povremeno ruski. Posle očeve smrti, s majkom je otputovala u Švajcarsku i tamo se, u Cirihu, upisala na univerzitet, studirajući filozofiju, istoriju umetnosti i komparativnu religiju. Mala „Lu“, kako su je zvali, je imala veće obrazovanje nego ono koje je uglavnom bilo rezervisano za žene njenog vremena. Lu Salome je bila fascinacija za najveće mislioce muškog pola njenog vremena iako nije pripala nikome od njih.

Susret sa Ničeom
U 21. godini je srela Fridriha Ničea koji tada ima 38 i koji tokom 1882. godine doživljava svoju jedinu stvarnu ljubav. Isto oduševljenje deli i Pol Re, filozof jevrejskog porekla koji joj je predlagao i brak.

Ljubav troje intelektualaca ostaje ipak platonska. Ono što je zajedničko za Lu i Ničea je to da su oboje bili pokrenuti na razmišljanje o smrti Boga, kada su kao deca doživeli smrt svojih očeva. Pasionirana je hinduizmom. Slabog je zdravlja i zbog toga često putuje u Italiju. Lu i Niče će provesti tri sedmice u diskusiji o filozofiji.

Niče u Lu vidi jedno dete neverovatno nadareno ali u isto vreme nepodnošljivo. Naposletku je Elizabet Niče, sestra filozofa, ta koja će udaljiti Lu od brata koji joj to nikada neće oprostiti. Niče zbog toga pada u depresiju i tada će napisati Tako je govorio Zaratustra.

Brak sa Andreasom i veza sa Rilkeom
Godine 1887. (kada je imala 26) udala se za Karla Fridriha Andreasa, zbog ljegove pretnje da će izvršiti samoubistvo ako ne pristane na brak. Bez ikakvog interesa za taj brak Lu će ostati u njemu sve do smrti svog muža 1930, i zadržaće kasnije njegovo prezime.

Živi život pan-evropskog intelektualnog boema, neprestano putuje i u kontaktu je sa najvećim misliocima svog vremena. Piše i objavljuje.

1897. kada ima 36 godina, sreće Rajner Mariju Rilkea, koji je 14 godina mlađi od nje i koji će se takođe zaljubiti u nju. Odlaze na putovanje u Rusiju 1900. godine. Njihova veza trajaće tri godine, ali dopisivaće se čitavog života. Ona je ta koja je promenila njegovo ime od Rene u Rajner, i koja je bila njegova inspiracija.

Lu Andreas Salome je napisala romane: Rut (1895), Dete ljudi (1899), Rodinka (1922); eseje o Ničeu, o Lavu Tolstoju, o Rilkeu, o psihoanalizi, o feminizmu. Takođe je autorka autobiografije za koju je želela da bude objavljena posle njene smrti i čiji je naslov Moj život (1951)

Prijateljica porodice Frojd
Godine 1911. upoznala se sa Zigmundnom Frojdom tokom godina rođenja psihoanalize. Lu Andreas-Salome postaje prijateljica sa Frojdovom ćerkom ljubimicom Anom Frojd.

Održavaće vezu dopisujući se sa njim iz Beča i aktivno će učestvovati u razradi glavnih koncepata Frojdovog učenja.

Umire u 76. godini u Nemačkoj u kojoj dominira nacizam. Mada je želela da bude sahranjena u bašti svoje kuće, posle kremacije, želja joj nije mogla biti ispunjena, nego joj je pepeo položen u grobnicu njenog muža na groblju u Getingenu.


MARKETING U SLUŽBI GLOBALNE IDIOTIZACIJE (ILI: IDIOTSKE GLOBALIZACIJE)

Piše: Igor Đurić

Vreme zlih pastrmki

Dnevnik knjigovođe

Deveti krug svetog kralja