Sede dva penzionera u parku i razgovaraju: - Sećaš li se kad su nam u vojsci davali brom, da bi smo bili mirni što se tiče seksa? - Kako da se ne sećam – odgovara drugi. - E, izgleda da je počeo da deluje. Pravo da vam kažem, nisam primetio da deluje na ikoga, dok sam vojnik bio, na mene i moje klasiće, na ostalu vojsku, pogotovu na podoficire i oficire do vodnika i kapetana koji bi i zmiju u oko da im se ukaže prilika. Jurilo je to za svakom suknjom koju vidi, nije se mnogo biralo. Što se tiče nas vojnika, pa svi smo imali oko 19 godina! Kakav crni brom? Nas tada nije moglo da sputa ni škopljenje. Maštarije o ženama nisu prestajale do poslednjeg dana (ni posle), a ispod svakog jastuka krio se po neki magazin sa lascivnim sadržajima. Možda je taj brom jedino delovao na vremešne generale i pukovnike, pa kad su definitivno shvatili da im se više ne diže, gurnuli su nas da ratujemo, kako je primetio neko od novokomponovanih narodnih pesnika. A, opet, generali nisu jeli u menzi. Nije znači do broma. Legenda o bromu, mit o dodatku vojničkom jelu (najčešće se govorilo o čaju) koji se stavlja da se vojnicima ne bi dizao, te da tako ukroti njihove seksualne porive, da bi bili mirniji i privrženiji zanimanju. Pored toga, kaže legenda, stavljao se i da ne bi kome u tom mnoštvu muškaraca palo na pamet da iskoristi, usled apstinencije i prevelike želje, situaciju kad kome na tuširanju padne sapun, pa se isti sagne. Mit o bromu, kao i većina mitova, ima više simbolike nego faktičke osnove, pa je samim tim vredan za uzimanje u razmatranje. Da ponovim, ako su ga i stavljali u čaj, taj brom je delovao tako da smo mogli i muvu u letu (pa čak i ono gore pomenuto oko). Jeste, prvih dana po dolasku, organizam je reagovao zbog stresa. Kome je padalo na pamet na žene?! Čitav fiziološki sastav je bio poremećen i to se najčešće manifestovalo „zatvorom“ (opstipacijom), po nekoliko dana nismo bili u stanju da praznimo creva. Čim se to regulisao, „dizanje“ je krenulo samo po sebi. Mogli su dan nam stave i brom, i hlor, i bojne otrove: već smo počeli da odlazimo u vojničke klozete više zbog nekih drugih stvari, a manje „sporad sebe“. Postoji još jedan mit iz JNA, takozvana „konjska vakcina“. Govorilo se: „Kad primiš konjsku vakcinu možeš da jedeš kamenje, ništa ti neće faliti“. Sad, da li je „konjska“ potirala brom, ja ne znam, ali mi se čini da smo za ženama više balavili što smo duže koristili taj čaj sa bromom. Ono, ako smo mogli da jedemo i kamenje, šta nam je onda moglo malo broma?! Vojnici su se zezali da mu je očigledno istekao rok upotrebe. Kad smo završili vojsku, bili smo kao psi pušteni sa lanca. Kakav crni brom i bakrači? Ono što je istina, ta „konjska vakcina“ nam je zaista bila potrebna jer su u kuhinji radili vazda neki sumnjivi tipovi željni zajebancije. Govorilo se da znaju da se popišaju u čaj ili nešto još mnogo gore a vezano upravo za delovanje broma. Trudili smo se da budemo dobro sa njima jer je od njih zavisilo kakva nam porcija može zapasti i hoće li biti „re-pe-tea“. Jedino se nije preporučivao kiseli kupus koji je vojska sama kiselila. Vojnici su ga čizmama nabijali u burad. Znači da je ta „konjska“ ipak delovala. A onda je prošlo vreme, trudili smo se da zaboravimo sve što se tiče vojske, u jednom periodu. Pa se onda, kako su godine prolazile a mi starili, sve više i više sa setom prisećali vojničkih dana i naše mladosti, pogotovu kad se popije koja više. Pa se setimo i broma. Ne znam, da li su ga stavljali ili nisu. Međutim, kao u onom vicu s' početka, izgleda da počinje da deluje, kako koja godina prođe, sve više i više. VUKAJLIJA: Pitanje: Šta je to BROM? Odgovor: Impotentni Rom!

     Sede dva penzionera u parku i razgovaraju:
     - Sećaš li se kad su nam u vojsci davali brom, da bi smo bili mirni što se tiče seksa?
      - Kako da se ne sećam – odgovara drugi.
      - E, izgleda da je počeo da deluje.
      Pravo da vam kažem, nisam primetio da deluje na ikoga, dok sam vojnik bio, na mene i moje klasiće, na ostalu vojsku, pogotovu na podoficire i oficire do vodnika i kapetana koji bi i zmiju u oko da im se ukaže prilika. Jurilo je to za svakom suknjom koju vidi, nije se mnogo biralo. Što se tiče nas vojnika, pa svi smo imali oko 19 godina! Kakav crni brom? Nas tada nije moglo da sputa ni škopljenje. Maštarije o ženama nisu prestajale do poslednjeg dana (ni posle), a ispod svakog jastuka krio se po neki magazin sa lascivnim sadržajima. Možda je taj brom jedino delovao na vremešne generale i pukovnike, pa kad su definitivno shvatili da im se više ne diže, gurnuli su nas da ratujemo, kako je primetio neko od novokomponovanih narodnih pesnika. A, opet, generali nisu jeli u menzi. Nije znači do broma.
      Legenda o bromu, mit o dodatku vojničkom jelu (najčešće se govorilo o čaju) koji se stavlja da se vojnicima ne bi dizao, te da tako ukroti njihove seksualne porive, da bi bili mirniji i privrženiji zanimanju. Pored toga, kaže legenda, stavljao se i da ne bi kome u tom mnoštvu muškaraca palo na pamet da iskoristi, usled apstinencije i prevelike želje, situaciju kad kome na tuširanju padne sapun, pa se isti sagne. Mit o bromu, kao i većina mitova, ima više simbolike nego faktičke osnove, pa je samim tim vredan za uzimanje u razmatranje.
      Da ponovim, ako su ga i stavljali u čaj, taj brom je delovao tako da smo mogli i muvu u letu (pa čak i ono gore pomenuto oko). Jeste, prvih dana po dolasku, organizam je reagovao zbog stresa. Kome je padalo na pamet na žene?! Čitav fiziološki sastav je bio poremećen i to se najčešće manifestovalo „zatvorom“ (opstipacijom), po nekoliko dana nismo bili u stanju da praznimo creva. Čim se to regulisao, „dizanje“ je krenulo samo po sebi. Mogli su dan nam stave i brom, i hlor, i bojne otrove: već smo počeli da odlazimo u vojničke klozete više zbog nekih drugih stvari,  a manje „sporad sebe“.
      Postoji još jedan mit iz JNA, takozvana „konjska vakcina“. Govorilo se:
      „Kad primiš konjsku vakcinu možeš da jedeš kamenje, ništa ti neće faliti“.
       Sad, da li je „konjska“ potirala brom, ja ne znam, ali mi se čini da smo za ženama više balavili što smo duže koristili taj čaj sa bromom. Ono, ako smo mogli da jedemo i kamenje, šta nam je onda moglo malo broma?! Vojnici su se zezali da mu je očigledno istekao rok upotrebe. Kad smo završili vojsku, bili smo kao psi pušteni sa lanca. Kakav crni brom i bakrači?
      Ono što je istina, ta „konjska vakcina“ nam je zaista bila potrebna jer su u kuhinji radili vazda neki sumnjivi tipovi željni zajebancije. Govorilo se da znaju da se popišaju u čaj ili nešto još mnogo gore a vezano upravo za delovanje broma. Trudili smo se da budemo dobro sa njima jer je od njih zavisilo kakva nam porcija može zapasti i hoće li biti „re-pe-tea“. Jedino se nije preporučivao kiseli kupus koji je vojska sama kiselila. Vojnici su ga čizmama nabijali u burad. Znači da je ta „konjska“ ipak delovala.
       A onda je prošlo vreme, trudili smo se da zaboravimo sve što se tiče vojske, u jednom periodu. Pa se onda, kako su godine prolazile a mi starili, sve više i više sa setom prisećali vojničkih dana i naše mladosti, pogotovu kad se popije koja više. Pa se setimo i broma. Ne znam, da li su ga stavljali ili nisu. Međutim, kao u onom vicu s' početka, izgleda da počinje da deluje, kako koja godina prođe, sve više i više.
      VUKAJLIJA:
      Pitanje: Šta je to BROM?
      Odgovor: Impotentni Rom!





Legenda o bromu!

Igor Đurić
JNA
SFRJ
brom
vojnički pasulj
služenje vojske

DostojevskiNjetočka Njezvanova i tri pričeIzdavač: Glas crkve, Valjevo 1994; Izabrana dela u 35 knjiga: knj. 9. fototipsko izd. iz 1933.Za štampu priredila ISIDORA SEKULIĆSadržaj:Njetočka NjezvanovaMali junakJelka i svadbaMali Hristov položajnikNetočka Nezvanova (rus. Netočka Nezvanova) je nezavršeni roman Fjodora M. Dostojevskog. Prvi put je izdat 1849. Nije završen zbog progonstva Dostojevskog u Sibir. Nakon oslobađanja 1859. pisac nikad nije nastavio rad na delu.Priča je o teškom životu mlade devojke koja živi u ekstremnom siromaštvu u Sankt Peterburgu, ona je siroče i usvojena od strane bogate porodice. Kada upozna svoju novu polusestru, Katju, ona odmah postaje opčinjena njom i njih dve će postati nerazdvojne. Međutim, jedan dan Katja je primorana da napusti Moskvu sa roditeljima, a za narednih osam godina Netočka živi sa starijom sestrom, koja postaje njena figura za majku. Priča se završava naglo i dve devojke će se ponovo ujediniti.

Njetocka Njezvanova

Dostojevski
Njetočka Njezvanova i tri priče
Izdavač: Glas crkve, Valjevo 1994; Izabrana dela u 35 knjiga: knj. 9. fototipsko izd. iz 1933.
Za štampu priredila ISIDORA SEKULIĆ
Sadržaj:
Njetočka Njezvanova
Mali junak
Jelka i svadba
Mali Hristov položajnik
Netočka Nezvanova (rus. Netočka Nezvanova) je nezavršeni roman Fjodora M. Dostojevskog. Prvi put je izdat 1849. Nije završen zbog progonstva Dostojevskog u Sibir. Nakon oslobađanja 1859. pisac nikad nije nastavio rad na delu.
Priča je o teškom životu mlade devojke koja živi u ekstremnom siromaštvu u Sankt Peterburgu, ona je siroče i usvojena od strane bogate porodice. Kada upozna svoju novu polusestru, Katju, ona odmah postaje opčinjena njom i njih dve će postati nerazdvojne. Međutim, jedan dan Katja je primorana da napusti Moskvu sa roditeljima, a za narednih osam godina Netočka živi sa starijom sestrom, koja postaje njena figura za majku. Priča se završava naglo i dve devojke će se ponovo ujediniti.


Dostojevski
Njetočka Njezvanova i tri priče
Izdavač: Glas crkve, Valjevo 1994; Izabrana dela u 35 knjiga: knj. 9. fototipsko izd. iz 1933.


Njetočka Njezvanova

Česlav MilošSnoviđenja nad zalivom San FranciskoČeslav Miloš (polj. Czesław Miłosz; Šetejnje, 30. jun 1911 — Krakov, 14. avgust 2004), bio je poljsko—američki pesnik, prozni književnik, esejista i prevodilac. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1980.*DIJAGNOZA AMERIKE!

Snovidjenja nad zalivom San Francisko

Česlav Miloš
Snoviđenja nad zalivom San Francisko
Česlav Miloš (polj. Czesław Miłosz; Šetejnje, 30. jun 1911 — Krakov, 14. avgust 2004), bio je poljsko—američki pesnik, prozni književnik, esejista i prevodilac. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1980.
*
DIJAGNOZA AMERIKE!


Česlav Miloš
Snoviđenja nad zalivom San Francisko

Snoviđenja nad zalivom San Francisko

Zabeleške iz podzemlja i dve noveleFjodor M. Dostojevski, prevela Branka KovačevićIzdavač: Glas crkve, Valjevo 1994; Izabrana dela u 35 knjiga: knj. 16, fototipsko izd. iz 1933.Za štampu priredila ISIDORA SEKULIĆSadržaj:Zabeleške iz podzemljaGospodin ProharčinPolzunkov Zapisi iz podzemlja (rus. Zapiski iz podpolья) je roman Fjodora Dostojevskog, prvi put objavljena u časopisu Epoha 1864. Narativ je u prvom licu u obliku „ispovesti“: delo je prvobitno objavio Dostojevski u Epohi pod naslovom „Ispovest“.Novela se predstavlja kao odlomak iz memoara ogorčenog, izolovanog, neimenovanog pripovedača (kog kritičari uglavnom nazivaju Podzemnim čovekom), koji je penzionisani državni službenik koji živi u Sankt Peterburgu. Iako prvi deo novele ima formu monologa, forma pripovedačevog obraćanja čitaocu je oštro dijaloška. Prema Mihailu Bahtinu, u ispovesti Podzemlja „bukvalno nema nijedne monološki čvrste, nerazdvojene reči“. Svaka reč Podzemlja anticipira reči drugog, sa kojim ulazi u opsesivnu unutrašnju polemiku.Podzemni čovek napada savremenu rusku filozofiju, posebno „Šta da se radi?“ Nikolaja Černiševskog. Uopšteno govoreći, ovo delo se može posmatrati kao napad i pobuna protiv determinizma: ideje da sve, uključujući ljudsku ličnost i volju, može biti svedeno na zakone prirode, nauke i matematike.

Zabeleske iz podzemlja

Zabeleške iz podzemlja i dve novele
Fjodor M. Dostojevski, prevela Branka Kovačević
Izdavač: Glas crkve, Valjevo 1994; Izabrana dela u 35 knjiga: knj. 16, fototipsko izd. iz 1933.
Za štampu priredila ISIDORA SEKULIĆ
Sadržaj:
Zabeleške iz podzemlja
Gospodin Proharčin
Polzunkov

Zapisi iz podzemlja (rus. Zapiski iz podpolья) je roman Fjodora Dostojevskog, prvi put objavljena u časopisu Epoha 1864. Narativ je u prvom licu u obliku „ispovesti“: delo je prvobitno objavio Dostojevski u Epohi pod naslovom „Ispovest“.
Novela se predstavlja kao odlomak iz memoara ogorčenog, izolovanog, neimenovanog pripovedača (kog kritičari uglavnom nazivaju Podzemnim čovekom), koji je penzionisani državni službenik koji živi u Sankt Peterburgu. Iako prvi deo novele ima formu monologa, forma pripovedačevog obraćanja čitaocu je oštro dijaloška. Prema Mihailu Bahtinu, u ispovesti Podzemlja „bukvalno nema nijedne monološki čvrste, nerazdvojene reči“. Svaka reč Podzemlja anticipira reči drugog, sa kojim ulazi u opsesivnu unutrašnju polemiku.
Podzemni čovek napada savremenu rusku filozofiju, posebno „Šta da se radi?“ Nikolaja Černiševskog. Uopšteno govoreći, ovo delo se može posmatrati kao napad i pobuna protiv determinizma: ideje da sve, uključujući ljudsku ličnost i volju, može biti svedeno na zakone prirode, nauke i matematike.


Dostojevski
Zabeleške iz podzemlja i dve novele
Fototispko izdanje Narodna prosveta - Beograd 1933
Za štampu priredila ISIDORA SEKULIĆ

Zabeleške iz podzemlja

Dilan Dog - Na talasima sećanjastrip u kolorubroj 15Na adresi Dylana Doga, slavnog istraživača noćnih mora, pojavljuje se zgodna Eva Collins, i moli ga da preuzme njezin slučaj. Eva, naime, tvrdi da ju je neko ubio...Izdavač: Veseli četvrtakGodina izdavanja: 2009Bonelli serijal: Dilan DogScenario: Pasquale RujuCrtež: Giovanni FreghieriNaslovna strana: Angelo StanoOriginalni naslov: Sul filo dei ricordiBroj originalne edicije: 224Format: 148 x 205 mmPovez: Meki povezBroj strana: 98Boja: U boji

Dylan Dog - Na talasima secanja

Dilan Dog - Na talasima sećanja
strip u koloru
broj 15
Na adresi Dylana Doga, slavnog istraživača noćnih mora, pojavljuje se zgodna Eva Collins, i moli ga da preuzme njezin slučaj. Eva, naime, tvrdi da ju je neko ubio...
Izdavač: Veseli četvrtak
Godina izdavanja: 2009
Bonelli serijal: Dilan Dog
Scenario: Pasquale Ruju
Crtež: Giovanni Freghieri
Naslovna strana: Angelo Stano
Originalni naslov: Sul filo dei ricordi
Broj originalne edicije: 224
Format: 148 x 205 mm
Povez: Meki povez
Broj strana: 98
Boja: U boji


Dilan Dog - Na talasima sećanja , u boji, Na adresi Dylana Doga, slavnog istraživača noćnih mora, pojavljuje se zgodna Eva Collins

Dylan Dog - Na talasima sećanja

Kurt KerstenBizmark i njegovo dobaReprint izdanja Nolit iz 1936 god﻿Kurt Kersten (rođen 19. aprila 1891. u Velhajdenu kod Kasela; † Njujork, 18. maj 1962.) je bio nemački istoričar, pisac, publicista i novinar.Oto Eduard Leopold fon Bizmark-Šenhauzen (nem. Otto Eduard Leopold von Bismarck-Schönhausen; Šenhauzen, 1. april 1815 — Fredrihsruh, 30. jul 1898) je bio vojvoda od Lauenburga i jedan od najvažnijih vođa sa druge polovine 19. veka. Kao premijer pruskog kraljevstva (1862—1890.) pod geslom „krv i gvožđe“ serijom pobedonosnih ratova ujedinio je 25 nemačkih država u Nemačko carstvo, osnovano 1871. s Vilhelmom I Hoencolernom kao carem. Posle ujedinjenja je postao prvi kancelar (1871—1890) Nemačkog carstva.Sadržaj:Mračno doba, Junkeri, Mahniti Bizmark, Vatreno krštenje, Don Kihot, Savezna skupština u Frankfurtu na Majni, Petrograd, Poljska, Pruska i nacija, Sa carem, Španija, Kabinetski rat, Bič božji, Zakon o socijalistima, Sukob sa vojskom, Koalicije, Krvno bratstvo, 99 dana, Otpuštanje, Latinica, Tumač imena i stvari

Bizmark i njegovo doba

Kurt Kersten
Bizmark i njegovo doba
Reprint izdanja Nolit iz 1936 god
Kurt Kersten (rođen 19. aprila 1891. u Velhajdenu kod Kasela; † Njujork, 18. maj 1962.) je bio nemački istoričar, pisac, publicista i novinar.
Oto Eduard Leopold fon Bizmark-Šenhauzen (nem. Otto Eduard Leopold von Bismarck-Schönhausen; Šenhauzen, 1. april 1815 — Fredrihsruh, 30. jul 1898) je bio vojvoda od Lauenburga i jedan od najvažnijih vođa sa druge polovine 19. veka. Kao premijer pruskog kraljevstva (1862—1890.) pod geslom „krv i gvožđe“ serijom pobedonosnih ratova ujedinio je 25 nemačkih država u Nemačko carstvo, osnovano 1871. s Vilhelmom I Hoencolernom kao carem. Posle ujedinjenja je postao prvi kancelar (1871—1890) Nemačkog carstva.
Sadržaj:
Mračno doba, Junkeri, Mahniti Bizmark, Vatreno krštenje, Don Kihot, Savezna skupština u Frankfurtu na Majni, Petrograd, Poljska, Pruska i nacija, Sa carem, Španija, Kabinetski rat, Bič božji, Zakon o socijalistima, Sukob sa vojskom, Koalicije, Krvno bratstvo, 99 dana, Otpuštanje, Latinica, Tumač imena i stvari


Kurt Kersten
Bizmark i njegovo doba
Reprint izdanja Nolit iz 1936 god

Živojin PavlovićOni više ne postojeIstorijski roman o potresnom udaru moćnog austrougarskog i nemačkog carstva na srpski narod i Srbiju. Središte romana je odbrana granica srpskog kraljevstva i lik čuvenog majora Dragutina Obradovića, oko koga se pletu burni događaji.

Oni vise ne postoje

Živojin Pavlović
Oni više ne postoje
Istorijski roman o potresnom udaru moćnog austrougarskog i nemačkog carstva na srpski narod i Srbiju. Središte romana je odbrana granica srpskog kraljevstva i lik čuvenog majora Dragutina Obradovića, oko koga se pletu burni događaji.


Živojin Pavlović
Oni više ne postoje
Središte romana je odbrana granica srpskog kraljevstva i lik čuvenog majora Dragutina Obradovića

Oni više ne postoje

Nikola MilovanovićKROZ TAJNI ARHIV UDBE 1OKRŠAJI NA DRINI: Obmane Draže Mihailovića, Srpska vlada ili komitet spasa, Kraljevi komandosi, Slom iluzija, ZATVARANJE KRUGA: Drama na Zelengori, Špujuni u poseti Kaptolu, Sporazum Draža-Nedić, Hapšenje Kalabića,U ZASEDI: Emigrantski logori, Dosije Gvardijan, Susret na Papuku, Kraj crnog dosijea

KROZ TAJNI ARHIV UDBE 1

Nikola Milovanović
KROZ TAJNI ARHIV UDBE 1
OKRŠAJI NA DRINI: Obmane Draže Mihailovića, Srpska vlada ili komitet spasa, Kraljevi komandosi, Slom iluzija, ZATVARANJE KRUGA: Drama na Zelengori, Špujuni u poseti Kaptolu, Sporazum Draža-Nedić, Hapšenje Kalabića,
U ZASEDI: Emigrantski logori, Dosije Gvardijan, Susret na Papuku, Kraj crnog dosijea


Nikola Milovanović
KROZ TAJNI ARHIV UDBE 1
Sporazum Draža-Nedić, Hapšenje Kalabića


Legenda o bromu!

Igor Đurić

Vreme zlih pastrmki

Dnevnik knjigovođe

Deveti krug svetog kralja