BRANKO V. RADICEVIC - MACISTA

BRANKO V. RADIČEVIĆ - MAČISTA
IGOR M. ĐURIĆ

BRANKO V. RADIČEVIĆ - MAČISTA

Hauard VajthausZlotvor bez lica Priča o kriminalnom geniju, njegovim maskiranim poslušnicima i princezi sa nožem za mazanje putera, a sve sa eksplozivima i nešto guranja i laktanja. Jesen je 1894. u kući ekscentrične tetke Lusi u Jorkširu, u Engleskoj. Četrnaestogodišnja avijatičarka Emelin Kejli, "neuništivi" je kopilot. Robert "Gumeni" Berns i princeza Purna, tek odbegla učenica iz škole za mlade dame Sv. Grimelda, veselo skaču s krova na zahtev svog novog tutora, blesavog američkog pronalazača profesora Zvonkla. Ali za ovu šašavu družinu nevolje se tek spremaju: nastavnice iz Sv. Grimelde žele Purnu nazad, vlada želi da se Purna vrati u školu i, što je najgore, veliki kriminalni genije poznat kao Zlotvor bez lica želi da je otme. Sledeći Nastrožu školu na svetu priča Zlotvor bez lica skače od šuma oko Donjeg Strašilova do najmračnijih kaljuga Londona, dok naši prijatelji pokušavaju da smrse konce zlom geniju i njegovim maskiranim poslušnicima. Zločinački plan da se otme princeza Purna uvući će naše likove u lude jurnjave i nemilosrdne borbe escajzima i servisima za služenje čaja. Priča će nas voditi od smešnih kostima, letova u balonima iznad Londona, druženja s poznatim izmišljenim detektivima, preko lova na pacove i hrabrih pasa do opteg pustošenja koje će kulminirati u uzbudljivom raspletu na tek otvorenom mostu Tauer

Zlotvor bez lica

Hauard Vajthaus
Zlotvor bez lica

Priča o kriminalnom geniju, njegovim maskiranim poslušnicima i princezi sa nožem za mazanje putera, a sve sa eksplozivima i nešto guranja i laktanja.

Jesen je 1894. u kući ekscentrične tetke Lusi u Jorkširu, u Engleskoj. Četrnaestogodišnja avijatičarka Emelin Kejli, "neuništivi" je kopilot. Robert "Gumeni" Berns i princeza Purna, tek odbegla učenica iz škole za mlade dame Sv. Grimelda, veselo skaču s krova na zahtev svog novog tutora, blesavog američkog pronalazača profesora Zvonkla.

Ali za ovu šašavu družinu nevolje se tek spremaju: nastavnice iz Sv. Grimelde žele Purnu nazad, vlada želi da se Purna vrati u školu i, što je najgore, veliki kriminalni genije poznat kao Zlotvor bez lica želi da je otme.

Sledeći Nastrožu školu na svetu priča Zlotvor bez lica skače od šuma oko Donjeg Strašilova do najmračnijih kaljuga Londona, dok naši prijatelji pokušavaju da smrse konce zlom geniju i njegovim maskiranim poslušnicima. Zločinački plan da se otme princeza Purna uvući će naše likove u lude jurnjave i nemilosrdne borbe escajzima i servisima za služenje čaja. Priča će nas voditi od smešnih kostima, letova u balonima iznad Londona, druženja s poznatim izmišljenim detektivima, preko lova na pacove i hrabrih pasa do opteg pustošenja koje će kulminirati u uzbudljivom raspletu na tek otvorenom mostu Tauer


Hauard Vajthaus
Zlotvor bez lica
Ilustracije Bil Slavin

Kurt KerstenBizmark i njegovo dobaReprint izdanja Nolit iz 1936 god﻿Kurt Kersten (rođen 19. aprila 1891. u Velhajdenu kod Kasela; † Njujork, 18. maj 1962.) je bio nemački istoričar, pisac, publicista i novinar.Oto Eduard Leopold fon Bizmark-Šenhauzen (nem. Otto Eduard Leopold von Bismarck-Schönhausen; Šenhauzen, 1. april 1815 — Fredrihsruh, 30. jul 1898) je bio vojvoda od Lauenburga i jedan od najvažnijih vođa sa druge polovine 19. veka. Kao premijer pruskog kraljevstva (1862—1890.) pod geslom „krv i gvožđe“ serijom pobedonosnih ratova ujedinio je 25 nemačkih država u Nemačko carstvo, osnovano 1871. s Vilhelmom I Hoencolernom kao carem. Posle ujedinjenja je postao prvi kancelar (1871—1890) Nemačkog carstva.Sadržaj:Mračno doba, Junkeri, Mahniti Bizmark, Vatreno krštenje, Don Kihot, Savezna skupština u Frankfurtu na Majni, Petrograd, Poljska, Pruska i nacija, Sa carem, Španija, Kabinetski rat, Bič božji, Zakon o socijalistima, Sukob sa vojskom, Koalicije, Krvno bratstvo, 99 dana, Otpuštanje, Latinica, Tumač imena i stvari

Bizmark i njegovo doba

Kurt Kersten
Bizmark i njegovo doba
Reprint izdanja Nolit iz 1936 god
Kurt Kersten (rođen 19. aprila 1891. u Velhajdenu kod Kasela; † Njujork, 18. maj 1962.) je bio nemački istoričar, pisac, publicista i novinar.
Oto Eduard Leopold fon Bizmark-Šenhauzen (nem. Otto Eduard Leopold von Bismarck-Schönhausen; Šenhauzen, 1. april 1815 — Fredrihsruh, 30. jul 1898) je bio vojvoda od Lauenburga i jedan od najvažnijih vođa sa druge polovine 19. veka. Kao premijer pruskog kraljevstva (1862—1890.) pod geslom „krv i gvožđe“ serijom pobedonosnih ratova ujedinio je 25 nemačkih država u Nemačko carstvo, osnovano 1871. s Vilhelmom I Hoencolernom kao carem. Posle ujedinjenja je postao prvi kancelar (1871—1890) Nemačkog carstva.
Sadržaj:
Mračno doba, Junkeri, Mahniti Bizmark, Vatreno krštenje, Don Kihot, Savezna skupština u Frankfurtu na Majni, Petrograd, Poljska, Pruska i nacija, Sa carem, Španija, Kabinetski rat, Bič božji, Zakon o socijalistima, Sukob sa vojskom, Koalicije, Krvno bratstvo, 99 dana, Otpuštanje, Latinica, Tumač imena i stvari


Kurt Kersten
Bizmark i njegovo doba
Reprint izdanja Nolit iz 1936 god

Karlo Štajner7000 dana u Sibiru*7000 dana u Sibiru je autobiografski roman koji je 1971. napisao Karlo Štajner, a objavila izdavačka kuća Globus u Zagrebu. U njemu, Štajner opisuje kako je, iako je bio uvjereni komunist, 1936. postao žrtva Staljinove velike čistke kada je uhićen u svojem stanu u Moskvi i nevino osuđen isprva na deset, pa potom na dvadeset godina zatvora i rada u gulagu zbog izmišljenih optužbi da je bio "agent Gestapoa" zbog svoje austrijske nacionalnosti. U knjizi, Štajner detaljno opisuje bijedu, jad i krajnju okrutnost života u sovjetskim logorima u kojima su se zatvorenici iskorištavali u najtežim fizičkim poslovima

7000 dana u Sibiru

Karlo Štajner
7000 dana u Sibiru
*
7000 dana u Sibiru je autobiografski roman koji je 1971. napisao Karlo Štajner, a objavila izdavačka kuća Globus u Zagrebu. U njemu, Štajner opisuje kako je, iako je bio uvjereni komunist, 1936. postao žrtva Staljinove velike čistke kada je uhićen u svojem stanu u Moskvi i nevino osuđen isprva na deset, pa potom na dvadeset godina zatvora i rada u gulagu zbog izmišljenih optužbi da je bio "agent Gestapoa" zbog svoje austrijske nacionalnosti. U knjizi, Štajner detaljno opisuje bijedu, jad i krajnju okrutnost života u sovjetskim logorima u kojima su se zatvorenici iskorištavali u najtežim fizičkim poslovima


Onore De BalzakEvgenija GrandeEugenija GrandeRoman Evgenija Grande je priča koja prati glavnu junakinju od njene mladosti, pa do konca života. Iako pripada Prizorima iz provincijskog života, ovaj roman nije tipična „ženska priča“, već ljudska, univerzalna, priča o borbi između ćistog srca, poštenja, humanosti i nekontrolisane strasti prema novcu, slavi, položaju u društvu.Možda na prvi pogled Evgenijin život deluje tragično, čak i onda kada željni ljubavi ne nađemo istu. Ipak, ona je na svoj način pobednik, pošiljalac poruke da istinsku sreću možemo pronaći u sebi samima. Onore de Balzak (franc. Honoré de Balzac; Tur, 20. maj 1799 — Pariz, 18. avgust 1850) bio je francuski romanopisac koji se smatra ključnim autorom realizma.

Eugenija Grande

Onore De Balzak
Evgenija Grande
Eugenija Grande
Roman Evgenija Grande je priča koja prati glavnu junakinju od njene mladosti, pa do konca života. Iako pripada Prizorima iz provincijskog života, ovaj roman nije tipična „ženska priča“, već ljudska, univerzalna, priča o borbi između ćistog srca, poštenja, humanosti i nekontrolisane strasti prema novcu, slavi, položaju u društvu.
Možda na prvi pogled Evgenijin život deluje tragično, čak i onda kada željni ljubavi ne nađemo istu. Ipak, ona je na svoj način pobednik, pošiljalac poruke da istinsku sreću možemo pronaći u sebi samima. 
Onore de Balzak (franc. Honoré de Balzac; Tur, 20. maj 1799 — Pariz, 18. avgust 1850) bio je francuski romanopisac koji se smatra ključnim autorom realizma.


Onore de Balzak (franc. Honoré de Balzac; Tur, 20. maj 1799 — Pariz, 18. avgust 1850)
Eugenija Grande
Evgenija Grande

Nacionalna galerija - London , Muzeji svetaAutori : Điđeta Dali REGOLI ; Đanpaolo GANDOLFO ; Rafaele MONTI ; Ana PALUKINI ; Rodolfo PALUKINI ; Liča Ragjanti KOLOBIIzdavač : VUK Karadžić - Beograd ; 1976.god.Broj strana : 172, formata 24 x 29,5 cm.

Nacionalna galerija - London

Nacionalna galerija - London , Muzeji sveta
Autori : Điđeta Dali REGOLI ; Đanpaolo GANDOLFO ; Rafaele MONTI ; Ana PALUKINI ; Rodolfo PALUKINI ; Liča Ragjanti KOLOBI
Izdavač : VUK Karadžić - Beograd ; 1976.god.
Broj strana : 172, formata 24 x 29,5 cm.


Nacionalna galerija - London , Muzeji sveta Điđeta Dali REGOLI ; Đanpaolo GANDOLFO ; Rafaele MONTI ; Ana PALUKINI ; Rodolfo PALUKINI ; Liča Ragjanti 

Igor Đurić (Istok, 26. januar 1968) srpski je pisac.Igor Đurić - PESMEzbirka poezijeANTOLOGIJSKI STIH PESNIKA LOŠEG (i mrtvog)! TRIDESET GODINA PEVANjA(1994 – 2024)Bibliografija:„Nedovršene pesme“, zbirka pesama, Istok, Omladinski savet (1997)„Neki drugi Nemci“, Hvosno broj 43 (2005)„Gde su leševi?“, Hvosno broj 44 (2005)„Kad riče bradavičasto prase“„“, Hvosno broj 46 (2005)„Kolona“, roman, Dom kulture Sveti Sava, Istok (2005)Koscenarista za dokumentarni film „Ostala je reč“;„Pravi film je bajka“, Hvosno broj 51 (2006)„Plače li ona loza“, Hvosno broj 52 (2007)„Raseljenik“, roman, internet izdanje (2004)[1]„Srpska usplahirenost“, Hvosno broj 53, (2007)„Istočke priče“, zbirka priča, UG Izvor-Istok (2009)„Jedna godina u Njujorku“, putopis, internet izdanje„Četiri priče“, priče„Moj Istok ispod Mokre Gore“, Hvosno broj 61 (2009)„Metohija i Kosovo“, zbirka eseja, JRJ, Zemun 2010;„Istočki esesovac“, Hvosno broj 64, 2010;„Ras“, zbornik za preporod raške oblasti (2010)„Sunčan dan“, Zbornik Svetlost kresiva, Žitište (2010)„Zamalo prvi put“, Zbirka kratkih priča, Alma, Beograd (2011)Prikaz knjige Ćele kula, Antonio Evanđelista, Lestve broj 2 (2012)„Klinički život“, roman, Stara knjiga (2012)„Odricanje od Srbije“, Lestve broj 3 (2012)„Strah“, Lestve broj 4 (2012)„Istočke priče“, Sentimentalna istorija jedne varoši, Sveti Sava, Kosovska Mitrovica (2013)„Ljudi moji“, zbirka pesama o palanačkim karakterima, Stara knjiga (2013)"Stvarno se (samo) prvi put", Najbolje kratke priče, ALMA, Beograd, (2014)"Iz Istočkih priča", Lestve broj 9 (2015)"Svi su mučeni pa ubijeni", Časopis Nezaborav, broj 5, avgust (2015)Roman „Vreme zlih pastrmki - porodična istorija potomaka kuće od kamena - porodična basna”, Lestve, Kosovska Mitrovica, (2016)Roman „Deveti krug Svetog kralja – Izopačeno vreme velike devetke”, roman, Kapija, Lazarevac, (2017)"Logor Dečani 1947-1952", Lestve, broj 15, 2020;„Dnevnik knjigovođe: završni račun”, roman, Lestve, Kosovska Mitrovica, (2021);„Doktor Vladimir Sergejevič Čistov u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca/Jugoslaviji”, (Igor Đurić i Momir Ninković), Zbornik naučnih radova „Ruska emigracija na Balkanu”, Institut nacionalne istorije Moskovskog univerziteta Lomonosov, (2022);"Beli Rusi u Metohiji – Porodica Čistov u Istoku (1928–1940)", (Igor Đurić i Momir Ninković), "Mi i drugi kroz vizuru Kosova i Metohije: tematski zbornik naučnih radova", Knj. 3, Leposavić : Institut za srpsku kulturu, 2024, ISBN --978-86-82736-05-9;Republici Srpskoj, časopis Srpski ratnik, broj 29, ISSN 2683-6181, decembar 2024;Knjiga poezije „Antologijski stih pesnika lošeg (i mrtvog)“, Lestve, Kosovska Mitrovica, 2025;

Antologijski stih pesnika loseg 

Igor Đurić (Istok, 26. januar 1968) srpski je pisac.
Igor Đurić - PESME
zbirka poezije
ANTOLOGIJSKI STIH PESNIKA LOŠEG   (i mrtvog)! 
TRIDESET GODINA PEVANjA
(1994 – 2024)
Bibliografija:
„Nedovršene pesme“, zbirka pesama, Istok, Omladinski savet (1997)
„Neki drugi Nemci“, Hvosno broj 43 (2005)
„Gde su leševi?“, Hvosno broj 44 (2005)
„Kad riče bradavičasto prase“„“, Hvosno broj 46 (2005)
„Kolona“, roman, Dom kulture Sveti Sava, Istok (2005)
Koscenarista za dokumentarni film „Ostala je reč“;
„Pravi film je bajka“, Hvosno broj 51 (2006)
„Plače li ona loza“, Hvosno broj 52 (2007)
„Raseljenik“, roman, internet izdanje (2004)[1]
„Srpska usplahirenost“, Hvosno broj 53, (2007)
„Istočke priče“, zbirka priča, UG Izvor-Istok (2009)
„Jedna godina u Njujorku“, putopis, internet izdanje
„Četiri priče“, priče
„Moj Istok ispod Mokre Gore“, Hvosno broj 61 (2009)
„Metohija i Kosovo“, zbirka eseja, JRJ, Zemun 2010;
„Istočki esesovac“, Hvosno broj 64, 2010;
„Ras“, zbornik za preporod raške oblasti (2010)
„Sunčan dan“, Zbornik Svetlost kresiva, Žitište (2010)
„Zamalo prvi put“, Zbirka kratkih priča, Alma, Beograd (2011)
Prikaz knjige Ćele kula, Antonio Evanđelista, Lestve broj 2 (2012)
„Klinički život“, roman, Stara knjiga (2012)
„Odricanje od Srbije“, Lestve broj 3 (2012)
„Strah“, Lestve broj 4 (2012)
„Istočke priče“, Sentimentalna istorija jedne varoši, Sveti Sava, Kosovska Mitrovica (2013)
„Ljudi moji“, zbirka pesama o palanačkim karakterima, Stara knjiga (2013)
"Stvarno se (samo) prvi put", Najbolje kratke priče, ALMA, Beograd, (2014)
"Iz Istočkih priča", Lestve broj 9 (2015)
"Svi su mučeni pa ubijeni", Časopis Nezaborav, broj 5, avgust (2015)
Roman „Vreme zlih pastrmki - porodična istorija potomaka kuće od kamena - porodična basna”, Lestve, Kosovska Mitrovica, (2016)
Roman „Deveti krug Svetog kralja – Izopačeno vreme velike devetke”, roman, Kapija, Lazarevac, (2017)
"Logor Dečani 1947-1952", Lestve, broj 15, 2020;
„Dnevnik knjigovođe: završni račun”, roman, Lestve, Kosovska Mitrovica, (2021);
„Doktor Vladimir Sergejevič Čistov u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca/Jugoslaviji”, (Igor Đurić i Momir Ninković), Zbornik naučnih radova „Ruska emigracija na Balkanu”, Institut nacionalne istorije Moskovskog univerziteta Lomonosov, (2022);
"Beli Rusi u Metohiji – Porodica Čistov u Istoku (1928–1940)", (Igor Đurić i Momir Ninković), "Mi i drugi kroz vizuru Kosova i Metohije: tematski zbornik naučnih radova", Knj. 3, Leposavić : Institut za srpsku kulturu, 2024, ISBN --978-86-82736-05-9;
Republici Srpskoj, časopis Srpski ratnik, broj 29, ISSN 2683-6181, decembar 2024;
Knjiga poezije „Antologijski stih pesnika lošeg (i mrtvog)“, Lestve, Kosovska Mitrovica, 2025;


Igor Đurić (Istok, 26. januar 1968) srpski je pisac.
ANTOLOGIJSKI STIH PESNIKA LOŠEG   (i mrtvog)!
TRIDESET GODINA PEVANjA - PESME
(1994 – 2024)

Antologijski stih pesnika lošeg 

Sergej Jesenjin Lirika (1917-1923)Celokupna dela, knjiga 4*Sergej Aleksandrovič Jesenjin (rus. Sergéй Aleksándrovič Esénin; Konstantinovo, 3. oktobar 1895 — Lenjingrad, 28. decembar 1925) je bio ruski pesnik, pripadnik književnog pravca imažinizma.Najpoznatije pesme Jesenjina su: Pesma o keruši, Ispovest mangupa, Molitva za umrle, Pismo majci, Kafanska Moskva i Do viđenja, druže moj, do viđenja.Jesenjin važi za jednog od najboljih i ujedno najomiljenijih pesnika Rusije. Zbog porekla sa sela, on je sebe smatrao „pesnikom sela“, i u mnogim svojim delima bavio se životom na selu.

Lirika (1917-1923)

Sergej Jesenjin 
Lirika (1917-1923)
Celokupna dela, knjiga 4
*
Sergej Aleksandrovič Jesenjin (rus. Sergéй Aleksándrovič Esénin; Konstantinovo, 3. oktobar 1895 — Lenjingrad, 28. decembar 1925) je bio ruski pesnik, pripadnik književnog pravca imažinizma.
Najpoznatije pesme Jesenjina su: Pesma o keruši, Ispovest mangupa, Molitva za umrle, Pismo majci, Kafanska Moskva i Do viđenja, druže moj, do viđenja.
Jesenjin važi za jednog od najboljih i ujedno najomiljenijih pesnika Rusije. Zbog porekla sa sela, on je sebe smatrao „pesnikom sela“, i u mnogim svojim delima bavio se životom na selu.


BRANKO V. RADIČEVIĆ - MAČISTA

IGOR M. ĐURIĆ

Vreme zlih pastrmki

Dnevnik knjigovođe

Deveti krug svetog kralja