ANTOLOGIJSKI STIH PESNIKA LOŠEG (i mrtvog)!

Antologijski stih kao snop pokošen

spustio se na inspiraciju pesnika lošeg

i venama kroz jagodice u pero

slio se u potencijalno epohalno delo!

Ili: deo budućeg velikog dela!

Jedan stih: malo je?!

Mnije mali pesnik trbuha širokog

i bez domašaja umetnički dubokog

Treba mu stihova još prestižnih

njemu dalekih i nedostižnih

a niotkuda ih, mater im materinu

ni mrtvih, ni živih!

Pesnik loš

sve što je do tada pisao

bilo je za urednički koš

A onda, nenadno, sa nebeskih visina

došla mu je na um veličanstvena rima

jedan stih za čitanku

a takoreć od umetničku bitangu!

Šta činiti sa stihom jednim

čak i tako vrednim

i sa pesnikom bezvrednim?!

Tragao, tražio, molio, prosio

slušao, kušao, lagao, potkradao

Ništa!

Dobrog, makar, stiha kad velikog nema

ni od korova

ni od behara

ni sa neba

ni sa potoka!

Dobar stih što ga imade

veliki teret mu postade

Trezan ostade, oko sebe se osvrte

oči mu se otvoriše, misli progovoriše:

Većina pesničke braće

gazeći životne stope

ne ostavi iza sebe

ni jedne vredne strofe!

A ja čitav stih imam

veliki, vredan i obiman

ne znam odakle je do mene stigao

ali me je na pijedestal digao

i svetom kružiće moja slika:

Bio je pesnik jednog velikog stiha!

To kaza, te ode i skoči sa mosta

i tako velikim pesnikom posta

dok većina poetskih slika i prilika

umre u postelji bez ijednog dobrog stiha!

mart, 2021