ЂУРИЋИ ОНИ МУШКИОДУВЕК СУ МЕКИ НА СУЗУ…ТАКА ИМ НАРАВТЕШКИ ЗА ОПРОСТА ЛАКИ О ТУГУ&nbsp; КРОЗ ВРЕМЕ И ПОСТОЈАЊЕИ СВЕ АДЕТЕ БОЖИЈЕБИЛИ СУ СПРЕМНИ СЛОЖНО И СЛОЖНИЈЕДА СВАКОМ НА ЦРТУ СТАНУЧВРСТИ ПОПУТ ИСТОЧКЕ СТЕНЕХЛАДНИЈИ ОД ИЗВОРСКЕ ВОДЕСПРЕМНИ НА СВЕ ЗАРАД СЛОБОДЕ А ОНДА ИМ БЕЗ ИКАКВОГ РАЗЛОГА СУЗА КРЕНЕКАД НАНА ДАДНЕ БЕЛАЧЕ ПЛЕТЕНЕ МОГЛИ СУ ДА ТРПЕ ДО НЕТРПЕЉИВОСТИДА СЕ БИЈУ ДО ИЗНЕМОГЛОСТИС МЕЧКОМ ОЧИ У ОЧИ ДА ПОГЛЕДОМ СЕВАЈУБЕЗ ЗЕРИЦЕ СТРАХА ОПАСНОСТ ДА ГЛЕДАЈУ А КАД ЧУЈУ ТУЖНУ ПЕСМУШТО ЈЕ ПЕВА ГУСЛАР САКАТИСУЗА ИМ СУЗУ СТИЖЕНЕКО БИ РЕК'ОМУШКИ ЂУРИЋИ ПЕВАЈУ ДА БИ МОГЛИ ПЛАКАТИ КАД СЕ СЕТЕ МАЈКЕ МРТВЕПЛАЧУИ ОЦАМАДА МАЊЕДОСТА СУ ПЛАКАЛИ ДОК СУ ИМ ОЧЕВИ БИЛИ ЖИВИА ОНИ БИЛИ МАКАЊЕ РЕЦИМОЗАКЛЕО СЕ ЂУРИЋ ДАНИЛОАКО ПРЕВАРИ ДА ГЕ НЕ БУДЕ БИЛОПОСЛЕ СМРТИ МАЈКЕ НЕДЕ ДА ПЕСМУ НЕЋЕ ПУСТИТИ ДОК ЖИВИНИКАД И НЕГДЕИ НИЈЕ А СУЗИО ЈЕСТЕКАД ГОД ЈЕ МОГ'ОДОДУШЕНИ МАЛО НИ МНОГОТАМАН ТОЛИКОКОЛ'КО СЕ ОД МУШКОГ ЂУРИЋА ТРАЖИМАДАСУЗУ ПРИЗНАВАО НИЈЕКО ДА СЕ СРАМИ КО ДА ЈЕ КРИЈЕНИЈЕ ТО СУЗА НЕКАГОВОРИО ЈЕТО ЈЕ ЗБОГ ИСТОЧКОГ ВЕТРА КАД СРАВНИ СВЕ СРЧА И ГРАДИЛ' СУША НАПРАВИ ВЕЛИКИ ЈАДМАЊКАЈУ ИМ СВЕ СВИЊЕПАС АРАПИН ПОД КОШЕМ УГИНЕТАДАКО МАЛА ДЕЦА ПЛАЧУЋИОНИ ОДРАСЛИ ЂУРИЋИМУЦИ СУ СЕ У СУЗАМА КЛАЊАЛИХРАПАВИМ РУКАМА ЛИЦЕ ЗАКЛАЊАЛИ А ДОЧИМСУЗУ НИСУ ИЧ ПУСТИЛИХОДАЈУЋИ ПО ВАСЦЕЛОЈ АЛБАНИЈИСВЕ ДО КРФА И ГРОБНИЦЕ ПЛАВЕПА НИ ТАДА НЕ БИДА НЕ САЊАХУ КОД КУЋЕ СВЕЋУ ОД СЛАВЕ СИЛНО НАСТРАДАШЕ ВУЛИЋИКОМШИЈЕ И ИСТОВЕРНИЦИПОБИШЕ ИХДОДУШЕ СВЕТЕЋИ СЕТИ ПЛАЧЉИВИ ЂУРИЋИИПАКСУЗУ НЕ ПУСТИШЕ ЗА УБИЈЕНЕНИТ СУЗА КАНУЗА ОСВЕЋЕНЕИКАДНИЈЕ СЕ ИМАЛО КАД АЛ' КАД ТРЕЋУ ЉУТУ ЉУЉНУПЛАЧУ КО НЕБЕСКА КИШАКАД СЕ У КУЋУ НОВОРОЂЕНЧЕ РОДИИЛ'МАЧКА ПОЈЕДЕ МИША МУШКИ ЂУРИЋИМЕКИ НА СУЗУ(А ТВРДИ НА ДИНАР)ЖИВЕ У СРЕЋИ&nbsp;ШТО СУ ЊИХОВЕ ЖЕНЕОД ЊИХ ЉУДИ ВЕЋИЂУРИЋА ЖЕНЕКАД РУЧАК СКУВАЈУДОК ЂУРИЋИ ПЛАЧУОНЕ КУЋУ ЧУВАЈУ ТИ МУШКИ ЂУРИЋИСИТНИ СУ У СИТНИЦАМАА КРУПНИ У КРУПНИЦАМА(КАКО ТО РЕЧЕ НЕКО ПРЕ ОВЕ ПЕСМЕ)ЛАСНИЈЕ ПУСТЕ СУЗУ У ПЛАЧНЕГО ШТО ТУРЦИМА ДАЈУ ХАРАЧЛАКШЕ ПУСТЕ СУЗА РОЈНЕГ' ТУЂУ ВОЈСКУ КРОЗ ОБОР СВОЈ А НИСУ ДЕЦА МАЈКЕ БЕГАНОВЕНАПРОТИВКУКАЛЕ СУ ЊИ'ОВЕ РОДИЉЕ ВАЗДАНКАД СВИ ДРУМОМ&nbsp;ЂУРИЋИ ШУМОМАЛ' КАД ЗАГУСТИИ КАД СЕ НЕБО СПУСТИБЕЗ МАНЕ И СТРАХА СУКО НАЈВЕЋИ 'АЈДУЦИ А ПЛАЧУ КАЈ МАЛА ДЕЦАУ ОЧИ СЛАВЕКАД ЧЕЉАД КУМОВЕ НА ВРАТИМА НАЈАВЕЈЕРБОГ НА НЕБО – КУМ НА ЗЕМЉУ МЕКИ НА СУЗУТИ ЂУРИЋИИ ЈА СА ЊИМА ЈЕР ЊИН САМОД СПАСОЈЕВЕ СТРАНЕ(А НИ ЈЕДНА НАША СТРАНАНИЈЕ БЕЗ МАНА)ПЛАЧУ КАД НЕКО ЈАВИ ИЗ ТРЕЋЕГ СЕЛАДА ОСТАДЕ СИРОЧЕНЕКО НЕПОЗНАТО ДЕТЕА НИКО СУЗУ НИЈЕ ПУСТИОПОЧЕТКОМ МАЈА ГОДИНЕ ОСАМДЕСЕТЕКАД СУ ПЛАКАЛИ СВИСЕМ ЂУРИЋАЈЕРТОГА СУ ДАНА ОНИ БЕЗ СУЗА ЖАЛИЛИ СВОЈУ ЗЕМЉУ ОТЕТУИ ДОМОВИНУ НА КРСТ РАЗАПЕТУ А БИЛИ СУ И ЗАУЗЕТИ ЧЕКАЊЕМКО И ГОДИНАМА ПРЕДА СЕ ЛАСТЕ ВРАТЕ СА ЈУГАПА ДА ЗАПЛАЧУ РАДОСНИЈЕР ЖИВОТ И ДАЉЕ ЖИВИИАКО ЖИВИ И ТУГА ТИХ ЂУРИЋА ЈЕ ВИШЕ СТРАДАЛОНА МЕЂАМА КОМШИЈСКИМ И БРАТСКИМНЕГО ПРЕД СТРЕЉАЧКИМ ВОДОВИМА ШВАПСКИМПА ОПЕТРЕДНО ЗАПЛАЧУ ЗА КОМШИЈАМА И РОЂАЦИМАС КОЈИМА СУ ЗАБРАН ДЕЛИЛИИСТУПЦЕ ПРЕКО ГРБИНЕ МЕРИЛИАИЗ ДУШЕ СУЗУ ПУСТЕ КАД УМРЕ РОЂАКШТО ИМ ЈЕ ПРЕОРАО МЕЂАК ТИ ЂУРИЋИИМАЈУ ОБИЛИЋА МЕДАЉЕПОПУТ ДУГОВЕЧНОГ СТРИКА РАЛЕА НЕМАЈУ ОБЈАШЊЕЊЕШТО СТАРОМЕ БАЦИ СУЗА КРЕНЕ ИЗ ОКАКАД УНУКА ВИДИ У УНИФОРМИНА ОДСЛУЖЕЊУ ВОЈНОГА РОКАПРЕ НЕГО И ЧУЈЕ„ПОМАЖЕ БОГ МИЏО“ВЕЛИ„БОГ ТИ ПОМОГО ДЕТЕ“ПА РУКАВОМ ОД ТЕЖАЧКОГ СУКНАСУЗЕ СА ЛИЦА ПОМЕТЕ МУШКИ ЂУРИЋИСУЗУ НЕ ПУШТАЈУ НИКАДПРЕД ДУШМАНИНОМ КАД ИМ ПАЛИ ЗА КУЋУ ЈАПИЈУПРЕД ЗЛОМ КАД ИМ СЕ УВАТИ ЗА КАПИЈУТВРДИ НА ВЕРУНЕ ТРАЖЕ ВЕЧЕРУКРСТЕ СЕ МАНИТОКО ДА СЕ КРСТОМ БРАНЕАЛ' ЊИХОВУ СУЗУ НЕЋЕ ВИДЕТИНИКАД И НИКО КО ЈЕ СА ДРУГЕ СТРАНЕ ЈЕДИНО СУ У ТРПЊУ МЕКШИ И ЛАКШИНЕГО НА СУЗУСАМО СУ У ПРКОСУ НЕПЛАЧЉИВИА КАД СЕ У БОРБИ НЕПРИЈАТЕЉ ВИЈАЖЕНЕ ПЛАЧУ УМЕСТО ЊИ'АЧАК НИ ДЕЦА(УЧЕ ИХ ОД МАЛЕНАКАД СЕ СУЗИ А КАД ШКРГУЋУ ЗУБИ) ЂУРИЋА ИМА ШЕСЕТ ШЕС' ВРСТАИ СВИ СЕ КРСТЕ СА ТРИ ПРСТАИ СВИ СУ НА ЈЕЗИКУ ДОСТА БРЗИИ МЕКИ И ЛАКИ НА МУШКОЈ СУЗИОСИМ ЈЕДНОГА ЗНА СЕ КО ЈЕ ХЕРОЈА НАШЕГРАДОЈА ЂУРЕКОЈИ НИЈЕ ИМАО ВРЕМЕНА ЗА ПЛАКАЊЕАЛ' ЈЕ ИМАО ДОБРЕ ВОЛОВЕ ЗА ОРАЊЕМОРАЛА ЗАДРУГА ДА СЕ ХРАНИИ НЕЈАЧ ОД ЗЛИКОВЦА ДА СЕ БРАНИУЗ СУВИ БАРУТИ ПРЕЦИЗНУ МУШИЦУОН СТВОРИ УСЛОВЗА ЛАКУ СУЗИЦУ И МЕКУ ДУШУ ЂУРИЋА МУШКИ ЂУРИЋИМАДА ЈЕ ТУ БИЛО И НЕШТО ЖЕНАИАКО НИСУ БИЛА ТАКВА ВРЕМЕНАКАД СУ ЗЛАТНЕ ЛИРЕ БУЧУЦИМА МЕРИЛИОНДА КАД СУ ЗАДРУГУ ОДЕЛИЛИНИСУ СУЗУ ПУСТИЛИДОК СТАРУ КУЛУ НИСУ НАПУСТИЛИИ СВАКИ У СВОЈ ЛОГОР ДОСПЕЛИА ОНДА СУ КРЕНУЛЕ СУЗЕ ДУГЕНЕКИМА ОД РАДОСТИДРУГИМА ОД ТУГЕШТО ЈЕ МАЊЕ ДУКАТА БИЛОТУ ЈЕ СЕ КОЏО СУЗИЛОИ ОБРАТНО АЛ' ОД СРЕЋЕШТО ЈЕ ЛИРА БИЛО ВИШЕПЛАЧА ЈЕ БИЛО ЛЕЦКААЛ' &nbsp;СУ СУЗЕ БИЛЕ ВЕЋЕ ЕЛЕМЂУРИЋА ИМА МНОГО ВРСТААЛ' ИМАЈУСАМО ТРИ ВРСТЕ СУЗАРАДОСНИЦЕПОКАЈНИЦЕИЖАЛОСНИЦЕИДОСТА ЈЕ БАЋЕ АКО ИХ ПРАВИЛНО РАСПОРЕДИШИ ЗА ПРАВИ РАЗЛОГ УПОТРЕБИШ &nbsp;ПИТОМЕ СУ СУЗЕ ЂУРИЋА МУШКИ'СЛАЂЕ ОД МЕТОХИЈСКИХ ДИВЉИХ КРУШКИУ НАЈБОЉЕМ ЛИКУ ИСТОЧКЕ ВОДЕЗАТО СУ ЂУРИЋИ ЧИМ СЕ РОДЕМЕКИ НА ПЛАЧЛАКИ НА СУЗУЈЕР ДЕЦА СУ ЗЕМЉЕ БОЖИЈЕСВОЈИ НА СВОМЕОД ПАМТИВЕКАОНИ СУ ДУШУ ОД ПРИРОДЕ СТЕКЛИИ ЗАТО НЕМА ТИХ ПАРАДА БИ СЕ СВОЈИХ СУЗА ОДРЕКЛИ ОСИМАКО НЕКО ДИРНЕ У ЊИХ КАД ДРУГИ НАПАДНУ У ТУГЕ ЊИНЕТАД ДРУГИ ПЛАЧУИ ДРУГИ ГИНЕЊИ'ОВЕ СУЗЕ СУ ЊИ'ОВА СТВАРУОСТАЛОМКАО И ОВА ПРИЧАО ЛАКИМ СУЗАМА ТЕШКИХ ЂУРИЋА &nbsp;

ЂУРИЋИ 
ОНИ МУШКИ
ОДУВЕК СУ МЕКИ НА СУЗУ…
ТАКА ИМ НАРАВ
ТЕШКИ ЗА ОПРОСТ
А ЛАКИ О ТУГУ 

КРОЗ ВРЕМЕ И ПОСТОЈАЊЕ
И СВЕ АДЕТЕ БОЖИЈЕ
БИЛИ СУ СПРЕМНИ 
СЛОЖНО И СЛОЖНИЈЕ
ДА СВАКОМ НА ЦРТУ СТАНУ
ЧВРСТИ ПОПУТ ИСТОЧКЕ СТЕНЕ
ХЛАДНИЈИ ОД ИЗВОРСКЕ ВОДЕ
СПРЕМНИ НА СВЕ ЗАРАД СЛОБОДЕ

А ОНДА ИМ 
БЕЗ ИКАКВОГ РАЗЛОГА 
СУЗА КРЕНЕ
КАД НАНА ДАДНЕ 
БЕЛАЧЕ ПЛЕТЕНЕ

МОГЛИ СУ ДА ТРПЕ ДО НЕТРПЕЉИВОСТИ
ДА СЕ БИЈУ ДО ИЗНЕМОГЛОСТИ
С МЕЧКОМ ОЧИ У ОЧИ ДА ПОГЛЕДОМ СЕВАЈУ
БЕЗ ЗЕРИЦЕ СТРАХА ОПАСНОСТ ДА ГЛЕДАЈУ

А КАД ЧУЈУ ТУЖНУ ПЕСМУ
ШТО ЈЕ ПЕВА ГУСЛАР САКАТИ
СУЗА ИМ СУЗУ СТИЖЕ
НЕКО БИ РЕК'О
МУШКИ ЂУРИЋИ ПЕВАЈУ 
ДА БИ МОГЛИ ПЛАКАТИ

КАД СЕ СЕТЕ МАЈКЕ МРТВЕ
ПЛАЧУ
И ОЦА
МАДА МАЊЕ
ДОСТА СУ ПЛАКАЛИ 
ДОК СУ ИМ ОЧЕВИ БИЛИ ЖИВИ
А ОНИ БИЛИ МАКАЊЕ

РЕЦИМО
ЗАКЛЕО СЕ ЂУРИЋ ДАНИЛО
АКО ПРЕВАРИ ДА ГЕ НЕ БУДЕ БИЛО
ПОСЛЕ СМРТИ МАЈКЕ НЕДЕ 
ДА ПЕСМУ НЕЋЕ ПУСТИТИ ДОК ЖИВИ
НИКАД И НЕГДЕ
И НИЈЕ 
А СУЗИО ЈЕСТЕ
КАД ГОД ЈЕ МОГ'О
ДОДУШЕ
НИ МАЛО НИ МНОГО
ТАМАН ТОЛИКО
КОЛ'КО СЕ ОД МУШКОГ ЂУРИЋА ТРАЖИ
МАДА
СУЗУ ПРИЗНАВАО НИЈЕ
КО ДА СЕ СРАМИ КО ДА ЈЕ КРИЈЕ
НИЈЕ ТО СУЗА НЕКА
ГОВОРИО ЈЕ
ТО ЈЕ ЗБОГ ИСТОЧКОГ ВЕТРА

КАД СРАВНИ СВЕ СРЧА И ГРАД
ИЛ' СУША НАПРАВИ ВЕЛИКИ ЈАД
МАЊКАЈУ ИМ СВЕ СВИЊЕ
ПАС АРАПИН ПОД КОШЕМ УГИНЕ
ТАДА
КО МАЛА ДЕЦА ПЛАЧУЋИ
ОНИ 
ОДРАСЛИ ЂУРИЋИ
МУЦИ СУ СЕ У СУЗАМА КЛАЊАЛИ
ХРАПАВИМ РУКАМА ЛИЦЕ ЗАКЛАЊАЛИ

А ДОЧИМ
СУЗУ НИСУ ИЧ ПУСТИЛИ
ХОДАЈУЋИ ПО ВАСЦЕЛОЈ АЛБАНИЈИ
СВЕ ДО КРФА И ГРОБНИЦЕ ПЛАВЕ
ПА НИ ТАДА НЕ БИ
ДА НЕ САЊАХУ 
КОД КУЋЕ СВЕЋУ ОД СЛАВЕ

СИЛНО НАСТРАДАШЕ ВУЛИЋИ
КОМШИЈЕ И ИСТОВЕРНИЦИ
ПОБИШЕ ИХ
ДОДУШЕ СВЕТЕЋИ СЕ
ТИ ПЛАЧЉИВИ ЂУРИЋИ
ИПАК
СУЗУ НЕ ПУСТИШЕ 
ЗА УБИЈЕНЕ
НИТ СУЗА КАНУ
ЗА ОСВЕЋЕНЕ
ИКАД
НИЈЕ СЕ ИМАЛО КАД

АЛ' КАД ТРЕЋУ ЉУТУ ЉУЉНУ
ПЛАЧУ КО НЕБЕСКА КИША
КАД СЕ У КУЋУ 
НОВОРОЂЕНЧЕ РОДИ
ИЛ'
МАЧКА ПОЈЕДЕ МИША

МУШКИ ЂУРИЋИ
МЕКИ НА СУЗУ
(А ТВРДИ НА ДИНАР)
ЖИВЕ У СРЕЋИ
 ШТО СУ ЊИХОВЕ ЖЕНЕ
ОД ЊИХ ЉУДИ ВЕЋИ
ЂУРИЋА ЖЕНЕ
КАД РУЧАК СКУВАЈУ
ДОК ЂУРИЋИ ПЛАЧУ
ОНЕ КУЋУ ЧУВАЈУ

ТИ МУШКИ ЂУРИЋИ
СИТНИ СУ У СИТНИЦАМА
А КРУПНИ У КРУПНИЦАМА
(КАКО ТО РЕЧЕ НЕКО ПРЕ ОВЕ ПЕСМЕ)
ЛАСНИЈЕ ПУСТЕ СУЗУ У ПЛАЧ
НЕГО ШТО ТУРЦИМА ДАЈУ ХАРАЧ
ЛАКШЕ ПУСТЕ СУЗА РОЈ
НЕГ' ТУЂУ ВОЈСКУ КРОЗ ОБОР СВОЈ

А НИСУ ДЕЦА МАЈКЕ БЕГАНОВЕ
НАПРОТИВ
КУКАЛЕ СУ ЊИ'ОВЕ РОДИЉЕ ВАЗДАН
КАД СВИ ДРУМОМ
 ЂУРИЋИ ШУМОМ
АЛ' КАД ЗАГУСТИ
И КАД СЕ НЕБО СПУСТИ
БЕЗ МАНЕ И СТРАХА СУ
КО НАЈВЕЋИ 'АЈДУЦИ

А ПЛАЧУ КАЈ МАЛА ДЕЦА
У ОЧИ СЛАВЕ
КАД ЧЕЉАД КУМОВЕ НА ВРАТИМА НАЈАВЕ
ЈЕР
БОГ НА НЕБО – КУМ НА ЗЕМЉУ

МЕКИ НА СУЗУ
ТИ ЂУРИЋИ
И ЈА СА ЊИМА 
ЈЕР ЊИН САМ
ОД СПАСОЈЕВЕ СТРАНЕ
(А НИ ЈЕДНА НАША СТРАНА
НИЈЕ БЕЗ МАНА)
ПЛАЧУ КАД НЕКО ЈАВИ 
ИЗ ТРЕЋЕГ СЕЛА
ДА ОСТАДЕ СИРОЧЕ
НЕКО НЕПОЗНАТО ДЕТЕ
А НИКО СУЗУ НИЈЕ ПУСТИО
ПОЧЕТКОМ МАЈА ГОДИНЕ ОСАМДЕСЕТЕ
КАД СУ ПЛАКАЛИ СВИ
СЕМ ЂУРИЋА
ЈЕР
ТОГА СУ ДАНА ОНИ БЕЗ СУЗА 
ЖАЛИЛИ СВОЈУ ЗЕМЉУ ОТЕТУ
И ДОМОВИНУ НА КРСТ РАЗАПЕТУ

А БИЛИ СУ И ЗАУЗЕТИ ЧЕКАЊЕМ
КО И ГОДИНАМА ПРЕ
ДА СЕ ЛАСТЕ ВРАТЕ СА ЈУГА
ПА ДА ЗАПЛАЧУ РАДОСНИ
ЈЕР ЖИВОТ И ДАЉЕ ЖИВИ
ИАКО ЖИВИ И ТУГА

ТИХ ЂУРИЋА ЈЕ ВИШЕ СТРАДАЛО
НА МЕЂАМА КОМШИЈСКИМ И БРАТСКИМ
НЕГО ПРЕД СТРЕЉАЧКИМ ВОДОВИМА ШВАПСКИМ
ПА ОПЕТ
РЕДНО ЗАПЛАЧУ 
ЗА КОМШИЈАМА И РОЂАЦИМА
С КОЈИМА СУ ЗАБРАН ДЕЛИЛИ
И
СТУПЦЕ ПРЕКО ГРБИНЕ МЕРИЛИ
А
ИЗ ДУШЕ СУЗУ ПУСТЕ 
КАД УМРЕ РОЂАК
ШТО ИМ ЈЕ ПРЕОРАО МЕЂАК

ТИ ЂУРИЋИ
ИМАЈУ ОБИЛИЋА МЕДАЉЕ
ПОПУТ ДУГОВЕЧНОГ СТРИКА РАЛЕ
А НЕМАЈУ ОБЈАШЊЕЊЕ
ШТО СТАРОМЕ БАЦИ 
СУЗА КРЕНЕ ИЗ ОКА
КАД УНУКА ВИДИ У УНИФОРМИ
НА ОДСЛУЖЕЊУ ВОЈНОГА РОКА
ПРЕ НЕГО И ЧУЈЕ
„ПОМАЖЕ БОГ МИЏО“
ВЕЛИ
„БОГ ТИ ПОМОГО ДЕТЕ“
ПА РУКАВОМ ОД ТЕЖАЧКОГ СУКНА
СУЗЕ СА ЛИЦА ПОМЕТЕ

МУШКИ ЂУРИЋИ
СУЗУ НЕ ПУШТАЈУ НИКАД
ПРЕД ДУШМАНИНОМ 
КАД ИМ ПАЛИ ЗА КУЋУ ЈАПИЈУ
ПРЕД ЗЛОМ КАД ИМ СЕ УВАТИ ЗА КАПИЈУ
ТВРДИ НА ВЕРУ
НЕ ТРАЖЕ ВЕЧЕРУ
КРСТЕ СЕ МАНИТО
КО ДА СЕ КРСТОМ БРАНЕ
АЛ' ЊИХОВУ СУЗУ НЕЋЕ ВИДЕТИ
НИКАД И НИКО 
КО ЈЕ СА ДРУГЕ СТРАНЕ

ЈЕДИНО СУ У ТРПЊУ МЕКШИ И ЛАКШИ
НЕГО НА СУЗУ
САМО СУ У ПРКОСУ НЕПЛАЧЉИВИ
А КАД СЕ У БОРБИ НЕПРИЈАТЕЉ ВИЈА
ЖЕНЕ ПЛАЧУ УМЕСТО ЊИ'А
ЧАК НИ ДЕЦА
(УЧЕ ИХ ОД МАЛЕНА
КАД СЕ СУЗИ А КАД ШКРГУЋУ ЗУБИ)

ЂУРИЋА ИМА ШЕСЕТ ШЕС' ВРСТА
И СВИ СЕ КРСТЕ СА ТРИ ПРСТА
И СВИ СУ НА ЈЕЗИКУ ДОСТА БРЗИ
И МЕКИ И ЛАКИ НА МУШКОЈ СУЗИ
ОСИМ ЈЕДНОГА ЗНА СЕ КО ЈЕ 
ХЕРОЈА НАШЕГ
РАДОЈА ЂУРЕ
КОЈИ НИЈЕ ИМАО ВРЕМЕНА ЗА ПЛАКАЊЕ
АЛ' ЈЕ ИМАО ДОБРЕ ВОЛОВЕ ЗА ОРАЊЕ
МОРАЛА ЗАДРУГА ДА СЕ ХРАНИ
И НЕЈАЧ ОД ЗЛИКОВЦА ДА СЕ БРАНИ
УЗ СУВИ БАРУТ
И ПРЕЦИЗНУ МУШИЦУ
ОН СТВОРИ УСЛОВ
ЗА ЛАКУ СУЗИЦУ 
И МЕКУ ДУШУ ЂУРИЋА 

МУШКИ ЂУРИЋИ
МАДА ЈЕ ТУ БИЛО И НЕШТО ЖЕНА
ИАКО НИСУ БИЛА ТАКВА ВРЕМЕНА
КАД СУ ЗЛАТНЕ ЛИРЕ БУЧУЦИМА МЕРИЛИ
ОНДА КАД СУ ЗАДРУГУ ОДЕЛИЛИ
НИСУ СУЗУ ПУСТИЛИ
ДОК СТАРУ КУЛУ НИСУ НАПУСТИЛИ
И СВАКИ У СВОЈ ЛОГОР ДОСПЕЛИ
А ОНДА СУ КРЕНУЛЕ СУЗЕ ДУГЕ
НЕКИМА ОД РАДОСТИ
ДРУГИМА ОД ТУГЕ
ШТО ЈЕ МАЊЕ ДУКАТА БИЛО
ТУ ЈЕ СЕ КОЏО СУЗИЛО
И ОБРАТНО 
АЛ' ОД СРЕЋЕ
ШТО ЈЕ ЛИРА БИЛО ВИШЕ
ПЛАЧА ЈЕ БИЛО ЛЕЦКА
АЛ'  СУ СУЗЕ БИЛЕ ВЕЋЕ

ЕЛЕМ
ЂУРИЋА ИМА МНОГО ВРСТА
АЛ' ИМАЈУ
САМО ТРИ ВРСТЕ СУЗА
РАДОСНИЦЕ
ПОКАЈНИЦЕ
И
ЖАЛОСНИЦЕ
И
ДОСТА ЈЕ БАЋЕ 
АКО ИХ ПРАВИЛНО РАСПОРЕДИШ
И ЗА ПРАВИ РАЗЛОГ УПОТРЕБИШ

 ПИТОМЕ СУ СУЗЕ ЂУРИЋА МУШКИ'
СЛАЂЕ ОД МЕТОХИЈСКИХ ДИВЉИХ КРУШКИ
У НАЈБОЉЕМ ЛИКУ ИСТОЧКЕ ВОДЕ
ЗАТО СУ ЂУРИЋИ ЧИМ СЕ РОДЕ
МЕКИ НА ПЛАЧ
ЛАКИ НА СУЗУ
ЈЕР ДЕЦА СУ ЗЕМЉЕ БОЖИЈЕ
СВОЈИ НА СВОМЕ
ОД ПАМТИВЕКА
ОНИ СУ ДУШУ ОД ПРИРОДЕ СТЕКЛИ
И ЗАТО НЕМА ТИХ ПАРА
ДА БИ СЕ СВОЈИХ СУЗА ОДРЕКЛИ

ОСИМ
АКО НЕКО ДИРНЕ У ЊИХ

КАД ДРУГИ НАПАДНУ 
У ТУГЕ ЊИНЕ
ТАД ДРУГИ ПЛАЧУ
И ДРУГИ ГИНЕ
ЊИ'ОВЕ СУЗЕ СУ ЊИ'ОВА СТВАР
УОСТАЛОМ
КАО И ОВА ПРИЧА
О ЛАКИМ СУЗАМА ТЕШКИХ ЂУРИЋА

 


О ЛАКИМ СУЗАМА ТЕШКИХ ЂУРИЋА

ИГОР М. ЂУРИЋ
О ЛАКИМ СУЗАМА ТЕШКИХ ЂУРИЋА

MILJANA MATIĆМиљана МатићSRPSKI IKONOPIS U DOBA OBNOVLJENE PEĆKE PATRIJARŠIJE 1557-1690Српски иконопис у доба обновљене Пећке патријаршије 1557-1690*srpske ikoneсрпске иконе*Autor: Miljana MatićGodina izdanja: 2017Broj strana: 603Pismo: ćirilicaPovez: tvrdiFormat: 30 × 24 cmISBN: 978-86-85917-15-8*У књизи др Миљане Матић обрађен је опсежан материјал сачињен од готово пет стотина икона српских мајстора насталих у периоду између 1557. и 1690. године на територији обновљене Пећке патријаршије.*U knjizi dr Miljane Matić obrađen je opsežan materijal sačinjen od gotovo pet stotina ikona srpskih majstora nastalih u periodu između 1557. i 1690. godine na teritoriji obnovljene Pećke patrijaršije*Ovaj rad bavi se srpskim ikonopisom od obnove Pećke patrijaršije (1557) do Velike Seobe (1690). U njemu se predstavljaju rezultati istraživanja sprovedenog u cilju sagledavanja obima, prirode i tokova ikonopisačke aktivnosti srpskih zografa. Podeljen je na raspravni deo i Priloge. U Prilogu 1 su osnovni katalog ikona signiranih srpskoslovenskim jezikom sa teritorije pod jurisdikcijom pećkih patrijaraha, koje su prvi put prikupljene na jednom mestu, i njegovi apendiksi. U apendiksima su dela iz Makedonije koja nije bilo moguće sa sigurnošću pripisati srpskim ikonopiscima (I), preslikane carske dveri (II) i hilandarske ikone srpskih slikara nastale između 1557. i 1690. godine (III). U Prilogu 2 su karte, tabele i table u boji. Raspravni deo je strukturisan kroz poglavlja: Istoriografija, Obnova Pećke patrijaršije i umetničke prilike, Tematika i ikonografija, Razvojne linije srpskog ikonopisa i Završna razmatranja. Pregled dinamike proučavanja srpskog ikonopisa u nauci i prikaz umetničk...*Pored raspravnog dela koji se sastoji od šest poglavlja 1. Istoriografija,2. Obnova i umetničke prilike,3. Opis, teme i ikonografija na ikonama i ikonostasima,4. Razvojne linije srpskog ikonopisa,5. Završna razmatranja i6. Zaključak,knjiga ima i kataloški deo u okviru koga je svaka ikona obrađena pojedinačno, zajedno sa srpskoslovenskim natpisima i najvažnijom literaturom.Popisane su i ikone iz ovog perioda koje su uništene ili nestale tokom ratnih zbivanja na prostoru Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Kosova i Metohije. Na 603 stranice se uz obilje reprodukcija (oko 700) čitaocima nudi uvid u svet srpskih poznosrednjovekovnih ikona, među kojima su remek-dela majstora Longina, Georgija Mitrofanovića, Jovana, Andreje Raičevića, Radula i Dimitrija.

SRPSKI IKONOPIS U DOBA OBNOVLJENE PECKE PATRIJARSIJE 1557-1690

MILJANA MATIĆ
Миљана Матић
SRPSKI IKONOPIS U DOBA OBNOVLJENE PEĆKE PATRIJARŠIJE 1557-1690
Српски иконопис у доба обновљене Пећке патријаршије 1557-1690
*
srpske ikone
српске иконе
*
Autor: Miljana Matić
Godina izdanja: 2017
Broj strana: 603
Pismo: ćirilica
Povez: tvrdi
Format: 30 × 24 cm
ISBN: 978-86-85917-15-8
*
У књизи др Миљане Матић обрађен је опсежан материјал сачињен од готово пет стотина икона српских мајстора насталих у периоду између 1557. и 1690. године на територији обновљене Пећке патријаршије.
*
U knjizi dr Miljane Matić obrađen je opsežan materijal sačinjen od gotovo pet stotina ikona srpskih majstora nastalih u periodu između 1557. i 1690. godine na teritoriji obnovljene Pećke patrijaršije
*
Ovaj rad bavi se srpskim ikonopisom od obnove Pećke patrijaršije (1557) do Velike Seobe (1690). U njemu se predstavljaju rezultati istraživanja sprovedenog u cilju sagledavanja obima, prirode i tokova ikonopisačke aktivnosti srpskih zografa. Podeljen je na raspravni deo i Priloge. U Prilogu 1 su osnovni katalog ikona signiranih srpskoslovenskim jezikom sa teritorije pod jurisdikcijom pećkih patrijaraha, koje su prvi put prikupljene na jednom mestu, i njegovi apendiksi. U apendiksima su dela iz Makedonije koja nije bilo moguće sa sigurnošću pripisati srpskim ikonopiscima (I), preslikane carske dveri (II) i hilandarske ikone srpskih slikara nastale između 1557. i 1690. godine (III). U Prilogu 2 su karte, tabele i table u boji. Raspravni deo je strukturisan kroz poglavlja: Istoriografija, Obnova Pećke patrijaršije i umetničke prilike, Tematika i ikonografija, Razvojne linije srpskog ikonopisa i Završna razmatranja. Pregled dinamike proučavanja srpskog ikonopisa u nauci i prikaz umetničk...
*
Pored raspravnog dela koji se sastoji od šest poglavlja 1. Istoriografija,
2. Obnova i umetničke prilike,
3. Opis, teme i ikonografija na ikonama i ikonostasima,
4. Razvojne linije srpskog ikonopisa,
5. Završna razmatranja i
6. Zaključak,
knjiga ima i kataloški deo u okviru koga je svaka ikona obrađena pojedinačno, zajedno sa srpskoslovenskim natpisima i najvažnijom literaturom.
Popisane su i ikone iz ovog perioda koje su uništene ili nestale tokom ratnih zbivanja na prostoru Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Kosova i Metohije. Na 603 stranice se uz obilje reprodukcija (oko 700) čitaocima nudi uvid u svet srpskih poznosrednjovekovnih ikona, među kojima su remek-dela majstora Longina, Georgija Mitrofanovića, Jovana, Andreje Raičevića, Radula i Dimitrija.


MILJANA MATIĆ
SRPSKI IKONOPIS U DOBA OBNOVLJENE PEĆKE PATRIJARŠIJE 1557-1690
Српски иконопис у доба обновљене Пећке патријаршије 1557-1690

SRPSKI IKONOPIS U DOBA OBNOVLJENE PEĆKE PATRIJARŠIJE 1557-1690

Vasa PopovićPriče iz belog svetaPutopisne reportažepredgovor napisao Momo Kaporbiblioteka ITDVasa Popović (Jazak, 16. mart 1923[1] – Beograd, 23. jun 2007[2]) bio je pisac, scenarista, novinar, satiričar, humorista.Bio je učesnik NOB–a.Bio je veliki prijatelj Branka Ćopića i Miloša Crnjanskog, dugogodišnji urednik „Ježa“ i „NINa“. Britak i duhovit pisao je humoreske za „Politiku“. Neposredno posle Titove smrti napisao je humoresku „Bure“ sa aluzijom na budući raspad Jugoslavije, zbog čega je hitno udaljen iz javnog života.SADRŽAJ:Rim, Pariz, Pigal, Švejkov PRAG, Stari veseli BEČ, Belgija, Švajcarska, Cirih, Sankt Moric, Lozana, Milano, Japan, Tokio, Gejše, Australija, Brizbejn, Kenguri, Rusija, Moskva, Jasna Poljana, Lenjingrad, Neva, SIBIR, Gruzija, KREMLJ, Latinica, 150 str, izvrsno mg

Price iz belog sveta

Vasa Popović
Priče iz belog sveta
Putopisne reportaže
predgovor napisao Momo Kapor
biblioteka ITD
Vasa Popović (Jazak, 16. mart 1923[1] – Beograd, 23. jun 2007[2]) bio je pisac, scenarista, novinar, satiričar, humorista.
Bio je učesnik NOB–a.
Bio je veliki prijatelj Branka Ćopića i Miloša Crnjanskog, dugogodišnji urednik „Ježa“ i „NINa“. Britak i duhovit pisao je humoreske za „Politiku“. Neposredno posle Titove smrti napisao je humoresku „Bure“ sa aluzijom na budući raspad Jugoslavije, zbog čega je hitno udaljen iz javnog života.
SADRŽAJ:
Rim, Pariz, Pigal, Švejkov PRAG, Stari veseli BEČ, Belgija, Švajcarska, Cirih, Sankt Moric, Lozana, Milano, Japan, Tokio, Gejše, Australija, Brizbejn, Kenguri, Rusija, Moskva, Jasna Poljana, Lenjingrad, Neva, SIBIR, Gruzija, KREMLJ, Latinica, 150 str, izvrsno mg


Vasa Popović
Priče iz belog sveta
Putopisne reportaže
predgovor napisao Momo Kapor
biblioteka ITD


Priče iz belog sveta

Vojvoda Živojin MišićMoje uspomenedrugo izdanjepripremio Savo Skoko*Živojin Mišić (Struganik kod Mionice, 7/19. jul1855 — Beograd, 20. januar1921) je bio srpski i jugoslovenskivojvoda (maršal).Moje uspomene jesu autobiografsko i memoarsko delo vojvode Živojina Mišića, koje je priredio Savo Skoko i prvi put objavio 1969. godine. Na samom početku svoje četrdesetogodišnje službe, bio je učesnik srpsko-turskih ratova (1876—1878), kao pitomac-narednik, kasnije potporučnik. U tim ratovima stekao je prva ratna iskustva. Pored četvorogodišnje Artiljerijske škole završio je Austro-Ugarsku školu gađanja u Bruku na Lajti i dvogodišnju pripremu za generalštabnu struku. Takođe je učestvovao i u kratkotrajnom Srpsko-bugarskom ratu1885. godine. Punih šest godina pored redovnih dužnosti predavao je strategiju na Vojnoj akademiji. Nakon Majskog prevrata bio je primoran da se penzioniše u činu generalštabnog pukovnika, pošto je smatran previše bliskim svrgnutoj dinastiji Obrenovića, ali je reaktiviran 1909, tokom aneksione krize na lični zahtev načelnika Vrhovne komande generala Radomira Putnika, koji ga je učinio svojim pomoćnikom. Mišić je pomogao generalu Putniku da sastavi srpski ratni plan u eventualnom ratu sa Austro-Ugarskom. I u Balkanskim ratovima Mišić je takođe bio pomoćnik načelnika štaba Vrhovne komande, generala Putnika, i bio je njegova desna ruka. Neposredno je sarađivao na planiranju i rukovođenju operacijama protiv turske Vardarske armije, zbog čega je posle Kumanovske bitke unapređen u čin generala. Posebno se istakao pravilnom procenom situacije prvoga dana bitke na Bregalnici, kada je srpska Vrhovna komanda u Skoplju razmatrala pitanje na kojoj liniji će primiti odsudnu bitku. Usvajanje njegovog predloga imalo je presudan uticaj na dalji tok i konačan ishod odlučujuće bitke Drugog balkanskog rata. Po završetku ovog rata, Mišić je po drugi put penzionisan na isti način zaslugom oficira pripadnika Crne Ruke. Međutim, pred samo izbijanje Prvog svetskog rata, opet je bio reaktiviran i postavljen za pomoćnika načelnika štaba Vrhovne komande. Tokom Kolubarske bitke, generalu Mišiću je predata komanda nad Prvom armijom, koja je tada bila u vrlo teškoj situaciji. Najviše zahvaljujući njegovim ličnim naporima i znanju, Prva armija se od jedinice u rasulu pretvorila u formaciju sposobnu za borbu. Mišić je insistirao na dubljem povlačenju, skraćenju fronta cele srpske vojske, kojim bi se ostalim armijama dalo vremena za odmor, popunu zaliha i snabdevanje. To njegovo kockanje se isplatilo pošto je austrougarska vojska previše raširila svoje linije, pa je teško poražena u potonjem srpskom kontranapadu. Za zasluge i izvojevanu pobedu, Mišić je 4. decembra1914. godine unapređen u čin vojvode (maršala). Nakon novog združenog napada nemačke, austrougarske i bugarske vojske na Srbiju u oktobru1915, kada se srpska vojska povukla na Kosovo, Mišić je predložio da se izvrši kontranapad. Ovaj predlog su odbili ostali zapovednici armija na sastanku u Peći i usledilo je povlačenje. Nakon ovoga predao je komandu armije i otišao na lečenje u Francusku. Sredinom 1916. ponovo je postavljen za komandata Prve armije koja je zaustavila i naterala na povlačenje bugarsku vojsku i u bitci kod Goničeva oslobodila Bitolj. Pred kraj rata u junu 1918. zamenio je formacijsko mesto sa generalom Bojovićem i postavljen je za načelnika štaba Vrhovne komande. Komandovao je srpskom vojskom prilikom proboja Solunskog fronta u septembru iste godine, i za dva i po meseca je oslobođena Kraljevina Srbija. Od strane engleskog kralja DŽordža V nagrađen je titulom engleskog viteza bakalaureja. Kao najznamenitiji vojskovođa Prvog svetskog rata i srpske ratne istorije, od svog naroda smatran je za legendu. Na bolesničkoj postelji u Parizu, Vojvoda Živojin Mišić, je počeo da piše svoje uspomene. Namera mu je bila da opiše svoj životni put od čobanina u valjevskom selu Struganiku, do komandanta srpske 1. armije (Kolubarska bitka) i načelnika štaba Vrhovne komande za vreme savezničke ofanzive na Solunskom frontu 1918. godine. Zadatak koji je sebi zadao nije bio nimalo lak. Ovo delo predstavlja nedovršenu autobiografiju Vojvode Živojina Mišića.

Moje uspomene

Vojvoda Živojin Mišić
Moje uspomene
drugo izdanje
pripremio Savo Skoko
*
Živojin Mišić (Struganik kod Mionice, 7/19. jul1855 — Beograd, 20. januar1921) je bio srpski i jugoslovenskivojvoda (maršal).
Moje uspomene jesu autobiografsko i memoarsko delo vojvode Živojina Mišića, koje je priredio Savo Skoko i prvi put objavio 1969. godine.

Na samom početku svoje četrdesetogodišnje službe, bio je učesnik srpsko-turskih ratova (1876—1878), kao pitomac-narednik, kasnije potporučnik. U tim ratovima stekao je prva ratna iskustva. Pored četvorogodišnje Artiljerijske škole završio je Austro-Ugarsku školu gađanja u Bruku na Lajti i dvogodišnju pripremu za generalštabnu struku. Takođe je učestvovao i u kratkotrajnom Srpsko-bugarskom ratu1885. godine. Punih šest godina pored redovnih dužnosti predavao je strategiju na Vojnoj akademiji. Nakon Majskog prevrata bio je primoran da se penzioniše u činu generalštabnog pukovnika, pošto je smatran previše bliskim svrgnutoj dinastiji Obrenovića, ali je reaktiviran 1909, tokom aneksione krize na lični zahtev načelnika Vrhovne komande generala Radomira Putnika, koji ga je učinio svojim pomoćnikom. Mišić je pomogao generalu Putniku da sastavi srpski ratni plan u eventualnom ratu sa Austro-Ugarskom.

I u Balkanskim ratovima Mišić je takođe bio pomoćnik načelnika štaba Vrhovne komande, generala Putnika, i bio je njegova desna ruka. Neposredno je sarađivao na planiranju i rukovođenju operacijama protiv turske Vardarske armije, zbog čega je posle Kumanovske bitke unapređen u čin generala. Posebno se istakao pravilnom procenom situacije prvoga dana bitke na Bregalnici, kada je srpska Vrhovna komanda u Skoplju razmatrala pitanje na kojoj liniji će primiti odsudnu bitku. Usvajanje njegovog predloga imalo je presudan uticaj na dalji tok i konačan ishod odlučujuće bitke Drugog balkanskog rata. Po završetku ovog rata, Mišić je po drugi put penzionisan na isti način zaslugom oficira pripadnika Crne Ruke.

Međutim, pred samo izbijanje Prvog svetskog rata, opet je bio reaktiviran i postavljen za pomoćnika načelnika štaba Vrhovne komande. Tokom Kolubarske bitke, generalu Mišiću je predata komanda nad Prvom armijom, koja je tada bila u vrlo teškoj situaciji. Najviše zahvaljujući njegovim ličnim naporima i znanju, Prva armija se od jedinice u rasulu pretvorila u formaciju sposobnu za borbu. Mišić je insistirao na dubljem povlačenju, skraćenju fronta cele srpske vojske, kojim bi se ostalim armijama dalo vremena za odmor, popunu zaliha i snabdevanje. To njegovo kockanje se isplatilo pošto je austrougarska vojska previše raširila svoje linije, pa je teško poražena u potonjem srpskom kontranapadu. Za zasluge i izvojevanu pobedu, Mišić je 4. decembra1914. godine unapređen u čin vojvode (maršala).

Nakon novog združenog napada nemačke, austrougarske i bugarske vojske na Srbiju u oktobru1915, kada se srpska vojska povukla na Kosovo, Mišić je predložio da se izvrši kontranapad. Ovaj predlog su odbili ostali zapovednici armija na sastanku u Peći i usledilo je povlačenje. Nakon ovoga predao je komandu armije i otišao na lečenje u Francusku. Sredinom 1916. ponovo je postavljen za komandata Prve armije koja je zaustavila i naterala na povlačenje bugarsku vojsku i u bitci kod Goničeva oslobodila Bitolj. Pred kraj rata u junu 1918. zamenio je formacijsko mesto sa generalom Bojovićem i postavljen je za načelnika štaba Vrhovne komande. Komandovao je srpskom vojskom prilikom proboja Solunskog fronta u septembru iste godine, i za dva i po meseca je oslobođena Kraljevina Srbija. Od strane engleskog kralja DŽordža V nagrađen je titulom engleskog viteza bakalaureja. Kao najznamenitiji vojskovođa Prvog svetskog rata i srpske ratne istorije, od svog naroda smatran je za legendu.

Na bolesničkoj postelji u Parizu, Vojvoda Živojin Mišić, je počeo da piše svoje uspomene. Namera mu je bila da opiše svoj životni put od čobanina u valjevskom selu Struganiku, do komandanta srpske 1. armije (Kolubarska bitka) i načelnika štaba Vrhovne komande za vreme savezničke ofanzive na Solunskom frontu 1918. godine. Zadatak koji je sebi zadao nije bio nimalo lak.

Ovo delo predstavlja nedovršenu autobiografiju Vojvode Živojina Mišića.


Vojvoda Živojin Mišić
Moje uspomene
drugo izdanje
pripremio Savo Skoko

Predrag JašovićPritoke književnosti Kosova i MetohijeM 42 – 5 Predrag Jašović, Pritoke književnosti Kosova i Metohije, Priština-Leposavić, 2010, str. 7-275; ISBN 978-86-82797-91-3; UDC 82.09 (091); 821.163.41.09“ 19“; 821.163.41: 929; COBISS.SR-ID 180656140.Recenzenti:Prof. dr Danica Andrejević, Filozofski fakultet u K. MitroviciProf. dr Milorad Jevrić, Filozofski fakultet u K. MitroviciUrednik: dr Srđan Slović, naučni saradnik

Pritoke knjizevnosti Kosova i Metohije

Predrag Jašović
Pritoke književnosti Kosova i Metohije
M 42 – 5 Predrag Jašović, Pritoke književnosti Kosova i Metohije, Priština-Leposavić,  2010, str. 7-275; ISBN 978-86-82797-91-3; UDC 82.09 (091); 821.163.41.09“ 19“; 821.163.41: 929; COBISS.SR-ID  180656140.
Recenzenti:
Prof. dr Danica Andrejević, Filozofski fakultet u K. Mitrovici
Prof. dr Milorad Jevrić, Filozofski fakultet u K. Mitrovici
Urednik: dr Srđan Slović, naučni saradnik


Predrag Jašović
Pritoke književnosti Kosova i Metohije


Pritoke književnosti Kosova i Metohije

Erica JongErika DžongKako spasiti vlastiti životErika Džong je američka spisateljica, satiričarka i pesnikinja, poznata posebno po svom romanu Strah od letenja iz 1973. Knjiga je postala čuvena kontroverzna zbog svojih stavova prema ženskoj seksualnosti i bila je istaknuta u razvoju feminizma drugog talasa.

Kako spasiti vlastiti zivot

Erica Jong
Erika Džong
Kako spasiti vlastiti život
Erika Džong je američka spisateljica, satiričarka i pesnikinja, poznata posebno po svom romanu Strah od letenja iz 1973. Knjiga je postala čuvena kontroverzna zbog svojih stavova prema ženskoj seksualnosti i bila je istaknuta u razvoju feminizma drugog talasa.


Erica Jong
Erika Džong
Kako spasiti vlastiti život

Kako spasiti vlastiti život

Marti Misterija - Crno SunceIzdavač: Veseli četvrtakGodina izdavanja: 2010Bonelli serijal: Marti MisterijaScenario: Carlo RecagnoCrtež: Denisio Esposito | Nando EspositoNaslovna strana: Giancarlo AlessandriniOriginalni naslov: Il sole neroFormat: 148 x 205 mmPovez: Meki povezBroj strana: 160Boja: Crno-belo

Marti Misterija - Crno Sunce

Marti Misterija - Crno Sunce
Izdavač: Veseli četvrtak
Godina izdavanja: 2010
Bonelli serijal: Marti Misterija
Scenario: Carlo Recagno
Crtež: Denisio Esposito | Nando Esposito
Naslovna strana: Giancarlo Alessandrini
Originalni naslov: Il sole nero
Format: 148 x 205 mm
Povez: Meki povez
Broj strana: 160
Boja: Crno-belo



Marti Misterija - Crno Sunce
Recagno i Bros
Veseli četvrtak broj 14

Nebojša Vasović Zar opet o Kišu?Nebojša Vasović je diplomirao na Filološkom fakultetu u Beogradu, na grupi „Jugoslovenske književnosti sa opštom“ 1978. U Beogradu je radio kao slobodni umetnik: pisac, književni kritičar, jedan od urednika lista Književna reč (1984-88) i saradnik „Trećeg programa Radio Beograda“ (1980-88). Seli se za Kanadu marta 1988, gde i danas živi. Magistrirao je 1992. na „Novom kalifornijskom koledžu“ u San Francisku (program Poetics) sa temom „Epigramska poezija D. H. Lorensa“. Radovi su mu prevođeni na španski, nemački, engleski, francuski, švedski, poljski, rumunski, mađarski, slovački, slovenački, makedonski i turski.U knjizi Zar opet o Kišu?, Vasović uzvraća na izazov diskriminacije, zaoštrava svoje teze, iznova pokazujući osnovnu dvostrukost svog polemičkog stanovišta. On nastavlja da analizira pripovedne postupke samog Kiša. U veoma uspešnim analizama Grobnice za Borisa Davidoviča naglasak je postavljen na Kišovo pripovedno heroizovanje jednog tipa revolucionara kao nešto što bi trebalo da bude suprotno piščevoj oglašenoj kritici komunističkog totalitarizma. Uprkos takvoj kritici, Kiš u pripovednom svetu oblikuje jednog komunističkog revolucionara u skladu sa herojskom ideologijom tih vremena. U analizi priče Knjiga kraljeva i budala, pak, naš esejista dokazuje – analizom pripovedne podloge – monohromost piščeve imaginacije. Sve nas to može odvesti do značajnog teorijsko-polemičkog pitanja: koliko istorijski sadržaj mora biti kruto i tipizirano uprizoren, da bi se obrazovala njegova eksplicitna negacija?Sam Vasović smatra da je Kišov odnos prema jevrejskoj temi – neautentičan. On navodi neopovrgnuto svedočenje po kojem je Kiš Brodskom kazao kako je proganjan od srpskog antisemitizma. To je ruski pesnik i napisao u predgovoru za francusko izdanje Grobnice za Borisa Davidoviča. Upitan da objasni ovu potpunu neistinu, Kiš je rekao kako je dao takvo obaveštenje da bi se knjiga bolje prodavala u Francuskoj. To je biografska činjenica.Vasovićev interpretativni naglasak proističe iz saznanja o Kišovoj upotrebi jevrejske teme u skladu sa javnim očekivanjem: neko ko računa sa boljom prodajom knjige kao posledicom izmišljenog antisemitskog progona svakako je neko ko instrumentalizuje samu jevrejsku temu svog pripovedanja zbog očekivanog uspeha. Naš esejista smatra da je upotreba bilo koje teme – staljinističke, ruske ili jevrejske – u ozbiljnom neskladu sa autentičnošću. Otud dokazuje kako neautentično iskustvo ima svojih posledica u književnoj slabosti Kišovog pripovedanja. To je okosnica njegove argumentacije koja se račva u više pravaca, jer se u području književne autentičnosti odvija Vasovićevo dugotrajno kretanje od biografskih preko književnih do kulturnopolitičkih činjenica… (Pečat – M.Lompar)

Zar opet o Kisu?

Nebojša Vasović 
Zar opet o Kišu?
Nebojša Vasović je diplomirao na Filološkom fakultetu u Beogradu, na grupi „Jugoslovenske književnosti sa opštom“ 1978. U Beogradu je radio kao slobodni umetnik: pisac, književni kritičar, jedan od urednika lista Književna reč (1984-88) i saradnik „Trećeg programa Radio Beograda“ (1980-88). Seli se za Kanadu marta 1988, gde i danas živi. Magistrirao je 1992. na „Novom kalifornijskom koledžu“ u San Francisku (program Poetics) sa temom „Epigramska poezija D. H. Lorensa“. Radovi su mu prevođeni na španski, nemački, engleski, francuski, švedski, poljski, rumunski, mađarski, slovački, slovenački, makedonski i turski.
U knjizi Zar opet o Kišu?, Vasović uzvraća na izazov diskriminacije, zaoštrava svoje teze, iznova pokazujući osnovnu dvostrukost svog polemičkog stanovišta. On nastavlja da analizira pripovedne postupke samog Kiša. U veoma uspešnim analizama Grobnice za Borisa Davidoviča naglasak je postavljen na Kišovo pripovedno heroizovanje jednog tipa revolucionara kao nešto što bi trebalo da bude suprotno piščevoj oglašenoj kritici komunističkog totalitarizma. Uprkos takvoj kritici, Kiš u pripovednom svetu oblikuje jednog komunističkog revolucionara u skladu sa herojskom ideologijom tih vremena. U analizi priče Knjiga kraljeva i budala, pak, naš esejista dokazuje – analizom pripovedne podloge – monohromost piščeve imaginacije. Sve nas to može odvesti do značajnog teorijsko-polemičkog pitanja: koliko istorijski sadržaj mora biti kruto i tipizirano uprizoren, da bi se obrazovala njegova eksplicitna negacija?
Sam Vasović smatra da je Kišov odnos prema jevrejskoj temi – neautentičan. On navodi neopovrgnuto svedočenje po kojem je Kiš Brodskom kazao kako je proganjan od srpskog antisemitizma. To je ruski pesnik i napisao u predgovoru za francusko izdanje Grobnice za Borisa Davidoviča. Upitan da objasni ovu potpunu neistinu, Kiš je rekao kako je dao takvo obaveštenje da bi se knjiga bolje prodavala u Francuskoj. To je biografska činjenica.
Vasovićev interpretativni naglasak proističe iz saznanja o Kišovoj upotrebi jevrejske teme u skladu sa javnim očekivanjem: neko ko računa sa boljom prodajom knjige kao posledicom izmišljenog antisemitskog progona svakako je neko ko instrumentalizuje samu jevrejsku temu svog pripovedanja zbog očekivanog uspeha. Naš esejista smatra da je upotreba bilo koje teme – staljinističke, ruske ili jevrejske – u ozbiljnom neskladu sa autentičnošću. Otud dokazuje kako neautentično iskustvo ima svojih posledica u književnoj slabosti Kišovog pripovedanja. To je okosnica njegove argumentacije koja se račva u više pravaca, jer se u području književne autentičnosti odvija Vasovićevo dugotrajno kretanje od biografskih preko književnih do kulturnopolitičkih činjenica… (Pečat – M.Lompar)



Nebojša Vasović Zar opet o Kišu? Vasović uzvraća na izazov diskriminacije, zaoštrava svoje teze, iznova pokazujući osnovnu dvostrukost svog polemičkog

О ЛАКИМ СУЗАМА ТЕШКИХ ЂУРИЋА

ИГОР М. ЂУРИЋ

Vreme zlih pastrmki

Dnevnik knjigovođe

Deveti krug svetog kralja