ЂУРИЋИ ОНИ МУШКИОДУВЕК СУ МЕКИ НА СУЗУ…ТАКА ИМ НАРАВТЕШКИ ЗА ОПРОСТА ЛАКИ О ТУГУ&nbsp; КРОЗ ВРЕМЕ И ПОСТОЈАЊЕИ СВЕ АДЕТЕ БОЖИЈЕБИЛИ СУ СПРЕМНИ СЛОЖНО И СЛОЖНИЈЕДА СВАКОМ НА ЦРТУ СТАНУЧВРСТИ ПОПУТ ИСТОЧКЕ СТЕНЕХЛАДНИЈИ ОД ИЗВОРСКЕ ВОДЕСПРЕМНИ НА СВЕ ЗАРАД СЛОБОДЕ А ОНДА ИМ БЕЗ ИКАКВОГ РАЗЛОГА СУЗА КРЕНЕКАД НАНА ДАДНЕ БЕЛАЧЕ ПЛЕТЕНЕ МОГЛИ СУ ДА ТРПЕ ДО НЕТРПЕЉИВОСТИДА СЕ БИЈУ ДО ИЗНЕМОГЛОСТИС МЕЧКОМ ОЧИ У ОЧИ ДА ПОГЛЕДОМ СЕВАЈУБЕЗ ЗЕРИЦЕ СТРАХА ОПАСНОСТ ДА ГЛЕДАЈУ А КАД ЧУЈУ ТУЖНУ ПЕСМУШТО ЈЕ ПЕВА ГУСЛАР САКАТИСУЗА ИМ СУЗУ СТИЖЕНЕКО БИ РЕК'ОМУШКИ ЂУРИЋИ ПЕВАЈУ ДА БИ МОГЛИ ПЛАКАТИ КАД СЕ СЕТЕ МАЈКЕ МРТВЕПЛАЧУИ ОЦАМАДА МАЊЕДОСТА СУ ПЛАКАЛИ ДОК СУ ИМ ОЧЕВИ БИЛИ ЖИВИА ОНИ БИЛИ МАКАЊЕ РЕЦИМОЗАКЛЕО СЕ ЂУРИЋ ДАНИЛОАКО ПРЕВАРИ ДА ГЕ НЕ БУДЕ БИЛОПОСЛЕ СМРТИ МАЈКЕ НЕДЕ ДА ПЕСМУ НЕЋЕ ПУСТИТИ ДОК ЖИВИНИКАД И НЕГДЕИ НИЈЕ А СУЗИО ЈЕСТЕКАД ГОД ЈЕ МОГ'ОДОДУШЕНИ МАЛО НИ МНОГОТАМАН ТОЛИКОКОЛ'КО СЕ ОД МУШКОГ ЂУРИЋА ТРАЖИМАДАСУЗУ ПРИЗНАВАО НИЈЕКО ДА СЕ СРАМИ КО ДА ЈЕ КРИЈЕНИЈЕ ТО СУЗА НЕКАГОВОРИО ЈЕТО ЈЕ ЗБОГ ИСТОЧКОГ ВЕТРА КАД СРАВНИ СВЕ СРЧА И ГРАДИЛ' СУША НАПРАВИ ВЕЛИКИ ЈАДМАЊКАЈУ ИМ СВЕ СВИЊЕПАС АРАПИН ПОД КОШЕМ УГИНЕТАДАКО МАЛА ДЕЦА ПЛАЧУЋИОНИ ОДРАСЛИ ЂУРИЋИМУЦИ СУ СЕ У СУЗАМА КЛАЊАЛИХРАПАВИМ РУКАМА ЛИЦЕ ЗАКЛАЊАЛИ А ДОЧИМСУЗУ НИСУ ИЧ ПУСТИЛИХОДАЈУЋИ ПО ВАСЦЕЛОЈ АЛБАНИЈИСВЕ ДО КРФА И ГРОБНИЦЕ ПЛАВЕПА НИ ТАДА НЕ БИДА НЕ САЊАХУ КОД КУЋЕ СВЕЋУ ОД СЛАВЕ СИЛНО НАСТРАДАШЕ ВУЛИЋИКОМШИЈЕ И ИСТОВЕРНИЦИПОБИШЕ ИХДОДУШЕ СВЕТЕЋИ СЕТИ ПЛАЧЉИВИ ЂУРИЋИИПАКСУЗУ НЕ ПУСТИШЕ ЗА УБИЈЕНЕНИТ СУЗА КАНУЗА ОСВЕЋЕНЕИКАДНИЈЕ СЕ ИМАЛО КАД АЛ' КАД ТРЕЋУ ЉУТУ ЉУЉНУПЛАЧУ КО НЕБЕСКА КИШАКАД СЕ У КУЋУ НОВОРОЂЕНЧЕ РОДИИЛ'МАЧКА ПОЈЕДЕ МИША МУШКИ ЂУРИЋИМЕКИ НА СУЗУ(А ТВРДИ НА ДИНАР)ЖИВЕ У СРЕЋИ&nbsp;ШТО СУ ЊИХОВЕ ЖЕНЕОД ЊИХ ЉУДИ ВЕЋИЂУРИЋА ЖЕНЕКАД РУЧАК СКУВАЈУДОК ЂУРИЋИ ПЛАЧУОНЕ КУЋУ ЧУВАЈУ ТИ МУШКИ ЂУРИЋИСИТНИ СУ У СИТНИЦАМАА КРУПНИ У КРУПНИЦАМА(КАКО ТО РЕЧЕ НЕКО ПРЕ ОВЕ ПЕСМЕ)ЛАСНИЈЕ ПУСТЕ СУЗУ У ПЛАЧНЕГО ШТО ТУРЦИМА ДАЈУ ХАРАЧЛАКШЕ ПУСТЕ СУЗА РОЈНЕГ' ТУЂУ ВОЈСКУ КРОЗ ОБОР СВОЈ А НИСУ ДЕЦА МАЈКЕ БЕГАНОВЕНАПРОТИВКУКАЛЕ СУ ЊИ'ОВЕ РОДИЉЕ ВАЗДАНКАД СВИ ДРУМОМ&nbsp;ЂУРИЋИ ШУМОМАЛ' КАД ЗАГУСТИИ КАД СЕ НЕБО СПУСТИБЕЗ МАНЕ И СТРАХА СУКО НАЈВЕЋИ 'АЈДУЦИ А ПЛАЧУ КАЈ МАЛА ДЕЦАУ ОЧИ СЛАВЕКАД ЧЕЉАД КУМОВЕ НА ВРАТИМА НАЈАВЕЈЕРБОГ НА НЕБО – КУМ НА ЗЕМЉУ МЕКИ НА СУЗУТИ ЂУРИЋИИ ЈА СА ЊИМА ЈЕР ЊИН САМОД СПАСОЈЕВЕ СТРАНЕ(А НИ ЈЕДНА НАША СТРАНАНИЈЕ БЕЗ МАНА)ПЛАЧУ КАД НЕКО ЈАВИ ИЗ ТРЕЋЕГ СЕЛАДА ОСТАДЕ СИРОЧЕНЕКО НЕПОЗНАТО ДЕТЕА НИКО СУЗУ НИЈЕ ПУСТИОПОЧЕТКОМ МАЈА ГОДИНЕ ОСАМДЕСЕТЕКАД СУ ПЛАКАЛИ СВИСЕМ ЂУРИЋАЈЕРТОГА СУ ДАНА ОНИ БЕЗ СУЗА ЖАЛИЛИ СВОЈУ ЗЕМЉУ ОТЕТУИ ДОМОВИНУ НА КРСТ РАЗАПЕТУ А БИЛИ СУ И ЗАУЗЕТИ ЧЕКАЊЕМКО И ГОДИНАМА ПРЕДА СЕ ЛАСТЕ ВРАТЕ СА ЈУГАПА ДА ЗАПЛАЧУ РАДОСНИЈЕР ЖИВОТ И ДАЉЕ ЖИВИИАКО ЖИВИ И ТУГА ТИХ ЂУРИЋА ЈЕ ВИШЕ СТРАДАЛОНА МЕЂАМА КОМШИЈСКИМ И БРАТСКИМНЕГО ПРЕД СТРЕЉАЧКИМ ВОДОВИМА ШВАПСКИМПА ОПЕТРЕДНО ЗАПЛАЧУ ЗА КОМШИЈАМА И РОЂАЦИМАС КОЈИМА СУ ЗАБРАН ДЕЛИЛИИСТУПЦЕ ПРЕКО ГРБИНЕ МЕРИЛИАИЗ ДУШЕ СУЗУ ПУСТЕ КАД УМРЕ РОЂАКШТО ИМ ЈЕ ПРЕОРАО МЕЂАК ТИ ЂУРИЋИИМАЈУ ОБИЛИЋА МЕДАЉЕПОПУТ ДУГОВЕЧНОГ СТРИКА РАЛЕА НЕМАЈУ ОБЈАШЊЕЊЕШТО СТАРОМЕ БАЦИ СУЗА КРЕНЕ ИЗ ОКАКАД УНУКА ВИДИ У УНИФОРМИНА ОДСЛУЖЕЊУ ВОЈНОГА РОКАПРЕ НЕГО И ЧУЈЕ„ПОМАЖЕ БОГ МИЏО“ВЕЛИ„БОГ ТИ ПОМОГО ДЕТЕ“ПА РУКАВОМ ОД ТЕЖАЧКОГ СУКНАСУЗЕ СА ЛИЦА ПОМЕТЕ МУШКИ ЂУРИЋИСУЗУ НЕ ПУШТАЈУ НИКАДПРЕД ДУШМАНИНОМ КАД ИМ ПАЛИ ЗА КУЋУ ЈАПИЈУПРЕД ЗЛОМ КАД ИМ СЕ УВАТИ ЗА КАПИЈУТВРДИ НА ВЕРУНЕ ТРАЖЕ ВЕЧЕРУКРСТЕ СЕ МАНИТОКО ДА СЕ КРСТОМ БРАНЕАЛ' ЊИХОВУ СУЗУ НЕЋЕ ВИДЕТИНИКАД И НИКО КО ЈЕ СА ДРУГЕ СТРАНЕ ЈЕДИНО СУ У ТРПЊУ МЕКШИ И ЛАКШИНЕГО НА СУЗУСАМО СУ У ПРКОСУ НЕПЛАЧЉИВИА КАД СЕ У БОРБИ НЕПРИЈАТЕЉ ВИЈАЖЕНЕ ПЛАЧУ УМЕСТО ЊИ'АЧАК НИ ДЕЦА(УЧЕ ИХ ОД МАЛЕНАКАД СЕ СУЗИ А КАД ШКРГУЋУ ЗУБИ) ЂУРИЋА ИМА ШЕСЕТ ШЕС' ВРСТАИ СВИ СЕ КРСТЕ СА ТРИ ПРСТАИ СВИ СУ НА ЈЕЗИКУ ДОСТА БРЗИИ МЕКИ И ЛАКИ НА МУШКОЈ СУЗИОСИМ ЈЕДНОГА ЗНА СЕ КО ЈЕ ХЕРОЈА НАШЕГРАДОЈА ЂУРЕКОЈИ НИЈЕ ИМАО ВРЕМЕНА ЗА ПЛАКАЊЕАЛ' ЈЕ ИМАО ДОБРЕ ВОЛОВЕ ЗА ОРАЊЕМОРАЛА ЗАДРУГА ДА СЕ ХРАНИИ НЕЈАЧ ОД ЗЛИКОВЦА ДА СЕ БРАНИУЗ СУВИ БАРУТИ ПРЕЦИЗНУ МУШИЦУОН СТВОРИ УСЛОВЗА ЛАКУ СУЗИЦУ И МЕКУ ДУШУ ЂУРИЋА МУШКИ ЂУРИЋИМАДА ЈЕ ТУ БИЛО И НЕШТО ЖЕНАИАКО НИСУ БИЛА ТАКВА ВРЕМЕНАКАД СУ ЗЛАТНЕ ЛИРЕ БУЧУЦИМА МЕРИЛИОНДА КАД СУ ЗАДРУГУ ОДЕЛИЛИНИСУ СУЗУ ПУСТИЛИДОК СТАРУ КУЛУ НИСУ НАПУСТИЛИИ СВАКИ У СВОЈ ЛОГОР ДОСПЕЛИА ОНДА СУ КРЕНУЛЕ СУЗЕ ДУГЕНЕКИМА ОД РАДОСТИДРУГИМА ОД ТУГЕШТО ЈЕ МАЊЕ ДУКАТА БИЛОТУ ЈЕ СЕ КОЏО СУЗИЛОИ ОБРАТНО АЛ' ОД СРЕЋЕШТО ЈЕ ЛИРА БИЛО ВИШЕПЛАЧА ЈЕ БИЛО ЛЕЦКААЛ' &nbsp;СУ СУЗЕ БИЛЕ ВЕЋЕ ЕЛЕМЂУРИЋА ИМА МНОГО ВРСТААЛ' ИМАЈУСАМО ТРИ ВРСТЕ СУЗАРАДОСНИЦЕПОКАЈНИЦЕИЖАЛОСНИЦЕИДОСТА ЈЕ БАЋЕ АКО ИХ ПРАВИЛНО РАСПОРЕДИШИ ЗА ПРАВИ РАЗЛОГ УПОТРЕБИШ &nbsp;ПИТОМЕ СУ СУЗЕ ЂУРИЋА МУШКИ'СЛАЂЕ ОД МЕТОХИЈСКИХ ДИВЉИХ КРУШКИУ НАЈБОЉЕМ ЛИКУ ИСТОЧКЕ ВОДЕЗАТО СУ ЂУРИЋИ ЧИМ СЕ РОДЕМЕКИ НА ПЛАЧЛАКИ НА СУЗУЈЕР ДЕЦА СУ ЗЕМЉЕ БОЖИЈЕСВОЈИ НА СВОМЕОД ПАМТИВЕКАОНИ СУ ДУШУ ОД ПРИРОДЕ СТЕКЛИИ ЗАТО НЕМА ТИХ ПАРАДА БИ СЕ СВОЈИХ СУЗА ОДРЕКЛИ ОСИМАКО НЕКО ДИРНЕ У ЊИХ КАД ДРУГИ НАПАДНУ У ТУГЕ ЊИНЕТАД ДРУГИ ПЛАЧУИ ДРУГИ ГИНЕЊИ'ОВЕ СУЗЕ СУ ЊИ'ОВА СТВАРУОСТАЛОМКАО И ОВА ПРИЧАО ЛАКИМ СУЗАМА ТЕШКИХ ЂУРИЋА &nbsp;

ЂУРИЋИ 
ОНИ МУШКИ
ОДУВЕК СУ МЕКИ НА СУЗУ…
ТАКА ИМ НАРАВ
ТЕШКИ ЗА ОПРОСТ
А ЛАКИ О ТУГУ 

КРОЗ ВРЕМЕ И ПОСТОЈАЊЕ
И СВЕ АДЕТЕ БОЖИЈЕ
БИЛИ СУ СПРЕМНИ 
СЛОЖНО И СЛОЖНИЈЕ
ДА СВАКОМ НА ЦРТУ СТАНУ
ЧВРСТИ ПОПУТ ИСТОЧКЕ СТЕНЕ
ХЛАДНИЈИ ОД ИЗВОРСКЕ ВОДЕ
СПРЕМНИ НА СВЕ ЗАРАД СЛОБОДЕ

А ОНДА ИМ 
БЕЗ ИКАКВОГ РАЗЛОГА 
СУЗА КРЕНЕ
КАД НАНА ДАДНЕ 
БЕЛАЧЕ ПЛЕТЕНЕ

МОГЛИ СУ ДА ТРПЕ ДО НЕТРПЕЉИВОСТИ
ДА СЕ БИЈУ ДО ИЗНЕМОГЛОСТИ
С МЕЧКОМ ОЧИ У ОЧИ ДА ПОГЛЕДОМ СЕВАЈУ
БЕЗ ЗЕРИЦЕ СТРАХА ОПАСНОСТ ДА ГЛЕДАЈУ

А КАД ЧУЈУ ТУЖНУ ПЕСМУ
ШТО ЈЕ ПЕВА ГУСЛАР САКАТИ
СУЗА ИМ СУЗУ СТИЖЕ
НЕКО БИ РЕК'О
МУШКИ ЂУРИЋИ ПЕВАЈУ 
ДА БИ МОГЛИ ПЛАКАТИ

КАД СЕ СЕТЕ МАЈКЕ МРТВЕ
ПЛАЧУ
И ОЦА
МАДА МАЊЕ
ДОСТА СУ ПЛАКАЛИ 
ДОК СУ ИМ ОЧЕВИ БИЛИ ЖИВИ
А ОНИ БИЛИ МАКАЊЕ

РЕЦИМО
ЗАКЛЕО СЕ ЂУРИЋ ДАНИЛО
АКО ПРЕВАРИ ДА ГЕ НЕ БУДЕ БИЛО
ПОСЛЕ СМРТИ МАЈКЕ НЕДЕ 
ДА ПЕСМУ НЕЋЕ ПУСТИТИ ДОК ЖИВИ
НИКАД И НЕГДЕ
И НИЈЕ 
А СУЗИО ЈЕСТЕ
КАД ГОД ЈЕ МОГ'О
ДОДУШЕ
НИ МАЛО НИ МНОГО
ТАМАН ТОЛИКО
КОЛ'КО СЕ ОД МУШКОГ ЂУРИЋА ТРАЖИ
МАДА
СУЗУ ПРИЗНАВАО НИЈЕ
КО ДА СЕ СРАМИ КО ДА ЈЕ КРИЈЕ
НИЈЕ ТО СУЗА НЕКА
ГОВОРИО ЈЕ
ТО ЈЕ ЗБОГ ИСТОЧКОГ ВЕТРА

КАД СРАВНИ СВЕ СРЧА И ГРАД
ИЛ' СУША НАПРАВИ ВЕЛИКИ ЈАД
МАЊКАЈУ ИМ СВЕ СВИЊЕ
ПАС АРАПИН ПОД КОШЕМ УГИНЕ
ТАДА
КО МАЛА ДЕЦА ПЛАЧУЋИ
ОНИ 
ОДРАСЛИ ЂУРИЋИ
МУЦИ СУ СЕ У СУЗАМА КЛАЊАЛИ
ХРАПАВИМ РУКАМА ЛИЦЕ ЗАКЛАЊАЛИ

А ДОЧИМ
СУЗУ НИСУ ИЧ ПУСТИЛИ
ХОДАЈУЋИ ПО ВАСЦЕЛОЈ АЛБАНИЈИ
СВЕ ДО КРФА И ГРОБНИЦЕ ПЛАВЕ
ПА НИ ТАДА НЕ БИ
ДА НЕ САЊАХУ 
КОД КУЋЕ СВЕЋУ ОД СЛАВЕ

СИЛНО НАСТРАДАШЕ ВУЛИЋИ
КОМШИЈЕ И ИСТОВЕРНИЦИ
ПОБИШЕ ИХ
ДОДУШЕ СВЕТЕЋИ СЕ
ТИ ПЛАЧЉИВИ ЂУРИЋИ
ИПАК
СУЗУ НЕ ПУСТИШЕ 
ЗА УБИЈЕНЕ
НИТ СУЗА КАНУ
ЗА ОСВЕЋЕНЕ
ИКАД
НИЈЕ СЕ ИМАЛО КАД

АЛ' КАД ТРЕЋУ ЉУТУ ЉУЉНУ
ПЛАЧУ КО НЕБЕСКА КИША
КАД СЕ У КУЋУ 
НОВОРОЂЕНЧЕ РОДИ
ИЛ'
МАЧКА ПОЈЕДЕ МИША

МУШКИ ЂУРИЋИ
МЕКИ НА СУЗУ
(А ТВРДИ НА ДИНАР)
ЖИВЕ У СРЕЋИ
 ШТО СУ ЊИХОВЕ ЖЕНЕ
ОД ЊИХ ЉУДИ ВЕЋИ
ЂУРИЋА ЖЕНЕ
КАД РУЧАК СКУВАЈУ
ДОК ЂУРИЋИ ПЛАЧУ
ОНЕ КУЋУ ЧУВАЈУ

ТИ МУШКИ ЂУРИЋИ
СИТНИ СУ У СИТНИЦАМА
А КРУПНИ У КРУПНИЦАМА
(КАКО ТО РЕЧЕ НЕКО ПРЕ ОВЕ ПЕСМЕ)
ЛАСНИЈЕ ПУСТЕ СУЗУ У ПЛАЧ
НЕГО ШТО ТУРЦИМА ДАЈУ ХАРАЧ
ЛАКШЕ ПУСТЕ СУЗА РОЈ
НЕГ' ТУЂУ ВОЈСКУ КРОЗ ОБОР СВОЈ

А НИСУ ДЕЦА МАЈКЕ БЕГАНОВЕ
НАПРОТИВ
КУКАЛЕ СУ ЊИ'ОВЕ РОДИЉЕ ВАЗДАН
КАД СВИ ДРУМОМ
 ЂУРИЋИ ШУМОМ
АЛ' КАД ЗАГУСТИ
И КАД СЕ НЕБО СПУСТИ
БЕЗ МАНЕ И СТРАХА СУ
КО НАЈВЕЋИ 'АЈДУЦИ

А ПЛАЧУ КАЈ МАЛА ДЕЦА
У ОЧИ СЛАВЕ
КАД ЧЕЉАД КУМОВЕ НА ВРАТИМА НАЈАВЕ
ЈЕР
БОГ НА НЕБО – КУМ НА ЗЕМЉУ

МЕКИ НА СУЗУ
ТИ ЂУРИЋИ
И ЈА СА ЊИМА 
ЈЕР ЊИН САМ
ОД СПАСОЈЕВЕ СТРАНЕ
(А НИ ЈЕДНА НАША СТРАНА
НИЈЕ БЕЗ МАНА)
ПЛАЧУ КАД НЕКО ЈАВИ 
ИЗ ТРЕЋЕГ СЕЛА
ДА ОСТАДЕ СИРОЧЕ
НЕКО НЕПОЗНАТО ДЕТЕ
А НИКО СУЗУ НИЈЕ ПУСТИО
ПОЧЕТКОМ МАЈА ГОДИНЕ ОСАМДЕСЕТЕ
КАД СУ ПЛАКАЛИ СВИ
СЕМ ЂУРИЋА
ЈЕР
ТОГА СУ ДАНА ОНИ БЕЗ СУЗА 
ЖАЛИЛИ СВОЈУ ЗЕМЉУ ОТЕТУ
И ДОМОВИНУ НА КРСТ РАЗАПЕТУ

А БИЛИ СУ И ЗАУЗЕТИ ЧЕКАЊЕМ
КО И ГОДИНАМА ПРЕ
ДА СЕ ЛАСТЕ ВРАТЕ СА ЈУГА
ПА ДА ЗАПЛАЧУ РАДОСНИ
ЈЕР ЖИВОТ И ДАЉЕ ЖИВИ
ИАКО ЖИВИ И ТУГА

ТИХ ЂУРИЋА ЈЕ ВИШЕ СТРАДАЛО
НА МЕЂАМА КОМШИЈСКИМ И БРАТСКИМ
НЕГО ПРЕД СТРЕЉАЧКИМ ВОДОВИМА ШВАПСКИМ
ПА ОПЕТ
РЕДНО ЗАПЛАЧУ 
ЗА КОМШИЈАМА И РОЂАЦИМА
С КОЈИМА СУ ЗАБРАН ДЕЛИЛИ
И
СТУПЦЕ ПРЕКО ГРБИНЕ МЕРИЛИ
А
ИЗ ДУШЕ СУЗУ ПУСТЕ 
КАД УМРЕ РОЂАК
ШТО ИМ ЈЕ ПРЕОРАО МЕЂАК

ТИ ЂУРИЋИ
ИМАЈУ ОБИЛИЋА МЕДАЉЕ
ПОПУТ ДУГОВЕЧНОГ СТРИКА РАЛЕ
А НЕМАЈУ ОБЈАШЊЕЊЕ
ШТО СТАРОМЕ БАЦИ 
СУЗА КРЕНЕ ИЗ ОКА
КАД УНУКА ВИДИ У УНИФОРМИ
НА ОДСЛУЖЕЊУ ВОЈНОГА РОКА
ПРЕ НЕГО И ЧУЈЕ
„ПОМАЖЕ БОГ МИЏО“
ВЕЛИ
„БОГ ТИ ПОМОГО ДЕТЕ“
ПА РУКАВОМ ОД ТЕЖАЧКОГ СУКНА
СУЗЕ СА ЛИЦА ПОМЕТЕ

МУШКИ ЂУРИЋИ
СУЗУ НЕ ПУШТАЈУ НИКАД
ПРЕД ДУШМАНИНОМ 
КАД ИМ ПАЛИ ЗА КУЋУ ЈАПИЈУ
ПРЕД ЗЛОМ КАД ИМ СЕ УВАТИ ЗА КАПИЈУ
ТВРДИ НА ВЕРУ
НЕ ТРАЖЕ ВЕЧЕРУ
КРСТЕ СЕ МАНИТО
КО ДА СЕ КРСТОМ БРАНЕ
АЛ' ЊИХОВУ СУЗУ НЕЋЕ ВИДЕТИ
НИКАД И НИКО 
КО ЈЕ СА ДРУГЕ СТРАНЕ

ЈЕДИНО СУ У ТРПЊУ МЕКШИ И ЛАКШИ
НЕГО НА СУЗУ
САМО СУ У ПРКОСУ НЕПЛАЧЉИВИ
А КАД СЕ У БОРБИ НЕПРИЈАТЕЉ ВИЈА
ЖЕНЕ ПЛАЧУ УМЕСТО ЊИ'А
ЧАК НИ ДЕЦА
(УЧЕ ИХ ОД МАЛЕНА
КАД СЕ СУЗИ А КАД ШКРГУЋУ ЗУБИ)

ЂУРИЋА ИМА ШЕСЕТ ШЕС' ВРСТА
И СВИ СЕ КРСТЕ СА ТРИ ПРСТА
И СВИ СУ НА ЈЕЗИКУ ДОСТА БРЗИ
И МЕКИ И ЛАКИ НА МУШКОЈ СУЗИ
ОСИМ ЈЕДНОГА ЗНА СЕ КО ЈЕ 
ХЕРОЈА НАШЕГ
РАДОЈА ЂУРЕ
КОЈИ НИЈЕ ИМАО ВРЕМЕНА ЗА ПЛАКАЊЕ
АЛ' ЈЕ ИМАО ДОБРЕ ВОЛОВЕ ЗА ОРАЊЕ
МОРАЛА ЗАДРУГА ДА СЕ ХРАНИ
И НЕЈАЧ ОД ЗЛИКОВЦА ДА СЕ БРАНИ
УЗ СУВИ БАРУТ
И ПРЕЦИЗНУ МУШИЦУ
ОН СТВОРИ УСЛОВ
ЗА ЛАКУ СУЗИЦУ 
И МЕКУ ДУШУ ЂУРИЋА 

МУШКИ ЂУРИЋИ
МАДА ЈЕ ТУ БИЛО И НЕШТО ЖЕНА
ИАКО НИСУ БИЛА ТАКВА ВРЕМЕНА
КАД СУ ЗЛАТНЕ ЛИРЕ БУЧУЦИМА МЕРИЛИ
ОНДА КАД СУ ЗАДРУГУ ОДЕЛИЛИ
НИСУ СУЗУ ПУСТИЛИ
ДОК СТАРУ КУЛУ НИСУ НАПУСТИЛИ
И СВАКИ У СВОЈ ЛОГОР ДОСПЕЛИ
А ОНДА СУ КРЕНУЛЕ СУЗЕ ДУГЕ
НЕКИМА ОД РАДОСТИ
ДРУГИМА ОД ТУГЕ
ШТО ЈЕ МАЊЕ ДУКАТА БИЛО
ТУ ЈЕ СЕ КОЏО СУЗИЛО
И ОБРАТНО 
АЛ' ОД СРЕЋЕ
ШТО ЈЕ ЛИРА БИЛО ВИШЕ
ПЛАЧА ЈЕ БИЛО ЛЕЦКА
АЛ'  СУ СУЗЕ БИЛЕ ВЕЋЕ

ЕЛЕМ
ЂУРИЋА ИМА МНОГО ВРСТА
АЛ' ИМАЈУ
САМО ТРИ ВРСТЕ СУЗА
РАДОСНИЦЕ
ПОКАЈНИЦЕ
И
ЖАЛОСНИЦЕ
И
ДОСТА ЈЕ БАЋЕ 
АКО ИХ ПРАВИЛНО РАСПОРЕДИШ
И ЗА ПРАВИ РАЗЛОГ УПОТРЕБИШ

 ПИТОМЕ СУ СУЗЕ ЂУРИЋА МУШКИ'
СЛАЂЕ ОД МЕТОХИЈСКИХ ДИВЉИХ КРУШКИ
У НАЈБОЉЕМ ЛИКУ ИСТОЧКЕ ВОДЕ
ЗАТО СУ ЂУРИЋИ ЧИМ СЕ РОДЕ
МЕКИ НА ПЛАЧ
ЛАКИ НА СУЗУ
ЈЕР ДЕЦА СУ ЗЕМЉЕ БОЖИЈЕ
СВОЈИ НА СВОМЕ
ОД ПАМТИВЕКА
ОНИ СУ ДУШУ ОД ПРИРОДЕ СТЕКЛИ
И ЗАТО НЕМА ТИХ ПАРА
ДА БИ СЕ СВОЈИХ СУЗА ОДРЕКЛИ

ОСИМ
АКО НЕКО ДИРНЕ У ЊИХ

КАД ДРУГИ НАПАДНУ 
У ТУГЕ ЊИНЕ
ТАД ДРУГИ ПЛАЧУ
И ДРУГИ ГИНЕ
ЊИ'ОВЕ СУЗЕ СУ ЊИ'ОВА СТВАР
УОСТАЛОМ
КАО И ОВА ПРИЧА
О ЛАКИМ СУЗАМА ТЕШКИХ ЂУРИЋА

 


О ЛАКИМ СУЗАМА ТЕШКИХ ЂУРИЋА

ИГОР М. ЂУРИЋ
О ЛАКИМ СУЗАМА ТЕШКИХ ЂУРИЋА

<pre class="ql-syntax" spellcheck="false">100 livres, manuscritis, dokuments &amp; objets litteraires de la collection Pierre Leroy
Sotheby’s Auction Catalog, juin 2007
Paris
100 knjiga, rukopisa, dokumenata i književnih predmeta iz kolekcije Pjera Leroa
</pre>

Sotheby’s Auction Catalog, juin 2007

100 livres, manuscritis, dokuments & objets litteraires de la collection Pierre Leroy
Sotheby’s Auction Catalog, juin 2007
Paris
100 knjiga, rukopisa, dokumenata i književnih predmeta iz kolekcije Pjera Leroa


Sotheby’s Auction Catalog, juin 2007 Paris

Izabrana dela Branka V. RadičevićaBranko V. RadičevićBranko V. Radičević (Čačak, 14. maj 1925 — Beograd, 11. januar 2001) bio je srpski književnik i novinar. Pisao je poeziju, romane, pripovetke, scenarija i književnost za decu.Povratak zemlji, Četvrta noć, Bela žena, Noć tela, Rođak svih dečaka, Grubići i nežnići, SeljaciIzabrana dela Branka V. Radičevića 1-5Branko V. RadičevićIzdavač: Vuk Karadžić, Beograd 1978; tiraž: 5000 primeraka;Detaljnije:strana 376+426+268+491+311, 21cmJEZIK: SRPSKI, ĆIRILICAPOVEZ: TVRD KOŽNI POVEZ SA ZLATOTISKOM1. BELA ŽENA / NOĆ TELA2. POVRATAK ZEMLJI (ZBIRKA PESAMA)3. ČETVRTA NOĆ / KRITIČARI O PISCU4. GRUBIĆI I NEŽNIĆI / SELJACI5. ROĐAK SVIH DEČAKA (DEVETACI / GVOZDEN ČOVEK / BAJKE O GUSLAMA / PESME O MAJCI /TUTURENKO)

Izabrana dela

Izabrana dela Branka V. Radičevića
Branko V. Radičević
Branko V. Radičević (Čačak, 14. maj 1925 — Beograd, 11. januar 2001) bio je srpski književnik i novinar. Pisao je poeziju, romane, pripovetke, scenarija i književnost za decu.
Povratak zemlji, Četvrta noć,  Bela žena, Noć tela, Rođak svih dečaka, Grubići i nežnići, Seljaci
Izabrana dela Branka V. Radičevića 1-5
Branko V. Radičević
Izdavač: Vuk Karadžić, Beograd 1978; tiraž: 5000 primeraka;
Detaljnije:
strana 376+426+268+491+311,
 21cm
JEZIK: SRPSKI, ĆIRILICA
POVEZ: TVRD KOŽNI POVEZ SA ZLATOTISKOM
1. BELA ŽENA / NOĆ TELA
2. POVRATAK ZEMLJI (ZBIRKA PESAMA)
3. ČETVRTA NOĆ / KRITIČARI O PISCU
4. GRUBIĆI I NEŽNIĆI / SELJACI
5. ROĐAK SVIH DEČAKA (DEVETACI / GVOZDEN ČOVEK / BAJKE O GUSLAMA / PESME O MAJCI /TUTURENKO)


Izabrana dela Branka V. Radičevića
Branko V. Radičević
Povratak zemlji, Četvrta noć,  Bela žena, Noć tela, Rođak svih dečaka, Grubići i nežnići, Selja

Džon GolsvordiModerna komedijaBeli majmunSrebrna kašikaLabudova pesmaDžON GOLSVORDIMODERNA KOMEDIJAModerna komedija je hronološki nastavak Sage o Forsajtima. U prvoj knjizi, Beli majmun, koja obuhvata razdoblje 1922—1923, Fler igra glavnu ulogu, dok u drugoj, Srebrnoj kašici, koja obuhvata razdoblje 1924—1925, ona unekoliko gubi vodeću ulogu, koju sada preuzima Mardžori Ferar, mlada i otmena dama „iz društva“. Džon i Irena povukli su se u pozadinu, i o njima saznajemo vrlo malo, sve do međuigara Ćutljivi ljubavnici i Prolaznici. U trećoj knjizi, Labudova pesma, koja doseže do 1926 godine, Soms, Fler i Džon imaju opet glavne uloge.Po mišljenju engleske kritike, Moderna komedija je briljantnija od Sage o Forsajtima. Život koji Golsvordi sada prikazuje izgubio je svoj sumorni vid kojim se odlikuje prva trilogija. Između Posednika (1886) i Labudove pesme (1926) razmak je četrdeset godina. Golsvordi sada prikazuje društvo čije je temelje potresao Prvi svetski rat, i ta posleratna vibriranja osećaju se kroz sve tri knjige Moderne komedije. U ovim knjigama Golsvordi je onaj isti kritičar društva, ali se sada izdiže nad svojim materijalom i ironično se osmehuje na moderno ljudsko pozorište. Ova ironija njegovog zrelijeg doba nema više one gorčine kojom se odlikuje Posednik. Dobroćudan humor i duboka čovečnost glavne su odlike dve druge trilogije.

Moderna komedija

Džon Golsvordi
Moderna komedija
Beli majmun
Srebrna kašika
Labudova pesma
DžON GOLSVORDI
MODERNA KOMEDIJA
Moderna komedija je hronološki nastavak Sage o Forsajtima. U prvoj knjizi, Beli majmun, koja obuhvata razdoblje 1922—1923, Fler igra glavnu ulogu, dok u drugoj, Srebrnoj kašici, koja obuhvata razdoblje 1924—1925, ona unekoliko gubi vodeću ulogu, koju sada preuzima Mardžori Ferar, mlada i otmena dama „iz društva“. Džon i Irena povukli su se u pozadinu, i o njima saznajemo vrlo malo, sve do međuigara Ćutljivi ljubavnici i Prolaznici. U trećoj knjizi, Labudova pesma, koja doseže do 1926 godine, Soms, Fler i Džon imaju opet glavne uloge.
Po mišljenju engleske kritike, Moderna komedija je briljantnija od Sage o Forsajtima. Život koji Golsvordi sada prikazuje izgubio je svoj sumorni vid kojim se odlikuje prva trilogija. Između Posednika (1886) i Labudove pesme (1926) razmak je četrdeset godina. Golsvordi sada prikazuje društvo čije je temelje potresao Prvi svetski rat, i ta posleratna vibriranja osećaju se kroz sve tri knjige Moderne komedije. U ovim knjigama Golsvordi je onaj isti kritičar društva, ali se sada izdiže nad svojim materijalom i ironično se osmehuje na moderno ljudsko pozorište. Ova ironija njegovog zrelijeg doba nema više one gorčine kojom se odlikuje Posednik. Dobroćudan humor i duboka čovečnost glavne su odlike dve druge trilogije.


Džon Golsvordi
Moderna komedija
Beli majmun
Srebrna kašika
Labudova pesma

Pablo NerudaPriznajem da sam živeo - MemoariPablo Neruda, pravo ime Neftali Rikardo Rejes (šp. Pablo Neruda; 12. jul 1904 — 23. septembar 1973), bio je čileanski književnik i dobitnik Nobelove nagrade za književnost. Svoj literarni pseudonim Neruda koji je kasnije prihvatio kao lično ime, izveo je od imena češkog pesnika i pisca Jana Nerude.Priznajem da sam živeo knjiga je memoara čuvenog čileanskog pesnika Pabla Nerude, dobitnika Nobelove nagrade za književnost. U njoj Neruda pripoveda ne samo o glavnim događajima iz svog života već i o okolnostima i svetu u kojima je stvarao svoje najpoznatije pesme.Pesnik je maestralno izložio svoje viđenje umetnosti i poezije, razloge zbog kojih je do kraja života branio svoje političke stavove, a istovremeno se vrlo živopisno prisećao izvesnih ličnosti s političke i umetničke scene svog doba, od kojih su mnoge bili njegovi dobri prijatelji poput Garsije Lorke, Albertija, Migela Ernandesa, Elijara, Aragona...

Priznajem da sam ziveo

Pablo Neruda
Priznajem da sam živeo - Memoari
Pablo Neruda, pravo ime Neftali Rikardo Rejes (šp. Pablo Neruda; 12. jul 1904 — 23. septembar 1973), bio je čileanski književnik i dobitnik Nobelove nagrade za književnost. Svoj literarni pseudonim Neruda koji je kasnije prihvatio kao lično ime, izveo je od imena češkog pesnika i pisca Jana Nerude.
Priznajem da sam živeo knjiga je memoara čuvenog čileanskog pesnika Pabla Nerude, dobitnika Nobelove nagrade za književnost. U njoj Neruda pripoveda ne samo o glavnim događajima iz svog života već i o okolnostima i svetu u kojima je stvarao svoje najpoznatije pesme.
Pesnik je maestralno izložio svoje viđenje umetnosti i poezije, razloge zbog kojih je do kraja života branio svoje političke stavove, a istovremeno se vrlo živopisno prisećao izvesnih ličnosti s političke i umetničke scene svog doba, od kojih su mnoge bili njegovi dobri prijatelji poput Garsije Lorke, Albertija, Migela Ernandesa, Elijara, Aragona...


Pablo Neruda
Priznajem da sam živeo - Memoari
 čileanski književnik i dobitnik Nobelove nagrade za književnost.

Priznajem da sam živeo

Ivo ĆipikoPripovetke, crtice, sećanjaIvo Ćipiko (Kaštel Novi, 13. januar 1869 — Kaštel Novi, 23. septembar 1923) bio je istaknuti srpski pripovedač iz Dalmacije, italijanskog porekla. Iako nije pisao pod neposrednim uticajem svog zemljaka Sime Matavulja, on mu je po nizu svojih književnih obeležja i težnji vrlo blizak. Naročito ih vezuje naklonost prema prostom svetu i veličanje prirodne snage koju otkrivaju u malom čoveku. Ćipiko, poput Matavulja, opisuje dalmatinski život ili, tačnije, dva dalmatinska područja koja se geografski i kulturno veoma razlikuju — Primorje i Zagore. Ćipiko je mnogo više od Matavulja ostao veran zavičajnom regionalizmu.Ćipikove priče oslikavaju vapaj ljudstva, veličanstvenost prirode i nedokučivost ljudske sudbine. Aktuelnosti dela doprinosi to što je ono, s jedne strane, realistički i socijalno orijentisano delo sa surovim svedodžbama o siromaštvu i ugnjetavanju seljaštva, ali u njega su utkani delovi lirskog senzibiliteta kakav će se kasnije razviti u modernoj srpskoj književnosti: intimna snatrenja Ćipikovih junaka o dalekim prostranstvima, boljem životu, oslobađanju okova duše, kao i stapanja sa damarima prirode u kojoj traže utočište; epizode o ljubavi i nesputanosti kakvu samo mladost ohrabruje.Sadržaj:Kod deteta na umoruU strasnu neđeljuDedNa proštenjuNa crkvenoj slaviČobaniBijedaDangubaPisariZločinU vojničkom taboruAli-begU starom kašteluU seminarijuStaricaU odblesku životaNa rastankuNakon deset godinaU jesenjem suncuČežnjaNevjeraIvo PolićNovi hramAlelujaPohodJaraniNa pašiIz zakloniceNa sunčevoj žegiVatraNajmodernije – Crtica s putaU željezničkom vagonuU šumadijiLjetna noćJedna sedamdeseta obljetnicaRečnik

Pripovetke, crtice, secanja

Ivo Ćipiko
Pripovetke, crtice, sećanja
Ivo Ćipiko (Kaštel Novi, 13. januar 1869 — Kaštel Novi, 23. septembar 1923) bio je istaknuti srpski pripovedač iz Dalmacije, italijanskog porekla. Iako nije pisao pod neposrednim uticajem svog zemljaka Sime Matavulja, on mu je po nizu svojih književnih obeležja i težnji vrlo blizak. Naročito ih vezuje naklonost prema prostom svetu i veličanje prirodne snage koju otkrivaju u malom čoveku. Ćipiko, poput Matavulja, opisuje dalmatinski život ili, tačnije, dva dalmatinska područja koja se geografski i kulturno veoma razlikuju — Primorje i Zagore. Ćipiko je mnogo više od Matavulja ostao veran zavičajnom regionalizmu.
Ćipikove priče oslikavaju vapaj ljudstva, veličanstvenost prirode i nedokučivost ljudske sudbine. Aktuelnosti dela doprinosi to što je ono, s jedne strane, realistički i socijalno orijentisano delo sa surovim svedodžbama o siromaštvu i ugnjetavanju seljaštva, ali u njega su utkani delovi lirskog senzibiliteta kakav će se kasnije razviti u modernoj srpskoj književnosti: intimna snatrenja Ćipikovih junaka o dalekim prostranstvima, boljem životu, oslobađanju okova duše, kao i stapanja sa damarima prirode u kojoj traže utočište; epizode o ljubavi i nesputanosti kakvu samo mladost ohrabruje.
Sadržaj:
Kod deteta na umoru
U strasnu neđelju
Ded
Na proštenju
Na crkvenoj slavi
Čobani
Bijeda
Danguba
Pisari
Zločin
U vojničkom taboru
Ali-beg
U starom kaštelu
U seminariju
Starica
U odblesku života
Na rastanku
Nakon deset godina
U jesenjem suncu
Čežnja
Nevjera
Ivo Polić
Novi hram
Aleluja
Pohod
Jarani
Na paši
Iz zaklonice
Na sunčevoj žegi
Vatra
Najmodernije – Crtica s puta
U željezničkom vagonu
U šumadiji
Ljetna noć
Jedna sedamdeseta obljetnica
Rečnik


Ivo Ćipiko
Pripovetke, crtice, sećanja


Pripovetke, crtice, sećanja

Gijom ApolinerOsnivač jeresi i druge priče*Vrhom noža ubica je svoju žrtvu ubo u mišicu. Mladi čovek je skočio na noge i sa snagom udesetostručenom od straha bacio je na leđa svog napadača. Nastala je kratka borba....*Vilhelm Apolinaris de Kostrovicki, poznatiji pod pseudonimom Gijom Apoliner (fr. Guillaume Apollinaire; Rim, 26. avgust 1880 — Pariz, 9. novembar 1918), bio je francusko-italijanski pisac i dramaturg, poljskog porekla.Apoliner se smatra jednim od najistaknutijih pesnika ranog 20. veka, kao i jednim od najstrastvenijih branilaca kubizma i praocem nadrealizma. Pripisuje mu se da je 1911. skovao termin „kubizam“ da bi opisao umetnički pokret u nastajanju, termin orfizam 1912. i termin „nadrealizam“ 1917. da bi opisao radove Erika Satija. Pisao je pesme bez interpunkcije pokušavajući da bude odlučno moderan po formi i po temi. Apoliner je napisao jedno od najranijih nadrealističkih književnih dela, dramu The Breasts of Tiresias (1917), koja je postala osnova za operu Fransisa Pulanka iz 1947. Les mamelles de Tirésias.

Osnivac jeresi i druge price

Gijom Apoliner
Osnivač jeresi i druge priče
*
Vrhom noža ubica je svoju žrtvu ubo u mišicu. Mladi čovek je skočio na noge i sa snagom udesetostručenom od straha bacio je na leđa svog napadača. Nastala je kratka borba....
*
Vilhelm Apolinaris de Kostrovicki, poznatiji pod pseudonimom Gijom Apoliner (fr. Guillaume Apollinaire; Rim, 26. avgust 1880 — Pariz, 9. novembar 1918), bio je francusko-italijanski pisac i dramaturg, poljskog porekla.
Apoliner se smatra jednim od najistaknutijih pesnika ranog 20. veka, kao i jednim od najstrastvenijih branilaca kubizma i praocem nadrealizma. Pripisuje mu se da je 1911. skovao termin „kubizam“ da bi opisao umetnički pokret u nastajanju, termin orfizam 1912. i termin „nadrealizam“ 1917. da bi opisao radove Erika Satija. Pisao je pesme bez interpunkcije pokušavajući da bude odlučno moderan po formi i po temi. Apoliner je napisao jedno od najranijih nadrealističkih književnih dela, dramu The Breasts of Tiresias (1917), koja je postala osnova za operu Fransisa Pulanka iz 1947. Les mamelles de Tirésias.


Gijom Apoliner
Osnivač jeresi i druge priče

Osnivač jeresi i druge priče

Mister No - Pobunjenik Huanitobroj 16Marzorati i Di VittoIzdavač: Veseli četvrtakGodina izdavanja: 2009Bonelli serijal: Mister NoScenario: Stefano MarzoratiCrtež: Domenico Di Vitto | Stefano Di VittoNaslovna strana: Roberto DisoOriginalni naslov: Juanito il ribelleBroj originalne edicije: 307Jezik: SrpskiZemlja: ItalijaEdicija: Redovna serijaFormat: 148 x 205 mmMeki povezBroj strana: 98Boja: Crno-belo

Mister No - Pobunjenik Huanito

Mister No - Pobunjenik Huanito
broj 16
Marzorati i Di Vitto
Izdavač: Veseli četvrtak
Godina izdavanja: 2009
Bonelli serijal: Mister No
Scenario: Stefano Marzorati
Crtež: Domenico Di Vitto | Stefano Di Vitto
Naslovna strana: Roberto Diso
Originalni naslov: Juanito il ribelle
Broj originalne edicije: 307
Jezik: Srpski
Zemlja: Italija
Edicija: Redovna serija
Format: 148 x 205 mm
Meki povez
Broj strana: 98
Boja: Crno-belo


Mister No - Pobunjenik Huanito
broj 16
Marzorati i Di Vitto
Veseli četvrtak

О ЛАКИМ СУЗАМА ТЕШКИХ ЂУРИЋА

ИГОР М. ЂУРИЋ

Vreme zlih pastrmki

Dnevnik knjigovođe

Deveti krug svetog kralja