ЂУРИЋИ ОНИ МУШКИОДУВЕК СУ МЕКИ НА СУЗУ…ТАКА ИМ НАРАВТЕШКИ ЗА ОПРОСТА ЛАКИ О ТУГУ&nbsp; КРОЗ ВРЕМЕ И ПОСТОЈАЊЕИ СВЕ АДЕТЕ БОЖИЈЕБИЛИ СУ СПРЕМНИ СЛОЖНО И СЛОЖНИЈЕДА СВАКОМ НА ЦРТУ СТАНУЧВРСТИ ПОПУТ ИСТОЧКЕ СТЕНЕХЛАДНИЈИ ОД ИЗВОРСКЕ ВОДЕСПРЕМНИ НА СВЕ ЗАРАД СЛОБОДЕ А ОНДА ИМ БЕЗ ИКАКВОГ РАЗЛОГА СУЗА КРЕНЕКАД НАНА ДАДНЕ БЕЛАЧЕ ПЛЕТЕНЕ МОГЛИ СУ ДА ТРПЕ ДО НЕТРПЕЉИВОСТИДА СЕ БИЈУ ДО ИЗНЕМОГЛОСТИС МЕЧКОМ ОЧИ У ОЧИ ДА ПОГЛЕДОМ СЕВАЈУБЕЗ ЗЕРИЦЕ СТРАХА ОПАСНОСТ ДА ГЛЕДАЈУ А КАД ЧУЈУ ТУЖНУ ПЕСМУШТО ЈЕ ПЕВА ГУСЛАР САКАТИСУЗА ИМ СУЗУ СТИЖЕНЕКО БИ РЕК'ОМУШКИ ЂУРИЋИ ПЕВАЈУ ДА БИ МОГЛИ ПЛАКАТИ КАД СЕ СЕТЕ МАЈКЕ МРТВЕПЛАЧУИ ОЦАМАДА МАЊЕДОСТА СУ ПЛАКАЛИ ДОК СУ ИМ ОЧЕВИ БИЛИ ЖИВИА ОНИ БИЛИ МАКАЊЕ РЕЦИМОЗАКЛЕО СЕ ЂУРИЋ ДАНИЛОАКО ПРЕВАРИ ДА ГЕ НЕ БУДЕ БИЛОПОСЛЕ СМРТИ МАЈКЕ НЕДЕ ДА ПЕСМУ НЕЋЕ ПУСТИТИ ДОК ЖИВИНИКАД И НЕГДЕИ НИЈЕ А СУЗИО ЈЕСТЕКАД ГОД ЈЕ МОГ'ОДОДУШЕНИ МАЛО НИ МНОГОТАМАН ТОЛИКОКОЛ'КО СЕ ОД МУШКОГ ЂУРИЋА ТРАЖИМАДАСУЗУ ПРИЗНАВАО НИЈЕКО ДА СЕ СРАМИ КО ДА ЈЕ КРИЈЕНИЈЕ ТО СУЗА НЕКАГОВОРИО ЈЕТО ЈЕ ЗБОГ ИСТОЧКОГ ВЕТРА КАД СРАВНИ СВЕ СРЧА И ГРАДИЛ' СУША НАПРАВИ ВЕЛИКИ ЈАДМАЊКАЈУ ИМ СВЕ СВИЊЕПАС АРАПИН ПОД КОШЕМ УГИНЕТАДАКО МАЛА ДЕЦА ПЛАЧУЋИОНИ ОДРАСЛИ ЂУРИЋИМУЦИ СУ СЕ У СУЗАМА КЛАЊАЛИХРАПАВИМ РУКАМА ЛИЦЕ ЗАКЛАЊАЛИ А ДОЧИМСУЗУ НИСУ ИЧ ПУСТИЛИХОДАЈУЋИ ПО ВАСЦЕЛОЈ АЛБАНИЈИСВЕ ДО КРФА И ГРОБНИЦЕ ПЛАВЕПА НИ ТАДА НЕ БИДА НЕ САЊАХУ КОД КУЋЕ СВЕЋУ ОД СЛАВЕ СИЛНО НАСТРАДАШЕ ВУЛИЋИКОМШИЈЕ И ИСТОВЕРНИЦИПОБИШЕ ИХДОДУШЕ СВЕТЕЋИ СЕТИ ПЛАЧЉИВИ ЂУРИЋИИПАКСУЗУ НЕ ПУСТИШЕ ЗА УБИЈЕНЕНИТ СУЗА КАНУЗА ОСВЕЋЕНЕИКАДНИЈЕ СЕ ИМАЛО КАД АЛ' КАД ТРЕЋУ ЉУТУ ЉУЉНУПЛАЧУ КО НЕБЕСКА КИШАКАД СЕ У КУЋУ НОВОРОЂЕНЧЕ РОДИИЛ'МАЧКА ПОЈЕДЕ МИША МУШКИ ЂУРИЋИМЕКИ НА СУЗУ(А ТВРДИ НА ДИНАР)ЖИВЕ У СРЕЋИ&nbsp;ШТО СУ ЊИХОВЕ ЖЕНЕОД ЊИХ ЉУДИ ВЕЋИЂУРИЋА ЖЕНЕКАД РУЧАК СКУВАЈУДОК ЂУРИЋИ ПЛАЧУОНЕ КУЋУ ЧУВАЈУ ТИ МУШКИ ЂУРИЋИСИТНИ СУ У СИТНИЦАМАА КРУПНИ У КРУПНИЦАМА(КАКО ТО РЕЧЕ НЕКО ПРЕ ОВЕ ПЕСМЕ)ЛАСНИЈЕ ПУСТЕ СУЗУ У ПЛАЧНЕГО ШТО ТУРЦИМА ДАЈУ ХАРАЧЛАКШЕ ПУСТЕ СУЗА РОЈНЕГ' ТУЂУ ВОЈСКУ КРОЗ ОБОР СВОЈ А НИСУ ДЕЦА МАЈКЕ БЕГАНОВЕНАПРОТИВКУКАЛЕ СУ ЊИ'ОВЕ РОДИЉЕ ВАЗДАНКАД СВИ ДРУМОМ&nbsp;ЂУРИЋИ ШУМОМАЛ' КАД ЗАГУСТИИ КАД СЕ НЕБО СПУСТИБЕЗ МАНЕ И СТРАХА СУКО НАЈВЕЋИ 'АЈДУЦИ А ПЛАЧУ КАЈ МАЛА ДЕЦАУ ОЧИ СЛАВЕКАД ЧЕЉАД КУМОВЕ НА ВРАТИМА НАЈАВЕЈЕРБОГ НА НЕБО – КУМ НА ЗЕМЉУ МЕКИ НА СУЗУТИ ЂУРИЋИИ ЈА СА ЊИМА ЈЕР ЊИН САМОД СПАСОЈЕВЕ СТРАНЕ(А НИ ЈЕДНА НАША СТРАНАНИЈЕ БЕЗ МАНА)ПЛАЧУ КАД НЕКО ЈАВИ ИЗ ТРЕЋЕГ СЕЛАДА ОСТАДЕ СИРОЧЕНЕКО НЕПОЗНАТО ДЕТЕА НИКО СУЗУ НИЈЕ ПУСТИОПОЧЕТКОМ МАЈА ГОДИНЕ ОСАМДЕСЕТЕКАД СУ ПЛАКАЛИ СВИСЕМ ЂУРИЋАЈЕРТОГА СУ ДАНА ОНИ БЕЗ СУЗА ЖАЛИЛИ СВОЈУ ЗЕМЉУ ОТЕТУИ ДОМОВИНУ НА КРСТ РАЗАПЕТУ А БИЛИ СУ И ЗАУЗЕТИ ЧЕКАЊЕМКО И ГОДИНАМА ПРЕДА СЕ ЛАСТЕ ВРАТЕ СА ЈУГАПА ДА ЗАПЛАЧУ РАДОСНИЈЕР ЖИВОТ И ДАЉЕ ЖИВИИАКО ЖИВИ И ТУГА ТИХ ЂУРИЋА ЈЕ ВИШЕ СТРАДАЛОНА МЕЂАМА КОМШИЈСКИМ И БРАТСКИМНЕГО ПРЕД СТРЕЉАЧКИМ ВОДОВИМА ШВАПСКИМПА ОПЕТРЕДНО ЗАПЛАЧУ ЗА КОМШИЈАМА И РОЂАЦИМАС КОЈИМА СУ ЗАБРАН ДЕЛИЛИИСТУПЦЕ ПРЕКО ГРБИНЕ МЕРИЛИАИЗ ДУШЕ СУЗУ ПУСТЕ КАД УМРЕ РОЂАКШТО ИМ ЈЕ ПРЕОРАО МЕЂАК ТИ ЂУРИЋИИМАЈУ ОБИЛИЋА МЕДАЉЕПОПУТ ДУГОВЕЧНОГ СТРИКА РАЛЕА НЕМАЈУ ОБЈАШЊЕЊЕШТО СТАРОМЕ БАЦИ СУЗА КРЕНЕ ИЗ ОКАКАД УНУКА ВИДИ У УНИФОРМИНА ОДСЛУЖЕЊУ ВОЈНОГА РОКАПРЕ НЕГО И ЧУЈЕ„ПОМАЖЕ БОГ МИЏО“ВЕЛИ„БОГ ТИ ПОМОГО ДЕТЕ“ПА РУКАВОМ ОД ТЕЖАЧКОГ СУКНАСУЗЕ СА ЛИЦА ПОМЕТЕ МУШКИ ЂУРИЋИСУЗУ НЕ ПУШТАЈУ НИКАДПРЕД ДУШМАНИНОМ КАД ИМ ПАЛИ ЗА КУЋУ ЈАПИЈУПРЕД ЗЛОМ КАД ИМ СЕ УВАТИ ЗА КАПИЈУТВРДИ НА ВЕРУНЕ ТРАЖЕ ВЕЧЕРУКРСТЕ СЕ МАНИТОКО ДА СЕ КРСТОМ БРАНЕАЛ' ЊИХОВУ СУЗУ НЕЋЕ ВИДЕТИНИКАД И НИКО КО ЈЕ СА ДРУГЕ СТРАНЕ ЈЕДИНО СУ У ТРПЊУ МЕКШИ И ЛАКШИНЕГО НА СУЗУСАМО СУ У ПРКОСУ НЕПЛАЧЉИВИА КАД СЕ У БОРБИ НЕПРИЈАТЕЉ ВИЈАЖЕНЕ ПЛАЧУ УМЕСТО ЊИ'АЧАК НИ ДЕЦА(УЧЕ ИХ ОД МАЛЕНАКАД СЕ СУЗИ А КАД ШКРГУЋУ ЗУБИ) ЂУРИЋА ИМА ШЕСЕТ ШЕС' ВРСТАИ СВИ СЕ КРСТЕ СА ТРИ ПРСТАИ СВИ СУ НА ЈЕЗИКУ ДОСТА БРЗИИ МЕКИ И ЛАКИ НА МУШКОЈ СУЗИОСИМ ЈЕДНОГА ЗНА СЕ КО ЈЕ ХЕРОЈА НАШЕГРАДОЈА ЂУРЕКОЈИ НИЈЕ ИМАО ВРЕМЕНА ЗА ПЛАКАЊЕАЛ' ЈЕ ИМАО ДОБРЕ ВОЛОВЕ ЗА ОРАЊЕМОРАЛА ЗАДРУГА ДА СЕ ХРАНИИ НЕЈАЧ ОД ЗЛИКОВЦА ДА СЕ БРАНИУЗ СУВИ БАРУТИ ПРЕЦИЗНУ МУШИЦУОН СТВОРИ УСЛОВЗА ЛАКУ СУЗИЦУ И МЕКУ ДУШУ ЂУРИЋА МУШКИ ЂУРИЋИМАДА ЈЕ ТУ БИЛО И НЕШТО ЖЕНАИАКО НИСУ БИЛА ТАКВА ВРЕМЕНАКАД СУ ЗЛАТНЕ ЛИРЕ БУЧУЦИМА МЕРИЛИОНДА КАД СУ ЗАДРУГУ ОДЕЛИЛИНИСУ СУЗУ ПУСТИЛИДОК СТАРУ КУЛУ НИСУ НАПУСТИЛИИ СВАКИ У СВОЈ ЛОГОР ДОСПЕЛИА ОНДА СУ КРЕНУЛЕ СУЗЕ ДУГЕНЕКИМА ОД РАДОСТИДРУГИМА ОД ТУГЕШТО ЈЕ МАЊЕ ДУКАТА БИЛОТУ ЈЕ СЕ КОЏО СУЗИЛОИ ОБРАТНО АЛ' ОД СРЕЋЕШТО ЈЕ ЛИРА БИЛО ВИШЕПЛАЧА ЈЕ БИЛО ЛЕЦКААЛ' &nbsp;СУ СУЗЕ БИЛЕ ВЕЋЕ ЕЛЕМЂУРИЋА ИМА МНОГО ВРСТААЛ' ИМАЈУСАМО ТРИ ВРСТЕ СУЗАРАДОСНИЦЕПОКАЈНИЦЕИЖАЛОСНИЦЕИДОСТА ЈЕ БАЋЕ АКО ИХ ПРАВИЛНО РАСПОРЕДИШИ ЗА ПРАВИ РАЗЛОГ УПОТРЕБИШ &nbsp;ПИТОМЕ СУ СУЗЕ ЂУРИЋА МУШКИ'СЛАЂЕ ОД МЕТОХИЈСКИХ ДИВЉИХ КРУШКИУ НАЈБОЉЕМ ЛИКУ ИСТОЧКЕ ВОДЕЗАТО СУ ЂУРИЋИ ЧИМ СЕ РОДЕМЕКИ НА ПЛАЧЛАКИ НА СУЗУЈЕР ДЕЦА СУ ЗЕМЉЕ БОЖИЈЕСВОЈИ НА СВОМЕОД ПАМТИВЕКАОНИ СУ ДУШУ ОД ПРИРОДЕ СТЕКЛИИ ЗАТО НЕМА ТИХ ПАРАДА БИ СЕ СВОЈИХ СУЗА ОДРЕКЛИ ОСИМАКО НЕКО ДИРНЕ У ЊИХ КАД ДРУГИ НАПАДНУ У ТУГЕ ЊИНЕТАД ДРУГИ ПЛАЧУИ ДРУГИ ГИНЕЊИ'ОВЕ СУЗЕ СУ ЊИ'ОВА СТВАРУОСТАЛОМКАО И ОВА ПРИЧАО ЛАКИМ СУЗАМА ТЕШКИХ ЂУРИЋА &nbsp;

ЂУРИЋИ 
ОНИ МУШКИ
ОДУВЕК СУ МЕКИ НА СУЗУ…
ТАКА ИМ НАРАВ
ТЕШКИ ЗА ОПРОСТ
А ЛАКИ О ТУГУ 

КРОЗ ВРЕМЕ И ПОСТОЈАЊЕ
И СВЕ АДЕТЕ БОЖИЈЕ
БИЛИ СУ СПРЕМНИ 
СЛОЖНО И СЛОЖНИЈЕ
ДА СВАКОМ НА ЦРТУ СТАНУ
ЧВРСТИ ПОПУТ ИСТОЧКЕ СТЕНЕ
ХЛАДНИЈИ ОД ИЗВОРСКЕ ВОДЕ
СПРЕМНИ НА СВЕ ЗАРАД СЛОБОДЕ

А ОНДА ИМ 
БЕЗ ИКАКВОГ РАЗЛОГА 
СУЗА КРЕНЕ
КАД НАНА ДАДНЕ 
БЕЛАЧЕ ПЛЕТЕНЕ

МОГЛИ СУ ДА ТРПЕ ДО НЕТРПЕЉИВОСТИ
ДА СЕ БИЈУ ДО ИЗНЕМОГЛОСТИ
С МЕЧКОМ ОЧИ У ОЧИ ДА ПОГЛЕДОМ СЕВАЈУ
БЕЗ ЗЕРИЦЕ СТРАХА ОПАСНОСТ ДА ГЛЕДАЈУ

А КАД ЧУЈУ ТУЖНУ ПЕСМУ
ШТО ЈЕ ПЕВА ГУСЛАР САКАТИ
СУЗА ИМ СУЗУ СТИЖЕ
НЕКО БИ РЕК'О
МУШКИ ЂУРИЋИ ПЕВАЈУ 
ДА БИ МОГЛИ ПЛАКАТИ

КАД СЕ СЕТЕ МАЈКЕ МРТВЕ
ПЛАЧУ
И ОЦА
МАДА МАЊЕ
ДОСТА СУ ПЛАКАЛИ 
ДОК СУ ИМ ОЧЕВИ БИЛИ ЖИВИ
А ОНИ БИЛИ МАКАЊЕ

РЕЦИМО
ЗАКЛЕО СЕ ЂУРИЋ ДАНИЛО
АКО ПРЕВАРИ ДА ГЕ НЕ БУДЕ БИЛО
ПОСЛЕ СМРТИ МАЈКЕ НЕДЕ 
ДА ПЕСМУ НЕЋЕ ПУСТИТИ ДОК ЖИВИ
НИКАД И НЕГДЕ
И НИЈЕ 
А СУЗИО ЈЕСТЕ
КАД ГОД ЈЕ МОГ'О
ДОДУШЕ
НИ МАЛО НИ МНОГО
ТАМАН ТОЛИКО
КОЛ'КО СЕ ОД МУШКОГ ЂУРИЋА ТРАЖИ
МАДА
СУЗУ ПРИЗНАВАО НИЈЕ
КО ДА СЕ СРАМИ КО ДА ЈЕ КРИЈЕ
НИЈЕ ТО СУЗА НЕКА
ГОВОРИО ЈЕ
ТО ЈЕ ЗБОГ ИСТОЧКОГ ВЕТРА

КАД СРАВНИ СВЕ СРЧА И ГРАД
ИЛ' СУША НАПРАВИ ВЕЛИКИ ЈАД
МАЊКАЈУ ИМ СВЕ СВИЊЕ
ПАС АРАПИН ПОД КОШЕМ УГИНЕ
ТАДА
КО МАЛА ДЕЦА ПЛАЧУЋИ
ОНИ 
ОДРАСЛИ ЂУРИЋИ
МУЦИ СУ СЕ У СУЗАМА КЛАЊАЛИ
ХРАПАВИМ РУКАМА ЛИЦЕ ЗАКЛАЊАЛИ

А ДОЧИМ
СУЗУ НИСУ ИЧ ПУСТИЛИ
ХОДАЈУЋИ ПО ВАСЦЕЛОЈ АЛБАНИЈИ
СВЕ ДО КРФА И ГРОБНИЦЕ ПЛАВЕ
ПА НИ ТАДА НЕ БИ
ДА НЕ САЊАХУ 
КОД КУЋЕ СВЕЋУ ОД СЛАВЕ

СИЛНО НАСТРАДАШЕ ВУЛИЋИ
КОМШИЈЕ И ИСТОВЕРНИЦИ
ПОБИШЕ ИХ
ДОДУШЕ СВЕТЕЋИ СЕ
ТИ ПЛАЧЉИВИ ЂУРИЋИ
ИПАК
СУЗУ НЕ ПУСТИШЕ 
ЗА УБИЈЕНЕ
НИТ СУЗА КАНУ
ЗА ОСВЕЋЕНЕ
ИКАД
НИЈЕ СЕ ИМАЛО КАД

АЛ' КАД ТРЕЋУ ЉУТУ ЉУЉНУ
ПЛАЧУ КО НЕБЕСКА КИША
КАД СЕ У КУЋУ 
НОВОРОЂЕНЧЕ РОДИ
ИЛ'
МАЧКА ПОЈЕДЕ МИША

МУШКИ ЂУРИЋИ
МЕКИ НА СУЗУ
(А ТВРДИ НА ДИНАР)
ЖИВЕ У СРЕЋИ
 ШТО СУ ЊИХОВЕ ЖЕНЕ
ОД ЊИХ ЉУДИ ВЕЋИ
ЂУРИЋА ЖЕНЕ
КАД РУЧАК СКУВАЈУ
ДОК ЂУРИЋИ ПЛАЧУ
ОНЕ КУЋУ ЧУВАЈУ

ТИ МУШКИ ЂУРИЋИ
СИТНИ СУ У СИТНИЦАМА
А КРУПНИ У КРУПНИЦАМА
(КАКО ТО РЕЧЕ НЕКО ПРЕ ОВЕ ПЕСМЕ)
ЛАСНИЈЕ ПУСТЕ СУЗУ У ПЛАЧ
НЕГО ШТО ТУРЦИМА ДАЈУ ХАРАЧ
ЛАКШЕ ПУСТЕ СУЗА РОЈ
НЕГ' ТУЂУ ВОЈСКУ КРОЗ ОБОР СВОЈ

А НИСУ ДЕЦА МАЈКЕ БЕГАНОВЕ
НАПРОТИВ
КУКАЛЕ СУ ЊИ'ОВЕ РОДИЉЕ ВАЗДАН
КАД СВИ ДРУМОМ
 ЂУРИЋИ ШУМОМ
АЛ' КАД ЗАГУСТИ
И КАД СЕ НЕБО СПУСТИ
БЕЗ МАНЕ И СТРАХА СУ
КО НАЈВЕЋИ 'АЈДУЦИ

А ПЛАЧУ КАЈ МАЛА ДЕЦА
У ОЧИ СЛАВЕ
КАД ЧЕЉАД КУМОВЕ НА ВРАТИМА НАЈАВЕ
ЈЕР
БОГ НА НЕБО – КУМ НА ЗЕМЉУ

МЕКИ НА СУЗУ
ТИ ЂУРИЋИ
И ЈА СА ЊИМА 
ЈЕР ЊИН САМ
ОД СПАСОЈЕВЕ СТРАНЕ
(А НИ ЈЕДНА НАША СТРАНА
НИЈЕ БЕЗ МАНА)
ПЛАЧУ КАД НЕКО ЈАВИ 
ИЗ ТРЕЋЕГ СЕЛА
ДА ОСТАДЕ СИРОЧЕ
НЕКО НЕПОЗНАТО ДЕТЕ
А НИКО СУЗУ НИЈЕ ПУСТИО
ПОЧЕТКОМ МАЈА ГОДИНЕ ОСАМДЕСЕТЕ
КАД СУ ПЛАКАЛИ СВИ
СЕМ ЂУРИЋА
ЈЕР
ТОГА СУ ДАНА ОНИ БЕЗ СУЗА 
ЖАЛИЛИ СВОЈУ ЗЕМЉУ ОТЕТУ
И ДОМОВИНУ НА КРСТ РАЗАПЕТУ

А БИЛИ СУ И ЗАУЗЕТИ ЧЕКАЊЕМ
КО И ГОДИНАМА ПРЕ
ДА СЕ ЛАСТЕ ВРАТЕ СА ЈУГА
ПА ДА ЗАПЛАЧУ РАДОСНИ
ЈЕР ЖИВОТ И ДАЉЕ ЖИВИ
ИАКО ЖИВИ И ТУГА

ТИХ ЂУРИЋА ЈЕ ВИШЕ СТРАДАЛО
НА МЕЂАМА КОМШИЈСКИМ И БРАТСКИМ
НЕГО ПРЕД СТРЕЉАЧКИМ ВОДОВИМА ШВАПСКИМ
ПА ОПЕТ
РЕДНО ЗАПЛАЧУ 
ЗА КОМШИЈАМА И РОЂАЦИМА
С КОЈИМА СУ ЗАБРАН ДЕЛИЛИ
И
СТУПЦЕ ПРЕКО ГРБИНЕ МЕРИЛИ
А
ИЗ ДУШЕ СУЗУ ПУСТЕ 
КАД УМРЕ РОЂАК
ШТО ИМ ЈЕ ПРЕОРАО МЕЂАК

ТИ ЂУРИЋИ
ИМАЈУ ОБИЛИЋА МЕДАЉЕ
ПОПУТ ДУГОВЕЧНОГ СТРИКА РАЛЕ
А НЕМАЈУ ОБЈАШЊЕЊЕ
ШТО СТАРОМЕ БАЦИ 
СУЗА КРЕНЕ ИЗ ОКА
КАД УНУКА ВИДИ У УНИФОРМИ
НА ОДСЛУЖЕЊУ ВОЈНОГА РОКА
ПРЕ НЕГО И ЧУЈЕ
„ПОМАЖЕ БОГ МИЏО“
ВЕЛИ
„БОГ ТИ ПОМОГО ДЕТЕ“
ПА РУКАВОМ ОД ТЕЖАЧКОГ СУКНА
СУЗЕ СА ЛИЦА ПОМЕТЕ

МУШКИ ЂУРИЋИ
СУЗУ НЕ ПУШТАЈУ НИКАД
ПРЕД ДУШМАНИНОМ 
КАД ИМ ПАЛИ ЗА КУЋУ ЈАПИЈУ
ПРЕД ЗЛОМ КАД ИМ СЕ УВАТИ ЗА КАПИЈУ
ТВРДИ НА ВЕРУ
НЕ ТРАЖЕ ВЕЧЕРУ
КРСТЕ СЕ МАНИТО
КО ДА СЕ КРСТОМ БРАНЕ
АЛ' ЊИХОВУ СУЗУ НЕЋЕ ВИДЕТИ
НИКАД И НИКО 
КО ЈЕ СА ДРУГЕ СТРАНЕ

ЈЕДИНО СУ У ТРПЊУ МЕКШИ И ЛАКШИ
НЕГО НА СУЗУ
САМО СУ У ПРКОСУ НЕПЛАЧЉИВИ
А КАД СЕ У БОРБИ НЕПРИЈАТЕЉ ВИЈА
ЖЕНЕ ПЛАЧУ УМЕСТО ЊИ'А
ЧАК НИ ДЕЦА
(УЧЕ ИХ ОД МАЛЕНА
КАД СЕ СУЗИ А КАД ШКРГУЋУ ЗУБИ)

ЂУРИЋА ИМА ШЕСЕТ ШЕС' ВРСТА
И СВИ СЕ КРСТЕ СА ТРИ ПРСТА
И СВИ СУ НА ЈЕЗИКУ ДОСТА БРЗИ
И МЕКИ И ЛАКИ НА МУШКОЈ СУЗИ
ОСИМ ЈЕДНОГА ЗНА СЕ КО ЈЕ 
ХЕРОЈА НАШЕГ
РАДОЈА ЂУРЕ
КОЈИ НИЈЕ ИМАО ВРЕМЕНА ЗА ПЛАКАЊЕ
АЛ' ЈЕ ИМАО ДОБРЕ ВОЛОВЕ ЗА ОРАЊЕ
МОРАЛА ЗАДРУГА ДА СЕ ХРАНИ
И НЕЈАЧ ОД ЗЛИКОВЦА ДА СЕ БРАНИ
УЗ СУВИ БАРУТ
И ПРЕЦИЗНУ МУШИЦУ
ОН СТВОРИ УСЛОВ
ЗА ЛАКУ СУЗИЦУ 
И МЕКУ ДУШУ ЂУРИЋА 

МУШКИ ЂУРИЋИ
МАДА ЈЕ ТУ БИЛО И НЕШТО ЖЕНА
ИАКО НИСУ БИЛА ТАКВА ВРЕМЕНА
КАД СУ ЗЛАТНЕ ЛИРЕ БУЧУЦИМА МЕРИЛИ
ОНДА КАД СУ ЗАДРУГУ ОДЕЛИЛИ
НИСУ СУЗУ ПУСТИЛИ
ДОК СТАРУ КУЛУ НИСУ НАПУСТИЛИ
И СВАКИ У СВОЈ ЛОГОР ДОСПЕЛИ
А ОНДА СУ КРЕНУЛЕ СУЗЕ ДУГЕ
НЕКИМА ОД РАДОСТИ
ДРУГИМА ОД ТУГЕ
ШТО ЈЕ МАЊЕ ДУКАТА БИЛО
ТУ ЈЕ СЕ КОЏО СУЗИЛО
И ОБРАТНО 
АЛ' ОД СРЕЋЕ
ШТО ЈЕ ЛИРА БИЛО ВИШЕ
ПЛАЧА ЈЕ БИЛО ЛЕЦКА
АЛ'  СУ СУЗЕ БИЛЕ ВЕЋЕ

ЕЛЕМ
ЂУРИЋА ИМА МНОГО ВРСТА
АЛ' ИМАЈУ
САМО ТРИ ВРСТЕ СУЗА
РАДОСНИЦЕ
ПОКАЈНИЦЕ
И
ЖАЛОСНИЦЕ
И
ДОСТА ЈЕ БАЋЕ 
АКО ИХ ПРАВИЛНО РАСПОРЕДИШ
И ЗА ПРАВИ РАЗЛОГ УПОТРЕБИШ

 ПИТОМЕ СУ СУЗЕ ЂУРИЋА МУШКИ'
СЛАЂЕ ОД МЕТОХИЈСКИХ ДИВЉИХ КРУШКИ
У НАЈБОЉЕМ ЛИКУ ИСТОЧКЕ ВОДЕ
ЗАТО СУ ЂУРИЋИ ЧИМ СЕ РОДЕ
МЕКИ НА ПЛАЧ
ЛАКИ НА СУЗУ
ЈЕР ДЕЦА СУ ЗЕМЉЕ БОЖИЈЕ
СВОЈИ НА СВОМЕ
ОД ПАМТИВЕКА
ОНИ СУ ДУШУ ОД ПРИРОДЕ СТЕКЛИ
И ЗАТО НЕМА ТИХ ПАРА
ДА БИ СЕ СВОЈИХ СУЗА ОДРЕКЛИ

ОСИМ
АКО НЕКО ДИРНЕ У ЊИХ

КАД ДРУГИ НАПАДНУ 
У ТУГЕ ЊИНЕ
ТАД ДРУГИ ПЛАЧУ
И ДРУГИ ГИНЕ
ЊИ'ОВЕ СУЗЕ СУ ЊИ'ОВА СТВАР
УОСТАЛОМ
КАО И ОВА ПРИЧА
О ЛАКИМ СУЗАМА ТЕШКИХ ЂУРИЋА

 


О ЛАКИМ СУЗАМА ТЕШКИХ ЂУРИЋА

ИГОР М. ЂУРИЋ
О ЛАКИМ СУЗАМА ТЕШКИХ ЂУРИЋА

Hauard VajthausZlotvor bez lica Priča o kriminalnom geniju, njegovim maskiranim poslušnicima i princezi sa nožem za mazanje putera, a sve sa eksplozivima i nešto guranja i laktanja. Jesen je 1894. u kući ekscentrične tetke Lusi u Jorkširu, u Engleskoj. Četrnaestogodišnja avijatičarka Emelin Kejli, "neuništivi" je kopilot. Robert "Gumeni" Berns i princeza Purna, tek odbegla učenica iz škole za mlade dame Sv. Grimelda, veselo skaču s krova na zahtev svog novog tutora, blesavog američkog pronalazača profesora Zvonkla. Ali za ovu šašavu družinu nevolje se tek spremaju: nastavnice iz Sv. Grimelde žele Purnu nazad, vlada želi da se Purna vrati u školu i, što je najgore, veliki kriminalni genije poznat kao Zlotvor bez lica želi da je otme. Sledeći Nastrožu školu na svetu priča Zlotvor bez lica skače od šuma oko Donjeg Strašilova do najmračnijih kaljuga Londona, dok naši prijatelji pokušavaju da smrse konce zlom geniju i njegovim maskiranim poslušnicima. Zločinački plan da se otme princeza Purna uvući će naše likove u lude jurnjave i nemilosrdne borbe escajzima i servisima za služenje čaja. Priča će nas voditi od smešnih kostima, letova u balonima iznad Londona, druženja s poznatim izmišljenim detektivima, preko lova na pacove i hrabrih pasa do opteg pustošenja koje će kulminirati u uzbudljivom raspletu na tek otvorenom mostu Tauer

Zlotvor bez lica

Hauard Vajthaus
Zlotvor bez lica

Priča o kriminalnom geniju, njegovim maskiranim poslušnicima i princezi sa nožem za mazanje putera, a sve sa eksplozivima i nešto guranja i laktanja.

Jesen je 1894. u kući ekscentrične tetke Lusi u Jorkširu, u Engleskoj. Četrnaestogodišnja avijatičarka Emelin Kejli, "neuništivi" je kopilot. Robert "Gumeni" Berns i princeza Purna, tek odbegla učenica iz škole za mlade dame Sv. Grimelda, veselo skaču s krova na zahtev svog novog tutora, blesavog američkog pronalazača profesora Zvonkla.

Ali za ovu šašavu družinu nevolje se tek spremaju: nastavnice iz Sv. Grimelde žele Purnu nazad, vlada želi da se Purna vrati u školu i, što je najgore, veliki kriminalni genije poznat kao Zlotvor bez lica želi da je otme.

Sledeći Nastrožu školu na svetu priča Zlotvor bez lica skače od šuma oko Donjeg Strašilova do najmračnijih kaljuga Londona, dok naši prijatelji pokušavaju da smrse konce zlom geniju i njegovim maskiranim poslušnicima. Zločinački plan da se otme princeza Purna uvući će naše likove u lude jurnjave i nemilosrdne borbe escajzima i servisima za služenje čaja. Priča će nas voditi od smešnih kostima, letova u balonima iznad Londona, druženja s poznatim izmišljenim detektivima, preko lova na pacove i hrabrih pasa do opteg pustošenja koje će kulminirati u uzbudljivom raspletu na tek otvorenom mostu Tauer


Hauard Vajthaus
Zlotvor bez lica
Ilustracije Bil Slavin

Kosta DimitrijevićStarobeogradska hronika (Vremeplov Beograda)*Kosta Dimitrijević (Beograd, 17. jul 1933 — Beograd, 30. maj 2021) bio je srpski i jugoslovenski književnik, publicista, novinar i saradnik za nauku lista Politika u penziji. Pisao je pripovetke, putopise, romansirane biografije, eseje i likovne kritike, a po njegovim scenarijima urađene su mnoge radio drame i TV emisije. Tokom života je objavio 52 feljtona, 35 knjiga i više od 2.000 priloga u časopisima. Knjige su mu prevođene na francuski, engleski, italijanski i poljski jezik. Dimitrijević je član Udruženja književnika Srbije (od 1962), kao i Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat”, gde se ujedno nalazi i njegova zbirka knjiga, arhivske građe i raznih kulturnih dobara.Dobitnik je niza nagrada i priznanja, uključujući pet nagrada za životno delo, između ostalog Nagrade za životno delo UNS-a i UKS-a, Vukove nagrade, Oktobarske nagrade grada Beograda, Nagrade akademije „Ivo Andrić” i druge.*Vekovi Beograda je nastala kao jedinstven vremeplov istorijskih i kulturnih događanja našeg glavnog grada. Zato i podnaslov tog hronološki preglednog istorijskog romana ili hronike u simboličnom značenju reči glasi: Starobeogradska hronika. Pomenuta knjiga verno, na osnovu dokumenata i istorijskih činjenica prikazuje događanja na beogradskom tlu, koja obuhvataju preko dva milenijuma.Da promenljiva, često haotična i burna istorijska zbivanja u Beogradskoj tvrđavi i varoši na osnovu narodnih legendi, istorijskih zapisa i svedočenja savremenika verodostojno opiše, piscu je dao ideju jedini naš književni nobelovac Ivo Andrić u vreme zajedničkog rada na njegovoj životnoj ispovesti. On je piscu u više navrata s neskrivenim oduševljenjem govorio o značaju Beogradske tvrđave i varoši, kao velikog nadahnuća za buduće književne stvaraoce, izražavajući žaljenje što pored travničke i višegradske hronike nije uspeo da napiše i nameravanu – beogradsku.Tokom dugogodišnjeg druženja sa istaknutim stvaraocima, poput akademika Aleksandra Deroka, književnika Dušana Matića i Božidara Kovačevića, autor je beležio njihova dragocena kazivanja vezana za istorijske mene prestonice. To je činio u želji da otrgne od zaborava mnoga zbivanja i uništena dragocena starobeogradska zdanja. Jer, poznata je činjenica da je bilo više od četrdeset opsada, paljenja i rušenja ovog srpskog drevnog grada, posle Atine i Rima, jednog od najstarijih u Evropi, da bi njegova čuvena Tvrđava prkosno opstajala, gore, visoko na stenama, rađajući se iz zgarišta i pepela, kako kažu, poput mitske ptice Feniks.U tmurnim vremenima „kad su živi zavideli mrtvima“ Beogradska tvrđava odolevala je mnogim vojnim najezdama ponosno se uzdižući na sivom grebenu iznad rečnog ušća, bdijući nad varoši beogradskom poput vojnika na mrtvoj straži. Sve mene na tom istorijskom tlu, posebno u vezi sa istorijom Beogradske tvrđave – najznamenitijeg spomenika srpske prestonice, kao i metamorfoza njene varoši, detaljno i uzbudljivo svedoči ova hronika.Savremenici tvrde da svako ima svoj Beograd, nosi ga u srcu i duši što bi pesnik rekao „među javom i med’ snom“, pa bilo da je starosedelac ili došljak, svejedno, on taj sadašnji megalopolis otkriva na poseban način. Možda su zato svedočanstva o Beogradu toliko različita, istorijska događanja nepotpuna i nedorečena, vremenske odrednice nepouzdane i često menjane. Nadamo se da će ova knjiga čiji je glavni junak naš voljeni Beograd pomoći, naročito mlađim generacijama, a i ostalima da nešto više saznaju o njegovoj tragičnoj ali i slavnoj kulturno-istorijskoj prošlosti i time shvate njegove promene u vezi sa neprestanom borbom za opstanak. Jer, Beograd je zajedno sa onim večito životnim pitanjima „ko smo, odakle smo, kuda idemo?“ – naša neumitna sudbina.Počev od Apolonijevog spisa o prolasku Argonauta u potrazi za „zlatnim runom“ kraj stene na ušću Save u Dunav, preko otkrića praistorijske lobanje „prvog Beograđanina“, uključujući mnoga tuđinska osvajanja, nije ni čudo što je naš glavni grad menjao i svoja imena od kojih pominjemo nekolicinu: Singidunum, Alba Greka, Belgrad, Vajsneburg... Nalazeći se na svetskoj raskrsnici, na putu između dva kontinenta, na međi dve civilizacije – romanske i helenske, Beograd je dobijao i simbolične nazive: Slavni grad, Srpski Beograd, Kuća ratova, Bedem hrišćanstva... Kosta Dimitrijević

Starobeogradska hronika (Vremeplov Beograda)

Kosta Dimitrijević
Starobeogradska hronika  (Vremeplov Beograda)
*
Kosta Dimitrijević (Beograd, 17. jul 1933 — Beograd, 30. maj 2021) bio je srpski i jugoslovenski književnik, publicista, novinar i saradnik za nauku lista Politika u penziji. Pisao je pripovetke, putopise, romansirane biografije, eseje i likovne kritike, a po njegovim scenarijima urađene su mnoge radio drame i TV emisije. Tokom života je objavio 52 feljtona, 35 knjiga i više od 2.000 priloga u časopisima. Knjige su mu prevođene na francuski, engleski, italijanski i poljski jezik. Dimitrijević je član Udruženja književnika Srbije (od 1962), kao i Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat”, gde se ujedno nalazi i njegova zbirka knjiga, arhivske građe i raznih kulturnih dobara.
Dobitnik je niza nagrada i priznanja, uključujući pet nagrada za životno delo, između ostalog Nagrade za životno delo UNS-a i UKS-a, Vukove nagrade, Oktobarske nagrade grada Beograda, Nagrade akademije „Ivo Andrić” i druge.
*
Vekovi Beograda je nastala kao jedinstven vremeplov istorijskih i kulturnih događanja našeg glavnog grada. Zato i podnaslov tog hronološki preglednog istorijskog romana ili hronike u simboličnom značenju reči glasi: Starobeogradska hronika. Pomenuta knjiga verno, na osnovu dokumenata i istorijskih činjenica prikazuje događanja na beogradskom tlu, koja obuhvataju preko dva milenijuma.
Da promenljiva, često haotična i burna istorijska zbivanja u Beogradskoj tvrđavi i varoši na osnovu narodnih legendi, istorijskih zapisa i svedočenja savremenika verodostojno opiše, piscu je dao ideju jedini naš književni nobelovac Ivo Andrić u vreme zajedničkog rada na njegovoj životnoj ispovesti. On je piscu u više navrata s neskrivenim oduševljenjem govorio o značaju Beogradske tvrđave i varoši, kao velikog nadahnuća za buduće književne stvaraoce, izražavajući žaljenje što pored travničke i višegradske hronike nije uspeo da napiše i nameravanu – beogradsku.
Tokom dugogodišnjeg druženja sa istaknutim stvaraocima, poput akademika Aleksandra Deroka, književnika Dušana Matića i Božidara Kovačevića, autor je beležio njihova dragocena kazivanja vezana za istorijske mene prestonice. To je činio u želji da otrgne od zaborava mnoga zbivanja i uništena dragocena starobeogradska zdanja. Jer, poznata je činjenica da je bilo više od četrdeset opsada, paljenja i rušenja ovog srpskog drevnog grada, posle Atine i Rima, jednog od najstarijih u Evropi, da bi njegova čuvena Tvrđava prkosno opstajala, gore, visoko na stenama, rađajući se iz zgarišta i pepela, kako kažu, poput mitske ptice Feniks.
U tmurnim vremenima „kad su živi zavideli mrtvima“ Beogradska tvrđava odolevala je mnogim vojnim najezdama ponosno se uzdižući na sivom grebenu iznad rečnog ušća, bdijući nad varoši beogradskom poput vojnika na mrtvoj straži. Sve mene na tom istorijskom tlu, posebno u vezi sa istorijom Beogradske tvrđave – najznamenitijeg spomenika srpske prestonice, kao i metamorfoza njene varoši, detaljno i uzbudljivo svedoči ova hronika.
Savremenici tvrde da svako ima svoj Beograd, nosi ga u srcu i duši što bi pesnik rekao „među javom i med’ snom“, pa bilo da je starosedelac ili došljak, svejedno, on taj sadašnji megalopolis otkriva na poseban način. Možda su zato svedočanstva o Beogradu toliko različita, istorijska događanja nepotpuna i nedorečena, vremenske odrednice nepouzdane i često menjane. Nadamo se da će ova knjiga čiji je glavni junak naš voljeni Beograd pomoći, naročito mlađim generacijama, a i ostalima da nešto više saznaju o njegovoj tragičnoj ali i slavnoj kulturno-istorijskoj prošlosti i time shvate njegove promene u vezi sa neprestanom borbom za opstanak. Jer, Beograd je zajedno sa onim večito životnim pitanjima „ko smo, odakle smo, kuda idemo?“ – naša neumitna sudbina.
Počev od Apolonijevog spisa o prolasku Argonauta u potrazi za „zlatnim runom“ kraj stene na ušću Save u Dunav, preko otkrića praistorijske lobanje „prvog Beograđanina“, uključujući mnoga tuđinska osvajanja, nije ni čudo što je naš glavni grad menjao i svoja imena od kojih pominjemo nekolicinu: Singidunum, Alba Greka, Belgrad, Vajsneburg... Nalazeći se na svetskoj raskrsnici, na putu između dva kontinenta, na međi dve civilizacije – romanske i helenske, Beograd je dobijao i simbolične nazive: Slavni grad, Srpski Beograd, Kuća ratova, Bedem hrišćanstva...

Kosta Dimitrijević


Starobeogradska hronika , Kosta Dimitrijević ,  (Vremeplov Beograda) , Beograd

Dobrica Ćosić U tuđem veku II Dnevnik 1. januar 2004 - 29. decembar 2010U svojoj testamentarnoj knjizi Dobrica Ćosić, kao značajan svedok epohe, ispisuje burnu i prelomnu istoriju Srbije prve decenije XXI veka. Ovom knjigom Ćosić okončava dnevničke zapise koje je vodio preko šest decenija. Ti zapisi, uz to, prvi put rasvetljavaju Ćosićev intimni doživljaj života, njegov odnos prema porodici, ali i odnos prema samom činu pisanja.Kako se i zašto istorija i dalje poigrava sa Srbijom? Kuda smo se zaputili? Kako smo i zašto izgubili Kosovo? Ovo su samo neka od pitanja koja Ćosić promišlja, pokušavajući da razume i rasvetli ulogu različitih političkih, kulturnih i javnih ličnosti u novoj Srbiji u kontekstu nove geopolitičke podele sveta.„Duboko i lično svedočanstvo o kraju jedne epohe iz pera čoveka koji je podjednako bio i njen svedok i njen tvorac. Ovo delo je amanet koji je ostavio i onima koji su ga poštovali i onima koji su izgradili karijere napadajući ga. Svako od njih će u njemu pronaći baš ono što mu treba.“ Dejan Stojiljković„Zasnovana na tradiciji najboljih pisaca tog žanra, od Tolstojevih dnevnika do Malroovih Antimemoara, ova knjiga je sa osećanjem neizvesnosti i zabrinutosti zagledana u budućnost i predstavlja gorko ali otrežnjujuće svedočanstvo o suštinskim promenama koje su se dogodile u zemlji i u svetu. U njoj Ćosić preispituje brojna pitanja koja su opsedala mnoge pisce i istoričare pre njega, i koja se kreću u krugu neuralgičnih srpskih tema.“ Marko Krstić„Dnevnički zapisi Dobrice Ćosića fasciniraju na jedan nov način: otkrivaju nam, naime, da je Ćosić dvadeset i prvi vek, u koji je kao svedok zakoračio, koji nije literarno obrađivao i koji je doživljavao kao tuđ, ipak razumeo bolje od mnogih koji bi po krštenici trebalo da budu ljudi našeg tužnog stoleća.“ Vladimir Kecmanović

U tudjem veku II

Dobrica Ćosić 
U tuđem veku II Dnevnik 
1. januar 2004 - 29. decembar 2010
U svojoj testamentarnoj knjizi Dobrica Ćosić, kao značajan svedok epohe, ispisuje burnu i prelomnu istoriju Srbije prve decenije XXI veka. Ovom knjigom Ćosić okončava dnevničke zapise koje je vodio preko šest decenija. Ti zapisi, uz to, prvi put rasvetljavaju Ćosićev intimni doživljaj života, njegov odnos prema porodici, ali i odnos prema samom činu pisanja.
Kako se i zašto istorija i dalje poigrava sa Srbijom? Kuda smo se zaputili? Kako smo i zašto izgubili Kosovo? Ovo su samo neka od pitanja koja Ćosić promišlja, pokušavajući da razume i rasvetli ulogu različitih političkih, kulturnih i javnih ličnosti u novoj Srbiji u kontekstu nove geopolitičke podele sveta.
„Duboko i lično svedočanstvo o kraju jedne epohe iz pera čoveka koji je podjednako bio i njen svedok i njen tvorac. Ovo delo je amanet koji je ostavio i onima koji su ga poštovali i onima koji su izgradili karijere napadajući ga. Svako od njih će u njemu pronaći baš ono što mu treba.“ Dejan Stojiljković
„Zasnovana na tradiciji najboljih pisaca tog žanra, od Tolstojevih dnevnika do Malroovih Antimemoara, ova knjiga je sa osećanjem neizvesnosti i zabrinutosti zagledana u budućnost i predstavlja gorko ali otrežnjujuće svedočanstvo o suštinskim promenama koje su se dogodile u zemlji i u svetu. U njoj Ćosić preispituje brojna pitanja koja su opsedala mnoge pisce i istoričare pre njega, i koja se kreću u krugu neuralgičnih srpskih tema.“ Marko Krstić
„Dnevnički zapisi Dobrice Ćosića fasciniraju na jedan nov način: otkrivaju nam, naime, da je Ćosić dvadeset i prvi vek, u koji je kao svedok zakoračio, koji nije literarno obrađivao i koji je doživljavao kao tuđ, ipak razumeo bolje od mnogih koji bi po krštenici trebalo da budu ljudi našeg tužnog stoleća.“ Vladimir Kecmanović


Dobrica Ćosić U tuđem veku II Dnevnik 1. januar 2004 - 29. decembar 2010

U tuđem veku II

Monografija o Titu na nekoliko stotina stranica i izvanrednim crno-belim fotografijama.Tito život i rad Tihomir Stanojević,Dragan MarkovićIzdavač: STVARNOST ZAGREB,1962Knjga je u formatu 28×33, 832 crno belih fotografija poznatih fotografa.

Tito - Zivot i rad

Monografija o Titu na nekoliko stotina stranica i izvanrednim crno-belim fotografijama.
Tito život i rad Tihomir Stanojević,Dragan Marković
Izdavač: STVARNOST ZAGREB,1962
Knjga je u formatu 28×33, 832 crno belih  fotografija poznatih fotografa.


Jospi Broz Tito SFRJ NOB Drugi svetski rat

Tito - Život i rad

Alan Ford - Sve ili metakbroj 372Magnus i BunkerVjesnik - Zagreb

Alan Ford - Sve ili metak

Alan Ford - Sve ili metak
broj 372
Magnus i Bunker
Vjesnik - Zagreb


Aleksandar Palavesta Vera Krstić THE MAGIC OF AMBERMAGIJA ĆILIBARA Aleksandar Palavestra i Vera KrstićNarodni muzej, Beograd, 2006National Museum, Belgrade, 2006.447 Pages, A4.MONOGRAFIJA JE NA ENGLESKOM JEZIKU. BOGATO OPREMLJENA I KVALITETNO URAĐENA.*Ovo istraživanje naglašava značaj jedinstvenog groblja iz gvozdenog doba u Novom Pazaru, Srbija, poznatog po svojoj obimnoj kolekciji od oko 8.000 artefakata od ćilibara. Studija istražuje raznolikost ovih nalaza, uključujući geometrijske perle, antropomorfne ukrase i trouglaste ploče sa jedinstvenim mitološkim scenama. Pored toga, istražuje poreklo ćilibara, puteve njegove distribucije i njegov kulturni značaj kroz istoriju, pružajući uvid u upotrebu ćilibara u nakitu, ritualnim praksama i trgovini.*This research highlights the significance of a unique Iron Age burial site in Novi Pazar, Serbia, known for its extensive collection of around 8,000 amber artifacts. The study explores the diversity of these finds, including geometric beads, anthropomorphic adornments, and triangular plates with unique mythological scenes. Additionally, it examines the origins of amber, routes of its distribution, and its cultural importance throughout history, providing insights into the use of amber in jewelry, ritualistic practices, and trade.

THE MAGIC OF AMBER

Aleksandar Palavesta Vera Krstić THE MAGIC OF AMBER
MAGIJA ĆILIBARA Aleksandar Palavestra i Vera Krstić
Narodni muzej, Beograd, 2006
National Museum, Belgrade, 2006.
447 Pages, A4.
MONOGRAFIJA JE NA ENGLESKOM JEZIKU. BOGATO OPREMLJENA I KVALITETNO URAĐENA.
*
Ovo istraživanje naglašava značaj jedinstvenog groblja iz gvozdenog doba u Novom Pazaru, Srbija, poznatog po svojoj obimnoj kolekciji od oko 8.000 artefakata od ćilibara. Studija istražuje raznolikost ovih nalaza, uključujući geometrijske perle, antropomorfne ukrase i trouglaste ploče sa jedinstvenim mitološkim scenama. Pored toga, istražuje poreklo ćilibara, puteve njegove distribucije i njegov kulturni značaj kroz istoriju, pružajući uvid u upotrebu ćilibara u nakitu, ritualnim praksama i trgovini.
*
This research highlights the significance of a unique Iron Age burial site in Novi Pazar, Serbia, known for its extensive collection of around 8,000 amber artifacts. The study explores the diversity of these finds, including geometric beads, anthropomorphic adornments, and triangular plates with unique mythological scenes. Additionally, it examines the origins of amber, routes of its distribution, and its cultural importance throughout history, providing insights into the use of amber in jewelry, ritualistic practices, and trade.


Aleksandar Palavesta Vera Krstić THE MAGIC OF AMBER
MAGIJA ĆILIBARA Aleksandar Palavestra i Vera Krstić
Narodni muzej, Beograd, 2006
National Museum

ČASNA PIONIRSKABoris Rašeta Goran GavranovićTRAGOVI JEDNOG VREMENALEKSIKON BIVŠE JUGOSLAVIJEPostojala je jedna zemlja satkana od vozova koji kasne, letovanja bez pasoša, mirisa talasa, dubokih snegova i pesama koje svi znaju napamet. Zemlja pionira, crvenih marama, fabričkih sirena, velikih stadiona i malih televizora oko kojih je cela porodica nalazila vremena da se okupi. Vreme kada je 22 miliona ljudi verovalo u bolje sutra i stizalo do njega.„ČASNA PIONIRSKA – tragovi jednog vremena“ nije samo leksikon bivše Jugoslavije. To je atlas uspomena jednog prostora i jedne epohe.Kroz ljude, pojmove, predmete, događaje i fenomene koji su obeležili generacije, ova knjiga oživljava svet koji nikada nije nestao iz naših nostalgičnih sećanja.Od nezaboravne muzike i filmova koje i danas citiramo, preko sportskih heroja, radnih akcija i kultnih brendova, do političkih parola i svakodnevnih rituala – pred čitaocem se otvara mozaik života koji je istovremeno bio običan i neponovljiv.Za one koji se sećaju.Neke uspomene nemaju granice, zastavu ni himnu – imaju samo ljude koji ih pamte.

Casna pionirska - Leksikon bivse Jugoslavije

ČASNA PIONIRSKA
Boris Rašeta Goran Gavranović
TRAGOVI JEDNOG VREMENA
LEKSIKON BIVŠE JUGOSLAVIJE
Postojala je jedna zemlja satkana od vozova koji kasne, letovanja bez pasoša, mirisa talasa, dubokih snegova i pesama koje svi znaju napamet. Zemlja pionira, crvenih marama, fabričkih sirena, velikih stadiona i malih televizora oko kojih je cela porodica nalazila vremena da se okupi. Vreme kada je 22 miliona ljudi verovalo u bolje sutra i stizalo do njega.
„ČASNA PIONIRSKA – tragovi jednog vremena“ nije samo leksikon bivše Jugoslavije. To je atlas uspomena jednog prostora i jedne epohe.
Kroz ljude, pojmove, predmete, događaje i fenomene koji su obeležili generacije, ova knjiga oživljava svet koji nikada nije nestao iz naših nostalgičnih sećanja.
Od nezaboravne muzike i filmova koje i danas citiramo, preko sportskih heroja, radnih akcija i kultnih brendova, do političkih parola i svakodnevnih rituala – pred čitaocem se otvara mozaik života koji je istovremeno bio običan i neponovljiv.
Za one koji se sećaju.
Neke uspomene nemaju granice, zastavu ni himnu – imaju samo ljude koji ih pamte.


ČASNA PIONIRSKA
Boris Rašeta Goran Gavranović
TRAGOVI JEDNOG VREMENA
LEKSIKON BIVŠE JUGOSLAVIJE

О ЛАКИМ СУЗАМА ТЕШКИХ ЂУРИЋА

ИГОР М. ЂУРИЋ

Vreme zlih pastrmki

Dnevnik knjigovođe

Deveti krug svetog kralja