

О РОМАНУ „ВУК ЈЕ ПОЈЕО ШАРГАРЕПУ“ ИГОРА ЂУРИЋА (staraknjiga.com, 2025.)
- стих у роману -
(Клинички живот, други део)
*
Док смо пишали по себи:
вриштала је смрт около!
- из романа –
*
	Роман који није роман, уосталом, као и сви романи Игора М. Ђурића. То су прилози за психоанализу а сама књига је посвећена онима које сањамо. Па још и: стих у роману. Наслов говори све а, у ствари, ништа о роману. То је једна превара, можда чак и: парадигма или синтагма?!
      У питању је, пре свега, роман о сновима - у сну и на јави!
       Ово је роман дилема и теорема!
       Јесте, пред вама је роман: резиме!
    Ово је први роман у Србији где је коришћена вештачка интелигенција за дијалог о већ завршеном штиву. Дакле, вештачка интелигенција није употребљена као помоћ при формирању фабуле и одабиру форме, већ као анализатор већ постављене радње у одређеној структури.
	Вук веган (vouk култура - једноставно, зар не?!) је симбол новог времена (против којега се аутор слабашно разрачунава речју а веома јако своjим досадaшњим делом): левог либерализма, ЛЏБТ идеологије и зеленог тероризма. Аутор упире прстом (шапом вука вегетаријанца) на све оне битанге који су се отргли од Бога и одрекли породице и који нису у природи свог постанка и постојања, но су антихристи.
	Признаћете, вук који једе шаргарепу (или неко друго воће и поврће) је неприродно стање. То више није вук а није до краја ни шакал! Шакал једе воће кад нема ничег другог – вук, сем меса, ништа макар црк'о!
	Вук веган је слика и прилика данашњег просечног корисног идиота на западу (и свугде другде, са тенденцијом и према Србији). Тај и такав човек (корисни идиот) је приморан, пропагандом агенде, горе поменутих сила у окриљу дубоких држава и српских (људских) непријатеља да чини све и стално онако како му се наложи, да не размишља или сам одлучује (не дај Боже) већ мора непрестано и мазохистички да игнорише и понижава своју природу, традицију, породицу, Бога, државу по наређењу јачих, оних који владају...
	Вукови, по природи крволоци, како им је Бог прописао, завијају у овом роману (кроз уста аутора):
Орешнике за болеснике...
	Русија и Руси, данас, то јест, вукови који кољу плен и једу месо, који чувају накот и живе у чопору, ратује(ју) против вукова који једу поврће, живе у зоолошким вртовима, јебу се у дупе и размножавају вештачки (или усвајају природне вучиће). Не буквално, наравно, већ као концепт.
	Зашто?!
	Кад се вукови натерају да буду вегетаријанци, то је крај вучјег рода! Тако је и са народима, са човеком. Готово! Енде! Нема више!
	Овај светски рат се не води због колонија, неправди, енергената, освајања!
	Не!
	Овај рат се води: да пичка која рађа буде замењена шупком (чија се намена зна); а пенис, који ствара, да се замени језиком који ћути (и: лиже).
	Када се вук који једе шаргарепу, први пут појавио, на фронту против човека који жели да живи како су му и преци живели, да живи слободно и по природи?!
	1999. године на Косову и Метохији једнорози су, по наређењу демократа из Америке и њихових слугу из Европе и са Балкана, напали вукове са Проклетија - Србе. Било их је више, били су много боље опремљени и били су појачани са хијенама из суседства, али нас нису победили на бојном пољу јер их нисмо пустили унутра.
	Није им то ни био циљ: хтели су само да пробају како ће то изгледати против Русије.
	Оног тренутка када су неки вукови прешли с меса на шаргарепе, Срби су нападнути на Косову равном, јер је запад изгубио природно стање свог постојања, а на путу су им се нашли људи који то не признају.
	Тако су Срби привремено изгубили Косово и Метохију а човек са запада је трајно добио штап и шаргарепу.
	Ако сте очекивали да књига говори о горе поменутом вуку геју опширно: варате се. Она само наговештава, кратко и у цртицама.
	Не очекујте очигледно од ове књиге!
	 Нешто је и на читаоцу, ваљда?!
	Ова књига је компилација ауторових мисли у другим књигама (које нису коришћене, а јесу обилато) и очијукање са вештачком интелигенцијом безбожном.
	Првобитни наслов ове књиге био је Пријатељска ватра а то је и главна тема овог списа. Тек се касније схватило да је ово други део романа Клинички живот. Само се јавило и рекло!
	ПРИЈАТЕЉСКА ВАТРА?!
	Пријатељска ватра (братоубилачка) је више него јасан и очигледан симбол (дотле да и није симбол) и алузија на српску неслогу која пролива међусобну крв најчешће без ваљаног разлога. Ми се међусобно мрзимо и сатиремо из глупости, доколице и незнања.
	Роман каже:
	Срби, ја сам тај, ретко кад успеју да изађу из пријатељске ватре.
	Који Срби? Четници и партизани, леви и десни, Обреновићевци и Карађорђевићевци, шумадинци или прекодринци, монархисти и комунисти, мали Руси или велики Европејци, итд. итд.
	Ево још неких најосновнијих идеја или питања које покреће ова књига!
	КАНАЛ?!
	Скучени погледи али уједно и сигурност.
	Шта ће нам „широки видици“ ако нас исти убијају?!
	Нама није требала ширина демократије већ сигурност диктатуре!
	У каналу, Србин има већу историју (и: своју) него што је имао у Душановом царству – јер  – људи смо, иако смо Срби  – а Срби смо, јер смо људи у времену нељуди.
	Читава српска историја се стварала у ограниченим а неконтролисаним условима: у каналу. Некад и: јами. Ми нисмо видели даље од носа и ножа под грлом!
	ФИЛОЗОФИЈА?!
...нико није умро а да се претходно није родио...
	КЊИЖЕВНОСТ?!
Роман тражи равничарску реку, широку, спору и дубоку, а стих хоће планински поток, узак, брз и плитак.
	Поезија је притока, а роман је главни ток! Није канал, и ако је ово роман!
	РАТ?!
Крв не може бити ни квази, ни прокси!
	Лако је туђим курцем глогиње млатити!
	Лако је мртвом вуку реп мерити – макар и веган био!
	ИМПОТЕНЦИЈА?!
	Немогућност да створим (ипак: једнина) уметничко дело које ће променити свет и људе на боље, или макар подићи револуцију!
	СНОВИ?!
	Српска ирационалност!
	Ја нисам могао, против подела и рата, ништа друго него да сањам!
	Снови против идеологије – то је победа здравог разума над безумљем!
	ФРОЈД?!
	Прво: то је надимак, тако су аутора овог романа звали другови и другарице у средњој школи.
	Друго: у психоанализи може нам се све, па чак и ако није тачно (што је најчешће): брига нас.
	Најзад, зар свако уметничко дело није прилог за психоанализу аутора?!
	Поготово овог?!
	АНТИРАТНИ РОМАН?!
	Није. То је само роман о рату онако како је изгледало или се сањало.
	Ко је и када нас уопште питао: хоћете ли бити Срби у Метохији?!
	Није нико и никад!
	То је божија одлука а Бог је против рата, верници јесу.
	Није важно ко је за рат а ко није – на крају се и једни и други нађу у њему и ваља преживети.
	Имали смо лош мир – мењали смо га за добар рат!
	Нисмо лоше ни прошли – како је било писано!
	ПОРУКА?!
	Нема је!
	Да смо хтели поруку да шаљемо, отишли би у пошту и послали телеграм (Џон Форд).
	Ипак?! Можда?!
Знаш ли ти дечко, да док ја и ти овде, у овом блату, губимо главе, неко у близини, не далеко од нас, стиче свој први милион?!
	Или:
Видиш и сам колико вреде новци кад се нађеш у оваквој ситуацији. Све ће им то отићи како им је дошло, на овај или онај начин, само је жртва за отаџбину и свој народ: вечна!
	Или:
	Тешко је време, већина теорија завера из прошлих деценија и векова се обистињује и материјализује. Човечанство мора веровати у све форме зла или неће преживети!
	Узмите за поруку шта вам драго, књизи је свеједно. Јер, у бесконачност се не иде зарађеним милионима већ створеним делом!
	ЗАСЕДА?!
	Ми Срби: стално смо у заседи, са ове или са оне стране, свеједно нам је.
	Или са штитом или на штиту!
	Србин ако није у јендеку: није ни Србин, ни вук.
	И кад се нађе у заседи: у Србина, углавном, пуцају његови!
	ЦРЊАНСКОВЕ ЗАПЕТЕ?!
	Јеби га, волимо га (их)!
	ИСТОРИЈА?!
	Срби, ми смо једини народ, поред Руса, јашта, који је властиту (и народну, изворну, своју) династију заменио идеологијом безбожника на челу са Хрватом, који је, поред тога што је био страни агент и комуниста, био и србомрзац?!
	СЕКС, СКАРЕДНОСТ, ПРОСТАКЛУК?!
	Можда, повратак анималној природи.
	Природа нам дала све: ми само требао да се окористимо њоме!
	То што волимо да јебемо а да не будемо јебани је зато што смо Срби!
	Чак ни Српкиње не воле да буду јебене из погрешних разлога!
	Питање, зар неко воли да буде неприродно и на силу јебан?
	Воли вук геј и веган!
	Ако није горе поменуто, питајте Фројда.
	АЛКОХОЛ?!
	Ова књига је писана у алкохолисаним сновима.
	Аутор је одсањао ову књигу.
	ОНОСТРАНО?!
	Лично искуство аутора књиге, онда кад није сањао, него се размеђавао између живота и смрти!
	ВЕРА У БОГА?!
	Испитајте се: ко искрено и без користи верује у Бога?!
	Испитајте сами себе: колико сте лажних обећања дали Богу?!
	итд.итд.
	Доста је, рекосмо већ, нешто треба оставити и читаоцима (ако их уопште буде било?!).
	Клинички живот је својевремено (несвесно) раскринкао вука вегана, јер је аутор прочитао на хиљаде књига, па је текст писао подсвесно, изван свести и несвесно, у сомнабулним испарењима и лебдењима, са канабета у ординацији психоаналитичара и класичног психијатра, или у пијачној крчми, у међувремену, ван снова и књига, трошећи много алкохола и жена, без књижевних аспирација!
	Чекајте?! Ко је, онда, тај човек, који тврди да је успео да предвиди појаву вука вегетаријанца на пољима Косова и Донбаса, тако што је читао, пио и јебао?!
	То је Игор М. Ђурић, будала једна!
Н.Н.
	 
	 
	 


О РОМАНУ „ВУК ЈЕ ПОЈЕО ШАРГАРЕПУ“ ИГОРА ЂУРИЋА,  staraknjiga.com, 2025.

Роман који није роман, уосталом, као и сви романи Игора М. Ђурића.

Milo Gligorijević Rat i mir Vladimira Dedijera﻿Vladimir Dedijer, istoričar, novinar i politički radnik, je rođen u Beogradu. Upisuje Pravni fakultet, ali ga napušta usled nemaštine. Zapošljava se u “Politici”, gde radi kao dopisnik iz nekoliko zemalja. Na početku Drugog svetskog rata odlazi u partizane. Učestvovao je u borbama u kojima je ranjavan, a u bici na Sutjesci je poginula njegova supruga Olga Dedijer. Po završenom ratu predaje istoriju na Filozofskom fakultetu i postaje urednik “Borbe”. Zbog podrške Milovanu Đilasu je osuđen na jednogodišnju zatvorsku kaznu. Napušta sve političke i društvene funkcije i seli se u SAD 1955. godine. Predavao je na nekoliko univerziteta (Harvard, Jejl, Prinston, Sorbona…), i u isto vreme bio član Raselovog suda. Napisao je mnoštvo istorijskih studija i radova, među kojima se ističu: “Dnevnik 1941-1945”, “Istorija Jugoslavije”, “Novi prilozi za biografiju Josipa Broza Tita”, “Jasenovac i Vatikan”… Njegova knjiga “Sarajevo 1914” se i danas u svetskim razmerama smatra za najbolju istorijsku studiju napisanu o sarajevskom atentatu.Milovan Milo Gligorijević (24. januar 1942 — 23. jun 2017) bio je srpski novinar, književnik, publicista i izdavač.Rođen je u selu Radanovci kod Kosjerića, odakle se kao devetogodišnjak preselio u Valjevo.Bio je najmlađi maturant u istoriji Valjevske gimnazije. Diplomirao je na grupi za jugoslovensku i svetsku književnost Filološkog fakulteta u Beogradu.Od 1964. godine je bio novinar dnevnog lista "Borba". Godine 1976. je izabran za glavnog i odgovornog urednika lista "Mladost", ali je smenjen na zahtev političkih struktura posle samo nekoliko meseci. Od 1977. je novinar "NIN"-a u kome je bio urednik kulturne rubrike, glavni i odgovorni urednik i potom predsednik Upravnog odbora. Godine 1999. napušta novinarstvo i počinje da se bavi izdavaštvom.Preminuo je 23. juna 2017. u Beogradu.

Rat i mir Vladimira Dedijera

Milo Gligorijević 
Rat i mir Vladimira Dedijera
﻿Vladimir Dedijer, istoričar, novinar i politički radnik, je rođen u Beogradu. Upisuje Pravni fakultet, ali ga napušta usled nemaštine. Zapošljava se u “Politici”, gde radi kao dopisnik iz nekoliko zemalja. Na početku Drugog svetskog rata odlazi u partizane. Učestvovao je u borbama u kojima je ranjavan, a u bici na Sutjesci je poginula njegova supruga Olga Dedijer. Po završenom ratu predaje istoriju na Filozofskom fakultetu i postaje urednik “Borbe”. Zbog podrške Milovanu Đilasu je osuđen na jednogodišnju zatvorsku kaznu. Napušta sve političke i društvene funkcije i seli se u SAD 1955. godine. Predavao je na nekoliko univerziteta (Harvard, Jejl, Prinston, Sorbona…), i u isto vreme bio član Raselovog suda. Napisao je mnoštvo istorijskih studija i radova, među kojima se ističu: “Dnevnik 1941-1945”, “Istorija Jugoslavije”, “Novi prilozi za biografiju Josipa Broza Tita”, “Jasenovac i Vatikan”… Njegova knjiga “Sarajevo 1914” se i danas u svetskim razmerama smatra za najbolju istorijsku studiju napisanu o sarajevskom atentatu.
Milovan Milo Gligorijević (24. januar 1942 — 23. jun 2017) bio je srpski novinar, književnik, publicista i izdavač.
Rođen je u selu Radanovci kod Kosjerića, odakle se kao devetogodišnjak preselio u Valjevo.
Bio je najmlađi maturant u istoriji Valjevske gimnazije. Diplomirao je na grupi za jugoslovensku i svetsku književnost Filološkog fakulteta u Beogradu.
Od 1964. godine je bio novinar dnevnog lista "Borba". Godine 1976. je izabran za glavnog i odgovornog urednika lista "Mladost", ali je smenjen na zahtev političkih struktura posle samo nekoliko meseci. Od 1977. je novinar "NIN"-a u kome je bio urednik kulturne rubrike, glavni i odgovorni urednik i potom predsednik Upravnog odbora. Godine 1999. napušta novinarstvo i počinje da se bavi izdavaštvom.
Preminuo je 23. juna 2017. u Beogradu.


Milo Gligorijević Rat i mir Vladimira Dedijera istorija biografije stare knjige polovne knjige

Sotheby's catalog 2007, London july 2007English literature, history, children's books and illustrationsEngleska književnost, istorija, knjige za decu i ilustracije.

Sotheby's catalog 2007

Sotheby's catalog 2007, London july 2007
English literature, history, children's books and illustrations
Engleska književnost, istorija, knjige za decu i ilustracije.


Knjiga prva:Indijska filozofija i odabrani tekstovi;Knjiga druga:Iran, Islam, Kina, Japan i odabrani tekstovi.Čedomil Veljačić, filozof, indolog, rođen je u Zagrebu (18. 6. 1915), a umro u Berkliju, Kalifornija (28. 12. 1997). Diplomirao je 1939. na Filozofskom fakultetu u Zagrebu, a doktorirao na istom fakultetu 1962., s tezom „Komparativno izučavanje indijske i evropske filozofije“.

Filozofija istocnih naroda

Knjiga prva:
Indijska filozofija i odabrani tekstovi;
Knjiga druga:
Iran, Islam, Kina, Japan i odabrani tekstovi.
Čedomil Veljačić, filozof, indolog, rođen je u Zagrebu (18. 6. 1915), a umro u Berkliju, Kalifornija (28. 12. 1997). Diplomirao je 1939. na Filozofskom fakultetu u Zagrebu, a doktorirao na istom fakultetu 1962., s tezom „Komparativno izučavanje indijske i evropske filozofije“.


Indijska filozofija Iran, Islam, Kina, Japan Filozofija istočnih naroda

Filozofija istočnih naroda

Erika NergerMoje bajke za lepe snovebajke za decuPrema bajkama Braće Grimprepričala Gizela Bergerilustracije Erika Nerger*Sadržaj:Vuk i sedam jarićaCrvenkapaSnežana i RužicaKralj žabaSnežana i sedam patuljakaTrnova RužicaIvica i MaricaPepeljugaMačak u čizmamaCvilidretaZlatkosaStočiću, postavi se!Bremenski muzikanti

Moje bajke za lepe snove

Erika Nerger
Moje bajke za lepe snove
bajke za decu
Prema bajkama Braće Grim
prepričala Gizela Berger
ilustracije Erika Nerger
*
Sadržaj:
Vuk i sedam jarića
Crvenkapa
Snežana i Ružica
Kralj žaba
Snežana i sedam patuljaka
Trnova Ružica
Ivica i Marica
Pepeljuga
Mačak u čizmama
Cvilidreta
Zlatkosa
Stočiću, postavi se!
Bremenski muzikanti


Erika Nerger
Moje bajke za lepe snove
bajke za decu
Prema bajkama Braće Grim
prepričala Gizela Berger
ilustracije Erika Nerger

<h3>Rečnik srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika. Knj. 2, Bogoljub-Vražogrnci</h3>priredila Srpska akademija nauka i umetnosti Institut za srpskohrvatski jezik Beograd, 1962.29 cm, 800 str.tvrdi povez, ćirilica

 Recnik srpskohrvatskog knjizevnog i narodnog jezika

Rečnik srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika. Knj. 2, Bogoljub-Vražogrnci
priredila Srpska akademija nauka i umetnosti

Institut za srpskohrvatski jezik Beograd, 1962.
29 cm, 800 str.
tvrdi povez, ćirilica


 Rečnik srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika

MILJANA MATIĆМиљана МатићSRPSKI IKONOPIS U DOBA OBNOVLJENE PEĆKE PATRIJARŠIJE 1557-1690Српски иконопис у доба обновљене Пећке патријаршије 1557-1690*srpske ikoneсрпске иконе*Autor: Miljana MatićGodina izdanja: 2017Broj strana: 603Pismo: ćirilicaPovez: tvrdiFormat: 30 × 24 cmISBN: 978-86-85917-15-8*У књизи др Миљане Матић обрађен је опсежан материјал сачињен од готово пет стотина икона српских мајстора насталих у периоду између 1557. и 1690. године на територији обновљене Пећке патријаршије.*U knjizi dr Miljane Matić obrađen je opsežan materijal sačinjen od gotovo pet stotina ikona srpskih majstora nastalih u periodu između 1557. i 1690. godine na teritoriji obnovljene Pećke patrijaršije*Ovaj rad bavi se srpskim ikonopisom od obnove Pećke patrijaršije (1557) do Velike Seobe (1690). U njemu se predstavljaju rezultati istraživanja sprovedenog u cilju sagledavanja obima, prirode i tokova ikonopisačke aktivnosti srpskih zografa. Podeljen je na raspravni deo i Priloge. U Prilogu 1 su osnovni katalog ikona signiranih srpskoslovenskim jezikom sa teritorije pod jurisdikcijom pećkih patrijaraha, koje su prvi put prikupljene na jednom mestu, i njegovi apendiksi. U apendiksima su dela iz Makedonije koja nije bilo moguće sa sigurnošću pripisati srpskim ikonopiscima (I), preslikane carske dveri (II) i hilandarske ikone srpskih slikara nastale između 1557. i 1690. godine (III). U Prilogu 2 su karte, tabele i table u boji. Raspravni deo je strukturisan kroz poglavlja: Istoriografija, Obnova Pećke patrijaršije i umetničke prilike, Tematika i ikonografija, Razvojne linije srpskog ikonopisa i Završna razmatranja. Pregled dinamike proučavanja srpskog ikonopisa u nauci i prikaz umetničk...*Pored raspravnog dela koji se sastoji od šest poglavlja 1. Istoriografija,2. Obnova i umetničke prilike,3. Opis, teme i ikonografija na ikonama i ikonostasima,4. Razvojne linije srpskog ikonopisa,5. Završna razmatranja i6. Zaključak,knjiga ima i kataloški deo u okviru koga je svaka ikona obrađena pojedinačno, zajedno sa srpskoslovenskim natpisima i najvažnijom literaturom.Popisane su i ikone iz ovog perioda koje su uništene ili nestale tokom ratnih zbivanja na prostoru Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Kosova i Metohije. Na 603 stranice se uz obilje reprodukcija (oko 700) čitaocima nudi uvid u svet srpskih poznosrednjovekovnih ikona, među kojima su remek-dela majstora Longina, Georgija Mitrofanovića, Jovana, Andreje Raičevića, Radula i Dimitrija.

SRPSKI IKONOPIS U DOBA OBNOVLJENE PECKE PATRIJARSIJE 1557-1690

MILJANA MATIĆ
Миљана Матић
SRPSKI IKONOPIS U DOBA OBNOVLJENE PEĆKE PATRIJARŠIJE 1557-1690
Српски иконопис у доба обновљене Пећке патријаршије 1557-1690
*
srpske ikone
српске иконе
*
Autor: Miljana Matić
Godina izdanja: 2017
Broj strana: 603
Pismo: ćirilica
Povez: tvrdi
Format: 30 × 24 cm
ISBN: 978-86-85917-15-8
*
У књизи др Миљане Матић обрађен је опсежан материјал сачињен од готово пет стотина икона српских мајстора насталих у периоду између 1557. и 1690. године на територији обновљене Пећке патријаршије.
*
U knjizi dr Miljane Matić obrađen je opsežan materijal sačinjen od gotovo pet stotina ikona srpskih majstora nastalih u periodu između 1557. i 1690. godine na teritoriji obnovljene Pećke patrijaršije
*
Ovaj rad bavi se srpskim ikonopisom od obnove Pećke patrijaršije (1557) do Velike Seobe (1690). U njemu se predstavljaju rezultati istraživanja sprovedenog u cilju sagledavanja obima, prirode i tokova ikonopisačke aktivnosti srpskih zografa. Podeljen je na raspravni deo i Priloge. U Prilogu 1 su osnovni katalog ikona signiranih srpskoslovenskim jezikom sa teritorije pod jurisdikcijom pećkih patrijaraha, koje su prvi put prikupljene na jednom mestu, i njegovi apendiksi. U apendiksima su dela iz Makedonije koja nije bilo moguće sa sigurnošću pripisati srpskim ikonopiscima (I), preslikane carske dveri (II) i hilandarske ikone srpskih slikara nastale između 1557. i 1690. godine (III). U Prilogu 2 su karte, tabele i table u boji. Raspravni deo je strukturisan kroz poglavlja: Istoriografija, Obnova Pećke patrijaršije i umetničke prilike, Tematika i ikonografija, Razvojne linije srpskog ikonopisa i Završna razmatranja. Pregled dinamike proučavanja srpskog ikonopisa u nauci i prikaz umetničk...
*
Pored raspravnog dela koji se sastoji od šest poglavlja 1. Istoriografija,
2. Obnova i umetničke prilike,
3. Opis, teme i ikonografija na ikonama i ikonostasima,
4. Razvojne linije srpskog ikonopisa,
5. Završna razmatranja i
6. Zaključak,
knjiga ima i kataloški deo u okviru koga je svaka ikona obrađena pojedinačno, zajedno sa srpskoslovenskim natpisima i najvažnijom literaturom.
Popisane su i ikone iz ovog perioda koje su uništene ili nestale tokom ratnih zbivanja na prostoru Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Kosova i Metohije. Na 603 stranice se uz obilje reprodukcija (oko 700) čitaocima nudi uvid u svet srpskih poznosrednjovekovnih ikona, među kojima su remek-dela majstora Longina, Georgija Mitrofanovića, Jovana, Andreje Raičevića, Radula i Dimitrija.


MILJANA MATIĆ
SRPSKI IKONOPIS U DOBA OBNOVLJENE PEĆKE PATRIJARŠIJE 1557-1690
Српски иконопис у доба обновљене Пећке патријаршије 1557-1690

SRPSKI IKONOPIS U DOBA OBNOVLJENE PEĆKE PATRIJARŠIJE 1557-1690

Stanoje StanojevićIstorija srpskog narodatreće izdanje, prepravljenofototipsko izdanjeBeogradIzdavačka knjižarnica Napredak1926Istorija srpskog naroda Stanoja Stanojevića prvi je celoviti pregled srpske prošlosti. Knjiga je prvi put objavljena 1908. godine. Pre Stanojevića knjigu Istorija srpskog naroda izdali su Ljubomir Kovačević i Ljubomir Jovanović, ali je ona obuhvatala period samo do 1020. godine. Koliko je srpska kultura osećala potrebu za celovitim pregledom srpske istorije govori podatak da je celokupni prvi tiraž (3.900 primeraka) prodat u preplati. Stanoje Stanojević se žalio da mu je prvo izdanje bilo loše sreće jer je objavljeno u godini Aneksione krize pa je bilo zabranjeno u Austrougarskoj, a deo tiraža je uništen.Srpsku prošlost podelio je u 12 celina:Balkansko poluostrvo pre dolaska Slovena,Naseljavanje Slovena na Balkansko poluostrvo,Prve srpske države,Zeta kao politički centar srpskog naroda,Borba Zete i Raške o prevlast,Snaženje srpskih država,Prevlast srpskog naroda na balkanskom poluostrvu,Borba srpskog naroda sa Turcima,Srpski narod pod Turcima,Borba srpskoga naroda protiv Turske i protiv Austrije,Kulturni i politički preporođaj srpskoga naroda,Kulturno jedinstvo srpskoga naroda.Četvrto izdanje iz 1926. sadrži i odeljakSrbija oslobađa i ujedinjuje Srbe, Hrvate i Slovence.

Istorija srpskog naroda

Stanoje Stanojević
Istorija srpskog naroda
treće izdanje, prepravljeno
fototipsko izdanje
Beograd
Izdavačka knjižarnica Napredak
1926
Istorija srpskog naroda Stanoja Stanojevića prvi je celoviti pregled srpske prošlosti. Knjiga je prvi put objavljena 1908. godine. Pre Stanojevića knjigu Istorija srpskog naroda izdali su Ljubomir Kovačević i Ljubomir Jovanović, ali je ona obuhvatala period samo do 1020. godine. Koliko je srpska kultura osećala potrebu za celovitim pregledom srpske istorije govori podatak da je celokupni prvi tiraž (3.900 primeraka) prodat u preplati. Stanoje Stanojević se žalio da mu je prvo izdanje bilo loše sreće jer je objavljeno u godini Aneksione krize pa je bilo zabranjeno u Austrougarskoj, a deo tiraža je uništen.
Srpsku prošlost podelio je u 12 celina:
Balkansko poluostrvo pre dolaska Slovena,
Naseljavanje Slovena na Balkansko poluostrvo,
Prve srpske države,
Zeta kao politički centar srpskog naroda,
Borba Zete i Raške o prevlast,
Snaženje srpskih država,
Prevlast srpskog naroda na balkanskom poluostrvu,
Borba srpskog naroda sa Turcima,
Srpski narod pod Turcima,
Borba srpskoga naroda protiv Turske i protiv Austrije,
Kulturni i politički preporođaj srpskoga naroda,
Kulturno jedinstvo srpskoga naroda.
Četvrto izdanje iz 1926. sadrži i odeljak
Srbija oslobađa i ujedinjuje Srbe, Hrvate i Slovence.


Stanoje Stanojević
Istorija srpskog naroda
treće izdanje, prepravljeno
fototipsko izdanje
Beograd
Izdavačka knjižarnica Napredak
1926

О РОМАНУ „ВУК ЈЕ ПОЈЕО ШАРГАРЕПУ“ ИГОРА ЂУРИЋА, staraknjiga.com, 2025.

ПРИКАЗ - ДОКАЗ!

Vreme zlih pastrmki

Dnevnik knjigovođe

Deveti krug svetog kralja