Name: Romantično boemska Skadarlija
Price: 800 RSD
Availability: OutOfStock
Author: Kosta Dimitrijević

Romantično boemska SkadarlijaKosta DimitrijevićRo­đen je 1933. u Be­o­gra­du. Pro­fe­sor. Pri­po­ve­dač, ro­man­si­jer, ese­ji­sta, li­kov­ni kri­ti­čar, dram­ski pi­sac, pu­to­pi­sac. Vi­še pu­ta na­gra­đi­van. Knji­ge su mu pre­vo­đe­ne na fran­cu­ski, en­gle­ski, ita­li­jan­ski i polj­ski je­zik. Sa­ra­đi­vao sa pre­ko sto­ti­nu do­ma­ćih li­sto­va i ča­so­pi­sa. Ob­ja­vlje­ne knji­ge: Vožd Ka­ra­đor­đe (1971), Ju­na­ci Srp­ske tri­lo­gi­je go­vo­re (1971), Vuk i knez (1972), Na­rod­ni umet­ni­ci Ju­go­sla­vi­je (1976), Raz­go­vo­ri i ću­ta­nja Iva An­dri­ća (1975), Be­o­gra­đan­ka (1983), Se­dam pri­ča o be­lom gra­du (1986), Ka­zi­va­nja Jan­ka Bra­ši­ća, Ro­man­tič­no-bo­em­ska Ska­dar­li­ja, Ni­ko­la Te­sla – srp­ski ge­ni­je (1994), Sta­ro­be­o­grad­ska hro­ni­ka (2001), Ubi­je­ni pe­snik (2002).*Skadarlija je tokom XIX i XX veka imala desetinu poznatih kafana, čiji je život bio vezan za najznačajnija imena dramskih umetnika, kompozitora, slikara, kao i predstavnika ostalih profesija o kojima je reč u ovoj knjizi. Svi oni su bili srcem i dušom odani prvrženici skadarlijske boemije."Ako je Pariz prestonica sveta, Monmartr je prestonica Pariza;ako je Beograd raskrsnica svetskih puteva Skadarlija je njegova duša"Kosta Dimitrijević "Skadarlija je nezaboravna, najlepša priča starog Beograda. Ona stara, romantično-boemska Skadarlija iz albuma uspomena daruje nam mnoge zanimljive priče i anegdote o našim i svetskim umetnicima, koji su isticali da su tamo "svoje najlepše dane - proživeli noću!" Njen najznamenitiji stanovnik, velikan srpskog pesništva i slikarstva Đura Jakšić, često je u kafani Tri šešira, pri veselju među okupljenom boemijom, isticao nestašnu poruku: "Još dim jedan, jednu čašu,Jedna pesma, jedna seka!P' onda zbogom, tamburašu!Zbogom, krčmo, zanaveka!" Skadarlija, u centru, srcu Beograda, više od veka pronosi slavu starobeogradske boemije, zapravo njenih privrženika, koji su odavno zastupljeni u istoriji srpske literature i ušli u školske čitanke, u enciklopedije ili leksikone. Zajedno sa književnicima oživljavanju skadarlijskih legendi doprineli su popularni glumci, poput nezaboravnog Čiča Ilije, koji je ispijajući omiljene krigle piva kod Tri šešira ili Dva jelena, u kasnim satima držeći okupljenim gostima "slovo" voleo da se priseti ranijih dana:“Skadarlijo, ljubavi moja, gde su stari prijatelji? Dorćole, u njenom komšiluku, detinjstvo moje, danas te više ne prepoznajem... Nema više uzanih ulica i ćepenaka, nema prostranih bašti i poljana – sve je progutala ala što je zovu civilizacija... Danas, ničega nema, sve je bezbojno, osim naše Skadarlije!... Od nekadašnjih bašta, demirli-pendžera, doksata, krivudavih sokaka i ćepenaka - ostadoše samo puste i prazne ulice. A jedino je uvek puna i vesela moja Skadarlija! Kao čuveni pivopija dižem ovu kriglu sa željom da poživi dok je sveta i veka!...” Skadarlija, kao sećanje na ranija vremena, pored svog najznačajnijeg spomenika - obnovljene Kuće Đure Jakšića i starih kafana Tri šešira, Dva jelena kao i svog imenjaka - restorana Skadarlija, tvrdoglavo je zadržala osvetljenu fenjerima, drevnu, džombastu "tursku kaldrmu", kojoj čuveni tvorac Orfeuma Brana Cvetković posvećuje epigram: "Noću, kada je jedan satSkadarlijom lomiš vrat!" Skadarlija, na čijem je tlu pri kopanju temelja za Bajlonijevu pivaru otkrivena praistorijska lobanja, simbolično nazvana "prvi Beograđanin", sadašnji naziv dobila je tek 1872. godine. A dotle je bila poznata pod imenom Šićan-mala što u prevodu s turskog znači Ciganska mahala. Njihove sirotinjske kolibe prostirale su se izvan varoškog Šanca, u blizini moćne, kamene Stambol-kapije. Posle predaje ključeva knezu Mihailu Obrenoviću i odlaska Turaka, stare hronike beleže da su se raniji žitelji Cigani, ili Romi, iz tog zapuštenog kraja iselili na Čuburu, dok je Skadarsku ulicu počela da naseljava sirotinja kao i zanatlije o čemu svedoče stihovi: "Ovde su bančili naši veliki, stari čuvari zvezda, mudraci i ljubavnici zora, kovači, stolari, pekari, ribari, rezbari, i putnici prošli sve gore i sva mora." (G. Krklec, Tri šešira)..." Kosta Dimitrijević

Romanticno boemska Skadarlija

Romantično boemska Skadarlija
Kosta Dimitrijević
Ro­đen je 1933. u Be­o­gra­du. Pro­fe­sor. Pri­po­ve­dač, ro­man­si­jer, ese­ji­sta, li­kov­ni kri­ti­čar, dram­ski pi­sac, pu­to­pi­sac. Vi­še pu­ta na­gra­đi­van. Knji­ge su mu pre­vo­đe­ne na fran­cu­ski, en­gle­ski, ita­li­jan­ski i polj­ski je­zik. Sa­ra­đi­vao sa pre­ko sto­ti­nu do­ma­ćih li­sto­va i ča­so­pi­sa. Ob­ja­vlje­ne knji­ge: Vožd Ka­ra­đor­đe (1971), Ju­na­ci Srp­ske tri­lo­gi­je go­vo­re (1971), Vuk i knez (1972), Na­rod­ni umet­ni­ci Ju­go­sla­vi­je (1976), Raz­go­vo­ri i ću­ta­nja Iva An­dri­ća (1975), Be­o­gra­đan­ka (1983), Se­dam pri­ča o be­lom gra­du (1986), Ka­zi­va­nja Jan­ka Bra­ši­ća, Ro­man­tič­no-bo­em­ska Ska­dar­li­ja, Ni­ko­la Te­sla – srp­ski ge­ni­je (1994), Sta­ro­be­o­grad­ska hro­ni­ka (2001), Ubi­je­ni pe­snik (2002).
*
Skadarlija je tokom XIX i XX veka imala desetinu poznatih kafana, čiji je život bio vezan za najznačajnija imena dramskih umetnika, kompozitora, slikara, kao i predstavnika ostalih profesija o kojima je reč u ovoj knjizi. Svi oni su bili srcem i dušom odani prvrženici skadarlijske boemije.
"Ako je Pariz prestonica sveta, Monmartr je prestonica Pariza;
ako je Beograd raskrsnica svetskih puteva Skadarlija je njegova duša"
Kosta Dimitrijević

"Skadarlija je nezaboravna, najlepša priča starog Beograda. Ona stara, romantično-boemska Skadarlija iz albuma uspomena daruje nam mnoge zanimljive priče i anegdote o našim i svetskim umetnicima, koji su isticali da su tamo "svoje najlepše dane - proživeli noću!" Njen najznamenitiji stanovnik, velikan srpskog pesništva i slikarstva Đura Jakšić, često je u kafani Tri šešira, pri veselju među okupljenom boemijom, isticao nestašnu poruku:

"Još dim jedan, jednu čašu,
Jedna pesma, jedna seka!
P' onda zbogom, tamburašu!
Zbogom, krčmo, zanaveka!"

Skadarlija, u centru, srcu Beograda, više od veka pronosi slavu starobeogradske boemije, zapravo njenih privrženika, koji su odavno zastupljeni u istoriji srpske literature i ušli u školske čitanke, u enciklopedije ili leksikone. Zajedno sa književnicima oživljavanju skadarlijskih legendi doprineli su popularni glumci, poput nezaboravnog Čiča Ilije, koji je ispijajući omiljene krigle piva kod Tri šešira ili Dva jelena, u kasnim satima držeći okupljenim gostima "slovo" voleo da se priseti ranijih dana:
“Skadarlijo, ljubavi moja, gde su stari prijatelji? Dorćole, u njenom komšiluku, detinjstvo moje, danas te više ne prepoznajem... Nema više uzanih ulica i ćepenaka, nema prostranih bašti i poljana – sve je progutala ala što je zovu civilizacija... Danas, ničega nema, sve je bezbojno, osim naše Skadarlije!... Od nekadašnjih bašta, demirli-pendžera, doksata, krivudavih sokaka i ćepenaka - ostadoše samo puste i prazne ulice. A jedino je uvek puna i vesela moja Skadarlija! Kao čuveni pivopija dižem ovu kriglu sa željom da poživi dok je sveta i veka!...”

Skadarlija, kao sećanje na ranija vremena, pored svog najznačajnijeg spomenika - obnovljene Kuće Đure Jakšića i starih kafana Tri šešira, Dva jelena kao i svog imenjaka - restorana Skadarlija, tvrdoglavo je zadržala osvetljenu fenjerima, drevnu, džombastu "tursku kaldrmu", kojoj čuveni tvorac Orfeuma Brana Cvetković posvećuje epigram:

"Noću, kada je jedan sat
Skadarlijom lomiš vrat!"

Skadarlija, na čijem je tlu pri kopanju temelja za Bajlonijevu pivaru otkrivena praistorijska lobanja, simbolično nazvana "prvi Beograđanin", sadašnji naziv dobila je tek 1872. godine. A dotle je bila poznata pod imenom Šićan-mala što u prevodu s turskog znači Ciganska mahala. Njihove sirotinjske kolibe prostirale su se izvan varoškog Šanca, u blizini moćne, kamene Stambol-kapije. Posle predaje ključeva knezu Mihailu Obrenoviću i odlaska Turaka, stare hronike beleže da su se raniji žitelji Cigani, ili Romi, iz tog zapuštenog kraja iselili na Čuburu, dok je Skadarsku ulicu počela da naseljava sirotinja kao i zanatlije o čemu svedoče stihovi: "Ovde su bančili naši veliki, stari čuvari zvezda, mudraci i ljubavnici zora, kovači, stolari, pekari, ribari, rezbari, i putnici prošli sve gore i sva mora." (G. Krklec, Tri šešira)..."

Kosta Dimitrijević


Romantično boemska Skadarlija
Kosta Dimitrijević Ro­đen je 1933. u Be­o­gra­du. Pro­fe­sor. Pri­po­ve­dač, ro­man­si­jer, ese­ji­sta.