ANCIENT RUINS and ARCHAEOLOGY

Opis

ANCIENT RUINS and ARCHAEOLOGY Sprague de Camp and Catherine de Camp DREVNE RUŠEVINE I ARHEOLOGIJA Sprejg de Kamp i Katarina de Kamp * „Drevne ruševine i arheologija“ je naučna knjiga iz 1964. godine autora L. Sprejga de Kampa i Ketrin Kruk de Kamp, jedno od njihovih najpopularnijih dela. Prvi put je objavljena u tvrdom povezu od strane izdavačke kuće Dabldej 1964. godine, a ponovo je štampana pod istim naslovom od strane Barns i Nobl Buks 1992. godine. Prvo britansko izdanje u mekom povezu objavila je izdavačka kuća Fontana 1972. godine pod naslovom „Citadele misterije“, što je bio originalni radni naslov porodice de Kamp; ovaj naslov je zadržano i u prvom američkom izdanju u mekom povezu, koje je objavila izdavačka kuća Balantajn Buks u aprilu 1973. godine i ponovo štampano u februaru 1974. godine. Pojavili su se i prevodi na francuski, nemački i portugalski jezik. Delovi dela su se prethodno pojavljivali kao članci u časopisima „Zapanjujuća naučna fantastika“, „Sudbina“, „Granice“, „Časopis prirodne istorije“, „Drugi svetovi naučne priče“, „Kvarterli naučne fantastike“ i „Putešestvija“. Delo je vodič kroz dvanaest poznatijih ruševina naroda iz drevnih vremena širom sveta, spekulacije o njihovim sudbinama i modernu fantastičnu literaturu inspirisanu njima. Istraživana mesta uključuju Tartesos, piramide u Gizi, Stounhendž, Troju, Marib, Veliki Zimbabve, Tintagel, Angkor, majanski grad Tikal, grad Inka Maču Pikču, Nan Matol i Moai na Rapa Nuiju. Fransis D. Lejzenbi je u časopisu „Bibliotečki žurnal“ nazvao knjigu „veoma pismenim delom“ čiji „fascinantni“ izveštaji „nisu samo još jedno prepričavanje: dodat je neobičan materijal, i to u veoma čitljivoj prozi, sa duhovitim i humorističkim komentarima svuda. ... Mape su veoma korisne; bibliografija je sveobuhvatna; a beleške – mirabile dictu! – su značajne (što nije uvek slučaj u knjigama ove prirode). „Drevne ruševine i arheologija“ trebalo bi da se dopadnu širokoj klijenteli, jer je to popularizacija u svom najboljem izdanju. Preporučuje se za svaku biblioteku. Edvard B. Garsajd u časopisu „Njujork tajms“ naziva knjigu „divnim štivom“, „odličnom popularizacijom, napisanom sa velikim žarom, ali zasnovanom na čvrstim činjenicama“. On je smatra „sasvim drugačijom od onoga što bi njen prilično formalni naslov mogao da navede na očekivanje. De Kampovi govore o ... poznatim ruševinama na takav način da se mogu posmatrati ... kako izlaze ... iz magle romantike i legende u sigurnije svetlo moderne arheologije“. Igrajući se folklorom i fantazijom protiv arheoloških činjenica, oni humanizuju svoje inače strane starine, dok nam istovremeno pružaju prijatan osećaj učešća u postepenom otkrivanju njihove prave istorije i značenja od strane arheologije.“ Orvil Preskot, pišući za iste novine, navodi da „življi uvod u ove ruševine i misterije nije mogao biti pronađen“. „De Kampovi kao tim pišu sa istim laganim žarom koji je dodao ukus mnogim ranijim knjigama gospodina de Kampa. / Svih 12 poglavlja u „Drevnim ruinama i arheologiji“ su informativna i zabavna. A mnoga od njih su neobična zbog prezrivog uživanja sa kojim de Kampovi ruše apsurdne teorije, fantastične fantazije i luda proročanstva kultista i prevaranata.“ On ih smatra „stručnjacima u sažimanju arheoloških, antropoloških i istorijskih činjenica“. I imaju dovoljno pameti da često priznaju da je mnogo toga što bismo želeli da znamo još uvek nepoznato.“ On dovodi u pitanje relevantnost poglavlja koja razotkrivaju legende o Atlantidi i kralju Arturu, ali smatra da je glavni problem knjige to što je „toliko toga nedavno napisano o piramidama, Troji i Mikeni da je svako koga je privukla ova knjiga verovatno pročitao druge sposobne izveštaje o njima.“ Ipak, zaključuje da bi „svako ko nikada nije čitao o ovim stvarima trebalo da smatra [knjigu] živo zabavnom.“ Fric Lajber, recenzirajući američko izdanje u mekom povezu u časopisu „Fantastik“, naziva ga „prelepo zadovoljavajućom knjigom o svim onim 'izgubljenim civilizacijama' koje su za mene bile vrhunski simboli misterije kada sam bio dete, a neke od njih su tek bile otkrivane... kako ih je danas posetiti, razne lude i uglednije teorije o njima, [i] fantastične upotrebe kojima su upotrebljene.“