Name: PESME
Availability: InStock
Author: VLADISLAV PETKOVIĆ DIS

PESME

Vladislav Petković Dis (Zablaće, kod Čačka, 10. mart 1880 — Jonsko more, 17/30. maj 1917) bio je srpski pesnik, učitelj i carinski službenik

Kej HuperIza maskeTajni agent Kelsi zbog anonimnog telefonskog poziva stiže u maleni grad Pinaki da istraži kompaniju Meditron za koju se sumnja da proizvodi opasno oružje, ali i da se bavi otmicama ljudi.Tada upoznaje prelepu Elizabet Konor i zaljubljuje se prvi put u životu. Njegov profesionalizam se sada dovodi u pitanje. Ona, ostavši bez roditelja, sama odgaja svoje tri sestre - dve su upletene u slučaj, jedna je oteta, dok je druga uputila anonimni poziv...

Iza maske

Kej Huper
Iza maske
Tajni agent Kelsi zbog anonimnog telefonskog poziva stiže u maleni grad Pinaki da istraži kompaniju Meditron za koju se sumnja da proizvodi opasno oružje, ali i da se bavi otmicama ljudi.
Tada upoznaje prelepu Elizabet Konor i zaljubljuje se prvi put u životu. Njegov profesionalizam se sada dovodi u pitanje. Ona, ostavši bez roditelja, sama odgaja svoje tri sestre - dve su upletene u slučaj, jedna je oteta, dok je druga uputila anonimni poziv...


Mišel TrambleCrna sveskaMichel Tremblay, CQ (Mišel Tramble - rođen u Montrealu, Quebec 25. juna, 1942.) je kanadski pisac romana i pozorišnih komada.Tremblay je odrastao na Plateau Mont-Royal, u frankofonom delu Montreala, u kome je živela radnička klasa, koja je govorila dijalektom joual, što će imati jak uticaj na njegov rad. Njegova prva predstava, Les Belles-Sœurs je napisana 1965. godine i imala je premijeru u Théâtre du Rideau Vert, avgusta, 1968. Njen uticaj je bio ogroman, rušeći stare nazore kanadskog teatra i uvodeći joual u glavne tokove. Predstava je izazvala kontroverze zbog opisa života žena srednje klase i napada na konzervativno, duboko religiozno društvo Quebeca sredine 20. veka.Tramble ostaje veran svojoj omiljenoj tematici i u romanu Crna sveska, u kome – kroz priču o sudbini Seline Pulen, konobarice-patuljčice i njenog sukoba s tiranskom majkom alkoholičarkom – uranja u proletersku sredinu Montreala i s balzakovskom pronicljivošću daje sliku ljudske komedije.Radnja se odvija između restorana – smeštenog na ozloglašenom bulevaru Svetog Lorenca u koji zalaze transvestiti, kurve, lude, i neobični studenti – i pozorišta Pelivanâ, u kome mladi reditelj postavlja Euripidove Trojanke. Činjenica da Selina treba da igra Hekubinu pratilju dovodi do sukoba između majke i ćerke, što izaziva svirepu i neumoljivu tragediju.Život junakinje romana, patuljčice Seline Pulen, je neprekidna patnja (strepnja i mržnja): naviknuta na prezir rođene, pijane i depresivne, majke i vaspitana da se stidi svog (telesnog) hendikepa, ona ni sama ne zna da li je cirkuska atrakcija ili „potpuno ljudsko biće“, dostojno ljubavi i pažnje.

Crna sveska

Mišel Tramble
Crna sveska
Michel Tremblay, CQ (Mišel Tramble - rođen u Montrealu, Quebec 25. juna, 1942.) je kanadski pisac romana i pozorišnih komada.
Tremblay je odrastao na Plateau Mont-Royal, u frankofonom delu Montreala, u kome je živela radnička klasa, koja je govorila dijalektom joual, što će imati jak uticaj na njegov rad. Njegova prva predstava, Les Belles-Sœurs je napisana 1965. godine i imala je premijeru u Théâtre du Rideau Vert, avgusta, 1968. Njen uticaj je bio ogroman, rušeći stare nazore kanadskog teatra i uvodeći joual u glavne tokove. Predstava je izazvala kontroverze zbog opisa života žena srednje klase i napada na konzervativno, duboko religiozno društvo Quebeca sredine 20. veka.
Tramble ostaje veran svojoj omiljenoj tematici i u romanu Crna sveska, u kome – kroz priču o sudbini Seline Pulen, konobarice-patuljčice i njenog sukoba s tiranskom majkom alkoholičarkom – uranja u proletersku sredinu Montreala i s balzakovskom pronicljivošću daje sliku ljudske komedije.
Radnja se odvija između restorana – smeštenog na ozloglašenom bulevaru Svetog Lorenca u koji zalaze transvestiti, kurve, lude, i neobični studenti – i pozorišta Pelivanâ, u kome mladi reditelj postavlja Euripidove Trojanke. Činjenica da Selina treba da igra Hekubinu pratilju dovodi do sukoba između majke i ćerke, što izaziva svirepu i neumoljivu tragediju.
Život junakinje romana, patuljčice Seline Pulen, je neprekidna patnja (strepnja i mržnja): naviknuta na prezir rođene, pijane i depresivne, majke i vaspitana da se stidi svog (telesnog) hendikepa, ona ni sama ne zna da li je cirkuska atrakcija ili „potpuno ljudsko biće“, dostojno ljubavi i pažnje.



Crna sveska
Michel Tremblay, CQ (Mišel Tramble - rođen u Montrealu, Quebec 25. juna, 1942.) je kanadski pisac romana i pozorišnih komada.


Đorđe MiloševićVreme stida i zločina Knjiga našeg poznatog spoljnopolitičkog novinara i publiciste Đorđa Miloševića, dugogodišnjeg dopisnika iz Moskve (od 1992 god), predstavlja vredno svedočanstvo o događajima u bivšoj Jugoslaviji, njenom razbijanju i građanskom ratu viđenim iz Moskve. U knjizi su autentična dokumenta, izjave najviših ruskihrukovodilaca, intervjui s njima, reagovanja zvaničnika, vojnih rukovodilaca, komentariruskih medija i sve govori o ponašanju zvanične Moskve u vreme krize i građanskog rata u bivšoj Jugoslaviji.

Vreme stida i zlocina

Đorđe Milošević
Vreme stida i zločina

Knjiga našeg poznatog spoljnopolitičkog novinara i publiciste Đorđa Miloševića, dugogodišnjeg dopisnika iz Moskve (od 1992 god), predstavlja vredno svedočanstvo o događajima u bivšoj Jugoslaviji, njenom razbijanju i građanskom ratu viđenim iz Moskve. U knjizi su autentična dokumenta, izjave najviših ruskihrukovodilaca, intervjui s njima, reagovanja zvaničnika, vojnih rukovodilaca, komentariruskih medija i sve govori o ponašanju zvanične Moskve u vreme krize i građanskog rata u bivšoj Jugoslaviji.


Đorđe Milošević
Vreme stida i zločina

Vreme stida i zločina

Rederford MontgomeriKarkadžuDemon kanadskog severaPlava pticaNaslov originala:CARCAJOUPrevela:Olga Timotijević13.5x19.5 cm, tvrdi povez

Karkadzu

Rederford Montgomeri
Karkadžu
Demon kanadskog severa
Plava ptica
Naslov originala:
CARCAJOU
Prevela:
Olga Timotijević
13.5x19.5 cm, tvrdi povez



Rederford Montgomeri
Karkadžu
Demon kanadskog severa
Plava ptica

Karkadžu

Fjodor Mihailovič DostojevskiZločin i kaznaZločin i kazna (rus. Prestuplenie i nakazanie) je roman ruskoga pisca Fjodora Mihajloviča Dostojevskog izdat 1866. godine u časopisu Ruski vesnik. Smatra se jednim od najvećih dela ruske književnosti.

Zlocin i kazna

Fjodor Mihailovič Dostojevski
Zločin i kazna
Zločin i kazna (rus. Prestuplenie i nakazanie) je roman ruskoga pisca Fjodora Mihajloviča Dostojevskog izdat 1866. godine u časopisu Ruski vesnik. Smatra se jednim od najvećih dela ruske književnosti.


Fjodor Mihailovič Dostojevski
Zločin i kazna

Zločin i kazna

Frenk HerbertDeca Arakisa I-IIPeščana planetaFrenk Herbert (engl. Franklin Patrick Herbert; Takoma, 8. oktobar 1920 — Medison, 11. februar 1986) je američki pisac naučne fantastike.Herbert je najviše poznat po svom romanu Dina (1965), koji se smatra jednim od najboljih romana naučne fantastike ikada napisanih[traži se izvor]. Radnja je smeštena na pustinjsku planetu Arakis, koja je postojbina džinovskih crva i jedini izvor najtraženije droge u celom Univerzumu, začina melanža. Ova epska avantura je osvojila obe najznačajnije američke nagrade za stvaralaštvo iz oblasti naučne fantastike, „Hugo” i „Nebula”, i dobila kultni status među čitaocima naučne fantastike. Prema ovom romanu je 1984. američki režiser Dejvid Linč snimio istoimeni film.[1]Ogromna popularnost knjige dovela je do pet nastavaka: Mesija Dine (1969), Deca Dine (1976), Božanski car Dine (1981), Jeretici Dine (1984) i Kapitol Dina (1985).Pored ovih, Herbert je autor i mnogih drugih romana koji su ostali u senci serijala o Dini: Helstromova košnica, Odredište: ništavilo, Hajzenbergove oči, Eksperiment „Dosadi”, Incident „Isus”, Efekat „Lazar”...U svojim pričama Herbert se često doticao velikih kulturoloških dešavanja i onih iz čovekove okoline.

Deca Arakisa I-II

Frenk Herbert
Deca Arakisa I-II
Peščana planeta
Frenk Herbert (engl. Franklin Patrick Herbert; Takoma, 8. oktobar 1920 — Medison, 11. februar 1986) je američki pisac naučne fantastike.
Herbert je najviše poznat po svom romanu Dina (1965), koji se smatra jednim od najboljih romana naučne fantastike ikada napisanih[traži se izvor]. Radnja je smeštena na pustinjsku planetu Arakis, koja je postojbina džinovskih crva i jedini izvor najtraženije droge u celom Univerzumu, začina melanža. Ova epska avantura je osvojila obe najznačajnije američke nagrade za stvaralaštvo iz oblasti naučne fantastike, „Hugo” i „Nebula”, i dobila kultni status među čitaocima naučne fantastike. Prema ovom romanu je 1984. američki režiser Dejvid Linč snimio istoimeni film.[1]
Ogromna popularnost knjige dovela je do pet nastavaka: Mesija Dine (1969), Deca Dine (1976), Božanski car Dine (1981), Jeretici Dine (1984) i Kapitol Dina (1985).
Pored ovih, Herbert je autor i mnogih drugih romana koji su ostali u senci serijala o Dini: Helstromova košnica, Odredište: ništavilo, Hajzenbergove oči, Eksperiment „Dosadi”, Incident „Isus”, Efekat „Lazar”...
U svojim pričama Herbert se često doticao velikih kulturoloških dešavanja i onih iz čovekove okoline.


Frenk Herbert
Deca Arakisa I-II
Peščana planeta


Sergej Jesenjin Lirika (1924-1925)Celokupna dela, knjiga 2*Sergej Aleksandrovič Jesenjin (rus. Sergéй Aleksándrovič Esénin; Konstantinovo, 3. oktobar 1895 — Lenjingrad, 28. decembar 1925) je bio ruski pesnik, pripadnik književnog pravca imažinizma.Najpoznatije pesme Jesenjina su: Pesma o keruši, Ispovest mangupa, Molitva za umrle, Pismo majci, Kafanska Moskva i Do viđenja, druže moj, do viđenja.Jesenjin važi za jednog od najboljih i ujedno najomiljenijih pesnika Rusije. Zbog porekla sa sela, on je sebe smatrao „pesnikom sela“, i u mnogim svojim delima bavio se životom na selu.

Lirika (1924-1925)

Sergej Jesenjin 
Lirika (1924-1925)
Celokupna dela, knjiga 2
*
Sergej Aleksandrovič Jesenjin (rus. Sergéй Aleksándrovič Esénin; Konstantinovo, 3. oktobar 1895 — Lenjingrad, 28. decembar 1925) je bio ruski pesnik, pripadnik književnog pravca imažinizma.
Najpoznatije pesme Jesenjina su: Pesma o keruši, Ispovest mangupa, Molitva za umrle, Pismo majci, Kafanska Moskva i Do viđenja, druže moj, do viđenja.
Jesenjin važi za jednog od najboljih i ujedno najomiljenijih pesnika Rusije. Zbog porekla sa sela, on je sebe smatrao „pesnikom sela“, i u mnogim svojim delima bavio se životom na selu.



Sergej Jesenjin , Lirika (1924-1925)  ruski pesnik, pripadnik književnog pravca imažinizma.